Научная статья на тему 'СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ ФРАНЦУЗКОГО ПРЕДЛОГА "À" И ЕГО ЭКВИВАЛЕНТАМИ В ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ'

СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ ФРАНЦУЗКОГО ПРЕДЛОГА "À" И ЕГО ЭКВИВАЛЕНТАМИ В ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
24
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СОГЛАСОВАНИЕ / ИСКЛЮЧЕНИЕ / ПРЕДЛОЖЕНИЕ / ФОРМА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ашуров Намозали Махмадалиевич, Маликов Абдулвохид Расулджонович

В данной статье речь идёт об одной из важних проблем лингвистики- сравнение предлога à и его эквивалентов в таджикском языке, что исследуется на основе разных научных фактов. Несмотря на то, что статья не так широко охватывает все проблемы сравнения, в ней предлог à рассматривается с точными фактами и доказательствами. В статье исследована многозначность предлога à во французском языке по сравнению с его эквивалентами в таджикском языке.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COMPARATIVE ANALYSIS OF THE FRENCH PREPOSITION "À" AND ITS EQUIVALENTS IN THE TAJIK LANGUAGE

This article contains one of the important problems of linguistics, comparison of the preposition à in the French language and its equivalent prepositions in the Tajik language on the basis of diferent scientific factors. In spite of the fact that the article is not large, important sides of the problem of comparison are reviewed in it. It should be pointed out that polysemy of the preposition à in the french language and its equivalent prepositions in the tajik language is viewed in this article.

Текст научной работы на тему «СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ ФРАНЦУЗКОГО ПРЕДЛОГА "À" И ЕГО ЭКВИВАЛЕНТАМИ В ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ»

THE ROLE OF SUBORDINATE AGENTS IN THE FORMATION OF

COMPLEX SENTENCES

Abstract. The aim of the study to identify and characterize the role of subordinating conjunctions in the formation of complex subordinate clauses in Tajik and English languages.

The author thoroughly examines the process organizing of complex sentences in the article achieves the goal, solves a number of serious problems including describing each subordinate clause alone determines the specific features more than ten clauses, paying special attention to the role of each of the conjunctions in the clutch of proposals to the main proposal.

Key words: purpose, definition, characterize, subordinating conjunctions, complex sentences, principal clause.

Сведения об авторе: Мухамедова Мамлакатхон Абдукодировна - соискатель Российско-Таджикского (славянского) университета, e-mail: mseddiq@mail.ru

Information about the author: Mukhamedova Mamlakatkhon Abdukodirovna -researcher of Russian and Tajik (Slovanic) University

ТАХ,ЛИЛИ МУЦОИСАВИИ ПЕШОЯНДИ ФРАНСАВИИ «А» ВА МУОДИЛИ

ОН ДАР ЗАБОНИ ТОНИКИ

Ашуров Н. М., Маликов А. Р.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни

Забони адабии точик, ки таърихи бештар аз хазорсола дорад, дар робита ба таъсири омилхои дохилй ва хоричй пайваста инкишоф ёфта, суфтаву ганй гардидааст ва имруз ба хайси як забони дорои таркиби лугавии бой ва сохти грамматикии добили таваччух шинохта шудааст. Забон чун табиати зинда хамеша дар рушду тараккй карор дорад ва хдмеша хамкадами замон ва чамъият буда, баробари он кадам мезанад, тараккиёти сиёсй ва иктидисодии сохти чамъият аз забон талаб мекунад, ки вобаста ба шароити давр такмил ёбад. Ана, хамин такозои замон ва чомеаи пайваста тараккикунанда сохибони забон бавижа забоншиносонро водор месозад, ки дар халли масоили грамматика собиткадам бошанд. Дарчанд дар забонхои точикй ва франсавй олимони забоншинос дар мавзуи пешояндхо корхои зиёде ба анчом расонидаанд, аммо то хануз касе ин масъаларо ба таври мукоисавй дар забонхои точикй ва франсавй ба риштаи тахкик накашидааст.

Бо саъю кушиш ва захматхои зиёди забоншиносони точик ва фаронсавй, аз чумла дар забони точикй устод Айнй С., Бозидов Н., Еаффоров Р., Зикриёев Ф., Исматуллоев М., Камолиддинов Б., Крсимова М., Маъсумй Н., Мачидов Д., Мирзоев А., Рустамов Ш., Саймиддинов Д., Точиев Д., Ч,ураев F., дар забони франсавй бошад Шарл Балли, Фердинан де Соссур, Брулот, Жилбер Лазар, Бреал ва дигарон дар тахкики масъалахои грамматикаи забони адабии точик ва забони франсавй корхои арзишманде анчом дода шудааст. Вале то хануз дар грамматика масъалахои зиёде мавчуданд, ки ба омузишу чустучу ниёз доранд ва халли онхо бешак, боиси такмили грамматикаи забони точикй ва франсавй хохад буд.

Аз ин ру, лозим дониста шуд, то маколаеро дар хусуси истифодаи пешояндхои забони точикй дар мукоиса бо забони франсавй, ки яке аз масъалахои тахкикнашудаи грамматикаи забони точикй ва франсавй махсуб мегардад, тахия намоем.

Пешояндхо калимахои ёридиханда буда, бо исм, чонишин ва дигар хиссахои исмшудаи нутк омада, муносибатхои синтаксисии онхоро бо дигар калимахо ифода менамоянд. Дар ибора ва чумла муносибатхои масохат, замон, сабаб, максад, сохибият, тарз, мукоисаю монандй, объект ва гайраро нишон медиханд. Пешоянди «а» дар забони

316

франсавй серистеъмол ва дорои хусусияти гуногунмаъной аст. Гуногунмаъноии ин пешоянд махз дар чумла маълум мегардад, яъне вобаста ба мавк;еи холату истифода ин пешоянд мисли пешояндхои забони точикй метавонад тобишхои зиёди маъноиро ифода намояд. Пешояндхо на факдт муносибатхои байни феълу хиссахои номии нутк;, балки муносибати байни худи хиссахои номиро низ ифода мекунанд. Пешояндхо муносибати синтаксисиро вобаста ба маънои ибора ё чумла равшантар нишон медиханд. Дар баъзе иборахо калимахо бо ду воситаи грамматикй алок;а пайдо мекунанд.

Дар аввал пешоянди «à» асосан самти амал ва ё харакатро нишон медихад, аммо вобаста ба маънои лугавии феълу исм ва мазмуни умумии чумла тобишхои самтй, объективй ва замониро низ нишон дода метавонад. Дар ин маврид пешоянди «à» самти амал ё хдракатро ифода мекунад:

Забони франсавй: - Léon n a pas encore eu l'occasion d'aller àParis [5, с. 244]. Забони тоцикй: - Леон то уануз имконияти ба Порис рафтанро надошт. Дар холати дигар пешоянди «à» метавонад замони ичрои амалро ифода кунад, ин амал дар забони точикй бо ду рох, яъне бо пешоянди дар ва бандаки изофии и ифода меёбад.

Забони франсавй: - A 15 heures mama allumait la télé [2, с. 172]. Забони тоцикй: - Дар соати 15 модарам телевизорро дар мегиронд. Забони тоцикй: Соати_ 15 модарам телевизорро дар мегиронд. Забони франсавй: - J'ai pris l'autobus à_deux heures [3, с. 38]. Забони тоцикй: - Инак, ман царор додам, ба автобус соати ду савор шавам. Дар ин чумла барои дуруст шудани фасохати сухан дар асари бадей тарчумон аз тарчумаи бадей истифода бурдааст. Агар чумлаи додашударо тарчумаи тахтуллафз кунем чунин мешавад: Ман соатиду ба автобус савор шудам ё ин ки: Ман дар соати ду ба автобус савор шудам.

Чи тавре ки аз мисоли ифодагари вак;т дида мешавад, муродифи пешоянди «à» - и забони франсавй дар забони точикй пешоянди «дар» мебошад.

Забони франсавй: - D'abitude, tous les étudiants sont là à l'heure et attendent l'arrivé du professeur [5, с. 248].

Забони тоцикй: Одатан уама донишцуён дар вацташ уозир мешаванд ва омадани муаллимро интизор мешаванд.

Пешоянди «à» дар забони франсавй барои ифодаи таъиноти чиз ё ин ки ашё ишора мекунад ва дар забони точикй ин маъно бо ёрии бандаки изофии -и ифода меёбад. Бандаки изофии -и дар забони точикй доираи васеи истеъмол дошта, аслан бо исм пеш аз муайянкунанда меояд. Масалан:

(Забони франсавй) ( Забони тоцикй )

Une table à écrire мизи кори

Une brosse à dent шоткаи дандоншуй

Un moulin à vent осиёи шамолй

Дар забони франсавй пешоянди «à» якчо бо феъли «être» ва хамаи чонишинхои шахсии муста^ил сохибиятронишон медихад.

Аз ман (аз они ман) - à moi Аз мо (аз они мо)^ nous

Аз ту (аз они ту) - à toi Аз шумо (аз они шумо) -à vous

Аз вай (у) (аз они вай) - à lui Аз онхо (аз они онхо) -à eux

Дар забони точикй таркиби «аз они» барои ифодаи сохибият истифода шудааст, ки аз ду восита пешоянди «аз» ва «изофат» сохта шудааст. (он+и)

Забони франсавй: - Dis- moi seulement où est Gianetto, et cette montre est à toi. Забони тоцикй: Ту тануо ба ман бигу Джането дар куцо аст ва ин соат аз они ту хо^ад шуд.

Пешоянди мазкур бо исмхои хоси ифодакунандаи ному насаби одамон низ сохибиятро ифода мекунад:

Ин китоб аз Дилбар буд. Ce livre était à Dilbar. Ин курсы аз Бахром аст. Cette chaise est à Bahrom.

Ин китоби франсавй аз Махмуд мебошад. Ce livre de français est àMahmoud. Пешоянди «à» (ба, бо, аз, дар,) дорандаи ин ё он хусусияти зохирй будани касе ё чизеро нишон медихад:

A contre-jour du soleil froid. Бар зидди рузи офтобй. Était la tête aux yeux de pierre. Бочашми хора сарвар буд. Fidèle àma force.A ma délivrance. Сидк аст маро ба кудрати озодй. Дар ичрои амал пешоянди «à» хамрохиро низ ифода мекунад. Дар ин мисол амалиёти омехташавии пешоянд бо артикл ичро шудааст. Аз руи коидаи грамматикй дар забони франсавй мавриди бо хам якчоя шудани пешоянди «à» ва артикли муайянии чинси мардона «le» омехташавй ба амал меояд. Ин амалиётро бо мисолхои зерин тахлил кардан мумкин аст: ( à+le=au) (à+les=aux)

(Забони франсавй) ( Забони тоцикй )

Il parle au directeur Вай бо директор гап мезанад.

Je parle aux éleves Ман бо талабахо гап мезанам.

Чи тавре ки дар боло зикр намудем пешоянди «à» бо артикли муайянии чинси мардона омехта мешавад. Бояд кайд намуд, ки пешоянди «à» дар забони франсвй холи маконро низ ифода мекунад:

Забони франсавй: - J'ai mangé au réstaurant, Célest, comme d'habitude. Забони тоцикй: - Чун ^арвацта ман дар тарабхонаи_Селест хурок хурдам. Забони франсавй: - L'asile de vieillerds est àMarengo, à_quatre-vingts kilomèrtre d'Alger. Забони тоцикй: - Хонаи пиронсолон дар Маренго, уаштод километр дур аз Алцазира воцеъ аст.

Пешоянди «à» дар забони франсавй дар дигар маврид харакат ва предметро, ки бо он ичро мешавад нишон дода метавонад:

(Забони франсавй) ( Забони тоцикй )

Surveiller àla lorgnette бо бинокл назорат кардан Travailler àl'aiguille бо сузан кор кардан.

Tirer à_la mitrailleuse аз пулемёт тир парондан

Инчунин пешоянди «à» пеш аз исму чонишин ва аз шаклхои тасрифнашудаи феъл бештар бо масдар (ба хона, ба Донишгох, ба шумо, ба хондан, ба шунидан ва г.) омада, алокаи онхоро ба ин ё он амали инъикосшаванда бо феълхо ва хабархо таъмин месозад, ки дар натича ё колаби иборахои гуногун, хусусан, иборахои феълй ба вучуд меоянд, ё ин ки томияти фикр дар чумла имконпазир мегардад. Чунончй : (Забони франсавй) ( Забони тоцикй )

Aler à la maison ба хонарафтан

Parler à vous ба шумо гап задан

Être prêt à lire ба хондан омода будан

Être prêt à écouter ба шунидан омода будан

Пешоянди «à» дар забони франсавй бо исм алокаманди пайдо намуда, харакат ва тарзи ичроиши амалро ифода мекунад:

(Забони франсавй) ( Забони тоцикй )

Se sauver à_la nage - бо шиноварй нацот ёфтан

Дамин тарик, масъалаи тахлили макоисавии пешояндхо мавзуи васеъ ва доманадор аст. Дар ин чо факат баъзе аз нозукихои ба маврид истифода бурдани пешоянди «à» - и забони франсавй дар мукоиса бо забони точикй нишон дода шуд. Дар анчом бояд гуфт,ки дар тадкикоти минбаъда пахлухои мухими масъалаи мазкур ба таври комил пажухиш хохад шуд.

Адабиёт:

1. Алберт Камю. Бегона / А. Камю, И. Рах,имй, Т. Ч,умъаев. - Душанбе: Деваштич, 2007. - 150 с.

2. Albert Camus. L'Etranger / A. Camus. - France: Gallimard, 1942. - 145 с.

3. Dave Pelse. Le moins que rien / P. Dave.-Paris, 1995. - 220 c.

4. Попова И. Н. Грамматика французского языка / И. Н. Попова, Ж. А. Казакова. -Нестор Академик Паблишерз, 2003. - 475 с.

5. Попова И. Н. Французский язык: Учебник для 1 курса вузов и факультетов иностранных языков / И. Н. Попова, Ж. А. Казакова, Г. М. Ковальчук. - Издание 21-е, исправленное.- Нестор Академик Паблишерз, 2006. - 574 c.

СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ ФРАНЦУЗКОГО ПРЕДЛОГА «À» И ЕГО ЭКВИВАЛЕНТАМИ В ТАДЖИКСКОМ ЯЗЫКЕ

Аннотация. В данной статье речь идёт об одной из важних проблем лингвистики-сравнение предлога à и его эквивалентов в таджикском языке, что исследуется на основе разных научных фактов. Несмотря на то, что статья не так широко охватывает все проблемы сравнения, в ней предлог à рассматривается с точными фактами и доказательствами. В статье исследована многозначность предлога à во французском языке по сравнению с его эквивалентами в таджикском языке.

Ключевые слова: предлог, согласование, исключение, определение, предложение, форма.

COMPARATIVE ANALYSIS OF THE FRENCH PREPOSITION «À» AND ITS EQUIVALENTS IN THE TAJIK LANGUAGE

Abstract. This article contains one of the important problems of linguistics, comparison of the preposition à in the French language and its equivalent prepositions in the Tajik language on the basis of diferent scientific factors. In spite of the fact that the article is not large, important sides of the problem of comparison are reviewed in it. It should be pointed out that polysemy of the preposition à in the french language and its equivalent prepositions in the tajik language is viewed in this article.

Key words: préposition, agreement, exclusion, attribute, sentence, form.

Сведения об авторах: Ашуров Намозали Махмадалиевич, Маликов Абдулвохид Расулджонович - ассистенты кафедры французского языка и методики его преподавания Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни, e-mail: namozali84@mail.ru, vohid_1983@yahoo.fr

Information about authors: Ashurov Namozali Mahmadalievich, Malikov Abdulvohid Rasuljonovich - аssistants of French department and it's teaching method, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni

УДК 654.191 (575.3)

ИСТОРИЯ СОЗДАНИЯ ОДНОЙ ЗАМЕЧАТЕЛЬНОЙ РАДИОПРОГРАММЫ

Ходжазод С.

Таджикский государственный педагогический университет имени С. Айни

Когда говорят об информационном пути разрешения конфликтов, имеется в виду взаимный обмен информацией между группами с соблюдением условий, способствующих изменению ситуации. Любая политическая система в целях обеспечения стабильности и рационального развития общества обязана иметь механизм адаптации к объективно происходящим переменам в среде. Важное место в этом механизме принадлежит СМИ.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.