Научная статья на тему 'СПОСОБЫ ОРГАНИЗАЦИИ УРОКА МЕТОДОМ "ПРИГЛАШЕНИЕ ЭКСПЕРТА"'

СПОСОБЫ ОРГАНИЗАЦИИ УРОКА МЕТОДОМ "ПРИГЛАШЕНИЕ ЭКСПЕРТА" Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
86
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПЕДАГОГИКА / ЭКСПЕРТ / НЕТРАДИЦИОННЫЕ МЕТОДЫ / КОММУНИКАЦИЯ / СОТРУДНИЧЕСТВО / КОМПЕТЕНТНОСТЬ / МЫШЛЕНИЕ / НРАВСТВЕННОСТЬ / УМЕНИЕ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Булбулов Джума

В статье рассматривается вопрос о включении нетрадиционных методов обучения в работу учителя. Хорошо известно, что нетрадиционные уроки состоят из различных методов и техники обучения. Что еще более важно, эти методы поощряют учеников читать и понимать значение материалов, а также суть учебной программы, обогащения и овладения языком. Ознакомление с изучаемым материалом в реальных условиях, способствует развитию критического мышления, анализа, творчества и самооценки. Одним из таких методов является «Приглашение эксперта на урок». Чтобы использовать этот метод, учитель должен заранее подготовиться, и в данной статье подробно описываются способы реализации этого метода.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ORGANIZING A LESSON OF THE “INVITING AN EXPERT” METHOD

The article discusses the inclusion of nontraditional teaching methods into the work of teachers. It is well known that untraditional lessons consist of various teaching methods and techniques. More importantly, these methods encourage students to read and understand the meaning of materials, as well as the essence of the curriculum, enrichment and mastery of the language. Familiarization with the study material in real conditions contributes to the development of critical thinking, analysis, creativity and self esteem. One of these methods is “Inviting an Expert to a Lesson”. To use this method, teacher must be prepared in advance. This article describes in detail how to implement this method.

Текст научной работы на тему «СПОСОБЫ ОРГАНИЗАЦИИ УРОКА МЕТОДОМ "ПРИГЛАШЕНИЕ ЭКСПЕРТА"»

анализ учебников, экономические понятия, рыночная экономика, предпринимательство, хозяин.

POSSIBILITIES OF 7 AND 9 GRADES ALGEBRA COURSE IN FORMATION OF ECONOMIC CULTURE IN STUDENTS GENERAL EDUCATION SCHOOLS

The article considers the place of school as one of the important links in the system of economic education. Economic culture is formed in schoolchildren in secondary general education school. Starting from primary school, taking into account the content of the subject, all teachers incorporate certain elements of economic knowledge into the learning process.

The lessons of mathematics, namely algebra in grades 7-9 of secondary general education schools, among natural and mathematical disciplines create wide opportunities for forming the foundations of economic knowledge in students. Solving mathematical problems and examples contributes to the development of practical skills in schoolchildren in solving problems. In addition, it helps to master the economic side of human activity.

Since an integral part of the process of studying mathematics at school is solving a mathematical problem, therefore through textual mathematical problems the applied direction of mathematics teaching is realized. On this basis, the process of solving mathematical problems with practical content is related to the use of mathematics in engineering, physics, chemistry, economics, biology, medicine, as well as in the home. Among these challenges, economic content needs to be highlighted first.

The article extensively discusses the impact of solving problems of economic content on the formation of thinking in students. From this position it analyzed textbooks of algebra of grades 7 - 9 of secondary general education schools of the Republic of Tajikistan with economic inclination. In addition, the article considers options for changing the content of mathematical problems of economic content in order to_ form and develop interest in solving them.

This process has shown that the number of economic content tasks available in existing textbooks is not sufficient to create an economic culture _ for students in secondary general education schools.

Therefore, it is necessary to develop methodological recommendations _ for solving problems of economic content on each topic of school course of algebra of grades 7-9. The article provides a sample of such a technique when studying the topic "Linear Functions" in Class 7.

The material of this article can be used in the preparation and reading of lectures, as well as for a wide range of readers.

Keywords: economic culture, mathematics, algebra, mathematical problems of practical nature, problems with economic content, formation, analysis of textbooks, economic concepts, market economy, entrepreneurship, master.

Сведения об авторах:

Миршоев Абдушафи Абдумуминович - соискатель кафедры методики обучения математики Худжандского государственного университета им. академика Б. Гафурова тел: (+992) 927606444

Раджабов Тагоймурод Бобокулович — кондидат педагогических наук, доцент кафедры методики начального обучения Таджикского государственного педагогического университета им. Садриддина Айни тел: (+992) 93 506 34 12

About the autor:

Mirshoyev Abdushafi Abdumuminovich - researcher, Chair of Mathematics Teaching Methodology, Khujand State University named after academician B. Gafurov Tel: (+992) 92 760 64 44

Rajabov Tagoymurod Bobokulovich - Condidat of Pedagogical Sciences, Associate Professor of the Department of Primary Education Methodology of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini tel.: (+992) 935063412

РО^ОИ ТАШКИЛИ ДАРС БО УСУЛИ «ДАЪВАТИ МУТАХАССИС (ЭКСПЕРТ) БА ДАРС»

Булбулов

Дониго^и давлатии Хоруг ба номи М. Назаршоев

Солх,ои охир масъалаи самарабахшии тах,силот дар раванди тадрис ва донишандузй нигаронкунанда шудааст. Хусусан он чиз ташвишовар аст, ки насли наврас дар кучо, чй тарз ва бо кадом тартиб дар хдёт татби; намудани донишу малаках,ои дар раванди тах,сил гирифтаашро намедонад. Пас низоми таълиму тарбияро чй тавр бунёд гузошт, ки ин масъалах,о дар бех,тарин шакл хдллу фасл гарданд?

Баpои чомеаи кунунй одамони маълyмотнок, соx,ибмаъpифатy лаëкатгаpое лозиманд, ки мустакилона маводи омyзишиpо хонда, мазмуни онpо даpк намоянд, даp асоси ин донишхо фаъолият намуда, натичаx,оpо пешгyй каpда тавонанд. Даp ^ëra чамъиятй фаъол бошанд, бо хдм коp кунанд, накши таълимpо даp ^ëra худ ва чомеа даpк каpда, даp pyшдy нумуи кишваpашон саx,мгyзоp бошанд.

Баpои ба ин максадхо pасидан саpаввал заpyp аст, ки ^p як шогиpди мактаб мазмуни маводи омyхтаашpо ба тавpи дypyст даpк намуда, мафх,умх,о ва конунх,ои аз худ каpдаашpо шаpx,y тафсил каpда, ба x,аëт ва зиндагии худ алокаманд каpда тавонад.

Педагоги бyзypги pyс К.Д.Ушинский чунин кайд каpдааст: «Вазифаи муаллим аз он ибоpат нест, ки ба кyдак маводи тайëppо дихдд, балки ypо ба фи^кунй водоp намояд» [11]

Бо ин максад омyзгоpонpо заpyp аст, ки баpои хонандагон x,аpчи бештаp сyпоpишx,оеpо тах,ия намоянд, ки ^ëra вокеии махдлли онх^о тачассум намуда, даpки маънои матни хондашуда ва мавзyи таълимиpо талаб намоянд. Даp асpи XXI баpои ба зиндагй тайëp намудани шогиpдон даp баpобаpи фикppонии дypyст, салох,иятх,ои мух,им аз кабилй: кунчковй; эчодкоpй; худшиносй; x,амкоpй ва сyботкоpиpо низ pyшд додан заpyp аст. Яъне омузиш даp асpи нав ба pyшди салох,иятнокй асос ëфтааст ва аз омyзгоp талаб менамояд, ки y худ салох,иятнок бошад ва салох,ияти шогиpдонашpо даp pаванди омузиш x,аpчониба pyшд дихдд.

Хело мух,им аст ки омyзгоp ба фаъолияти худ даpсx,ои Fайpианъанавиpо воpид созад. Даpсx,ои Fайpианъанавй даpсx,оест, ки аз методх,о ва усулх,ои гуногуни таълимй ибоpатанд.Чyнин даpсx,о бо фаъолияти якчояи омyзгоp ва хонандагон амалй гашта, даp худ аломатх,ои чустучуй, тадкикотиpо доpоянд, ки ба максади боз хдм самаpаннок гаpдондани pаванди таълиму таpбия pавона мегаpданд.

Даpсx,ои Fайpианъанавй чунин фаpкиятx,оpо тачасум мекунанд:

• yсypx,ои навpо даp баp мегиpанд, колаби маъмyлиpо pиоя намекунанд;

• даp онх,о ба Fайp аз маводи баpномаx,ои тасдикшуда маводи беpyназбаpномавй низ истифода мегаpдад ;

• фаъолияти коллективй ва инфиpодии хонандагонpо ташкил мекунад;

• беpyн аз уток^ои таълимй гyзаpонида мешавад ва вобаста ба мавзуъ чойи машFyлият Fайpи анъанавй оpо дода мешавад;

• даp pаванди машFyлиятx,о мусикй, видео, технологияи иттилоотии компютеpй, дигаp васоити электpонй истифода бypда мешавад;

• ба хонандагон имконият медихдд, ки даp фазои эчодй чустучу намоянд ва малакках,ои навpо пайдо намоянд;

• ба чунин даpсx,о пешакй ва махсусан чиддй тайеpй дида мешавад.

Назаpи омyзгоpон ба даpсx,ои Fайpи анъанавй гуногун аст: баъзехо даp он фи^х,ои пешкадами педагогиpо мебинанд, дигаpон гузашт намудан ба шогиpодони танбал, ки намехохднд чидди тах,сил намоянд. Баpои баpтаpаф намудани нофах,мих,о байни омyзгоpон бояд кайд намуд, ки тамоми pаванди таълимpо ба таpики Fайpианъанавй гyзаpонидан шаpт нест, вале даpоваpдани навъоваpй даp ин чода ба максади pyшди фикppонии талабагон, pyшди эчодкоpй ва xдвасмандгаpдонии онх,о воpид сохтани даpсx,ои Fайpи анъанавй заpyp аст.

Бо таваччух, ба ин масоил Филиали донишкадаи чумх^иявии такмили ихтисос ва бозомузии коpмандони сохди маоpиф даp ВМКБ даp фаъолиятх,ои пажух,ишии худ масъалаи тадкик ва баppасии усулх,ои «Педагогикаи иртиботт^о мавpиди омузиш каpоp дод. Бо даpназаpдошти пешpафти бемайлони сохди маоpиф, баpобаp намудани сифати таълиму таpбия ба такозои замон Донишкадаи такмили маълумоти касбии Вилояти Мyхтоpи Кух,истони Бадахшон (х,оло Филиали ДЧТИБКСМ даp ВМКБ) хднуз аз соли 2013 даp xдмкоpй бо Фонди Точикистонии ОFOхон баpномаеpо бо номи «Педагогикаи иpтиботй» даp муассисах,ои таълимии интихобй чоpй намуд, ки он ба pyшди салох,иятнокии хонандагон нигаpонида шуда аст.

Яке аз сабабх,ои асосии таFЙиpот даp муносибати таълим, чоpй намудани баpномаи "Педагогикаи иpтиботй" ва хдм "Муносибати босалох,ият ба таълим" талабот ва накшах,ои Стpатегияи миллии pyшди маоpифи Ч^мх^ии Точикистон то соли 2020 мебошад. Даp ин Стpатегия омадааст: "Низоми нави маоpиф, ки мутобики тамоюлоти чах,они мyосиp на ба дониш, балки ба салох,иятнокй асос ëфтааст, бояд ба хонандагон имконияти аз худ намудани салох,ияту малаках,ои асосии ичтимоиpо, ба монанди кабули масъулиятнокии каpоpx,о, накшагиpии пешpавй даp касб, илмомузй даp давоми тамоми xдëт, тайëpии касбии даp бозоpи мех,нат талаботдошта, донишу малакаи баpои

худтакмилдихй заpyp, малакаи таpзи хаëти солим, аpзишхои чомеаи шахpвандй, таъмин намояд." [9, с.13].

Бо истифода аз "Педагогикаи иpтиботй" даp асоси стpатегияи номбypда омyзггоppо лозим аст, ки даp таълими хонандагон ба pyшди салохиятхои онхо диккати асосй pавона кyнад, на ба гиpифтани дониши холис. Хонанда хануз даp давpони мактабхонй pоххои даp амал татбик намyдани донишхои гиpифташyда кушиш мекунад ва чаpаëни таълимpо ба ^ëra худ мувоФик менамояд. Рушди салохиятхои хонанда боиси pyшди хаматаpафаи тафаккypи y мегаpдад.

Баpномаи мазкyp усулхо-методхои таълимиеpо пешниход менамояд, ки баpои хамаи фанхо кобили кабуланд ва ба мyшовиpонy омyзгоpон мувофики баpномахои таълимй имконияти аз онхо истифода бypданpо таъмин мекунад. Х,амзамон даp pаванди тачpиба каpдан, коpхои фаpдию гypyхй, муколама, бахс, мусохиба, чустучу (аз таpики хондани адабдатхои илмию бадей ва интеpнет) ва Fайpа даp хонандагон салохиятхои мухими ичтимой сайкал меëбанд.

Истилохи «иртибот» - маънои pобита, бастани чизе ба чизе, пайванд каpдан, pабт ва алокамандй дошта даp илми педагогика маънои алокамандй, пайвандсозии таълим ва хаëтpо даp назаp доpад.

Fояи асосй ин аст, ки таълим ба хаëт алокаманд каpда шуда, омузанда (хонанда, донишчу) бояд накши хаp як мавзуи даpсиpо баpои зиндагиаш даpк намояд ва аз он даp хаëти худ окилона истифода бypда тавонад.

Омyзгоp бояд ^p як даpсpо бо даpназаpдошти pyшди салохиятхои шахсй-фаpдии хонандагон тавpе ба накша гиpад, ки он ба pyшди ичтимой, фаpхангй ва иктисодии кишваp мусоидат намуда хонандаpо баpои зиндагй даp оянда тайëp намояд.

Алокамандии таълим ба хаëт даp педагогика мафхуми нав нест. Даp ин самт педагогони машх^и ватанию хоpичй хеле коpхои илмии шоистаpо анчом додаанд. Имpyз заpyp аст ки даp амалй сохтани он ва чустучуи pоххои нав он назаpияхоpо pавнаки тоза бахшем.

Фалсафаи «Педагогикаи иpтиботй» аз назаpияи таълими анъанавй даp он фаpк доpад, ки чавхаpи асосии он даp pаванди тахсилот даp муассисахои таълимй бо истифода аз шаpоити махал ва маводи махаллй бо даpназаpдошти фаpханги миллй ба хаëти мустакил тайëp намудани шахpвандонест, ки ба зиндагй даp чомеаи навин омода гаpдида, даp оянда такдиpи худ, оила ва кишваpашонpо мустакилона халлу фасл каpда тавонанд. Баpои ба ин максадхо ноил гаpдидан ба шахpвандоне заpypат пайдо мегаpдад, ки онхо мохияти хаp чизи омyхтаашонpо маънидод каpдан, тахлил намудан ва аз он хулосаи даpкоpиpо баpоваpда тавонанд. Баpои pyшди ин махоpатхо хонандагон бояд, бойгаpии лyFавии зиëд дошта бошанд.

Мyхимтаpаш он аст, ки ин усулхо хонандагонpо ба хониши окилона ва даpки маънои матни хондашуда, мохияти мавзуъхои баpномаи таълимии фанни омузишй, бойгаpдонй ва азхудкунии забон водоp месозад ва тавассути мукоисаи матни хондашуда бо хаëти вокей, ба pyшди кобилиятхои фикppонй, тахлилкунй, эчодкоpй ва худбаходихй мусоидат менамоянд.

Ин усули таълим хусусиятхои хоси хyдpо доpад. Баpои истифодаи ин усул омyзгоp бояд пешакй тайëpй бинад. Яке аз ин усулхо ин «Даъвати мутахассис (экспеpт) ба даpс» мебошад. Тайëpй ба истифодаи ин усул аз зинахои зеpин ибоpат аст:

1. Тайëpй ба гyзаpонидани даpс бо усули «Даъвати мутахассис ^^TOpf) ба даpс».

Даp ин кисмат омyзгоp бояд коpхои зеpинpо анчом дихад:

• сухбат бо диpектоpи мактаб ва фахмонидани максад ва заpypати даъвати мутахассис ба даpс;

• тахия ва фиpистонидани мактуб ба номи pохбаpи муассисае, ки мутахассис аз он даъват каpда мешавад;

• интихоби мутахассис;

• шахсан вохypй каpдан бо мутахассис ва шинос намудани y бо мавзуъ ва максади даpс;

• бо хамpохии мутахассис тахия намудани накшаи даpсй (яъне мутахассис бояд пешакй донад, ки кадом коpхоpо даp кадом лахзаи даpс анчом медихад);

• пешакй огох намудани хонандагон аз омадани мутахассис ба даpс, то ки онхо саволхои баpои худашон ачоибpо тайëp намоянд.

• мавзуи интихобгаpдида ба баpномаи таълимй мувофик бошад;

• даp якчоягй бо мутахассис тахия намудани накшаи даpсдии мукаммал.

2. Рафти дарс.

Дар ин кисмат омузгор бояд ба чузъиёти зерин диккат дихад:

• фаъолиятхо пай дар пай дар асоси накшаи тахиягардида гузаронида шаванд;

• дар огози дарс мутахассис ба хонандагон шинос карда шавад;

• лахзахои - кисми ташкилй, саволу чавоб дар доираи мавзуъхои пешомухташуда ва ангезиши зехн барои бо мавзуи нав алокаманд намудани мавзуъхои гузаштаро бо хонандагон омузгори дарсдиханда гузаронад;

• барои фаъолияти мутахассис вакти муайян чудо карда шавад;

• байни хонандагон ва мутахассис саволу чавоб ташкил карда шавад;

• омузгор дарсро натичагирй карда, ба мутахассис ва рохбарияти муассисааш барои ташриф ва хамкориашон изхори миннатдорй намуда, ба хонандагон тавре вазифаи хонагй супорад, ки он характери тадкикотй дошта барои омузиши мавзуи ояндаи барномаи таълимй замина гузорад;

• дарсро арзёбй, натичагирй ва бахоро эълон намояд.

3. Баъд аз дарс.

Дар ин кисмат омузгор бояд ба чанбаъхои зерин диккат дихад:

• Тахлил намудани натичаи дарс дар якчоягй бо мутахассис бо дарназардошти самтхои зерин:

• Оё максадхои дарс ичро шуданд?

• Оё иштироки мутахассис ба бехтар дарк намудани мавзуъ ба хонандагон кумак расонд?

• Оё шавку рагбати хонандагон нисбат ба дарс тагйир ёфт?

• Оё омузгорони дигар ё ягон падару модар бо у дар хусуси таассуроти хонандагон аз ин дарс сухбат оростанд?

• Ин дарс барои рушди салохиятхои хонандагон чй тавр кумак кард?

• Чй тавр натичаи дониши андухтаи хонандагон дар дарсхои минбаъда истифода мешавад.

• То дарси оянда хонандагон бояд чй гуна омодагихо бинанд?

Омузгорон ва хонандагон натичаи хамин дарсро дар дарсхои дигар ва зиндагй чй тавр истифода мебаранд?

• Накши ин дарс дар касбинтихобкунии хонандагон чй гуна буд?

• Барои рушди кобилиятхои кунчковй ва тадкикотии хонандагон чй тавр ёрй расонд?

• Чй тавр дарс барои интихоби мавзуи тадкикотй ёрй расонд?

Намунаи накшаи дарси бо усули даъвати мутахассис (эксперт) ба дарс: Синфи 4

Фан: Табиатшиносй

Мавзуи дарс: Хок ва намудхои он.

Максад: Хонандагон бояд:

•оид ба намудхои хок маълумот дода тавонанд;

•роххои мухофизат ва нигохдории хокро пешниход кунанд;

•таркиби хокро тачрибавй муайян кунанд;

•кишту кор ва ахамияти онро дар хаёт шарх дихднд.

Тачхизот: намудхои хок ва тухмихо, намуди нурихои минералй, расмхо, когази сафед, калам.

к л ч 1 л & Фаъолияти омузгор Фаъолияти мутахассис Фаъолияти хонанда т ы л и Салохиятхое, ки рушд меёбанд

1. Бозй: Хдрфхои калимаи «кох» ро истифода намуда аз он калимае созед, ки он барои инсон басо зарур аст Хонандагон дар гурух фикр карда чавобашро меёбанд. 2 Фикрронй, тахлил кардан, мукоиса кардан, эчодкорй

2. Х,арфхои буридаро бо лифофахо дар гуруххо таксим мекунад, ки дар онхо калимахои (ЗАМИН, ХОК, ОФТОБ, ТАБИАТ) нихонанд Хонандагон аз харфхои бурида калима сохта, номи гурухи худро меёбанд ва дар бораи он маълумот медиханд. 2 Хондан бо дарки маъно, муошират, хамкорй, фикрронй, бахотирорй.

3. Омузгор ба хонандагон савол медихад, ки «Хок дар хаёти инсон чй ахамият дорад?» Хонандагон фикрхояшонро гуфта медиханд 4 Худбоварй, суханварй, акидаронй, эчодкорй, муошират,

4. Супориш: Кишту кор чй маъно дорад? Дар махалли мо кадом зироатхо ва сабзавотхоро кишт мекунанд? Тарзи кишту кори зироат ва сабзавотро гуфта дихед. Хонандагон аввал фардй ва баъд дар гурух фикр карда чавобро ёфта баромад мекунанд. 4 Худбоварй, суханварй, акидаронй, эчодкорй, муошират

5. Муаррифй намудани мутахассис бо хонандагон Мутахассис худро бо хонандагон шинос намуда, чои кор ва касбашро мефахмонад. Хонандагон гуш мекунанд ва савол медиханд. 2 Гуш кардан, савол додан.

6. Дар бораи хок, намудхои он, тарзи нигохдории он аз эрозия ва серхосил гардондани хок маълумот медихад. Хонандагон гуш мекунанд ва оид ба масъалахои барояшон ачоиб ба мутахассис саволхоро пешкаш мекунанд. 18 Гуш кардан, тахлил кардан, мукоиса кардан, савол додан,

7. Супроиши фардй Барои як хиссаи замин 30 кг картошка лозим аст. Барои се хиссаи замин чй кадар картошка лозим? Хонандагон фардй масъаларо хал мекунанд. 4 Истифодаи дониш дар амал, ба хотир овардан, Тахлил кардан,

8. Шинос намудани хонандагон бо намуди тухмихо ва хок. Супоиши гурухй: Гурухи 1- 2. Муайян кардани намуди тухмихо. Гурухи 3. Муайян кардани намудхои хок. Гурухи 4. Роххои серхосилгардон ии хок. Хонандагон дар гуруххо намуди тухмихо, намудхои хок ва хоки серхосилро муайян мекунанд ва баромад менамоянд. 5 Тачриба кардан, мукоиса кардан, тахлил кардан, эхтироми якдигар.

9. Мутахассис кори гуруххоро натичагирй намуда, фаъолияташро чамъбаст менамояд. Хонадагон ба мутахассис барои хамкорй изхори сипос менамоянд. 2 Худшиносй, эхтиром кардан,

10 Супориши вазифаи хонагй. Омузгор хонандагонро ба ду гурух чудо намуда, супориш медихад, ки онхо пас аз дарс бо мудири хочагии мактаб вохурда оид ба хосилнокии замини наздихавлигии муассисаи таълимиашон чадвали зеринро пур кунанд. Сатри аввал барои картошка хамчун намуна пур карда шудааст. Хонандагон метавонанд дар хамкорй бо мудири хочагии муассисаи таълимй оид ба дигар зироатхо пур кардани чадвалро давом диханд. Чдмъбасти дарс ва бахогузорй. Гурухи 1. Гузаронидани тачриба ва муайян намудани таркиби хоки замини назди хавлигии худ. (хаво, об, рег, халшавандагй, пору) Гурухи 2. Ч,амъ намудани маълумот дар бораи хосилнокии замини наздихавлигии муассиса ва пур кардани чадвали зерин. 4

Х,иссаи Намуди Тухмии Х,осили МаблаFи МаблаFи Нархи Даромади

Замин Зироат сарфшуд гирфташуда \ар як кг умумй тухмй соф

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

а мавод

1 картошка 90 кг 600 кг 2.50 1500 с 225 с 1275 с

Х,амин тарик чунин ташкили дарс имконият медихад ки шавку рагбати хонандагон нисбат ба дарс тагйир меёбад, ба рушди салохиятхои хонандагон кумак кунад, ба касбинтихобкунии хонандагон замина мегузорад, барои рушди кобилиятхои кунчковй ва тадкикотии хонандагон рох мекушояд.

АДАБИЁТ

1. Арзёбй дар низоми таълими салохиятнокй (Дастур барои омузгор). Модули 4. Мураттибон: Ниёзов Ф., Алиев А., Нусратов Б., Ч,онмирзоев Э., Кодиров Н., Иргашева М., Зиёев К.Душанбе, 2016.-65с.

2. Банакшагирии дарс дар асоси стандартхо, китоби дарсй ва замимахо (Дастур барои омузгор). Модули 2. Мураттибон: Ниёзов Ф., Алиев А., Нусратов Б., Ч,онмирзоев Э., Кодиров Н., Иргашева М., Зиёев К.- Душанбе, 2016.-73с.

3. Зимняя И.А. Ключевые компетентности как результативно-целевая основа компетентностного подхода в образовании. Авторская версия.-М.: Исследовательский центр проблем качества подготовки специалистов, 2004

4. Лутфулоев М. Педагогикаи милии халки точик(осори педагогй, чилди 6).-Душанбе. -2015, 704 с.

5. Мединцева И.П. Компетентностный подход в образовании / И. П. Мединцева // Педагогическое мастерство: материалы II междунар. науч. конф. (г. Москва, декабрь 2012 г.). — М.: Буки-Веди, 2012.

6. Низоми таълими салохиятнокй (Дастур барои омузгор). Модули 1. Мураттибон: Ниёзов Ф., Алиев А., Нусратов Б., Ч,онмирзоев Э., Кодиров Н., Иргашева М., Зиёев К.- Душанбе, 2016.-36с.

7. Пиявский С.А. Научно-ориентированное обучение/Доклады 4-й Всероссийской дистанционной августовской педагогической конференции "Обновление российской школы" (26 августа - 10 сентября 2002 г.). - http://www.eidos.ru/conf/)

8. Сафин Д., Мусина Р., Мухторй К., Курбонов С. ва диг. Усулхои таълим ва омузиши хамфаъол. Дастури таълимй. -Душанбе, 2007.- 376 с.

9. Стратегияи миллии рушди маорифи Ч,умхурии Точикистон то соли 2020. Душанбе, 2012.

10. Усулхои Педагогикаи иртиботй. Дастури таълимй барои омузгорони муассисахои тахсилоти умумй. Донишкадаи такмили маълумоти касбии ВМКБ-2014

11. Ушинский К.Д. Труд в его психическом и воспитательном значении, - Москва - I860

12. Файзулло Шарифзода. «Педагогика: назарияи инсонофар ва чомеаи фархангй». - Душанбе: «Ирфон». - 2010. - 543 с

13. Хуторской А.В. Технология проектирования ключевых и предметных компетенций // Интернет-журнал "Эйдос". - 2005. - 12 декабря. http://www.eidos.ru/journal/2005/1212.htm.

14. Шогунбек Б, Имомназаров Б. Усули муосири таълим ва истифодаи он дар дарсхои забон ва адабиёти точик.-Душанбе. -2017, 111 с.

СПОСОБЫ ОРГАНИЗАЦИИ УРОКА МЕТОДОМ «ПРИГЛАШЕНИЕ ЭКСПЕРТА»

В статье рассматривается вопрос о включении нетрадиционных методов обучения в работу учителя. Хорошо известно, что нетрадиционные уроки состоят из различных методов и техники обучения. Что еще более важно, эти методы поощряют учеников читать и понимать значение материалов, а также суть учебной программы, обогащения и овладения языком. Ознакомление с изучаемым материалом в реальных условиях, способствует развитию критического мышления, анализа, творчества и самооценки.

Одним из таких методов является «Приглашение эксперта на урок». Чтобы использовать этот метод, учитель должен заранее подготовиться, и в данной статье подробно описываются способы реализации этого метода.

Ключевые слова: педагогика, эксперт, нетрадиционные методы, коммуникация, сотрудничество, компетентность, мышление, нравственность, умение.

ORGANIZING A LESSON OF THE "INVITING AN EXPERT" METHOD

The article discusses the inclusion of nontraditional teaching methods into the work of teachers. It is well known that untraditional lessons consist of various teaching methods and techniques. More importantly, these methods encourage students to read and understand the

meaning of materials, as well as the essence of the curriculum, enrichment and mastery of the language. Familiarization with the study material in real conditions contributes to the development of critical thinking, analysis, creativity and self esteem.

One of these methods is "Inviting an Expert to a Lesson". To use this method, teacher must be prepared in advance. This article describes in detail how to implement this method.

Keywords: pedagogy, expert, untraditional methods, communication, cooperation, competence, thinking, cooperation, wisdom, ability.

Сведения об авторе:

Булбулов Джума - доктор педагогических наук, доцент кафедры педагогики и психологии Хорогский государственный университет имени М. Назаршоева, Адрес: 736000, Республика Таджикистан, г. Хорог, ул. Ленина,28 Тел.: (+992) 935-00-62-43, E-mail: juma.bulbulov1955@gmail.com.

About the autor:

Bulbulov Juma - Doctor of Pedagogical Sciences, Dotsent of the Chair of Pedagogics and Psychology, Khorog State University named after M. Nazarshoyev, Address: 736000, Republic of Tajikistan, Khorog, Lenin St., 28 Phone: (992) 935-00-62-43, E-mail: juma. bulbulov1955@,gmail.com

ОСОБЕННОСТИ ТЕХНОЛОГИИ ТЕСТИРОВАНИЯ ПО РУССКОМУ ЯЗЫКУ В ОБЩЕОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ ШКОЛАХ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН

Курбанова Р.Т.

Филиал Московского государственного университета им. М.В. Ломоносова в г. Душанбе

«Измерение» является присвоение номеров физическим лицам на систематической основе в качестве средства представления свойства индивидов. Номера присваиваются лицам в соответствии с тщательно предписанной, повторяемой процедурой. М. Дж. Аллен, У. М. Йен, 1979 год.

В контексте образования, оценка - это любая деятельность, осуществляемая с помощью учителя или эксперта, чтобы судить или оценивать один или несколько аспектов деятельности студента - то есть их знания, навыки, способности или компетенцию. Этот общий термин, так и опыт оценки студента, может варьироваться от короткого, неформального устного опроса, проводимого в начале урока, до экзамена, - который проводится в строго контролируемых условиях в конце обучения. Оценки могут быть использованы для улучшения преподавания/учебного процесса (например, проверки), для присуждения успешно сдавшим студентам дипломов (т.е. сертификация) или выделения места в учреждении дополнительного/высшего образования (т.е. при отборе)

Измерение является особой формой оценки, где мы через тестирование, сообщаем об уровне студента в виде числа (см. определение Аллена и Иены выше). Этот процесс хорошо знаком учителям, которые, как правило, рады сообщить результаты тестирования по полученным баллам (например, 32/50), или в процентах (например, 64%), или по десятибалльной шкале (например, «8»). Теория тестирования помогает нам понять предположения, лежащие в основе процесса отчетности студента по числовой шкале. Понимание теории также помогает нам строить лучшие тесты и, следовательно, принимать более обоснованные решения о студентах, проходящих тестирование.

Шкалы измерений

В данном руководстве, тесты рассматриваются как средство педагогического измерения. Как и во всех измерениях, начинающим шагом должно стать соглашение относительно шкалы измерения, которое мы будем использовать. При измерении мы обычно выделяем четыре типа шкалы:

• номинальный;

• порядковый;

• интервальный;

• соотносительный.

Номинальная шкала (иногда ее называют именная шкала) используется только для идентификации и категоризации элементов в множестве. Номинальная шкала превращает подобные объекты в группы. Группами могут быть личные имена, названия городов, пола и т.д. Распределяя предметы по группам, шкала определяет только две операции - «то же самое» и «не то же самое». Например, если категории являются личные имена, всех людей

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.