Научная статья на тему 'Способы развития научного мышления учащихся при обучении строения вещества в курсе физики в 6 классе'

Способы развития научного мышления учащихся при обучении строения вещества в курсе физики в 6 классе Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
27
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
предмет физики / мировоззрение / научное мышление / природные явления / вещество и его строение / атом / развитие науки. / the Physics / worldview / scientific thinking / natural phenomena / substance and its structure / atom / development of science.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Дилмурод Алижанов

В данной статье раскрыты методы формирования и развития научного мировоззрения и мышления учащихся посредством изучения строения веществ при обучении физики в общих среднеобразовательных школах.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Methods for the development of scientific thinking of students when teaching the structure of matter in a physics course in 6thgrade

In this article, discloses methods of formation and development of the scientific world view and way of thinking by the student knowledge about the structure of learning materials in teaching physics in general secondary schools.

Текст научной работы на тему «Способы развития научного мышления учащихся при обучении строения вещества в курсе физики в 6 классе»

Жамият ва инновациялар -

Общество и инновации -

Society and innovations

Journal home page:

https: //inscience.uz/index.php/socinov/index

Science

through time and space

Wii

Methods for the development of scientific thinking of students

when teaching the structure of matter in a physics course

in 6%grade

Dilmurod ALIZHANOV 1

Namangan State University

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received February 2021

Received in revised form

20 February 2021

Accepted 15 March 2021

Available online

In this article, discloses methods of formation and

development of the scientific world view and way of thinking by

the student knowledge about the structure of learning materials

in teaching physics in general secondary schools.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

15 April 2021 This is an open access article under the Attribution 4.0 International

(CC BY 4.0) license (https: //creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Keywords:

the Physics,

worldview,

scientific thinking,

natural phenomena,

substance and its structure,

atom,

development of science.

6-синф физика курсида модда тузилишини укитиш оркали

Укувчиларда илмий фикрлашни ривожлантириш йуллари

АННОТАЦИЯ

Калит сузлар: Ушбу маколада умумий Урта таълим мактабларида

физика фани, У > >. a

дунбкараш, физика укитиш оркали укувчиларнинг илмий дунёкараши

вафикрлашини шакллантириш варивожлантириш йуллари

модда тузилиши хакидаги билимларни Ургатиш оркали

курсатиб берилган.

илмий фикрлаш,

табиат ходисалари,

модда ва унинг тузилиши,

атом,

фаннинг ривожланиши.

1 Lecturer, Department of Physics, Namangan State University, Namangan, Uzbekistan.

Email: dilmurod0413 @gmail.com

|5аепсе Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос!еу апа тпоуаНотз

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

Способы развития научного мышления учащихся при

обучении строения вещества в курсе физики в 6 классе

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова; В данной статье раскрыты методы формирования и

предмет физики, развития научного мировоззрения и мышления учащихся

мировоззрение,

посредством изучения строения веществ при обучении

научное мышление,

природные явления, физики в общих среднеобразовательных школах.

вещество и его строение,

атом,

развитие науки.

КИРИШ

СУнгги Йилларда мамлакатимизда таълим-тарбия тизимининг сифати ва

самарадорлигини ошириш, Укувчи ва Талаба ё&шларда замонавий билим ва

куникмаларни шакллантириш, Ттаълим хамда илм-фан сохалари Уртасида якин

хамкорлик ва интеграцияни, таълимнинг узвийлиги ва узлуксизлигини таъминлаш

борасида тизимли ишлар амалга оширилмокда.

Шу билан бирга, миллий таълим-тарбия тизимининг амалдаги холати уни

замон Талаблари асосида модернизация килиш, ёшларни юксак билим-маърифат

эгалари, жисмоний ва маънавий соглом инсонлар этиб тарбиялаш, таълим

муассасаларининг рахбар ва педагог ходимлари нуфузини ошириш, уларнинг

самарали фаолият юритиши учун зарур шарт-шароитлар яратиш буйича изчил чора-

тадбирларни амалга оширилмокда. Укувчиларни келгуси хаётга тайёрлаш ва уларга

уз билим ва куникмаларидан амалиётда фойдаланишни уУргатувчи малака

талабларини синфлар кесимида ишлаб чикиш, фанлараро Узаро алокадорлик ва

даврийликка тулик риоя килган холда Укув дастурлари Уртасида узвийликни

таъминлаш педагог ходимларнинг олдида турган мухим вазифалардир [1].

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ

Н.Н. Азизхужаева Узининг “Педагогик технология ва педагогик махорат”

китобида “шахснинг дунёкараши табиат, жамият, инсониятга булган эътикодлари,

илмий карашлари асосида юзага келган тизимдир. Дунёкараш шахснинг ботиний

холати, хаёт максадлари, кизикишлари, муносабатлари, тутган мавкелари билан

белгиланади. Талабаларнинг билишга булган кизикиши шаклланишининг мухим

шартларидан бири хиссий вазият, билишга булган эхтиёж ва онгли фикрлашни

ривожлантиришни яратиш мумкин” эканлигини курсатиб берган [2]. Шунингдек,

илмий фикрлаш масалаларини тадкик этиш билан куплаб олимлар, психологлар,

педагоглар ва методистлар шугулланганлар. Хусусан, В.В. Давидов, М.Г. Давлетшин,

UM. Лернер, А.М. Матюшкин, М.И. Махмутов, С.Ражабов, Д. Шодиев, Э.Розиев,

А.М. Умронхужаев ишларида муаммоли таълим тамойилларида умумлаштириш

турлари ва уларнинг тузилиши, Укув жараёнини ташкил этиш очиб берилади,

танкидий фикрлашининг тузилишлари, аклий фаолиятнинг умумлашган усулларини

шакллантириш йулларини белгиловчи алохида компонентларнинг уУзига хос

хусусиятлари Тахлил этилади [3]. Юкоридаги ишларда айнан умумтаълим

16

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос!еу апа тпоуаНотз

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

мактабларининг 6-синф физика курсини Укитишда укувчиларда илмий фикрлашни

ривожлантириш тулик ёритилмаган айримларида эса эътибор каратилмаган.

ТАДКИКОТ МЕТОДИ ВА НАТИЖАЛАРИ

Умумий Урта таълим мактабларида физика фанини Укитишда аввало,

Укувчиларнинг илмий дунёкараши ва илмий фикрлашини шакллантириш ва

ривожлантириш учун физиканинг асосий гоя, назария, конуниятлари ва тушунчалари,

амалиёт, халк хужалигининг турли тармокларида тутган урни, физик билимларни

Узлаштиришнинг ахамияти билан таништириш максадга мувофик. Укувчиларда

илмий дунёкараш ва илмий фикрлашни шакллантиришваривожлантириш,

инсоннинг Табиатва жамиятга онгли муносабатини шакллантириш омили сифатида

хизмат килади [4].

Умумий Урта таълим мактаблари 6-синф укувчиларида абстракт фикрлаш

даражасини хисобга олиш лозим. Бу ёшдаги укувчиларда кургазмали ва образли

фикрлаш устунрок булади. Физик ходисаларни тажриба ва намойишлар оркали

укитиш, укувчиларда ходисаларни ва уларнингалохида хусусиятларини англаб етиши

ва узлаштириш самарадорлигини ошириши исботланган [5].

Умумий Урта таълим мактабларида физика курсини Укитишда аста-секин

6-синфдан бошлаб укувчиларга дедукционметодлар асосида хулосалар чикаришга

Ургатиш максадга мувофик, Назария - ходисаларни англаш омили булиб колмасдан,

Узлаштирилган билимларни кейинчалик кайта тиклаш, яъни амалиётга куллаш

воситаси хамдир.

Хар бир мавзуни Ургатиш жараёнида Укитувчи укувчиларни тадкикотчилик

фаолиятига жалб этиши лозим. Бунинг натижасида укувчилар тадкикотчилик

фаолияти куникмаларини эгаллай бошлайдилар ва уларда илмий фикрлаш

кобилияти шаклланади [6].

Укувчиларнинг илмий фикрлаш кобилиятларини ривожлантиришни бир неча

йуллар билан амалга ошириши мумкин:

-YKYB жараёнида укувчилардан тадкикот ишининг хамма боскичларини

мустакил бажаришни талаб килиб булмайди, лекин фан тарихида тадкикот ишлари

кандай амалга оширилгани билан укувчиларни таништириб бориш лозим. Модда

тузилиши хакидаги дастлабки карашлар орасидаги карама-каршиликларни мисол

келтириш илмий фикрлашни ривожлантиришга куйилган илк кадамдир;

— илмий фикрлашни ривожлантириш гипотезани таърифлашда, муаммони хал

килиш Йулларини кидиришда укувчиларни эркин фикрлашга Ургатиш оркали

шакллантирилади;

— кузатилган ходисаларни ва жисмларнинг хоссаларини тушунтиришга идеал

моделлар билан ишлашга, ходисалар орасидаги богланишларни аниклашга

укувчиларни жалб килиш;

_Укувчиларда индукцион ва дедукцион методлар асосида якуний хулоса

чикариш куникмаларини ривожлантириб бориш ва бошкалар.

-Илмий фикрлашни ривожлантириш натижасида уУкувчи, жисмлар Ba

ходисаларни Урганиш жараёнида уларнинг мохиятига кириб бориб, куплаб

кузатишларни умумлаштириш, кушиш ва тасаввурларни абстракциялаш, мухокама ва

хулосалар оркали табиат ходисаларининг мохиятини англаб етади.

17

т о

a) Science Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос!еу апа тпоуаНотз

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

Баъзи бир тушунчаларнингтурли хил таърифлари булишини, бундай карашлар

орасида тортишувлар булгани ва улардан кайси бири замонавий технологиялар

оркали тасдигини топгани, шу аснода фаннинг ривожланиш тарихини курсатиб

бориш укувчи билимини илмийлиги оширади.

Фанларнинг ривожланиш тарихини Урганиш уУкувчиларга инсоният

билимининисбийлиги, уларнинг ходиса ва предметларнинг мохиятини (табиатини)

тУуларок ва аникрок очиб боришдаги харакатлари, Узлаштирилиши лозим булган

материални “илмий билим” сифатида узлаштиришларига имкон беради. Масалан,

Укитувчи боскичма-боскич атомни “булинмас” лигидан бошлаб (атомнинг планетар

моделига) ядро моделига ва ундан квант механикаси конуниятларига олиб келиш

оркали бир томондан “атом” тушунчасини шакллантирса, иккинчи томондан

Укувчилар олдида инсон фикрининг кудратини физик конунлар оркали намоён

килади.

Умумий урта таълим мактабларининг 6-синф физика курсида "Модда тузилиши

хакида Демокрит, Ар-Розий, Беруний ва Ибн Сино таълимотлари” мавзусини

укитишда укувчиларда илмий фикрлашни ривожлантириш имконияти анча кенг.

Кундалик хаётимизни кузатар эканмиз инсон табиат билан узвий боглик. Куз ва

бахор фаслларидатуман тушиши, ёмгир ёгиши. Киш ойларида хаво совиб кор ётишини

кузатамиз. Нега куз ва бахорда ёнгир ёгади, кишда эса кор? Нима сабабдан туман

тушади? Шу каби табиат ходисалари сабабчиси сув эканини купчилик яхши

биладими? Хуш биргина сув кандай килиб хам суюклик, хам бутланиб туманга

айланади, шунингдек ёмгир ва кор булиб ерга ёгин булим тушади? Шу каби саволлар

инсониятни кадимдан кизиктириб келган.Модда тузилиши хакидаги дастлабки

тушунчаларюнон олими Демокритга (милоддан аввалги 460-370 йЙ.) тегишли эди.

Унга кура хамма нарсалар жуда майда зарралар - “атом” ларданташкил топган.

Модданинг энг кичик зарраси - атом булакларгабулинмайди деб караган. Атом сузи

хам юнонча "булинмасбулакча” деган маънони билдиради. Демокритнинг бу хакда

ёзганасари бизгача етиб келмаган. Унинг фикрлари бошкаларнинг ёзганасарларида

келтирилади.

Демокритнинг бу таълимотини кейинчалик купгина олимлар ривожлан-

тирдилар. Жумладан, юртдошларимиз булган буюк мутафаккирлардан Ар-Розий,

Беруний ва Ибн Синонинг ижодида хам бу сохадаишлар мавжуд.

Абу Бакр Ар-Розий (865-925 Й.) жами 184 та асар &зиб колдирган булиб, барча

сохаларда ижод килган. У юнон олимларинингатом хакидаги карашларини

ривожлантириб, атом хам булиниши мумкинлигини айтади. Атом ичида бушлик ва

булакчалар булиб, бу булакчаларнинг хаммаси харакатда булади. Бундан ташкари,

булакчалар орасида Узаро таъсир кучлари мавжуд деб хисоблайди.

Ар-Розийнинг назарий карашлари Абу Райхон Беруний ва ИбнСино томонидан

ривожлантириллди. Бу хакда уларнинг Узаро бир-биригайуллаган мактубларида суз

боради. Берунийнинг Ибн Синога ёзган саволларидан бирида шундай дейилган:

“Баъзи файласуфлар атом булинмайди, ундан хам кичикрок булакчалар йук деб

айтадилар, бу - нодонликдир. Иккинчилари эса, атом булинаверади, булинишгачегара

йук деб кайд киладилар. Бу эса утакетган нодонликдир.Чунки атомнинг булиниши

чексиз булса, моддият йук булиб кетиши мумкин. Бу булиши мумкин эмас, чунки

моддият абадийдир. Бу масалада сенинг фикринг кандай?”-деб сурайди.

18

т о

iu Science Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - $ос!еу апа тпоуаНотз

Аим Special Issue - 3 (2021) / ISSN 2181-1415

Ибн Сино Узининг Берунийга Ййуллаган жавобида Арасту Ba Ар-Розийнинг

атомнинг булиниши чексиз давом этади деб тушунмаслик кераклигини ва

булинишнинг чегараси борлигини айтиб утади [7].

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Хозирги кунда атомнинг мураккаб тузилганлиги тула тасдикланган. Атом

ядродан ва электрон кобикдан иборат. Ядро хам янада кичикрок булган заррачалар -

протонлар ва нейтронлардан ташкил топган. Протон ва нейтронлар хам ундан кичик

булган заррачалардан, яъни кварклардан ташкил топганлиги аникланган.

Фаннинг ривожланиш тарихи билан танишиб боришнинг ахамиятли жихати

шундаки, укувчилар инсон амалиёти билимнинг хакикий мезони эканинитушуниб

етадилар. Улар дунёни урганадилар ва у хакдаги билимларинишахсий амалларида

синаб курадилар. Назариётчилар атом моделиниузларининг кизикишларини

кондириш учун эмас, балки ишлаб чикаришкишлок хужалиги, тиббиётни, халк

хужалигининг куплаб сохаларида куйилган масалаларни хал килиш учун урганадилар.

Хулоса урнида, укувчилар фаннинг ривожланиш тарихини Урганиш оркали

ТУгри ва нотутри фикрларнинг тугилиши ва улар уртасидаги карама-каршиликлар

билан танишадилар. Буни эса илмий тушунчаларини шакллантиришда, нотутри

фикрларга танкид кузи билан карашга Ургатишда, физик конунларнинг амалиётга

Тадбикини эгалланган билимларнинг хакикийлик мезони эканини англаб

етишларида ва берилган билимларни Узлаштиришда алохида ахамиятлидир.

Укувчилар бу оркали инсон амалиётининг жуда катта ахамиятга эга эканини куриб

борадилар ва хар бир тушунча, тоя амалда тасдикланганларидан кейингина тугри

таърифланиши мумкинлигига ишонч хосил киладилар. Текширилган содда

таърифлар тушунчанинг кейинги шаклланиш жараёнида умумлашган кенг таърифга

айланади. Унда содда таърифда берилган биттаасосий белги эмас, балки ходисанинг

бир неча асосий белгилари Уз аксини топган булади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 6 ноябрдаги

ПФ-6108-сонли “Узбекистоннинг янги тараккиёт даврида таълим-тарбия ва

илм-фан сохаларини ривожлантириш чора-тадбирлари тугрисида”ги Фармони.

Тошкент - 2020 i.

2. Н.Н. Азизхужаева. Педагогик технология ва педагогик махорат. -

Т.: 2003. - Б. 174.

3. Д.Б. Шовкиева, Ф.А. Джунаев. Таълим жараёнида укувчи-ёшларда танкидий

фикрлашни шакллантириш омиллари “5епсе апа ЕдисаНоп” илмий журнал 1(4)

сон - Тошкент: 2020. - Б. 149-155.

4. Н.Б. Федорова, О.В. Кузнецова, А.С. Поляков. Межпредметная интеграция

в курсе физики. Учебно-методическое пособие. Рязань. 2010. - С. 108.

5. К.А. Маматкулова. Мактаб укувчиларида физика фанига оид компетенция-

ларни ривожлантиришда синфдан ташкари машхулотларнинг ахамияти.

Замонавий таълим / Современное образование - Тошкент: 2018. - Б. 48-52.

6. http://library.ziyonet.uz/uzc/book/26142.

7. Turdiev N.Sh. Fizika. 6-sinf darsligi. - T.: Niso Poligraf. - 2019. - B. 190.

19

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.