Научная статья на тему 'СПОРТ-ТАРБИЯ ВОСИТАЛАРИДАН БИРИ СИФАТИДА'

СПОРТ-ТАРБИЯ ВОСИТАЛАРИДАН БИРИ СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «Науки о здоровье»

54
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тарбия / спорт / маданият / маънавият / тарих / давлат.

Аннотация научной статьи по наукам о здоровье, автор научной работы — Тимур Абдувалиевич Мадалимов

Дунѐ ҳамжамиятида сиѐсий, иқтисодий, маданий ҳамда спорт соҳаларида ўз ўрнимизга, мавқеимизга эга бўлиш имконияти туғилди. Кўкрагига озодлик шамоли теккан давлатнинг эртанги куни қандай бўлиши, қайси йўлдан бориши, унинг келажак тақдирини белгилар эди. Ўтиш давримизнинг дастлабки йилларидаѐқ эндигина оѐққа тураѐтган республикамиз иқтисодиѐти олдида қатор долзарб муаммолар турсада, энг асосий эътибор қанчалик вақт, маблағ кетишидан қатъий назар теран фикрли, маънавий баркамол, янги техника ва технологияларни мукаммал эгаллаган жисмоний бақувват, том маънода соғлом авлодни шакллантиришга қаратилди. “Мамлакитимизда барпо этилаѐтган ўғилқизларимиз учун бағрини очаѐтган минг-минглаб замонавий мактаблар, коллежлар, олий ўқув юртлари, санъат, маданият ва спорт масканлари ана шу эзгу, ҳақиқатдан ҳам тарихий ишларимизнинг амалий натижаси сифатида намоѐн бўлмоқда”. Мамлакатимизда амалга оширилаѐтган ислоҳатларни чуқурлаштириш, эркин демократик фуқаролик жамиятини қуриш, ҳамда давлатимизни буюк давлатлар қаторига кўтариш каби жараѐнларни ҳаѐтга тадбиқ қилиш, келажак авлоднинг нафақат ақл-идроки, маънавий-маърифий, сиѐсий-маданий жиҳатдан шаклланганлигига, балки, уларнинг саломатлиги, жисмоний баркамоллигига ҳам боғлиқлиги ҳисобга олиниб, 1992 йил 14 январда бўлиб ўтган Ўзбекистон Республикаси Олий Кенгашининг навбатдан ташқари сессиясида “Жисмоний тарбия ва спорт” тўғрисида қонун қабул қилинди. Шунингдек, 1992 йил январ ойида миллий Олимпия комитети тузилиб, у Халқаро Олимпия Комитетига расман аъзо этилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «СПОРТ-ТАРБИЯ ВОСИТАЛАРИДАН БИРИ СИФАТИДА»

СПОРТ-ТАРБИЯ ВОСИТАЛАРИДАН БИРИ СИФАТИДА

Тимур Абдувалиевич Мадалимов

Тошкент давлат транспорт университети таянч докторанти

АННОТАЦИЯ

Дуне хамжамиятида сиёсий, иктисодий, маданий хамда спорт сохаларида уз урнимизга, мавккеимизга эга булиш имконияти тугилди. Кукрагига озодлик шамоли теккан давлатнинг эртанги куни кандай булиши, кайси йулдан бориши, унинг келажак такдирини белгилар эди. Утиш давримизнинг дастлабки йилларидаёк эндигина оёкка тураётган республикамиз иктисодиёти олдида катор долзарб муаммолар турсада, энг асосий эътибор канчалик вакт, маблаг кетишидан катъий назар теран фикрли, маънавий баркамол, янги техника ва технологияларни мукаммал эгаллаган жисмоний бакувват, том маънода соглом авлодни шакллантиришга каратилди. "Мамлакитимизда барпо этилаётган угил-кизларимиз учун багрини очаётган минг-минглаб замонавий мактаблар, коллежлар, олий укув юртлари, санъат, маданият ва спорт масканлари ана шу эзгу, хакикатдан хам тарихий ишларимизнинг амалий натижаси сифатида намоён булмокда" Мамлакатимизда амалга оширилаётган ислохатларни чукурлаштириш, эркин демократик фукаролик жамиятини куриш, хамда давлатимизни буюк давлатлар каторига кутариш каби жараёнларни хаётга тадбик килиш, келажак авлоднинг нафакат акл-идроки, маънавий-маърифий, сиёсий-маданий жихатдан шаклланганлигига, балки, уларнинг саломатлиги, жисмоний баркамоллигига хам богликлиги хисобга олиниб, 1992 йил 14 январда булиб утган Узбекистон Республикаси Олий Кенгашининг навбатдан ташкари сессиясида "Жисмоний тарбия ва спорт" тугрисида конун кабул килинди.

Шунингдек, 1992 йил январ ойида миллий Олимпия комитети тузилиб, у Халкаро Олимпия Комитетига расман аъзо этилди.

Калит сузлар: тарбия, спорт, маданият, маънавият, тарих, давлат.

КИРИШ

Спортчиларимизга дунё спортига йул очилиши натижасида республикамиз вакиллари юксак натижаларга эришдилар. 1996 йилда Атлантада утказилган XXV Олимпия уйинларида илк бора спортчиларимиз мустакил равишда иштирок этишди. Ватанимиз байроги остида харакат килган спортчиларимиз юртимиз шарафини химоя килдилар. Шу уринда Узбекистонлик спорт усталари

December, 2022

392

дунё спорт майдонларида иттифок таркибида иштирок этишмаганми? Бугунги ютукдарни илгариги ютуклардан фарки нимада? Каби хакли саволлар тугилиши табиий.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Маълумки, юртимиз спортчилари иттифок таркибида хам бир канча нуфузли мусобакаларда иштирок этганлар ва зафар кучганлар. Тусиклар оша 110 метрга югуриш буйича бир неча маротаба собик иттифок чемпиони Сергей Попов, 1988 йил Сеул Олимпиадасида 5 м.85см баландликдан сакраб кумуш медал сохиби булган Родион Гатауллин, Москвада булиб утган Олимпиадада 3000 метрга югуриш буйича 8-уринни эгаллаган Анатолий Димов, сузувчиларимиздан Юрий Фролов, Сергей Канов, Светлана Бананина, футболчиларимиздан Б. Абдураимов, Г. Красницкий, Михаил Ан, Фёдоровларнинг иттифок терма жамоаси таркибидаги иштирокларини, иктидорли футболчимиз Миржамол ^осимовнинг собик иттифок ёшлар таркибида жахон чемпиони булганида жамоани етакчи сифатида майдонга олиб тушганини яхши биламиз. Лекин диккат билан карасак бугунги Узбекистонлик спортчиларимиз собик иттифок даврида майдонга тушган спортчилардан кескин фарк килади. Иттифок таркибида майдонга тушган спортчи тарозининг бир палласида ракибни иккинчи палласида собик иттифок талабларини куйган булса, бугунги Узбекистонлик спортчи тарозининг бир палласида ракибни, иккинчи палласида эса ор-номусни, миллат такдирини, юрт шаънини куйиб майдонга чикмокда.

Профессионал бокс буйича жахон чемпиони Артур Григорян "Мен рингда йикилиб кетаётганимда кузимга хилпираб турган Узбекистон байроги куринди ва бу байрок менга куч ато этиб, узимни унглаб олиб ракибимга шундай зарба бердимки, зарбамдан ракибим узини йукотиб накдоун булди" дея байрогимиздан рухланиб галаба козонганини гурур билан таъкидлайди. 2002 йил 13 октябрь куни Пусанда утказилган Осиё уйинларининг бокс буйича финал учрашувларида утаётган бир пайтда хамюртимиз Бехзод Хидиров вакилларимиздан биринчи булиб рингга чикади ва финал учрашувида маглубиятга учраб кумуш медал билан кифояланади. Шунда огир вазнли Рустам Саидов кутилмаганда 60 кг вазнли Дилшод Махмудовга юзланади-"Менга кара, Дилшод укам, энди хаммамизнинг такдиримиз сенга боглик!-яъни сен ютсанг, биз хам голиб чикамиз, буни хар сонияда ёдингда тут!" дея далда беради. Рустамни юрт такдирини, мамлакат шаънини Дилшодни колаверса, барча боксчиларимизни олдига кундаланг килиб куйишидан ортикрок маъсулият булмаса

December, 2022

393

керак. Унинг сузларидан таъсирланган Дилшод Махмудов боксчиларимизга биринчи булиб олтин медални хадя этди. Дилшоднинг галабасидан рухланган, маъсулиятни янада кучлирок хис этган Уткирбек Хайдаров, Икром Бердиев, Сергей Михайловлар хам юртимиз байрогини баланд кутаришга аренани мажбур этишди. Сузини амалда исботлаган Рустам Саидов ватанимиз боксчиларига 5-олтин медални туфха этди. Боксчиларимиз галабалари эвазига XIV Осиё уйинларида мамлакатимиз спортчилари умумкоманда хисобига 5-уринни эгалладилар. Юкоридагилардан куриниб турибдики, шахсни спорт билан шугулланиши уни ватанпарварлиги билан мужассамлашиб кетади. Жисмоний ва ватанпарварлик тарбиялари мужассамлашиб боравериши натижасида кишининг танаси хамда рухияти тарбияланади. Шу уринда тарихимизга назар ташлайдиган булсак, ватанимизни ёвлардан химоя килган Спитамен, Муканна, Жалолиддин Мангуберди, Темур Малик, Махмуд Таробий, Темур, Мадаминбек (Мухаммадаминбек Ахмадбек угли) Дукчи эшон (Эшон Мухаммадали Халфа Мулла Собир суфи угли) каби узок ва якин утмишда яшаб утган аждодларимиз юрт озодлиги, миллат равнакини химоя килишда сиёсий, иктисодий, маданий билимларга эга булиш билан биргаликда кучли киличбоз, мохир мерган, бакувват-полвон хамда ажойиб чавандоз умуман олганда аклий ва жисмоний тарбиялари муштарак шахслар булганликларини курамиз.

Спорт билан мунтазам шугулланишнинг инсон саломатлигига ахамияти катта эканлигини алохида таъкидлашимиз лозим. Доимий машгулотлар мактаб ёшигача булган болаларни шамоллаш, асаб касалликлари, ясси товонлик, ортикча вазн каби нуксонларини даволашда мухим роль уйнайди. Жисмоний машклар шахс жисмоний камолотига ижобий таъсир этиши билан биргаликда шахснинг ахлокий тарбиясига хам ижобий таъсир этади. Спортнинг кураш, купкари, футбол, каби турлари халоллик, поклик, ракибга нисбатан одилликка ургатади. Шу уринда биргина мисол келтирадиган булсак миллионлар уйинига айланиб улгурган футболда кейинги йилларда ракиб уйинчиларидан бирортаси жарохат олиб майдонда харакатланмай колса, унинг хурмати учун тупни эгаллаб турган ракиб жамоа аъзоси тупни майдон ташкарисига чикариб юборади. Парашют спорти, алпинизм, югуриш, бокс ва карате турлари кишини танаси-ю, рухини тарбиялаш, уз устида ишлаш, яширин ички имкониятларидан фойдаланишга ургатса, биллиард, шахмот, шашка каби спорт турлари билан шугулланиш инсонни аклини чархлайди. Спорт билан мунтазам шугулланишнинг яна бир хусусияти борки, инсон турли хил ялковликлар, ичкиликбозлик, фохишабозлик, аср

December, 2022

394

балоси булмиш гиёхвандлик, жиноятчилик каби иллатлардан йирок, соглом турмуш тарзини амалга оширади. Шу уринда спортга бироз таъриф бериб утсак, "спорт- киска маънода шахсий мусобака фаолияти дейилса, кенг маънода шахсий мусобака фаолияти шу фаолият асосидан келиб чикадиган махсус тайёргарлик хамда унинг норма ва ютуклари тушунилади".

Спорт мусобакаларсиз мавжуд эмаслигига карамасдан унинг функциялари фвкатгина мусобакалашиш беллашиш билангина чегараланиб колмайди. Спорт инсоннинг комил булишига унинг жисмоний ва маънавий дунёкарашининг ривожланишига ёрдам берадиган самарали усулларни таклиф этади.

Спорт уз-узини тарбиялаш учун етакчи омиллардан бири хисобланади. Спортдаги курсаткичларнинг усиш меъёрига караб спортчи нафакат жисмоний, балки рухий, аклий, ахлокий, маънавий ва ватанпарварлик нуктаи-назаридан тарбия жараёнига кириб боради. Бу борада спортнинг педагогик ахамияти хам нихоятда каттадир.

Спорт (инг. sport-уйин)- жисмоний маданиятнинг таркибий кисми, жисмоний тарбия воситаси ва усули, жисмоний машкларнинг турли мажмуалари буйича мусобакалар ташкил этиш, тайёрлаш ва утказиш тизими.

Спорт-ирода сифатларини тула намоён этишни талаб этадиган мардоновор, купинча хатто бешафкат фаолият туридир. Биз манбаларда спортга турли хил берилган таърифларни куп учратамиз. Замонавий олимпиада асосчиси Пъер де Кубертеннинг машхур "Спорт мадхияси" олий мукофот - Олтин медальга сазовор булган. Мадхияда айтилишича, спорт -бу хаётимизнинг доимий йулдоши, чинакам ва ишончли дуст. Спорт билан мунтазам шугулланиш рух ва танага кувонч бахш этади. Бу сузлар ва таърифлар замирида жуда куп фалсафий мушохадага бой маъно-мазмун мужассам. Призедентимиз спортга бахо берар экан, уни шундай талкин килди: "Спорт - узбек халкига кадимий анъана. Узбекистонимизда юзлаб халк миллий спорт уйинлари билан бир каторда замонавий спорт хам ривож топаяпти" деб уринли таърифлаганлар.

Спорт миллатларни бирлаштирадиган, халкларни жипслаштирадиган ва улар уртасида узаро дустлик, биродарлик ришталарини боглайдиган воситадир.

Бизга маълумки, инсон харакат билан тирик. Бу тириклик асосини табиий жисмоний харакат ташкил этади. Жисмоний маданият харакатлар занжири. Кдчонки бу занжир узилса, инсон умри хам узилади. Жисмоний маданият, таълим тарбия кенг

December, 2022

395

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

маънода, инсоннинг барча табиий ва ижтимоий кобилиятларини руёбга чиккарувчи, уни тобора инсонийлаштириб, хам жисмоний, хам маънавий чиниктириб, юксалтириб борувчи жараёндир. Бу хакда профессор Тилаб Махмудов: "Жисмоний маданиятдан тобора узоклашиб борган сари киши уз умрига узи болта уради. Унда локайдлик, сояпарварлик, дангасалик, ишёкмаслик, окбилаклик, текинхурлик сингари хунуклик аломатлари кучаяди", - деб таъкидлайди. Мазкур фикрлардан, инсон маънавий камолотида асосий уринни эгаллайдиган жисмоний маданият ва таълим тарбиядан тобора узоклашиб борса, нафакат юкоридаги холатлар балки, касаллик ва улим сабаблари хам вужудга келади деган хулоса келиб чикади.

Инсон онгли равишда тушунган холда уларга тула амал килмайди. Бунинг турли сабаблари бор, яни ишга шошилиш, ишдан чарчаб кайтиш, транспортда юриш, эринчокдик ва хк. Бунинг яна бир томони шундаки, купчилик кишилар жисмоний машкларнинг тури, уни бажариш тартиб -коидаларини яхши билмайди. Укувчи ёшлар жисмоний тарбияни яхши узлаштирмаганликлари учун катта ёшга борганда уни деярли бутунлай тарк этади. Ана шу хатоларни яхшилаш ва ахолининг жисмоний камолотини ривожлантириш максадида турли конун ва низомлар ишлаб чикилган. Республикамизда 1994 йил 2 майда давлатимизнинг биринчи юксак нишони "Соглом авлод учун" орденининг таъсис этиш тугрисидаги фармони мухим ахамиятга эгадир. Чунки бу низомда ахолини соглигини яхшилаш, болаларни соглом килиб тарбиялаш ва оналикни химоя килиш масалалари баён этилган шу билан биргаликда бу вазифаларни амалга ошириш учун согликни саклаш вазирлиги, турли идоралар, махалла оксоколлари, спорт ташкилотлари халк таълим тизимидаги мутасадди ходимларга аник топшириклар берилган.

ХУЛОСА

Хулоса урнида шуни таъкидлашимиз лозимки, хозирги даврга келиб спорт ва жисмоний тарбия ёшлар хаётининг ажралмас кисмига айланиб бормокда. Соглом авлодни вояга етказиш хозирги замоннинг долзарб вазифаларидан бири булиб бунга жуда жиддий ёндошишни талаб этади. Мустакил Узбекистонимизнинг келажаги булган ёшларга кенг имкониятлар, шароитлар яратиб бериш, уларга тугри йул курсатиш, маънавиятли килиб тарбиялаш, хар томонлама етук инсон булишларига кумаклашиш учун спорт-

тарбия воситаларидан бири булиб колаверади.

December, 2022

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

REFERENCES

1. Мухамедова, З. М., Саттарова, Д. Г., & Худайбергенова, П. Т. (2019). РОЛЬ ГУМАНИСТИКИ В МЕДИЦИНСКОМ ОБРАЗОВАНИИ И СОВЕРШЕНСТВОВАНИИ ПРОФЕССИОНАЛИЗМА ВРАЧЕЙ. Гуманитарный трактат, (52), 19-23.

2. Gapparovna, S. D., & Toshpulatovna, X. P. (2021). IMPROVING THE QUALITY OF MEDICAL SERVICES IN IMPROVING THE GENE POOL OF THE POPULATION IN OUR COUNTRY. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, -9(10), 138-141.

3. Умирзакова, Н. А., Худойбергенова, П. Т., & Курбанова, Е. (2020). БИОЭТИЧЕСКИЕ ПРОБЛЕМЫ ТРАНСПЛАНТОЛОГИИ. Гуманитарный трактат, (97), 13-14.

4. Худайбергенова, П. Т. (2018). ОБРАЗ МАВЛОНО ДЖАЛОЛИДДИНА РУМИ В КОНТЕКСТЕ ГУМАНИСТИЧЕСКИХ ТРАДИЦИЙ ВОСТОКА И МУСУЛЬМАНСКОЙ БИОЭТИКИ. Гуманитарный трактат, (33), 28-30.

5. Атамуратова, Ф. С., & Мисирова, Ш. А. (2021). Значение изучения биоэтики в медицинских вузах: международный опыт.

6. Мухамедов, А. Р (2021). «Вопросы совершенствования законодательства Узбекистана о преступлениях в сфере трансплантологии с учетом зарубежного опыта», Биоэтика и право

7. Mukhamedzhanovna, M. Z., Akmalovna, U. N., Abdusamatovich, K. S., Gapparovna, S. D., Arifovna, U. D., & Tashpulatovna, K. P. (2021). Bioethics-Paradigm of Humanization of Medical Education. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 125-133.

8. Мухамедова, З. М. (2019). Умирзакова Н. А. Феномен медицинских гуманитарных наук и международный опыт интеграции гуманитарных наук в медицинском образовании. Философские проблемы биологии и медицины: феномен биорациональности, (13), 304.

9. Мухамедова, З. М. (2019). Интеграция гуманитарных наук в медицинское образование: проблемы и перспективы. Journal of Health Development, (1 (30)),

10. Мухамедова, З. М. (2009). Биоэтика. Учебное пособие. Ташкент.

11. Мухамедова, З. М., & Умирзакова, Н. А. (2021). АКТУАЛЬНОСТЬ ФОРМИРОВАНИЯ СОЦИАЛЬНОГО КОНТЕКСТА БИОЭТИЧЕСКИХ ПРОБЛЕМ В УЗБЕКИСТАНЕ. Гуманитарный трактат,

(99), 7-15.

37-45.

December, 2022

12. Mukhamedova, Z. M., & Umirzakova, N. A. (2019). The phenomenon of medical humanities and the international experience of integrating the humanities in medical education. Philosophical problems of biology and medicine: the phenomenon of biorationality, (13).

13. Мухамедова, З. М., & Умирзакова, Н. А. (2018). Паллиативная помощь: современость и традиции мусульманской биомедицинской этики. Гуманитарный трактат, (21), 38-40.

14. Mukhamedova, Z. M. (2006, October). Issues and contradictions in bioethics of 21st century: Islamic prospects. In Abstract book, First sub-regional expert meeting on ethics education in science and technology, Iran, Tehran (pp. 28-29).

15. Мухамедова, З. М. (2005). Исламская биоэтика в историческом аспекте. Сайт Ташкентской Медицинской Академии: www. rpam. uzsci. net.

16. Мухамедова, З. М. (2004). Введение в биоэтику. Т., Уч. пособие-2004.-120с.; Мухамедова ЗМБиоэтика. Т. УзМУ Ресурс маркази. Укув кулланма-2006. 144б; Мухамедова ЗМ и др. Биоэтика. Т. Уч. пособие-2009.163 с.

17. Сатарова, Д. Г., & Умирзакова, Н. А. (2016). РАЗВИТИЕ ГЛОБАЛЬНОЙ ЭТИКИ И ВСЕОБЩАЯ ДЕКЛАРАЦИЯ О БИОЭТИКЕ И ПРАВАХ ЧЕЛОВЕКА. In Этика и история философии (pp. 202-207).

18. Саттарова, Д. Г. (2015). СТРАТЕГИЯ КОМПЬЮТЕРИЗАЦИИ И ИНФОРМАТИЗАЦИИ И ПРОБЛЕМА ГУМАНИЗАЦИИ ОБРАЗОВАНИЯ. гааеёегёааО ieANanaa а ёе^еОаОддеёш, 116.

19. Сатарова, Д. Г. (2014). СОЦИАЛЬНЫЙ ИДЕАЛ И ПОСТКОЛОНИАЛЬНЫЕ ИССЛЕДОВАНИЯ ЦЕНТРАЛЬНОЙ АЗИИ ДЛЯ" ПОНИМАЮЩЕГО КОНТРОЛЯ". Журнал научных публикаций аспирантов и докторантов, (1), 106-108.

20. Sadullaevna, Y. L., & Baratovna, A. G. (2021). LOGICAL PRINCIPLES IN THE DOCTRINE OF IBN SINA AND THEIR FORMATION CHARACTERISTICS.

21. Юлдашева, Л. С., & Абдурахимова, Д. М. (2021). ЖАМИЯТДА ОДОБ-АХДОК МЕЪЁРЛАРИНИ БУЗИЛИШИНИНГ ИЖТИМОИЙ ОМИЛЛАРИ. Журнал Социальных Исследований, 4(4).

22. Yuldasheva, L. S., Khashimova, G. F., & Khosilova, A. A. (2020). THE CONCEPT OF TRUTH IN KANT AND HEGEL. Theoretical & Applied Science, (2), 451-454.

23. Il'ina, G. V., Berezhnaya, I. A., & Yuldasheva, L. S. (2019). Formirovanie gotovnosti pedagogov k realizatsii so-vremennykh zdorov'esberegayushchikh tekhnologii s det'mi doshkol'nogo

December, 2022

398

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

vozrasta: monografiya, Magnitogorsk, Izd-vo Magnitogorsk. gos. tekhn. un-ta im. GI

Nosova.

24. Obol'nikova, E. A., & Yuldasheva, L. S. (1973). Isolation and identification of the ubiquinone synthesized by the fungus Blakeslea trispora. Applied Biochemistry and Microbiology, 7(1), 38-40.

25. Akkazieva, B., Tello, J., Smith, B., Jakab, M., Krasovsky, K., Sautenkova, N., ... & Shoismatuloeva, M. (2015). Better noncommunicable disease outcomes: challenges and opportunities for health systems. Tajikistan country assessment. Geneva: WHO.

26. Умирзакова, Н. А. (2019). Репродуктивные технологии в системе здравоохранения Узбекистана в качестве социальной инновации. In Наука, образование, инновации: апробация результатов исследований (pp. 884-888).

27. Умирзакова, Н. А. (2022). СТОМАТОЛОГИК ТАЪЛИМДА БИОЭТИКАВИЙ МУАММОЛАРНИ УРГАНИШ ДОЛЗАРБЛИГИ. Academic research in educational sciences, (2), 69-72.

28. Умирзакова, Н. А. Востребованность биоэтики для гуманизации медицинского образования в Узбекистане. IX М1ЖНАРОДНОГО СИМПОЗ1 УМУ З БЮЕТИКИ ЗДОРОВ'Я, МЕДИЦИНА ТА ФШОСОФШ: СТРАТЕГИ ВИЖИВАННЯ, 15-16.

29. Умирзакова, Н. А. (2020). Значение изучения биоэтики в формировании профессиональной компетентности у студентов медицинских ВУЗов. Научные исследования XXI века.-Нефтекамск, (5), 7.

30. Умирзакова, Н. А. (2020). БИОЭТИКА КАК ЦЕННОСТНАЯ ОРИЕНТАЦИЯ В ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ КОМПЕТЕНТНОСТИ ВРАЧЕЙ. Гуманитарный трактат, (77), 4-7.

31. Мухамедова, З. М., Умирзакова, Н. А., & Бабаджанов, Ж. (2017). Проблема смерти мозга в исламской биоэтике. Гуманитарный трактат, (17), 15-18.

December, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.