Научная статья на тему 'КОМПЕТЕНТНОСТНОЕ ОТНОШЕНИЕ ПРИ ОБУЧЕНИЙ ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ - ВАЖНЫЙ ФАКТОР РАЗВИТИЯ ПРОДУКТИВНОГО ОБЩЕНИЯ УЧАЩИХСЯ'

КОМПЕТЕНТНОСТНОЕ ОТНОШЕНИЕ ПРИ ОБУЧЕНИЙ ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ - ВАЖНЫЙ ФАКТОР РАЗВИТИЯ ПРОДУКТИВНОГО ОБЩЕНИЯ УЧАЩИХСЯ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
122
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ОБЩЕНИЕ / ЯЗЫК / КОМПЕТЕНТНОСТЬ / МЕТОД / УРОК ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА И ЛИТЕРАТУРЫ / РЕЧЕВАЯ ВЫРАЗИТЕЛЬНОСТЬ / ТЕХНОЛОГИЯ / КОММУНИКАТИВНОЕ ОБУЧЕНИЕ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Зоиров Сиротулло Абдулмаджидович

В данной статье говорится об искусстве выражения мыслей и продуктивном общении, компетентностном подходе обучения на уроках таджикского языка и литературы, видах компетентностного отношения, различных видах занимательных игр на уроках таджикского языка и литературы, размышления и предложения учёных и реформаторов данной сферы, уместные предложения и сравнения и другие важные стороны предложенной темы. В статье запечатлён весомый вклад языка в истории развития человечества. Исходя из этого, язык называют зеркалом культуры. Обладание хорошим воспитанием дома, в школе и в обществе в целом, глубокие знания и широкое мировоззрение направляют помыслы человека на организацию правильного общения. Речь в сфере общения людей является ключевым фактором. Один из важнейший компетентностных подходов находит своё отражение в умении человеком выражать свои мысли при общении с другими людьми. Язык является не только средством общения людей, но и выразителем уровня их культуры. Важным показателем при этом считается развитие деятельности человека и общества. Преподаватель должен всячески следить за организацией деятельности урока, так как учащийся, будут важным субъектом этого процесса, получает нужные ему знания и умения. Например, выбери пословицу «Пока не будешь трудиться, не узнаешь наслаждения и отрады» Все свободно, самостоятельно выражают свои мысли. Мы выслушиваем каждого. Ни у кого не возникают отрицательные мысли. Один видит значение этой пословицы в крестьянское труде, другой в учёбе и получение знаний и навыком, третий думает о роботе в производстве. Таким образом, каждый ученик самостоятельно размышляет об этом. Преподаватель помогает отстающим ученикам, чтобы они тоже приняли участие в беседе. Преподаватель выслушивает мнение каждого, сравнивает их, втягивает учащихся в дискуссию, поддерживает хорошие мысли и в итоге выражает своё отношение у этому. Понятие «компетентность обучения» отличается от обычных заданий. Считать их аналогичными неправильно. Технологий развития общения и знаний, компетентности учащихся очень много. Каждый преподаватель для улучшения уровня компетентности своих учащихся может использовать разные способы - те , которые подходят ему, а так же полезные и достигаемы для учащихся: · Традиционная технология · Игровая технология · Тестовая технология · Занимательная технология- игра · вопросно - ответная технология · технология устойчивости системы обучение Чтобы получить здоровую среду общения, необходимо создать благоприятную атмосферу связи с учащимся. Учитель должен быть вежливым в общением с учащимся, всячески приобщать их к беседе. Если же учитель не сумеет распознать внутренний мир учащегося, то между ними не возникает правильного диалога. Учитель знает уровень знаний, мышлений, речевых навыков учащихся. Продуктивные знания, навыки, умение общаться являются основными показателями компетентности.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COMPETENCY BASED APPROACH IN TAJIK AND LITERATURE LESSONS -SIGNIFICANT FACTOR OF PRODUCTIVE COMMUNICATION OF STUDENTS

The article is about the art of expressing opinions, encouraging students to interact in the conversation productive communication, competency based approach in Tajik and literature lessons, main competences, games used in Tajik and literature lesson, scholars` offers and thoughts in this field and other important aspects related on this theme. The article also depicts the influence of language in history of human race. As it is said,that language is a mirror of culture.Education at home, school and generally in society, acknowledges and directs humanity to use language correctly. One of the main competency approach is communication with others along the way expressing opinions. Language is not only the tool of communication it also shows the cultural rate of man. Teachers should motivate students to use formal language in communication. The other way of encouraging students to interact is using proverbs in the lessons. For example, teacher says: “No pains, no gains”.Then every student expresses his or her thoughts openly. One thinks that proverb is about peasants` works, the other one thinks it`s about education and learning sills, the third one thinks that is about works in any plant. This way everyone thinks independently, even non-active students try to take part in such conversations. The teacher listens to everyone, compares their thoughts, involves active ones in discussion, supports the good ideas and in the end conveys his own view. Competency based education greatly differs from traditional education. They are not at all comparable. But every teacher uses suitable and useful methods and techniques to develop the students skills. Main competences are: · Creativity · Critical thinking · Learning skill · Communication · Cooperation So, teachers have by all means to encourage students to interact and express their opinions freely.

Текст научной работы на тему «КОМПЕТЕНТНОСТНОЕ ОТНОШЕНИЕ ПРИ ОБУЧЕНИЙ ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ - ВАЖНЫЙ ФАКТОР РАЗВИТИЯ ПРОДУКТИВНОГО ОБЩЕНИЯ УЧАЩИХСЯ»

Сведение об авторе:

Алиев С.Н. - доктор педагогических наук, профессор кафедры методики преподавания английского языка Таджикского государственного педагогического университета им. С.Айни; Э-почта: alievsn@rambler.ru. Тел: (+992) 933450545.

About the author:

Aliev S.N. - Doctor of Pedagogical Sciences, Professor, Chair of English Teaching Methodology, Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni; E-mail: alievsn@rambler.ru. Tel: (+992)933450545.

УДК: 372.882 (575.2)

МУНОСИБАТИ САЛО^ИЯТНОК ДАР ТАЪЛИМИ АДАБИЁТИ ТО^ИК - ОМИЛИ РУШДИ МУОШИРАТИ ХОНАНДАГОН

Зоиров С.А.

Пажууишгоуирушдимаорифи Тоцикистони ба номи А. Цомй

Сахми забон дар густариши тамаддун, таърихи инсоният ва инкишофи он хеле бузург аст. Аз ин ру, забонро оинаи фарханг меноманд, ки ин бесабаб нест. Инсон тавассути забон дар бораи олами вокей, мутите, ки инсонро ихота кардааст, на танхо шароити вокеии хаёти шахс, инчунин дар бораи чахонбинии омма, миллат, расму оин, хусусиятхои миллй, анъана, симои халк, худшиносиву худогохй ва гайра метавонад маълумот гирад. Забон таърих, фархднг ва хастии хар халкро тавассути унсурхои забонй- лексика, грамматика, зарбулмасалу макол, дар адабиёти шофохй, дар адабиёти бадей, адабиёти илмй, дар шаклхои хаттй ва шифохй нигох медорад. Пас забон боигарии хар як миллату давлат аст.

Дусни баён ва муоширати созанда барои баланд гардидани макому мартаба ва ташаккули шахсият накши мухим доранд. Макони аслии ташаккули хусни баён ва муошират пеш аз хама муассисахои таълимй махсуб меёбанд. Доир ба муошират, хусни баён, салохиятнокй ва накши онхо дар пешравии таълиму тарбия аз чониби олимону педагогхо, равоншиносону мухаккикон асархо, дастурхои таълимй таълиф шудаанд, ки хамчун рахнамо барои таълиму тарбияи насли чавон ба омузгорон ва мураббиёни муассисахои таълимй ва томактабй хизмат мекунанд. Дар ин самт хидмати олимону педагогхо Лутфиллоев М. [2017], Сергеев И.С., Блинов В.И.[2007], 3. Завалишина Д.Н. [2005], Введенская Л.А. [2001], Лебедев, О.Е. [2004], Юсупова З.Ф. [2015] ва дигарон хеле назаррас аст.

Яке аз мухимтарин ва асоситарин рукнхои салохиятнокй дар муошират ва хусни баёни хар як шахс зохир мегардад. Забон на танхо воситаи муколамаи одамон, балки фарханги онхост. Инкишофи хуби нутк барои фаъолияти инсон ва чомеа мухим шуморида мешавад. Муошират-ининъикоскунандаи фаъолияти инсон аст.

Зикр кардан бамаврид аст, ки инсон дар хона, мактаб ва чомеа хамачихата инкишоф меёбад. Дар мактаб омузгор метавонад барои инкишофи муоширати хонандагон шароити мусоидро фарохам созад. Яке аз фанхои мухим, ки барои инкишофи нутк ва муошират накши мухим дорад, ин фанни забон ва адабиёт мебошад. Забони бою рангин боиси халли мушкилихо мегардад. Боигарии забон ба муошират ва муносибати инсон, ба дарк ва инъикоси он вобаста аст. Гуфтор яке аз чузъхои мухими муошират мебошад.

Саволе ба миён меояд: Шумо муошират карда метавонад? Бе мухобот хама бо як овоз чавоб медиханд: Албатта, метавонам. Ин муошират дар кадом шакл сурат мегирад? Барои бештари инсонхо муошират як сухбати оддй, яъне кабул кардан ва расонидани иттилоот ба хисоб меравад. Мафхуми муошират барои хама бисёр оддй фахмида мешавад: Салом, хайр, то боздид ва гайра.

Маънии муошират васеъ аст. Агар ба нигоштахои саромадони илмхои адабиёту тиб, мантику фалсафа ва суханварй дакик ниграрем, дарк мекунем, ки дар карнхои пешин аксарияти одамон дорои маданияти баланди сухандонию сухансанчй буда, бо хам муносибати хуб доштаанд. Чунин холатро имруз агар дар муносибат ва муоширати одамон дар муассисахои таълимй, чойхои чамъиятй, кучаву бозор мукоиса намоем, аз замин то осмон фарк мекунад, ки гохо мукоисаи он шармовар аст.

Муоширати дуруст ва созанда дар хамаи сохахои хаёт: дипломатия, тичорат, иктисод, тиб, варзиш, маориф, санъат ва гайра зарур ва хатмист. Мухити таълиму тарбия дар хар як давру замон аз хам фарк дорад. Хонандаи имруз аз хонандаи дах сол пештар тафовути калон дорад. Яке аз сабабхои таъсиррасон мухити созгор ва носозгор

аст. Х,ама муошират карда метавонад, аммо муоширати дурустро кй анчом медихад? Барои ба ин савол чавоб додан, кадом омилро бояд ба эътибор гирифт?

Тарбияи хуб доштан дар хона, мактаб ва чомеа, дорои донишу чахонбинии васеъ будан метавонад шахсро барои ташкили муоширати дуруст водор созад. Сухан дар муоширати одамон накши мухим ав калидй мебозад.

Ба андешаи мо эхтироми тарафайн, муносибати хуб, донишу малака, ширинбаёнй, нигох доштани хадди муносибати шогирду устод, робитаи дучониба метавонад барои муоширати солим байни омузгор ва хонанда мусоидат кунад.

Дарси забон ва адабиёт барои хонандагон бояд сарчашмаи таълиму тарбия, одобу муоширати солим бошад. Коркарди муносибати таълим -ин таълим дар асоси муошират, ки тавассути сухан сурат мегирад, дар байни хонандагон ва омузгор бо хамкорй мустахкам мегардад. Таълим дар асоси муошират инкишофи нуткро ба низом медарорад.

Технологияи омузиши муошират-таълим дар бунёди муошират имкон медихдд, ки инкишофи нут; ва чахонбинии хонандагон сайкал ёбад, зеро ба шакли муайян даровардани муносибати салохиятнок яке аз масъалахои мухими салохиятнокии шахс хисоб меёбад.

Машгулият дар асоси робитаи муаллими забон ва адабиёт дар мактаб бо хонандагон дар истифодаи курси грамматика ва алокамандии он бо адабиёт, ки якчоя гуфтор ва муоширати бофархангро ботафсил истифода мекунанд, гузаронида мешавад. Барои инкишофи нутк, дуруст навиштан (имло), кодир будан ба ичрои он, накл карда тавонистани мавзуъ, мустакилона хулосабарорй намудани хонанда, муаллим машгулиятеро рохандозй намояд, ки аз руйи дониш ва малакаи хонандагон сурат гирад. Дарку фахмиш ва донишу махорати хамаи хонандагон дар як сатх карор надорад. Омузгорро зарур аст, ин холатро ба эътибор гирад ва машгулиятхоро гуногунранг доир намояд: ба хонандагон супоришхое дода шаванд, ки аз сода ба мураккаб. Масалан:

1. Барои хонандагони синфхои 5-6:

- ифоданок хондани матн;

- аз бар кардани лугатхо;

- накл намудани матни бадей ё публитсистй;

-саволу чавоб кардан дар асоси супориши додашуда;

- донистан ва шархи лугатхо;

2. Барои хонандагони синфхои 7-9:

- додани матн;

-аз ёд кардани порчахои назмй;

- ифоданок хондан;

-навиштани накли хаттй ё эссеи хурд;

- мустакилона хулосабарорй кардан;

-накл кардан,

-муаяйн кардани сабк, услуб ва нигориши нависанда;

- шифохй чавоб додан ва гайра;

3. Барои хонандагони 9-11:

-дар асоси матни бадей навиштани иншо;

- навиштан реферат;

-тартиб додани накша дар мавзуи адабиёт;

- химоя кардани реферат;

- ифоданок кироат кардани порчахои шеърй;

-муайян кардани гояи асар;

-муайян кардани ма^сади муаллиф;

- мукоисаи симои кахрамонону персонажхо бо симои шахсони вокей;

- шифохй чавоб додани мавзуъ

бояд пешбинй карда шавад.

Дангоми дарси забон ва адабиёт муаллим метавонад хонандагонро ба гуруххо чудо намуда, викторинахо ташкил кунад, саволу супоришхо дихад, байни хонандагон бо усули "худамро месанчам", мустакилона кори хаттй, иншо, эссе ва дигар намудхои усули таълимро истифода барад.

Хонандагони сустхон, камхаракат ё канорачуй -хонандагоне, ки дониш доранду майли дар дарс, дар муошират иштирок карданро надоранд, бояд чун махак доим дар мадди назари омузгор карор дошта бошанд. Барои ин муаллим бояд таълими коммуникативиро истифода барад.

Таълими коммуникативй- ин як усули ташкили чаpаëни таълимй аст, ки даp он мyносибати омyзгоp ва хонанда даp хамкоpй, шаpики гyфтоpи баpобаpхyкyкй ифода меëбад. Баpои чунин pобита байни устод ва шогиpд саволе пайдо мешавад, ки хонандаpо чй гуна бояд кадpшиносй каpд? Чй гуна хатои ypо ислох намуд? Mахоpати баланди омyзгоpй, донишу малакаи муаллим даp халли ин масъала накши мухим мебозад. Oмyзгоp pохy усулхои гуногуни таълимpо ба rap мебаpад. Хонандагонpо ба доиpаи мyошиpат ва фаъолшавй чалб менамояд. Байни худ ва шогиpдон мухити созгоppо фаpохам месозад, ки ин ба хали мушкилот мусоидат мекунад.

Гyзаpиш аз синфи ибтидой ба зинаи дуюми тахсилот даp аксаp мавpид чаpаëни нихоят мypаккаб аст, чунки омyзгоp бояд асоси муслакилият, кобилияти хондан, малакаи муносибату хамкоpй ва масъулиятшиносии шогиpдонpо инкишоф дихад. Махз даp хамин давpа кyдак ба худбаходихй, худсобиткунй, худамалкунй ва pоххои нави пешpафт эхтдач Доpад. Инкишофи чунин малакаву махоpат аз омyзгоp ба доиpаи нави pавоншиносй гyзаштанpо талаб мекунад, ки он метавонад натичаи нисбатан хуб дихад. Баpои ин назоpати меъëpи дypyсти баходихй, pиояи коидахои психологияи синнусолй лозим аст.

Мафхуми садохиятнокиpо даp таълим бо сyпоpишхои мyкаppаpй як хел хисобидан нодypyст аст. Ин маъниpо олим Лутфуллоев М. дypyст шаpх додааст: "Ба андешаи мо, салохиятхо инхоянд:

1) мустакилона васеъ намудани дониш, махоpат ва малакахо;

2) максад гузоштан;

3) даp баëн озод будан;

4) даp гypyх ë даста rap каpда тавонистан

Гуфтем ва боз ме^ем: азбаски даp мавpидхои зиëде махоpатy салохият хаммаъноянд, ин хеч айбе надоpад. Факат хам омyзгоpонy хам шогиpдон фаpк кунанд, ки махоpат натичаи машку амал аст, салохият чаббидаи махоpат аст, ки ба шахс айни замон муаллиму талаба муносиб медонанд" [2017: 68-69].

Талаботи нав ба таълими ^pra забон ва адабдат даp мактаб даp чаpаëни таълими хонадагон аз pyйи нишондоди педагогй ва тачpибаи чандинсолаи коp нишон дод, ки таълими бештаpи босифат аз гузоштани максад ба амал меояд. Бале, як хосияти низоми тахсилоти мyосиp, аз чумла муносибати босалохият даp таълим ва таваччух ба pyшди шахс хамин аст, ки даp синф чаpаëни даpсpо фаъолиятнокй фаpо мегиpад, хама хонандагон фаъол мешаванд. Чаpо? Баpои он ки саволу сyпоpишхо якхела набуда, мувофики савияи дониш ва кобилияти хонандагон пешниход мегаpданд. Ин саволу сyпоpишхо ба таpбия ва pавнаки салохиятнокии хаp як хонанда нигаpонида шудааст, ки он даp самтхои зеpин ифода меëбад:

- салохияти халли пpоблема;

- салохияти ахбоpотию иттилоотй;

- салохияти муколамаю иpтиботй (коммуникативй).

Лутфуллоев M. [2G17: 65]

Oмyзгоp ичpо шудани фаъолияти мyвофикpо даp даpс бояд ташкил намояд, баpои он ки таълимгиpанда субъекти махсуси фаъолият мебошад. Хонaндaгон бояд:

• Худашан масъалаpо гузошта, хал намоянд;

• Максади омyзишpо аник созанд;

• Mасъалаpо мyхтасаp ифода кунанд;

• Oнpо мукоиса кунанд ва тафовyташpо зикp намоянд;

• Донишpо даp амал татбик кунанд;

• Тавонанд, ки дониши нав гиpанд ва табодули афкоp намоянд

Дамин тавp, дониши хонандагон натичаи чустучуйи шахсй буда, вазифаи омyзгоp -ташкили методи босаводона даp ин самт мебошад.

Даp даpси адабжти точик бахо додан ба коpи худ аз pyйи меъëpи:

-сахех будан-исбот каpдан;

-мукаммалй-мантикй будан;

-ифодаи аник-мустакилона сypат мегиpад.

Педагог- pавоншиносони pyс Лебедев O.E. ба чихати pавонии хонандагони синфхои болой эътибоp дода, pохy воситахои инкишофи нутк ва мyошиpати хонандагони синфхои 5-7^о, ки давpаи гyзаpишpо аз саp мегyзаpонанд, муайян каpдааст. У ин XOлатpо чунин аpзëбй намудааст: "Навpасон даp ëpии ихтисоснокии худ нисбати даpки масъала, интихоби чустучуйи самт даp хали вазъияти мушкил ндаз доpанд; омyхтанpо худи фаъолият идоpа мекунад, ба хали масъалаи мухими хаëтй pавона мекунад. Ба

навpасон баpои ба даст даpоваpдани воситаи хyдинкишофëбй, худшиносй, хyдтанзимшавй кyмак pасонидан заpyp аст" [8, с.2].

Даp pаванди таълими фанни адабиëт мавзyеpо интихоб мекyнем аз адабиëти синфи панчум: Заpбyлмасалy маколхо.

Дангоми таълим омyзгоp чанд сyпоpиш медихад;

- аз ëд каpдани заpбyлмасалy маколхо:

- шаpхи маънии заpбyлмасалy маколхо;

- аз ëд гyфтани лyFатхо;

- накли хикояхо бо истифодаи заpбyлмасалy маколхо;

Сyпоpиш бо истифодаи заpбyлмасалy макол навиштани кисса, хикоя, ë аз pyйи pасм навиштани хикоя баpои хонанда чолиб аст.

Ташкил намyдани саволy чавоб даp байни хонандагон, хондани ифоданоки матни бадей, хондани хикояхои мyколамадоp аз чониби ду ва ë здада хонандагон;

Даp ин мавpид байни хонандагон мyошиpати ху6 ба мдан меояд. Oмyзгоp мухити созгоpеpо ташкил намояд, ки хонандагон мустакилона даp боpаи ходиса ва ë киссаи шунидаашон накл кунанд. Мустакилона хyлосабаpоpй намоянд. Муаллим андешахои онхоpо дастгиpй кунад, агаp хато бошад, бо наpмй он хатоpо шаpх дода ислоx намояд.

Дамин тавp, даp чаpаëни мyошиpат худи хонандагон бевосита иштиpок мекунанд. Myошиpат бояд таъсиppасон бошад, ки онpо мyошиpат номем ^p ифодаи нутк, баëни мазмун, эхсосоти мавчуда, даp алокамандй бо гyфтоp ва f.).

Myошиpат бояд хусусияти мyндаpичавй, даp колаби мазмун дошта бошад. Баpои мисол заpбyлмасали "То мехнат накунй, pохат набинй" -pо интихоб мекунем: Дама озод, мустакилона фи^и хyдpо гуфта метавонанд. Дамаpо мо мешунавем. Фикpи касе pадшаванда нест. Яке ин заpбyлмасалpо даp мехнати дехконй маънидод мекунад. Хонандаи дуввум даp хондан ва сохиби донишу малака гаpдидан, сеюмй онpо даp коpхона коp каpдан мефаxмад. Дамин тавp, хаp як хонанда муслакилона андешаpонй мекунад. Oмyзгоp ба хонандагони сустхон кyмак меpасонад, то ки онхо низ даp ин мyошиpат иштиpок намоянд. Oмyзгоp фикpи xамаpо гуш мекунад, мукоиса мекунад, шогиpдонpо ба мyбоxиса даъват мекунад, фикpxои хyбpо дастгиpй намуда, даp охиp андешаи хyдpо ибpоз медоpад.

Баpои мухити созгоppо боз xам мyстахкамтаp намудан, омyзгоp чанд заpбyлмасали дигаppо оваpда шаpхи онхоpо аз хонандагон талаб менамояд. Чунин усули таълим имконият медихад, ки байни хонандагон ва омyзгоp мyошиpати хуб ба амал ояд. Oмyзгоp xаpгиз ичозат надиxад, ки хонандагон бо забони лаxчавй, pафтоpи дагал, хандаxои бемавpид, xаpакатxои ночо надешаpонй кунанд. Хонандагон боз кушиш мекунанд, ки фаъолтаp бошанд. Ба якдигаp кумак кунанд, фикpи якдигаppо чоннок намоянд, ислоx кунанд ва Fайpа.

Усyлxои таълими пpедмети алохида -ин назаpияи pавоншиносй-педагогии pаванди таълим мебошанд. Ощо баpои xамаи зинаxои таxсилот муносибанд. Aгаp усули таълими pавияи муайян дошта, ба халли максад: ба саволxои Чаpо хонем? Чй тавp хонем? чавоб дихад, ин технология натичабахш хоxад буд. Технологияxои ташаккули мyошиpат ва донишу салоxияти шогиpдон зиëд аст. Даp як омyзгоp баpои баланд баpдоштани салоxиятнокии шогиpдони хеш метавонад yсyлxои гyногyнpо интихоб намояд, баpои худаш мувофик ва баpои хонандагон манфиатоваpy дас^а^

• технологияи aнъaнaвй

• технологияи бози

• технологияи тести

• технологияи мaшFулият-бозй

• технологияи сaволу чaвоб

• технологии мус^^^м^нии системaи тaълим...

Баpои хаp як мухити мyошиpати хуб pобитаи хуб заpyp аст. Oмyзгоp бояд ба хонандагон бо наpмй сухан гуяд. Хонандаpо ба мухити мyошиpат чалб каpда тавонад.

Aгаp омyзгоp олами ботинии хонандаpо даpк накунад, байни y ва хонандагон мyошиpати дypyст сypат нахохад гиpифт. Гоxо xолатхое ба мдан меоянд, ки хонанда намехохад даp мyошиpат иштиpок намояд. Каноpачyйй мекунад, шаpм медоpад, метаpсад (аз он ки мабодо хато кунад)... Oмyзгоp бояд бо наpмй бо саволхои оддй ypо ба мухити мyошиpат воpид созад, вагаpна мyошиpат натичаи дилхоx нахохад дод. Oмyзгоp бо ëpии методхои илмй-таълимй ин холатxоpо бояд аз байн баpад ва мухити созгоpи мyошиpатpо ташкил намояд. Устод хуб медонад, ки савияи дониш, хусусияти pавонй, кобилияти сyханpонии хонанда чй гуна аст.

Х,амин тавр, ташаккулёбии умумифархангии салохиятнокии синфхои болой тавассути ташкили дурусти усулхои таълими салохиятнокй ба даст меояд.

Дониши мукаммал, малака ва муоширати хуб асоси таълими салохиятнок аст.

АДАБИЁТ

1. Введенская Л.А. Культура речи. Серия "Учебники, учебные пособия". Ростов н/Д: Феникс, 2001 г.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2. Данцев Д.Д., Нефедова Н.В. Русский язык и культура речи. - М.: Феникс, 2002 г.

3. Дастури тренер барои гузаронидани семинари "Татби;и муносибати босалохият дар таълими фанхои табий ва технологияи информатсионй". —Душанбе, 2018. — 56 с.

4. Завалишина Д.Н. Практическое мышление: Специфика и проблемы развития. - М.: Изд-во Института психологии РАН, 2005.

5. Лебедев, О.Е. Компетентностный подход в образовании// Школьные технологии. - 2004. - № 5. - С. 3-12

6. Лутфуллозода М., Бобизода F. Андешадо перомуни салодиятдова ташаккули ондо. - Душанбе,2017. - 86 с.

7. Муносибати босалохиятдартаълим (дастуриметодй). Мураттибон: F. Бобизода, Ш. Исрофилниё, Д. Имомназаров, А. Байзоев. -Душанбе, 2017. -74 с.

8. Палжанова М. Ш. Компетентностный подход в преподавании русского языка [Текст] // Педагогическое мастерство: материалы III междунар. науч. конф. (г. Москва, июнь 2013 г.). — М.: Буки-Веди, 2013. — С. 89-91.

9. Сергеев И.С., Блинов В.И. Как реализовать компетентностный подход на уроке и во внеурочной деятельности: практ. пособие. - М.: АРКТИ, 2007.

10. Шамова, Т.И. Управление образовательными системами/ Т.И. Шамова, Т.М. Давыденко, Г.Н. Шибанова. - М.: Издательский центр «Академия», 2005. - 384 с.

11. Юсупова З.Ф.. Компетентностный подход к обучению русскому языку в школе / З.Ф. Юсупова - Казань: Казан. ун-т, 2015. - 68 с.

КОМПЕТЕНТНОСТНОЕ ОТНОШЕНИЕ ПРИ ОБУЧЕНИЙ ТАДЖИКСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫ - ВАЖНЫЙ ФАКТОР РАЗВИТИЯ ПРОДУКТИВНОГО ОБЩЕНИЯ УЧАЩИХСЯ

В данной статье говорится об искусстве выражения мыслей и продуктивном общении, компетентностном подходе обучения на уроках таджикского языка и литературы, видах компетентностного отношения, различных видах занимательных игр на уроках таджикского языка и литературы, размышления и предложения учёных и реформаторов данной сферы, уместные предложения и сравнения и другие важные стороны предложенной темы.

В статье запечатлён весомый вклад языка в истории развития человечества. Исходя из этого, язык называют зеркалом культуры. Обладание хорошим воспитанием дома, в школе и в обществе в целом, глубокие знания и широкое мировоззрение направляют помыслы человека на организацию правильного общения. Речь в сфере общения людей является ключевым фактором.

Один из важнейший компетентностных подходов находит своё отражение в умении человеком выражать свои мысли при общении с другими людьми. Язык является не только средством общения людей, но и выразителем уровня их культуры. Важным показателем при этом считается развитие деятельности человека и общества.

Преподаватель должен всячески следить за организацией деятельности урока, так как учащийся, будут важным субъектом этого процесса, получает нужные ему знания и умения.

Например, выбери пословицу «Пока не будешь трудиться, не узнаешь наслаждения и отрады» Все свободно, самостоятельно выражают свои мысли. Мы выслушиваем каждого. Ни у кого не возникают отрицательные мысли. Один видит значение этой пословицы в крестьянское труде, другой в учёбе и получение знаний и навыком, третий думает о роботе в производстве. Таким образом, каждый ученик самостоятельно размышляет об этом. Преподаватель помогает отстающим ученикам, чтобы они тоже приняли участие в беседе. Преподаватель выслушивает мнение каждого, сравнивает их, втягивает учащихся в дискуссию, поддерживает хорошие мысли и в итоге выражает своё отношение у этому.

Понятие «компетентность обучения» отличается от обычных заданий. Считать их аналогичными неправильно. Технологий развития общения и знаний, компетентности учащихся очень много. Каждый преподаватель для улучшения уровня компетентности своих учащихся может использовать разные способы - те, которые подходят ему, а так же полезные и достигаемы для учащихся:

• Традиционная технология

• Игровая технология

• Тестовая технология

• Занимательная технология- игра

• вопросно - ответная технология

• технология устойчивости системы обучение

Чтобы получить здоровую среду общения, необходимо создать благоприятную атмосферу связи с учащимся. Учитель должен быть вежливым в общением с учащимся, всячески приобщать их к беседе. Если же учитель не сумеет распознать внутренний мир учащегося, то между ними не возникает правильного диалога. Учитель знает уровень знаний, мышлений, речевых навыков учащихся.

Продуктивные знания, навыки, умение общаться являются основными показателями компетентности.

Ключевые слова и словосочетания: общение, язык, компетентность, метод, урок таджикского языка и литературы, речевая выразительность, технология, коммуникативное обучение.

COMPETENCY BASED APPROACH IN TAJIK AND LITERATURE LESSONS -SIGNIFICANT FACTOR OF PRODUCTIVE COMMUNICATION OF STUDENTS

The article is about the art of expressing opinions, encouraging students to interact in the conversation productive communication, competency based approach in Tajik and literature lessons, main competences, games used in Tajik and literature lesson, scholars' offers and thoughts in this field and other important aspects related on this theme.

The article also depicts the influence of language in history of human race. As it is said,that language is a mirror of culture.Education at home, school and generally in society, acknowledges and directs humanity to use language correctly.

One of the main competency approach is communication with others along the way expressing opinions. Language is not only the tool of communication it also shows the cultural rate of man. Teachers should motivate students to use formal language in communication.

The other way of encouraging students to interact is using proverbs in the lessons. For example, teacher says: "No pains, no gains".Then every student expresses his or her thoughts openly. One thinks that proverb is about peasants' works, the other one thinks ifs about education and learning sills, the third one thinks that is about works in any plant.

This way everyone thinks independently, even non-active students try to take part in such conversations. The teacher listens to everyone, compares their thoughts, involves active ones in discussion, supports the good ideas and in the end conveys his own view.

Competency based education greatly differs from traditional education. They are not at all comparable. But every teacher uses suitable and useful methods and techniques to develop the students skills.

Main competences are:

• Creativity

• Critical thinking

• Learning skill

• Communication

• Cooperation

So, teachers have by all means to encourage students to interact and express their opinions freely.

Keywords: Words and word combinations, communication, language, competence, method, Tajik and literature, oral speech, techniques, conversation.

Сведение об авторе:

Зоиров Сиротулло Абдулмаджидович - аспирант второго курса Академии образования Таджикистана, Институт образования Таджикистана имени Абдурахмони Джоми Тел: (+992) 919533569 (+992) 777707527

About the autor:

Zoirov Sirotullo Abdulmajidovich - is a graduate student of the second course of the Academy of Education of Tajikistan, Tajik Institute of Education named after Abdurahmoni Jomi. Phone: (+992) 919533569 (+992) 777707527

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.