Научная статья на тему 'СПОРТЧИ АХЛОҚИ ВА СПОРТ ФАЛСАФАСИ'

СПОРТЧИ АХЛОҚИ ВА СПОРТ ФАЛСАФАСИ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

48
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ахлоқ / спорт / фалсафа / тарих / маданият / қадрият

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Лутфулло Кароматуллоевич Ахатов

Ватанимизда истиқлолнинг дастлабки кунларидан бошлаб халқимиз маънавиятини юксалтиришга, ўзида миллий ва умуминсоний қадриятларни ҳамда ақлий ва жисмоний уйғунликни мужассамлаштирган баркамол инсонни тарбиялашга алоҳида аҳамият бериб келинмоқда. Бу Ўзбекистонда маданият, таълим, спорт соҳасида амалга оширилаѐтган кенг кўламли туб ислоҳотларнинг бош мақсадига айланган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «СПОРТЧИ АХЛОҚИ ВА СПОРТ ФАЛСАФАСИ»

СПОРТЧИ АХЛОКИ ВА СПОРТ ФАЛСАФАСИ

Лутфулло Кароматуллоевич Ахатов

Чирчик давлат педагогика университети катта укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ватанимизда истиклолнинг дастлабки кунларидан бошлаб халкимиз маънавиятини юксалтиришга, узида миллий ва умуминсоний кадриятларни хамда аклий ва жисмоний уйгунликни мужассамлаштирган баркамол инсонни тарбиялашга алохида ахамият бериб келинмокда. Бу Узбекистонда маданият, таълим, спорт сохасида амалга оширилаётган кенг куламли туб ислохотларнинг бош максадига айланган.

Калит сузлар: ахлок, спорт, фалсафа, тарих, маданият, кадрият.

КИРИШ

Узбекистон келажагининг бунёдкорлари хар тарафлама баркамол ёшларни тарбиялашнинг энг мухим воситаларидан хисобланган жисмоний тарбия ва спортни ривожлантириш хам давлат сиёсатининг устувор йуналишларидан биридир. Уч боскичли умумтаълим мактаблари укувчиларининг «Умид нихоллари», академик лицейлар ва касб-хунар коллежлари талаба ёшларининг «Баркамол авлод», олий укув юртлари талабаларининг «Универсиада» оммавий спорт мусобакаларининг изчил йулга куйилиши жисмоний тарбия ва спортнинг кундалик турмушимиздан мустахкам урин олишига, соглом турмуш тарзини кенг таргиб этишга хизмат килмокда. Ёшларнинг жисмоний тарбияга кизикишида ватан шон шухратини кутаришида спортнинг буюк роли курсатилади. Соглом халк юкори маьлумотли ва фидокор ёш авлодга эга булса албатта келгусида узини буюк келажагини таьминлайди. Шунинг учун спортнинг оммавийлиги харбий патриотик тарбия билан тарбияланиши хар томонлама келишган илгор шахсни тарбиялаш учун асосий шартлардан биридир. Умуман спорт фалсафаси тарихига назар ташласак, спорт фалсафаси спорт тарихи ва социологияси сифатида Шимолий Америка университетлари ва коллежлари учун жушкин давр булган 1960 йилларда интеллектуал жонланиш ва сиёсий изланишларнинг эски академик тартибларни талабалар томонидан тухтовсиз танкид ва тайзик килишлари натижасида вужудга келди. Спорт фалсафаси ривожига икки вокеа асосий рол уйнаган. Биринчиси эски ва шаклланган жисмоний тарбия ва спорт сохасида тиббий ва педагогик йуналишларда илмий

December, 2022

375

изланишларнинг юзага келишидир. Спорт изланишлари сохаси жадал интеллектуал максадларни, традицион тиббий ва педагогик изланишларни фалсафий тарихий ва ижтимоий изланишлар билан тулдиради. Фан ва педагогикани аралашуви спортнинг маданий ва тарихий сохаларини урганиш имкониятини юзага келтирди. Бу борада Говард Слашернинг 1967 йилда эълон килинган "Инсон, спорт ва мавжудлик" Элеонор Метенинг 1968 йилда босиб чикарилган "Харакат ва унинг ахамияти" асарининг нашр килиниши кейинчалик спорт фалсафасининг пайдо булиши учун бир катор тусикларни енгиб утишга тугри келсада, спорт фалсафасининг янги изланишлар сохасида уз урнига эга булишига замин яратди.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Кадимда Олимпия уйинлари стадиондаги югуриш йулакчаларига, кураш гиламларига чикадиган, отчопарда аравалар пойгасида катнашадиган бевосита спортчилар билан бирга файласуфлар, мусикачилар, шоирлар, хайкалтарошлар, рассомларни хам уз багрига чорлар эди. Тарихий манбалар мукаддас Олимпия шахри атрофидаги театрларда Олимпиада доирасида санъат танловлари, мушоиралар мунтазам утказиб келинганлигидан яккол далолат беради. Спорт бир катор халклар маданиятига ^адимги Грек маданияти, замонавий Америка маданиятларига уз таъсирини утказган булса хам бирор жиддий фалсафий эътиборга эга булмаган. Иккинчи вокеа айнан шу йилларда спортга фалсафий ёндашув булди. Уз даврларида Аристотель, Платонлар хам уйин ва спорт хакида гохо маъкуллаб, гохо хавас билан фикрлар билдиришган. Аммо, куплаб фалсафа намоёндалари спортни жиддий кабул килишмаган улар спорт вакт сарф килиш учун арзимас нарса деб карашган. Спортга бундай эътиборсиз муносабат, танага таъсир этувчи восита сифатида нафакат фалсафа утмиши, унинг дин билан богликлиги ва унинг доимий саволларга муносабати билан богликлигидир. Бирок кийинчиликларга карамай вазият узгара бошлади, файласуфлар спорт уйинларига жиддийрок муносабатда була бошладилар. Бунда йирик файласуф прагматик харакатлар билан богланган "Спорт: фалсафий изланишлар" китобини ёзган Пол Вейснинг хиссаси кттадир. Пол Вейснинг ушбу китобини фалсафа оламида шовкин тортишув билан кутиб олишди. Спорт мавзуси халкаро обруга эга Пол Вейснинг таланти ва вактини банд килиши унинг хамкасблари орасида сезилмай колмади, хаттоки, карама-карши булган файласуфлар хам бунга бефарк колмадилар. Ана шу хаакатлар натижасида 1970 йилларнинг бошларига келиб спорт фалсафаси мустахкам оёкка туриб олди. 1972

December, 2022

376

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

йилда спорт изланишлари ва фалсафа сохасидаги мутахассислар "спортни урганиш буйича фалсафий жамият"ни туздилар. Бу жамият аъзолари спортчиларнинг ахлокий жихатларига алохида эътибор каратдилар. Спортчиларда ракибга нисбатан хурматсизлик, коидабузарликка йул куймаслик, фармацевтик дорилардан фойдаланмаслик каби жихатларни шакллантириш кераклигини таъкидладилар.

Спортнинг ахлокий жихатларини урганувчи адабиётлар купайиб бормокда. Хусусан, у адабиётлар кадрловчи хаспушловчилар ва келтирилаётган хулк-атворлар тугрисидаги саволларга жавоб беради.

Бундан ташкари, фалсафа жавоб берадиган муаммолар, махсус муаммолар эмас, ахлокий муаммолар булиб, улар бизнинг турли, узаро чикишолмайдиган ижтимоий хакгуйлик концепцияларини ва хаёт "бойлик"ларини савол остига куядилар. Гар, фалсафа шундай ахлокий рол уйнар экан, унинг дисциплинар автономияси ва профессионал холати билан боглик муаммолар, ортик муаммо булмай колади.

Улар муаммо булмай колишларининг сабаби, фалсафа маданий ва ижтимоий танкид билан, уз масалаларини хал этиш учун, ижтимоий реформалар воситаси сифатида, орасидаги чегарани босиб утиши лозим булади. Бу умумий фалсафагагина эмас, хусусан спорт фалсафасига хам тегишлидир. Шундай таъсирга эга булган холда, дисциплинар чегаралардан чучимай, у тарихий ва ижтимоий саволларга эътибор каратади. Танкид ва ахлокий ишлар билан шугулланувчи спорт файласуфларини илмий изланишлари спортни урганиш натижасида жамият ва маданият сохасидаги изланишларнинг асосий муаммоларини тушунишга ёрдам беради.

Бугунги кунда нафакат шахарлар ва туман марказлари, балки олисдаги кишлок жойларида хам йигит ва кизларимизнинг спорт билан мунтазам шугулланишлари учун барча шарт-шароитлар мавжуд. Улар нафакат жисмоний жихатдан чиникиб, узларини бунёдкорлик фаолиятига тайёрламокдалар, шу билан бир каторда турли, энг нуфузли халкаро мусобакаларда Узбекистон шарафини муносиб химоя килиб, голиблик шохсупасига кутарилмокдалар ва бутун дунёга Ватанимиз довругини ёймокдалар.

«Ёшларимиз шарафига баланд кутарилаётган Узбекистон байроги деб таъкидлайди давлатимиз рахбари Ислом Каримов, минг-минглаб спорт ихлосмандлари, халкаро жамоатчилик томонидан кизгин олкишлар билан кутиб олинаётганлигининг узи шу юртда яшаётган хар кайси инсонга чексиз гурур ва ифтихор бахш этиши шубхасиз».Х,акикатан хам

олимпия уйинлари голиблари ва совриндорлари булган

December, 2022

cnopTnunapuMro SapnaMu3HuHr ^axpuMrora añnaHraHgupnap.

BywK $añnacy$ H. KaHTHuHr ^uKpuna, UHCOHHU BaraHnapBapnuKKa KunaguraH uKKura neKcronuK MaB^yg. Bhphhhhch, uhcohhu^ Somu ycTugaru rongy3nu ocmoh Ba hkkhhhhch, yHuHr unugaru axnoKHH atHu pyxuH onaMgup. Hhcoh öhphhhh HeKCH3HHKHH aHru onaMnap Ba MaKoHnapHu ypraHum opKanu, hkkhhhhchhh эсa, y3HHH-y3H aHrnam, Bu^goHura ;yno; TyTum op;anu eHruS yTagu. Hhcoh bh^^ohhhh y3H amaeTraH MatHaBuH xaeT KagpuaTnapu gapa^acuga aHrnañgu. Y3-y3HHu TaKoMunnamTupuS Sopagu.

CnopTHHHHHr axnoKHHH yHHHr OHruga эзгynнк, noKnuK, MactynuaT ;añ gapa^aga MycTaxKaM ;apop TonraHH, xuccueTnapu, эtтнк;ogн, xapaKarra yHgoBHH caSaSnapu, Ha^coHuaTH, upogacu Ba xapaKTepuHH ;aH gapa^aga axmunaraHu Kypcaragu. MyBa^aKuaTnapgaH эсaнкнpam, y3ura Maxnue Synum, MypaSSuH Ba Som;a cnopTnunapra xypMarcronuK, SynapHuHr Sapnacu Ba Som;anap axnoKuH зaн$nнгннн Kypcaragu.

AHHu;ca, xo3upru MypaKKaS Ba TaxnuKanu 3aMoHga MunnuH yзnнгнмнз, a3anuH KagpuaTnapMrora eT Ba SeroHa SynraH Typnu xun xypy^nap, emnapuMroHuHr oHru Ba ;anSuHu эгannamгa ;aparanraH rapa3nu urnunumnap ToSopa KynanuS SopaeTraHu SapnaMu3Hu aHaga xymep Ba orox Synumra gatBar этнmн TaSuuHgup.

XY.HOCA

ffly caSaSnu emnap ypTacuga cooom TypMym Tap3u TaMonunnapuHu ;apop TonTupum, ynapHu ruexBaHgnuK, axno;cu3nuK, neTgaH KupuuS KenaeTraH xap xun 3apapnu TatcupnapgaH, "oMMaBuH MagaHuaT" hukoSu ocTugaru Taxgug Ba xaTapnapgaH acpam Macananapu Sup 3yM xaM эtтнSopнмнзgaн neTga ;onMacnuru gapKop". AxnoKunnuK uhcoh pyxuHu TO3anoBHu $a;ar uHcoHraruHa xoc SynraH y3 ungronapu SunaH añSgopnuK Ba nymaHMoHnuK xuccura SopuS TyTamaguraH uhcohhu xaHBoHgaH a^paraS TypaguraH ^uxaTgup. AxnoKuHnuKHu yaT eKu KypKyB SunaH agamTupMacnuK no3uM. YaT ogaTga cnopTnu maxcuHu TapSuanamHuHr unK SocKu^napuga HaMoeH Synagu. YaTHuHr MaB^ygnuru cnopTHuga axno;uH Tyñrynap ynroHaeTraHnuruHu KypcaTagu.CnopTHu yHu KypKyB эмaс, SanKu axno;uH HopManap SomKapaeTraHnuruHu TymyHraH naHTgaH y MypaSSuñra, gycTnapura, ypTOKgapura, cnopTnunapra KypKKaHu ynyH эмaс, SanKu Bu^goHu SywpraHu ynyH xymMyoManaga Synagu.Axno; MaB^ygnuruHuHr MyxuM KypcaTKunu uHcoHHuHr yHra epgaM SepraH, Mam; KungupraH KumunapHu yHyTMacnuru xucoSnaHagu. EyHgaH Tam;apu, uhcohhu^ xanonnuru Ba MexpuSoHnuru BaTaH

December, 2022

378

олдидаги маъсулиятида куринади. Спортнинг, жумладан мусобакалар, ракобат, беллашувларнинг маънавийлиги, уларни инсонпарварлаштириш буларнинг барчаси спортчиларнинг ахлокий тарбиялашга каратилиши лозим. Бизнинг назаримизда бу шахсни маънавий ахлокий шакллантириш тизимида асосий бугиндир.

REFERENCES

1. Мухамедова, З. М., Саттарова, Д. Г., & Худайбергенова, П. Т. (2019). РОЛЬ ГУМАНИСТИКИ В МЕДИЦИНСКОМ ОБРАЗОВАНИИ И СОВЕРШЕНСТВОВАНИИ ПРОФЕССИОНАЛИЗМА ВРАЧЕЙ. Гуманитарный трактат, (52), 19-23.

2. Gapparovna, S. D., & Toshpulatovna, X. P. (2021). IMPROVING THE QUALITY OF MEDICAL SERVICES IN IMPROVING THE GENE POOL OF THE POPULATION IN OUR COUNTRY. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, -9(10), 138-141.

3. Умирзакова, Н. А., Худойбергенова, П. Т., & Курбанова, Е. (2020). БИОЭТИЧЕСКИЕ ПРОБЛЕМЫ ТРАНСПЛАНТОЛОГИИ. Гуманитарный трактат, (97), 13-14.

4. Худайбергенова, П. Т. (2018). ОБРАЗ МАВЛОНО ДЖАЛОЛИДДИНА РУМИ В КОНТЕКСТЕ ГУМАНИСТИЧЕСКИХ ТРАДИЦИЙ ВОСТОКА И МУСУЛЬМАНСКОЙ БИОЭТИКИ. Гуманитарный трактат, (33), 28-30.

5. Атамуратова, Ф. С., & Мисирова, Ш. А. (2021). Значение изучения биоэтики в медицинских вузах: международный опыт.

6. Мухамедов, А. Р (2021). «Вопросы совершенствования законодательства Узбекистана о преступлениях в сфере трансплантологии с учетом зарубежного опыта», Биоэтика и право

7. Mukhamedzhanovna, M. Z., Akmalovna, U. N., Abdusamatovich, K. S., Gapparovna, S. D., Arifovna, U. D., & Tashpulatovna, K. P. (2021). Bioethics-Paradigm of Humanization of Medical Education. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 125-133.

8. Мухамедова, З. М. (2019). Умирзакова Н. А. Феномен медицинских гуманитарных наук и международный опыт интеграции гуманитарных наук в медицинском образовании. Философские проблемы биологии и медицины: феномен биорациональности, (13), 304.

9. Мухамедова, З. М. (2019). Интеграция гуманитарных наук в медицинское образование: проблемы и перспективы. Journal of Health Development, (1 (30)), 37-45.

December, 2022

379

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

10. Мухамедова, З. М. (2009). Биоэтика. Учебное пособие. Ташкент.

11. Мухамедова, З. М., & Умирзакова, Н. А. (2021). АКТУАЛЬНОСТЬ ФОРМИРОВАНИЯ СОЦИАЛЬНОГО КОНТЕКСТА БИОЭТИЧЕСКИХ ПРОБЛЕМ В УЗБЕКИСТАНЕ. Гуманитарный трактат, (99), 7-15.

12. Mukhamedova, Z. M., & Umirzakova, N. A. (2019). The phenomenon of medical humanities and the international experience of integrating the humanities in medical education. Philosophical problems of biology and medicine: the phenomenon of biorationality, (13).

13. Мухамедова, З. М., & Умирзакова, Н. А. (2018). Паллиативная помощь: современость и традиции мусульманской биомедицинской этики. Гуманитарный трактат, (21), 38-40.

14. Mukhamedova, Z. M. (2006, October). Issues and contradictions in bioethics of 21st century: Islamic prospects. In Abstract book, First sub-regional expert meeting on ethics education in science and technology, Iran, Tehran (pp. 28-29).

15. Мухамедова, З. М. (2005). Исламская биоэтика в историческом аспекте. Сайт Ташкентской Медицинской Академии: www. rpam. uzsci. net.

16. Мухамедова, З. М. (2004). Введение в биоэтику. Т., Уч. пособие-2004.-120с.; Мухамедова ЗМБиоэтика. Т. УзМУ Ресурс маркази. Укув кулланма-2006. 144б; Мухамедова ЗМ и др. Биоэтика. Т. Уч. пособие-2009.163 с.

17. Сатарова, Д. Г., & Умирзакова, Н. А. (2016). РАЗВИТИЕ ГЛОБАЛЬНОЙ ЭТИКИ И ВСЕОБЩАЯ ДЕКЛАРАЦИЯ О БИОЭТИКЕ И ПРАВАХ ЧЕЛОВЕКА. 1п Этика и история философии (рр. 202-207).

18. Саттарова, Д. Г. (2015). СТРАТЕГИЯ КОМПЬЮТЕРИЗАЦИИ И

ОБРАЗОВАНИЯ. гааеёегёааО ieANanaa а ёе^еОаОддеёш, 116.

19. Сатарова, Д. Г. (2014). СОЦИАЛЬНЫЙ ИДЕАЛ И ПОСТКОЛОНИАЛЬНЫЕ ИССЛЕДОВАНИЯ ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ ДЛЯ" ПОНИМАЮЩЕГО КОНТРОЛЯ". Журнал научных публикаций аспирантов и докторантов, (1), 106-108.

20. Sadullaevna, Y. L., & Baratovna, A. G. (2021). LOGICAL PRINCIPLES IN THE DOCTRINE OF IBN SINA AND THEIR FORMATION CHARACTERISTICS.

21. Юлдашева, Л. С., & Абдурахимова, Д. М. (2021). ЖАМИЯТДА ОДОБ-АДЛОК МЕЪЁРЛАРИНИ БУЗИЛИШИНИНГ ИЖТИМОИЙ ОМИЛЛАРИ. Журнал Социальных Исследований, 4(4).

ИНФОРМАТИЗАЦИИ

И

ПРОБЛЕМА

ГУМАНИЗАЦИИ

December, 2022

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

22. Yuldasheva, L. S., Khashimova, G. F., & Khosilova, A. A. (2020). THE CONCEPT OF TRUTH IN KANT AND HEGEL. Theoretical & Applied Science, (2), 451-454.

23. Il'ina, G. V., Berezhnaya, I. A., & Yuldasheva, L. S. (2019). Formirovanie gotovnosti pedagogov k realizatsii so-vremennykh zdorov'esberegayushchikh tekhnologii s det'mi doshkol'nogo vozrasta: monografiya, Magnitogorsk, Izd-vo Magnitogorsk. gos. tekhn. un-ta im. GI Nosova.

24. Obol'nikova, E. A., & Yuldasheva, L. S. (1973). Isolation and identification of the ubiquinone synthesized by the fungus Blakeslea trispora. Applied Biochemistry and Microbiology, 7(1), 38-40.

25. Akkazieva, B., Tello, J., Smith, B., Jakab, M., Krasovsky, K., Sautenkova, N., ... & Shoismatuloeva, M. (2015). Better noncommunicable disease outcomes: challenges and opportunities for health systems. Tajikistan country assessment. Geneva: WHO.

26. Умирзакова, Н. А. (2019). Репродуктивные технологии в системе здравоохранения Узбекистана в качестве социальной инновации. In Наука, образование, инновации: апробация результатов исследований (pp. 884-888).

27. Умирзакова, Н. А. (2022). СТОМАТОЛОГИК ТАЪЛИМДА БИОЭТИКАВИЙ МУАММОЛАРНИ УРГАНИШ ДОЛЗАРБЛИГИ. Academic research in educational sciences, (2), 69-72.

28. Умирзакова, Н. А. Востребованность биоэтики для гуманизации медицинского образования в Узбекистане. IX М1ЖНАРОДНОГО СИМПОЗ1 УМУ З БЮЕТИКИ ЗДОРОВ'Я, МЕДИЦИНА ТА ФШОСОФШ: СТРАТЕГИ ВИЖИВАННЯ, 15-16.

29. Умирзакова, Н. А. (2020). Значение изучения биоэтики в формировании профессиональной компетентности у студентов медицинских ВУЗов. Научные исследования XXI века.-Нефтекамск, (5), 7.

30. Умирзакова, Н. А. (2020). БИОЭТИКА КАК ЦЕННОСТНАЯ ОРИЕНТАЦИЯ В ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ КОМПЕТЕНТНОСТИ ВРАЧЕЙ. Гуманитарный трактат, (77), 4-7.

31. Мухамедова, З. М., Умирзакова, Н. А., & Бабаджанов, Ж. (2017). Проблема смерти мозга в исламской биоэтике. Гуманитарный трактат, (17), 15-18.

December, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.