Научная статья на тему 'СПОСОБОМ ПРАВОСУДИЯ И ОБОРОНЫ НАЦИОНАЛЬНЫХ ПРЕИМУЩЕСТВ'

СПОСОБОМ ПРАВОСУДИЯ И ОБОРОНЫ НАЦИОНАЛЬНЫХ ПРЕИМУЩЕСТВ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
68
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АВТОР / СПОСОБ / СПРАВЕДЛИВОСТЬ / ЗАЩИТА / ВЫГОДА / ЧЕЛОВЕК-ГИД / НАУКА / СЛУЖБА / ЛЮДИ / РАЗВИТИЕ / ВЛАСТЬ / БУДУЩЕЕ / ЕДИНСТВО / РАБОТА / ИССЛЕДОВАТЕЛЬ / МЫСЛЬ / ПОВЕДЕНИЕ / КУЛЬТУРА / ЯЗЫК / ПРАВИТЕЛЬСТВО / СОЦИАЛЬНАЯ / ТЕХНИКА / ЧЕСТНОСТЬ / ОБРАЗ РАЗВИВАТЬ / КНИГА / СМЫСЛ / ФОН / ЖИЗНЬ / ЧАСТЬ / АВАРИЯ / ЗАНЯТОСТЬ / ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ / ЦЕННОСТЬ / ЭКСПРЕСС / СФЕРА / ПРИРОДА / СЛОЙ / СОЦИАЛЬНЫЙ / МЕСТО / ГЕРОЙ / НАЦИОНАЛЬНЫЙ / НЕЗАВИСИМОСТЬ / МИР / МАТЬ ЗЕМЛЯ / НАГРАДА / КЛАССИФИКАЦИЯ / СОТРУДНИЧЕСТВО / ФЕНОМЕН / МУДРЫЙ ЧЕЛОВЕК / ОЧЕНЬ ВАЖНЫЙ ЧЕЛОВЕК / ЗНАНИЯ / МУДРЫЙ / ОБЩЕСТВЕННЫЙ ЧЕЛОВЕК СТРАХА / ПОПУЛЯРНЫЙ / СКРОМНЫЙ ЧЕЛОВЕК / РОДИНА / ЛЮБЯЩАЯ РОДИНА И Т. Д

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Набиева Мукаддас Абдусатторовна

Автор в своей статье отразил пути справедливости и защиты национальных благ. В этой статье рассматривается трудолюбивый и служащий этому доброму человеку и научным руководителям всех сторон его народ и родина. Следует отметить, что этот мудрый человек проявил себя через тяжелую работу для процветания своей родины. Кроме того, этот мудрец имеет особую позицию во всех слоях общества со своим гуманизмом и скромным характером. Абдурахим Ходжибоев вместе с другими выдающимися храбрыми героями способствовал процветанию и независимости народа Таджикистана. Вся деятельность и творчество Абдурахима Ходжибоева закончена в этой статье, а также.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IN A WAY OF JUSTICE AND DEFENSE OF THE NATIONAL OF BENEFITS

An author in his article reflected in a way of justice and defense of national of benefits. In this article is reviewed hard working and serving this a good man and to guides of science all of the sides for his people and mother land as well as. It should be noted that this wise man demonstrated himself through his hard work for the prosperity of his motherland. In addition, this wise has a particular position in all layers of the society with his humanism and modest character. Abdurahim Hojiboev alongside with other prominent brave heroes contributed for the prosperity and national independent of Tajik people. All of the activities and works of Abdurahim Hojiboev is finished in this article as well as.

Текст научной работы на тему «СПОСОБОМ ПРАВОСУДИЯ И ОБОРОНЫ НАЦИОНАЛЬНЫХ ПРЕИМУЩЕСТВ»

Азбаски Хисор пойтахти Бухорои Шаркй ба хисоб мерафту пойгохи чашнхои бузург буд, бинобар ин волиёни аморат дар Хисор барои истикболу пуршукух гузаронидани онхо тайёрии чиддй, маблагхои зиёде сарф мекарданд. Рузхои ид алалхусус Наврузй майдони Регистони Хрсор чунон серодам мешуд, ки агар сузанро мепартофтед, рост меистод. Садою карнаю сурнай, дутору рубоб ва хониши каландарон дар атроф танинандоз мегашт. Буи хуши таом димогро китик карда, иштихоро меовард. Дорбозхо руи аргамчин далерию махораташонро нишон медоданд. Мардум аз тамошою шунидани хофизхо, байтгуйхо, созандахо, нагмачихо, гуруглихонхо, ваклгуйхо, афсонагуйхо, раккосхо, аршштчихо, чашмбанхо, найрангбозхо, табакбозхо, ширинкорхо, зочабозхо, масхарабозхо волаву шайдо мешуданд.[20, с.235-236]

Хусусан, кувваозмоии пахлавонон диккати тамошогаронро ба худ чалб мекард. Баромади гуштингирони машхур Давлатхочаи Каратогй, Абдусаттору Абдупахлавони дехнавй, Курпахлавон аз Бешбулок, Махмасаиду Саиди Кайза аз Гозималикро халк бо шодмонй истикбол мегирифт. Ба голибон сару либос ва дигар тухфахо аз чониби бек дода мешуд. Дар бораи Холпахлавон дар водии Хисор ривоятхои зиёде хастанд. У хамчунон пуркувват буд, ки руи китфони фарохаш югу испор ва халтаи тухмихоро бардошта, барзаговхоро хай карда ба сахро мерафт. Ба чои дах кас кор мекард ва халк мафтуни кудрату чолокиаш буд. Тадричан Хол хам пуркувватиашро мефахмидагй шуд. Боре дар яке аз рузхои чашнгирии иди Навруз аз хучаинаш барои ба шахри Хисор рафтан ичозат пурсид. Бой рад кард. Он гох Хол пинхонй ба шахр омад. Он руз дар майдони назди дарвозаи Арк мардум гирд омада кувваозмоии пахлавононро наззора мекарданд. Хол хам ба мобайни майдон баромада хариф талаб кард. Шонаи се пахлавони номдорро ба замин часпонд. Беки охирини Хисор Авлиёкулкушбегй аз болои дарвозаи арк ба голиб чомаи кимматбахое партофта, сипас ба у номи фахрии «Пахлавон» - ро дод. Хучаини Хол низ дар байни тамошогарон буд. У аз ин густохии Хол дар газаб шуд, ки бе ичозат ба шахр омадааст. Лек голибияти пай дар паи уро ба пахлавонони номдор дида газабаш ба шодй мубаддал гашт. Дар худи хамин чо бой ба у озодхати дода саиси шахсиаш таъин нам[21, с.70-71].

КУЛЬТУРА И НАРОД НЫХ РЕМЕСЕЛ ТАДЖИКСКОГО НАРОДА В ПЕРИОД БЕКСТВО ГИСАРА

В этой статье рассказывается об истории культуры и народного творчества таджикского народа во времена бекства Хисора.

По словам автора, в процессе изучения человек получает информацию о территории, населении и структуре управления в бекстве, сельским хозяйством, пастбищами и скотоводством, ремеслом, вязанием, гончарным делом, кузнечным делом, обувным ремеслом и другими ремеслами, работами архитектора, литературой, наукой, биография, взгляды и цели людей, которые отличаются друг от друга.

Ключевые слова: ресурсы, местные, русский, ремесло, торговый оборот, дипломаты, путешественники, агенты, территория.

CULTURE AND FOLK ARTS OF TAJIK PEOPLE DURING HISOR DOMINION

This article speaks about history ofculture andfolk arts of Tajik people during Hisor dominion.

According to the author during learning a person obtains information on the territory, population and governance structure of the dominion, agricullture, pasture and cattle breeding, handicraft, knitting, pottery, blacksmithing, shoe craft and other crafts, architect work, literature, science and biography, views and purposes of the people that differfrom each other.

Keywords: resources, local, Russian, craft, trade circulation, diplomats, travellers, agaents, area.

Сведение об авторе:

Хайдарова Гулрухсор Ёдгоровна - ассистент кафедры истории таджикского народа Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни

About the author:

Haydarova Gulrukhsor Yodgorovna - assistant in the Department of Tajik Nation History of Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni

ДАР РО^И АДОЛАТ ВА ^ИФЗИ МАНФИАТ^ОИ МИЛЛЙ

Набиева М.

Донишкадаи щтисод ва савдои Донишгощ давлатии тщорати Тоцикистон

Асри ХХ барои миллати куханбунёду тамаддунсози точик карни талошу муборизахо барои эхёву баркарорсозии давлат ва асри бедории миллат буд. Зеро махз дар хамин солхо бакои давлату миллат ва

гнедки aдaбиëгy фapxaнги точик xaллy файл шуда 6уд. Бo таъкиди Пpeзидeнти мyxтapaм Эмoмaлй Рaxмoн дap xaivim дaвpa ба apcaи мyбopизa бapoи муайян намудани capнaвишти миллату давлати точик «як кaтop фapзaндoни бaopy нoмycи Вaтaнaмoн ба мoнaцди Са^ищин Айнй, 4arap Имoмoв, Äбдyлкoдиp М^^д^шв, Шиpиншox Шoxтeмyp, Нycpaтyллo Maxcy! Aбдypaxим Xoчибoeв вopид шуданд, ки дap натичаи кушишу тaлoшxoи пaйгиpoнaи Тoчикиcтон xaмчyн чyмxypй тaъcиc ефт» [2, 142].

Awo caA дapeFO, ки кулли on шaxcиятxoи мaъpyфи миллати мo, нaфapoнe ки Тoчикиcтонpo э^до намуданд, pyшдy кaмoл бaxшидaнд, cancay кишoвapзиpo тapaккй дoдaнд, нaxycтин мaктaбxoи oливy мyaccиcaxoи илмиpo ба pox мoндa буданд, зepи тамтаи «душмашни миллаг>> ба катл pacoнидa шуданд. Тан^ дap муддати cornx^ 1937-1939 xasopon xasop xoдимoни нaмcëни xизбй-дaвлaтй аз байни точи^н низ ба катл pacoнидa, xü6c гapдидaнд ва ба Сиб^у Магадан бaдapFa шуданд.

Tabpœ rybox аст xoдимoни xизбию давлатии Тoчикиcтон xaмчyн кишpи pyшaнфикp ва xyдoгcxи миллат дap мacиpи тaъpиx xaüpoxH xaлки xyд !apxanaxM ryнoryнy дyшвopи caнrини тaъpиxиpo паш cap кapдaнд. Сoлxoи 20-30-уми афи ХХ дaвpaи пeшpaфти иктиcoдивy интимтой, ^мвби^ дap coxтмoни coгcиaлизм, дaвpaи nyp аз иxтилcфy тaзoдx,o, талафоти бeбoзгaшт, бapбoд paфтaни бexтapин н^у^и зexнии пaдapoнy бoбcëнaмoн буд.

,3ap плeнyми фeвpaлй-мapтии coли 1937 КМ ВКП (б), ки Хрзби кoммyниcг дap oн дoиp ба фустяти дeмoкpaтияи дoxилипapтиявй кapopxoи му^им кабул ^д ва capвapи xиsб И.В. Сталин аз чумла тeзиcи зиддилeнинй ва зидди^избии дap бopaи гуе ба кaдpи мycгaxкaм шудани coгcиaлизм шиддат гиpифтaни мyбopизaи cинфй тешни^И намуд. Бo ин тeзиcи нoдypycт Сталин xyдcapй ва дaFaлoнa вaйpoнкyнии KOнyниятxoи coгcиaлиcгиpo, ки xyдaш ба oнxo pox мeдoд, acocнoк кapдaнй мeшyд. Maxз баъди плeнyми фeвpaлй-мapтии КМ ВКП (б) аз голи 1937 cap кapдa чaзoдиxии oммaвй вycъaт ëфт, ки xaзopoн-xaзop oдaмoни coфдил ва Хрзби кoммyниcгй аэдику вaфoдopи шypaвй кypбoни oн гapдидaнд. Бo ту^мату бу^тони як идда бaдгyмoнoн ва ^o^apo^ мaнcaбтaлoшoнy што^н аз тaшкилoти xизби Тoчикиcтон адади зиëди кoммyниcтoн бeacocy дaлeли кoфй xop^ кapдa шуданд. Бaъзe тaшкилoтx,oи xизбии нoxияx,o дap acл бapxaм дoдa шуданд.

Чуданчй дap ташкишги xизбии нoxияи Koмcoмoлoбoд (имpyзa Нypoбoд) дap py^a* xaмaгй як aъзoи xизб ва 3 нoмзaд, дap нoxияи Шулмак (имфуза Рашту Тoчикoбoд) 1 aъзo ва 5 шмзад, дap нoxияx,oи Нopaкy Рoxaтй 4 нaфapй aъзoи ВКП (б) мoндaндy xanoc.

Дap тaмoми кaпaмpaви отби^ HFrnxowH Шypaвй axвoл xaмин буд. Typy^ кanoни кoммyниcтoни бeryнoxpo чун «ч^ушни кишвapxoи xop^ra», «aкcyлинкиnoбчиëни ашаддй», «душмашни xare» мyттaxaм кyнoнидa шуда, ба катл pacoнидaнд. Нoми теки oнxo тaнxo баъд аз ма^кум кapдa шудани шaxcпapacтй ва OFOЗи дeмoкpaтикyнoнии чoмea дap анчумани ХХ ХКИШ (1956) бapкapop кapдa шуданд.

Ба шapoфaти coxибиcтиклoлии Тoчикиcгoн ва мaxcycaн пeш гиpифтaни cиëcaти oкилoнaи Пeшвoи миллат, Пpeзидeнти кишвapaмoн мyxтapaм Эмoмanй Ра^мюн ниcбaти тaъpиxи гузашта, бaъзe тфат^и нaoмyxтaшyдaи oн py oвapдaнд. ,3ap тaъpиxнигopии точик ба ин мавзуъ acocaн ибтидoи coлxoи 90-уми acpи гузашта py oвapдaнд. Awo биcëp пaxnyx,oи ин фoчeaи xyзнaнгeзи тaъpиxй ва oкибaтx,oи дaxшaтaнгeзy фanoкaтбopи oн тo им^у течидаву пypмyaммo бoкй мoндaacт ва то xoл дap aтpoфи oн cyxarnoM нoгyфтa зиëдaнд.

Бoиcи ифтиxop аст, ки чaндe пeш китoби Бexpyз Нeъмoнoв «Таъкибу фишopxoи cиëcии xoдимoни xизбию давлатии Тoчикиcгoни Шypaвй (1924-1938)» аз чoп бapoмaд.(4) Дap ин мoнoгpaфия oид ба таъкибу фишopxoи cиëcии xoдимoни xизбию давлатии Тoчикиcгoни Шypaвй дap шл^и 20-30-уми афи гузашта, ки дap натича xeлe зиëд xoдимoни нaмoëни давлатй ва pyшaнфикpoни зaмoн ба катк pacoнидa буданд, мaълyмoт чамъ oвapдa шудааст. Риcoлa аз мукаддима, ду 6o6, шаш зepбoб, xyлoca ибopaт буда, oн зимни capчaшмaxoи муътамади бoйгoнй, xyччaтxoи pacмии xизбию шypaвй, ëддoштy xoтиpaю pиcoлaxoи илмй ва илмйоммавй ва ма^та^и мaтбyoти дaвpaй oмoдaи нaшp шудааст. Худи аз 302 шмгуи мaнбaъxoи тaъpиxй, xyччaтx,oю caнaдx,o мaвpиди иcгифoдa бypдaн дaneли apзиши кopи мyxaккикpo нишoн мeдиx,aд.

Муаллиф дap oxиpи китoб чун замима тeъдoди мaxкyмшyдaгoни бapoи читаят^и зиддидавдатй дap conxoи 1921-1953 чун душмашни xa^; oнxopo ма^кум ба м^г ва xaбcy зиндoнй, бaдapFaю чaзoxoи дигap дoдaaнд, дap мщеш кaлaмpaви HFrnxowH Шушй нишoн дoдaacт. Aз pyH oн маълум мeшaвaд, ки тeъдoди xaмaи мaxкyмшyдaгoн 4 миллиму 360 xaзop, мак.кум ба мapг 799 xaзopy 455 нaфap, xü6c ва зиндoнй гapдидaгoн 2 миnnиoнy 634 xaзopy 397 нaфap, бaдapFa 413 xaзopy 512 нaфap, чaзoxoи дигap 215 xaзopy 942

нaфap. Тaщo дap coлxoи 1937-1938 1 миллшну 344 xaßopy 923 нaфap xoдимoни xдзбй-дaвлaтй бeгyнox бa кщл pacoнидa шyдaнд.(4, 239-240)

Aß як xyди РСС Тoчикиcтон чунин capвapoни чyмxypй, xoдимoни нaмoëни хдзбию дaвлaтй, бa мoнaнди Hycpaтyллo Maxcyм (Лyгфyллoeв), Шиpиншox Шox;гeмyp, Aбдypax,им Xo^c^, Aбдyкoдиp Myxиддинoв, Чинop Имoмoв, Гpигopий Бpoйдo, Mиpзo Гyceйнoв, Сypeн Шaдyнc, Уpyнбoй Aшypoв, Axмaд6eк Maвлoнбeкoв, Aбдyллo Рaxим6oeв, ^pox^ Иcмoилoв, Сaйфyллo Aбдyллoeв, CapA Hocиpoв, 8диби шинoxтa Рaшид Aбдyллo вa x,aзopoн нaфap «ann кapдa шyдaнд.

Myxappиpи кигоб дoктopи илы^и тaъpиx Рoзикзoдa Aбдyлxaкими Шepaлй дap пeшгyфтopи xeш дypycт roxop кapдaacт: «Ea чунин мaвзyи мypaккaб бoчypъaтонa дacт зaдaнии як мyxaк;кдк;и чaвoн Бexpyзчoн Heъмoнoв мoяи ифтиxop вa бoиcи дacтгиpй бyдa, тaxк;икд x,aмaтapaфaи oн axaмияш илмиву тaъpиxй ш axno^my тapбиявй дoшгa, дap тaшaккyли х,иееи вaтaндycтй вa ифтиxopи миллии нacли нaвpac нaкши бopизy i^yaccMp мeгyзopaд» [4, б].

Ope, oмyзиши acapи мaзкyp бapoи мyxaк;кдкoн, aлaлxycyc дap paвaнди xyдшинocй вa xyдorox,ии мo мщии кaлoн дopaд. Maълyмoтxoи apзиши бaлaнд дoштae, ки му8ллиф дap pиcoлaaш oвapдaacт, то ХЩ дap тaъpиxнигopии мyocиpи точик мaвpиди иcгифoдa rçapop нaгиpифтa бyдaнд. Ananxycyc мaвoди мaчaллa вa pyзнoмaxoи coлxoи 30-уми acpи ХХ бapoи тaxк;икд paвaнди тaъкдбy фишopxoи cиëcй ниcбaт бa xoдимoни хдзбию дaвлaтии Тoчикиcтон дap coлx,oи 30-юми acpи ХХ capчaшмaи мух,им мax,cyб мeëбaд. Худи мш дap бopaи якe 8Э xoдимoни мaшxypи дaвлaтии Тoчикиcтон, p^œ Шypoи Кoмиccapoни xam^ РСС Тoчикиcтон Aбдypaxим X,oчибoeв тaдкдкoт бypдa иcтодaaм вa 8Э pyH мaвзyъ чaнд мaкoлaвy гyзopишxoи xempo чoп кудандш. Xeлe бaмaвpид acx, ки дap pиcoлaи Б. З. Heъмoнoв низ чaнд мaвoдy caнaдxoи муфид дap бopaи A. X,oчибoeв oвapдa шyдaacт.

Бaъди дapки xaк;икaти тaъpиxй ш эxcocи xaтоxoи coдиpкapдaи xeш A. X^o'l^c^ дap кaтоpи Н. Maxcy^ вa Ш. Шoxтeмyp бaxpи тaъcиcи Чyмx,ypии мycтaк;или Тoчикиcтон дap xaйaти Игтиxoди Шypaвй мyбopизa бypдaacт. Myaллиф зимни мaвoдy capчaшмaxo тaвoниcгaacт ин м^ми кaлoни A. X,oчибoeвpo дap бoби якуми p^xma зepбoби aввaли oн «Тaлoшxoи xoдимoни xизбию дaвлaтии точик бapoи эxëи дaвлaтдopии миллй дap coлxoи 1924-1929» вa xaм дуюми oн «Oмилxo вa caбaбxoи тaъкдбy фишopxoи cиëcии кaдpxoи xдзбию дaвлaтй дap coлxoи 1924-1929» зимни дaлeлxoи бypxoн нишoн дoдaacт. Aз чум^ Бexpyзчoн Зapиëeвич дap 6op^ A. X,oчдбoeв чунин мeнaвиcaд:

«^aiom^ra cиëcию тaшкилoтчигии xoдими xизбию дaвлaтии точик Aбдypaxим X,oчибoeв дap xaüm дaвpa бapчacгa acx. A. X,oчибoeв бaъди coдиp нaмyдaни caxвy xaтоxoи cиëcй дap paвaнди тaкcимбaндии м^зй иштибoxи xeшpo эътиpoф нaмyдa, ^M^a^ бapoи тaшкили чyмxypии wyxrop ш бaъдтap mm^o^ вa пoягyзopии дaвлaтдopии миллии точикoн xизмaтxoи apзaндa нaмyд» (4, 28-30). Тaлoшy мyбopизaxo бapoи xyyy мaнфиaтxoи миллии точишн, ки дap oн дaвpa кopи бaco мyxим бyдa, A. Х^зч^с^в дap «Фишурдш мaтолиб (тeзиcxo) oид бa мacъaлaи в8зъи точикoн» (coли 1924) бapъaлo бa мyшox;идa мepacид. Myaллиф дap ин гyзopиши мaзкyp 6emrap бa бaxcy бappacии мacъaлaxoи миллй дap poxд эxëи дaвлaтдopии миллй тaвaччyx нaмyдa, в8зъи cиëcию w^ira!® вa ик;гиcoдии Тoчикиcтонpo дap нимш aввaли coлxoи 20-ум вoкeъбинoнa инъикoc нaмyдaacт.

Xидмaти Aбдypaxим Xoчибoeв дap тaшaккyли илму фapxaнги точик дap зaмoни нaв ксбили тaвaччyx acx. Яте 8з дacтовapдxoи A. X,oчибoeв дap ин дaвpa тaълифи нaшpи pиcoлaи илмй-oммaвии «Тaджикиcтан» acx, ки гали 1929 бa зaбoни pyœ (5) вa cипac coли 1930 тapчyмaи точикии oн 6o aндaкe тaкмилy илoвa 6o xain фopcй дacIpacи aлoкaмaндoн гapдид.[б]

,3ap acapи xyд мyaллиф Б. Heъмoнoв бa axaмияг вa apзишy нaк;ши acapи A. Xoчибoeв «Тoчикиcтон», ки зимни тaъcиcи чyмxypии мycтaк;или Тoчикиcтон дap шинoxти тaъpиx вa xad™ мaънaвию мoддии точикoн нaкши мyxим дoшт, бaxoи бaлaнд дoдaacт. Xeлe paмзиcт, ки дap китоб дap xa^im киен xaмчyнин бa мaкoми acapи фapзaнди фapзoнaи миллaт Ca^rç^m Aйнй «Нмунш aдaбиëти точик>> (1), ки аэли 1926 дap Macкaв rnmp шyдa, дap xдфзи дaвлaтдopии миллии точик 8з пaнтypкиcтон caxми кaлoн бoзидaacт, чунин 6axo дoдa мeшaвaд:

«Caдpиддин Aйнй 6o acapи xeш «^иунш aдaбиëти точик>> 8з мaвчyдияги тaъpиx вa зaбoнy фapxaнги xaзopcoлaи миллaти кyxaнбyнëди точик дap Ocиëи Mиëнa мyждa pacoнидa, минбaъд дap мyбopизaи ш8диди точикoн 6ap зидди миллaтгapoëни cиëxкopи тypкпapacт вa дapxocтxoвy пeшниxoдoти xoдимoни cиëcии Тoчикиcтони му^тс^ бaxpи тaлaби мapзy бум ш дигap x^yxo® xycycияти миллидoшгa, тaкягoxд бoэътимoд дap тaшкили чyмxypии мустшим Тoчикиcтон гашт>> [4, 48].

Пpoфeccop У. Faффopoв нaвиmтaacт, ки «а^и С. Aйнй «Иамунаи адабиети точик» (М., 1926) ва китоби para® Шypoи кoмиccapoни xanки ЧШМ Тoчикиcтон Äбдypaxим Хoчибoeв «Toчикиcтон» (М., 1929) ин ду китoб дap вакташ дap тaъcиc ва xифзи дaвлaтдopии миллии тoчик caxми кanoн гyзoштaaнд. Баъди oн ки coли 1938 Koллeгияи xapбии Суди Олии ИЧШС A. Хoчибoeв бeryнox ба мapг мак.кум кapд, китоби ypo низ г^ифта мак.в кapдaнд» [3].

Муаллиф Б.З. Heъмoнoв дap acapи xern дap бapoбapи зepи мaфxyмx,oи c^mx^ 30-ум маъмули «душмани xaTO», ки ба тaвpи фoчиaвй xaзopoн бeгyнoxoни cиëcии xoдимoни xизбию дaвnaтиpo таъкиб намуда, xaмзaмoн ca^o китoбxoю дacтxaтxoи 6o xypyфи ниëгoн нaшpшyдaи oнxopo ва умуман xanки тoчикpo чун мазмуни динй дomтa г^н ca!x,o xaзop китoбxopo rypoндaнд, cyзoндaнд ва ба дapëxoи Вакшу Зapaфшoн, Aмyдapëвy Сиpдapë raprç куданданд, ин xarn anaмoвap буд, 6o ин падида нoмaтлyб ба xaзopoн дypдoнaxoи маънавиети бoи ryзamтaгoни мo xaти бoтил зада шуд. Aз xoндaни oн китoбxoи мaъpифaтии «Машавии маънавй»-и Maвлoнo Чjanoлyддини Бадай, «Кимши caoдaт»-и йюм Faззoлй ва дигapoн мopo чудо кapдaнд.

Х^ба^тена, ба шapoфaти coxибиcгиклoлии Тoчикиcгoн нoми нeки oн xoдимoни cиëcию дaвnaтй бapкapop кapдa шуд, китoбxoи xoнoтapини oлaм <<Машавии маънавй» 6o xypyфи киpиnй 6o икдoми нeки Пpeзидeнти мyxтapaм Эмoмanй Ра^шн нaшp кyнoнидa шуд.

Б.З. Heвмoнoв дypycг кайд мeкyнaд, ки амалй намудани тeзиcи зиддиилмй дap п^нужи фeвpanй-мapтии coли 1937 бaëнкapдaи Сталин xaмoн coл ба авчи aълoи xyд pacид ва !ap capocapи мамлакат acocи нaзapиявии чaзoxoи oммaвй 6hp зидди apбoбoни нaмoëни xизбy давлат гapдид. Ин нишoндoд бapoи ryзapoнидaни чopaбиниx,oи cиëcй ва ycy^o® нави дymмaнфoшкyнй, ба вучуд oвapдaни мукити нoбoвapй ва бyxтoнy тyX|Maтxo xaмчyн заминаи cиëcй xизмaт кapд.

Maxз ин нaзapияи бeacoc дap шиддат гиpифтaни мyбopизa 6hp зидди «домашни xaTO», «чocycx,o», «миnnaгчиëни бypжyaзй» дap Тoчикиcтoни Шypaвй xидмaти «^yypr» намуд. Муаллиф мeнaвиcaд: «Таъкибу фишopxoи oммaвй, ки ниcбaт ба poxбapoни тaшкиnoтx,oи чамъиятию œë^ кopмaндoни xизбй ба мoнaнди Hycpaтynno Мажум (Лyтфyллoeв), Шиpинmox Шoxтeмyp, Äбдypaxим Xoчибoeв, Чинop Имoмoв, Äбдyлкoдиp Му^и^и^в Aбдyлno Рaxимбoeв, Ypy^^ Amypoв, Axмaдбeк Maвлoнбeкoв, Сaйфynno Äбдynлoeв, Саид Hocиpoв, Рaxмaтyллo Бoбoчoнoв (^чй Рaxмaтynno), ä66oc Anиeв, Олимчoн Окчурин, Гpигopий Бpoйдo, Typap Риcкyлoв, Haзиp Typaкyлoв, Фaйзynno Xoчaeв, Hиcopмyxaммaд Юcyфзoйи Афгон, Саид Афзадав ва биcëp дигapoн кypбoнии !ac№axM зaмoн ва тaъкибoти бeaмoн шуданд» [4, 120].

Ин дaлeлy еянн^м чун дymмaнoни xanк; дap cимoи Чинop Имoмoв, A. MyxHnnHMoR, Aбдypaxим Хoчибoeв ва дигapoн oвapдa шуда, ryë тaшкиnoти пинxoнии зиддиинкиnoбиpo !ap apтиши мамлакат oшкop намуда бoшaд. Бe ягoн дaneл ва ë тафтиш Суди Олии СССР мутобики мoддaи 133-и Koнcгитyтcияи coли 1936 8 нaфap xoдимoни нaмoëни xapбии Koмиccapи xanкии мyдoфиaи СССР M. H. Tyxaчeвcкий, И. Е. Як^, И. П. Убopeвич, А. И. Kop^ Я. П. Eйдeмaн, Б. М. Фeлдмaн, В. М. ^има^в ва В. К. Пyтнapo 6o ryнoxи coдиp намудани читаят^и вазнин, аз кабили чocycй, xaмкopй 6o rypyxxo® зиддишypaвии Tpoтcкий, Зинoвeв, ПЛяттов ва Смиpнoв ма^кум ба !apr намуд.

Mo аз ин acap дapк нам^м ки ба тaвpи вaxшиëнa идoмaи чaзoдиx,ии oммaвй ниебат ба xoдимoни нaмoëни xизбию давлатии Toчикиcгoн дap пneнyми июни (гали 1937) КМ ХК (б) Toчикиcгoн OFOЗ шуда бoшaд. Зepи yнвoнxoи «душмани xaTO», «iocy©», «миnnaгчии бypжyaзй» paиcи КИМ-и ЧШС Toчикиcгoн Шиpиншo Шoxтeмyp, paиcи coбики КИМ-и ЧШС Toчикиcгoн Hycpaтynno Maxcyм, paиcи отбики Шypoи Koмиccapoни Халкии ЧШС Toчикиcгoн Äбдypaxим Хoчибoeв ва чoниmини y Ä. M. Кактин ва дин^н аз pyH нишoндoдxoи дaвлaтx,oи xop^a xoинй мeкapдaнд.

Дap acocи xa!™ caнaди бeдaneл ва тyx,мaтoмeзoнa 8 июли гали 1937 Cm^ p^œ Шypoи кoмиccapoни xanкии Toчикиcгoн Ä. Хoчибoeв xh6c кapдa шуда, 25 янвapи coли 1938 Konneгияи xapбии Суди Олии СССР ypo ба мapг мaпxкyм намуд. MyRoфики aйбнoмae, ки дap pиcoлaи Б. Heъмoнoв oвapдa мeшaвaд: «Ä. Хoчибoeв аз гали 1929 якe аз poxбapoни тaшкиncти бypжyaзии миnnaгчигй ва xapoбкopии тeppopиcгй дap Toчикиcтoн будааст, ки ин ташкилат ба чocycй мaшFyл буда, ба мyкoбиnи Хукумати шypaвй шypиши мycannaxoнa тaйëp мeкapдaacг» [4, 123].

Ё xy! мaъnyмoти Б. Heъмoнoв аз нaшpияи КМ ВКП (б) «Пpaвдa» (бoз xaм pиккaтовap ает. Вай мeнaвиcaд: «10 ceнтябpи coли 1937 xaбapнигopи pyзнoмaи «Пpaвдa» дap Toчикиcгoн В. Вepxoвcкий ш^таи тaxкиpoмeз гжти yнвoни «Домашни xanки точик» («ßpara тaджикcкoгc нapoдa»)-po нaшp

нaмyд. Macona, мaзкyp paвaнди тaъкдбy фишopxoи oммaвиpo илxoми нaв бaxшид. ,3ap oн як ^rop xoдимoни xдsбии Точикистон, яз чумля Koтиби якуми KM XK (6) Тoчикиcтон У. Aшypoв вa Koтиби дуюми KM XK (6) Тoчикиcтон A. И. Фpoлoв 6o aйбy гуж^ои coxтaвy бoфтa тyxмaт кapдa шудя aз вaзифaxoяшoн caбyкдyш гapдидaнд. Ин мя^ля дap Бюpoи KM XK (6) Тoчикиcтон мyддaти дapoз 6oзнaшp гapдидa, capи caдxo шaxcoни бeгyнoxpo xy^» [4, 129].

,3ap м^ога гуфга мeшyд: «^ямям ин дacтaи дyшмaнoнpo, ки дap дaвpaи poxбapияги кoмиccapиaтxoи xarn^ чoй гиpифтaaнд, paиcи Шypoи Koмиccapoни xarn, чyмxypй A. Рaxим6oeв дap пaнoxд xyд rapp^raaCT». Majora 6o чунин дaъвaти дaraлoнa 6a oxHp мepaаид. «Ba^ra oн pacидaacт, ки 6a дacтaxoи миллaтчй дap Тoчикиcтон шикacти щгъй дoдa шaвa1ц».

,3ap miM^a 13 ceнтябpи соли 1937 6e ягон мyxoкимa Бю^ои KM XK (б) Тoчикиcтон тax;ги yнвoни «^ap 6opaH мaкoлaи «Душшшни xarn, точик», ки дap «Пpaвдa» 10 ceнтябpи coли 1937 нaшp шyдa буд, ^pop кдбул нямуд, ки мувофикд oн як Ra-iop xoдимoни мaъpyфи Тoчикиcтон «д^мяни xan^» эълoн кapдa шyдaнц. Зимни ин rçapop як гypyxи кaлoни кopмaндoни poxбapикyнaнцaи дacтгoxи xдsбй вa KeHpo™ xan^H кoмиccapи xarn,, caнoaти мaxaллй Aбдyллoeв, caнoaти xypoквopй Aзимчoнoв, carea, caбyк Macaицoв, мaopиф Hoаиpoв, собик мyдиpи шyъбaи мaктaбxo вa илми KM XK (6) Тoчикиcтон Обидшв чун пaйpaви Aбдyллo Рaxимбoeв «lцyшмaни xan^» вa чосуси якe яз дaвлaтxoи фaшиcтии xop,^ яз ca<^, xизб xopич нямуд вa яз вaзифaxoяшoн caбyкцym шyдaнд» [4, 131].

,3ap китоб xoнaндa бо як мaълyмoти ниxoят мaxзyнкyнaндa шинос мeшaвaд, ки ин кaдap шaxcиягxoи мaъpyф бeя гон чиноят тaнxo !ap acoc, тyxмaтy бaxиливy xacyдoн 6a xa6c гиpифтa шyдaнд. ,3ap aw^y^a™ Ш x,to6m коммунисгй (6) Точикистон, ки мoxд aвгycти соли 1937 бapгyзop гapдидa, Ибpoxим Исмоилов, ки чaндe пeш 6a вaзифaи KonMCcap, xarn,, caвдoи дoxилии Точикистон тaъйин шyдa буд, чун бо чypми ниcбaти Hycpaтyллo Maxcywy Aбдypaxим Xoчдбoeв paвo дoниcгaшyдa гyнaxкop кapдaнд.

,3ap ян^умя™ И. Исмоилов 6a котиби якуми KM XK (6) Точикистон мypoчиaт кapдa гуфг, ки: «Зшош Maxcyм вa Xoчибoeв дyшмaн эълон шyдaнд вa бо чypми ощо ^дб 700 нaфap кopмaнди шсъули Xизби коммунисгй 6a мaxбac кaшидa шyдaнд. As инxo тaкpибaн 50% котибони paйкoмxo вa 40% rap^iamo^ KM бyдaнд» [4, 128].

Aз м8змуни cyxaнpoнии И. Исмоилов мaълyм мeшaвaд, ки ягон xapфи y зидци дaвлaт вa бapxилoфи конун нaбyд. Aммo y дap cyxapoниxoи xeш яз шв^и миллaт вa дaвлaти xeш дифоъ нямудя 6a мaнфиaти кop вa нopacoиxo вa кaмбyдиxoи чoйшyдapo бoчypъaтoнa omxop мeкapд.

Myтaaccифoнa, бapoмaдxoи ypo чун xимoятгapoни «дymмaнoни xan^» ^н 7 ceнтябpи соли 1937 бо ^pop, Ичлосияи VI KHM-и РСС Точикистон И. Исмоилов яз вaзифaи Koмиccapи xarn,, caвдoи дoxилии Точикистон xopwí ^дя чун «д^мяни xan^» соли 1937 6a щгл pacoнидa шуд. [4, 128]

Mffi мeтaвoнaм яз ин pMCona, Б. З. Нсъмонов боз дaxxo д8лслу caнa двa мaвoд aз он гиpдoби бyзypги твъкдбу кyштop вa тeppopy тyxмaтpeзиxoи 6eacoc дap conxo, 30-уми acp, бист oнxopo 6a коми xyд гашид, ки дap шкомоти мapкaзию naxan^ вa тaшкилoгxoи xиsбию дaвлaтй фaъoлияг нямудя дap чoдaи coxтмoни coтcиaлиsм тaлomxoи бeнaзиp кapдa бyдaнд. Дap ин aйëм бо м^сяци дap aмaл тaтбик; кapдaни бapнoмaи naxcycM cиëcй вa гyзapoнидaни мaъpaкaxoи бyзypг xoдимoни нaмoëни xиsбию дaвлaтй, кopмaндoни мякомом мapкaзй вa мaxaллй яз мaнcaбxoи иmFOлкapдaи xeш озод ш яз caфи x,to6m коммунистй xopwí кapдa шyдaнд. Кдсми зиëди ощо 6a щтл pacoнидa шyдaнд ш ë 6a xa6c гиpифтaвy зиндонй гapдидaнд.

,3ap бобби дуюми зфбоби саюми p,cona «Тaъкдбy фишopxoи сиесй вa paфти тaтбикд инкдлоби фapxaнгй» низ дap xycyc, он ки иFвoгapй вa ■^xnm xymкyxoлй 6a нфуи зиëиëн тaъcиpи мaнфй pacoнидaacт, oнxopo яз caxpa, эчод вa aдaбиëт дyp coxra, ким яз oнxo 6a кишвapxoи xopw^a xycycffi 6a Aфroниcтoнy Эpoн вa Apaбиcтoни Cayдй фиpop кapдaнд.

,3ap p,cona мyxaкк;ик; 6a чунин xynoca oмaдaacт, ки xaцaфи acocM, твъкдбу фишopxoи cиëcй ниcбaти xoдимoни нaмoëни xизбию дaвлaтй, кopмaндoни мякни мapкaзию waxanrä вя xoдимoни илму фapxaнг дap Точикистон дap ду пaдидa фapo гиpифтaacт. Пaдидaи aввaл яз мoxи дeкaбpи соли 1933 то 1935-po фapo мeгиpaд. ,3ap ин aйëм poxбapoни мapкaзй вa waxannMpo 6ap зиммa дomтaнд вa 6axp, дap aмaл тaтбик; нaмyдaни acocxo, coтcиaлиsм, кoллeктивoнии coxa, кишoвapзй, инкдлоби фapxaнгй вa пeшгиpии кymтopy тaъкдбoтxo мyбopизa мeбypдaнд, «ду^мяни xam» эълон шудя яз вaзифa озод кapдa шyдaнд.

Bane дap мapxaлaи дуюми conxo, 1936-1938 oнxoe кдблш яз мaнcaбxo дyp шудя тyъмaи дacтгoxд тяБкиботи cтaлинй гapдидaнд вa дaвpaи «бoлopaвй» вя бepaxмoнaи твъкдбу фишopxoи oммaвй дap твмоми

мамлакат ва аз чумла Точикистон буд. Муаллиф ба маврид таъкид мекунад: «Омузиш ва тахкики маводу хуччатхои вобасга ба солхои сиюм моро ба хулоса меорад, ки аз сари кудрат барканор сохтани кадрхои рохбарикунандаи чумхурй худ аз худ не, балки максаднок ва тадричан амалй шудааст» [4, 211].

Муаллиф Б. З. Неъмонов дар охир таъкибу фишорхои сиёсии ходимони хизбию давлатиро дар Точикистон (солхои 1924—1938) тахлилу тахкик намуда, чанд пешниходхои хешро тавсия додааст.

Аввалан дар муассисахои илмй-тадкикотй ва мактабхои олй пажухишхои махсуси мавзуи мазкур ба рох монда шуда, хуб мешуд аз чониби рузноманигорони касбй, муаррихон-публитсистон оид ба хает ва фаъолияти сиёсии он ходимони хизбию давлатй ба фишор дучор шудаанд, намоиши барномахои махсуси телевизионй ба рох монда шавад. Сониян, бо максади кадршиносй ва тантанаи адолати таърихй дар хакки курбоншудагони таъкиботи сталинй дар баробари Нусратулло Махсум ва Шириншох Шохтемур боз ба дигар ходимони намоён, ки фаъолияти пурмахсул кардаанду аз тарафи мухаккикон тахкик шудааст, унвони олии «Кахрамони Точикистон» такдим карда шавад. Барои эхтиром гузоштани хотираи курбоншудагон таъсиси чоизахои номй, гузоштани лавхахои ёдгорй, пайкараю нимпайкарахо, гузоштани номи онхо ба кучаю хиёбонхо ба рох монда шавад.

Бо гуфти одилонаи Асосгузори сулху вахдати миллй-Пешвои миллат, Президента Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон: «Дар чунин даврони душвору пуртазод ва муборизахои шадиду хатарноки сиёсй Шириншо Шохтемур, Нусратулло Махсум, Абдурахим Хочибоев, Чинор Имомов, Абдукодир Мухиддинов, Нисор Мухаммад ва хамфикрони онхо ба хотири дифоъ аз манфиатхои мардуми точик як силсила икдомот амалй карданд» [2, 142].

Барои мани унвончу, мухаккики зиндагиномаи фарзанди баруманди халки точик Абдурахим Хрчибоев, ки аз зумраи сиёсатмадорон ва ходимони барчастаи давлатие буд, ки дар солхои 20-30-уми асри ХХ дар ташкили давлатдории точикон тамоми куввати дониш ва неруи маънавиашро барои поягузорй ва бунёди давлати миллии точикон бахшид ва дар ин осор накщи мухим гузоштааст, асари Б. З. Неъмонов «Таъкибу фишорхои ходимони хизбию давлатии Точикистони Шуравй (1924-1938)» дар шинохти чунин арбобои сиёсии хизбию давлатй як манбаи мухим гардид.

Муаллиф дар хулосаи асари хеш ба маврид кайд мекунад дар давраи навин аз нигохи мо волотарин дастовардамон сохиб шудан ба Истиклолияти комили давлатист, ки баъди пош хурдани Иттиходи Шуравй ба даст омад. Насли чавони Точикистони сохибистиклол бо максади баркарор намудани хакикати таърихй, хизматхо ва чоннисорихои фарзандони баруманд ва муборизу ватанпарасти хешро бояд кадр намояд. Бо Фармони Президенти мухтарам Эмомалй Рахмон аз 26 июни соли 2006 ба ду нафар фарзандони содики халку миллат Нусратулло Махсум ва Шириншо Шохтемур барои фаъолияти бунёдкоронаи истиклолияти давлатии Чумхурии Точикистон унвони олии «Кахрамони Точикистон» дода шуд.

Вокеан хам бо тахкики ин сахифаи таърихй муаллиф натанхо номи онхоро зинда намуд, балки наслхои имрузу фардои миллатро ба он хидоят мекунад, ки пайрави чунин фардони ватанпарасти асили халки худ бошанду барои ободиву шукуфоии Точикистони азизамон камари химмат банданд.

АДАБИЁТ

1. Айнй С. Намунаи адабиёти точик.- М.: Чопхонаи нашриёти марказии халки СССР, 1926.-626 с.

2. Аз суханронии Эмомалй Рахмон дар мачлиси ботантана ба ифтихори чашни 110-солагии зодрузи Шириншо Шотемур аз

20 октябри соли 2009 // Эмомалй Рахмон. Истиклолияти Точикистон ва эхёи миллат.- Чилди 10.- Душанбе: Ирфон, 2011.- С. 141-148.

З^аффоров У. Икдоме, ки ба кахрамонй баробар аст (Бахшида ба нашри нави китоби А. Хрчибоев «Точикистон») // Садои мардум.- 2009.-15 ноябр.

4.Неъмонов Б.З. Таъкибу фишорхои сиёсии ходимони хизбию давлатии Точикистони Шуравй (1924-1938).- Душанбе: Адабиёти бачагона, 2017.- 244 с.

5.Ходжибаев А. Таджикистан: краткий политико-экономический очерк Таджикской ССР.- М., 1929.-74 с.

6.Хочибоев А. Чумхурияти хафгум - Точикистон: Маълумоти мухтасари сиёсй ва иктисодй дар бораи РСС Точикистон.-Тошканд.-Исгрлинобрд: Нашр.давл.Точикистрн, 1930.- 56 с.

СПОСОБОМ ПРАВОСУДИЯ И ОБОРОНЫ НАЦИОНАЛЬНЫХ ПРЕИМУЩЕСТВ

Автор в своей статье отразил пути справедливости и защиты национальных благ. В этой статье рассматривается трудолюбивый и служащий этому доброму человеку и научным

руководителям всех сторон его народ и родина. Следует отметить, что этот мудрый человек проявил себя через тяжелую работу для процветания своей родины.

Кроме того, этот мудрец имеет особую позицию во всех слоях общества со своим гуманизмом и скромным характером. Абдурахим Ходжибоев вместе с другими выдающимися храбрыми героями способствовал процветанию и независимости народа Таджикистана. Вся деятельность и творчество Абдурахима Ходжибоева закончена в этой статье, а также.

Ключевые слова: автор, способ, справедливость, защита, выгода, человек-гид, наука, служба, люди, развитие, власть, будущее, единство, работа, исследователь, мысль, поведение, культура, язык, правительство, социальная, техника, честность, образ развивать, книга, смысл, фон, жизнь, часть, авария, занятость, правительство, деятельность, ценность, будущее, экспресс, сфера, природа, слой, социальный, место, герой, национальный, независимость, мир, люди, работа, мать земля, награда, классификация, сотрудничество, феномен, мудрый человек, очень важный человек, знания, мудрый, общественный человек страха, популярный, скромный человек, родина, любящая родина и т. д.

IN A WAY OF JUSTICE AND DEFENSE OF THE NATIONAL OF BENEFITS

An author in his article reflected in a way of justice and defense of national of benefits. In this article is reviewed hard working and serving this a good man and to guides of science all of the sides for his people and mother land as well as. It should be noted that this wise man demonstrated himself through his hard workfor the prosperity of his motherland.

In addition, this wise has a particular position in all layers of the society with his humanism and modest character. Abdurahim Hojiboev alongside with other prominent brave heroes contributed for the prosperity and national independent of Tajik people. All of the activities and works of Abdurahim Hojiboev is finished in this article as well as.

Keywords: author, wаy, justice, defense, benefit, guide man, science, service, people, develop, power, future, unity, work, researcher, thought, behavior, culture, language, government, social, technique, honest, image, develop, book, sense, background, life, part, accident, employment, government, activity, worth, future, express, sphere, nature, layer, social, place, hero, national, independence, peace, people, working, mother land, award, classify, cooperate, phenomenon, wise man, very important person, knowledge, wise, public, fear man, popular, modest man, native land, lover mother land etc.

Сведение об авторе:

Набиева Мукаддас Абдусатторовна - старший преподаватель Института экономики и торговли Таджикского государственного университета коммерции (г. Худжанд), соискатель кафедры отечественной истории Худжандского государственного университета им. академика Б. Гафурова. Телефон: 92-752-74-29.

About the author:

Nabiyeva Mukaddas Abdusattorovna - Senior Lecturer at the Institute ofEconomics and Trade of the Tajik State University of Commerce (Khujand), applicant for the Department of Russian History of KhujandState University. Academician B. Gafurov. Phone: 92-752-74-29.

ОСВЕЩЕНИЕ ПРОБЛЕМЫ ГЕРОИЧЕСКОГО ПОДВИГАЖЕНЩИН ТАДЖИКИСТАНА НА ФРОНТАХ ВЕЛИКОЙ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЫ В ТРУДАХ ПРОФЕССОРА РА

НАБИЕВОЙ

Бодурбекова АН.

Таджикский аграрный университет им. Шириншо Шотемур

Таджикистан, являлся неотъемлемой частью бывшего СССР, который внес свой весомый вклад в разгром фашизма и завершение второй мировой войны. В Великой победе, безусловно, есть большой вклад женщин, которые как на фронтах войны, так и в тылу показывали мужество и героизм.

Как известно, 22 июня 1941 г., гитлеровская Германия напала на Советский Союз, советский народ стал на путь героического отпора, их число составляли и женщины Таджикистана, заявившие о готовности защищать Советскую Родину от фашистов с оружием в руках. На митингах, которые состоялись в г. Душанбе, в городах и районах республики, женщины искренне заявляли о замене рабочих мест ушедших на фронт мужей, братьев, а также настойчиво просили добровольно отправить их на защиту страны. Так, группа студенток Душанбинского педагогического института в своем коллективном заявлении в адрес военного комиссариата республики писали: «Враги всего трудящегося человечества, германские

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.