Научная статья на тему 'Современные тренды в китайско-американских отношениях'

Современные тренды в китайско-американских отношениях Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
216
42
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Китайско-американские отношения / Стратегия «Противодействие» / «Торговая война» / Международная безопасность. / Sino-American relations / US pushback strategy / Trade war / International security.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Учкун Дустов

В статье исследуется важные вопросы американокитайских отношений в 2017-2020 годах и определяются основные детерминанты, повлиявшие на развитие отношений между двумя странами. В частности, были проанализированы такие вопросы, как стратегия «Противодействие», «Торговая война», международная безопасность и геополитическая ситуация в АзиатскоТихоокеанском регионе. Определены основные направления, последние тенденции и перспективы китайско-американских отношений. Правительство США, возглавляемое республиканцами, оказало давление на Китай по таким вопросам, как торговый дисбаланс, права человека, пандемия Covid-19 и укрепление позиций США в Тихом и Индийском океанах. В то же время установлено, что КНР будет уделять больше внимания проекту «Один пояс, один путь», который соединяет Евразию, и в результате роль Центральной Азии в стратегии Китая возрастет. Несмотря на произошедшие изменения, отношение администрации США к Китаю осталось умеренным, а тенденция взаимовыгодного сотрудничества набирает обороты. В то время как единодушная поддержка обеими палатами Конгресса требований администрации США к Китаю в этот период обострила существующие конфликты, быстрое экономическое развитие Китая и растущее международное положение усилили конкуренцию не только в Азиатско-Тихоокеанском регионе, но и во всех регионах мира.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Modern trends in chinese-american relations

The article examines crucial issues in US-China relations in 2017-2020 and identifies the main determinants that influenced the development of relations between the two countries. In particular, such issues as the “pushback strategy”, “Trade war”, international security and the geopolitical situation in the AsiaPacific region were analyzed in this paper. The main directions, recent tendencies and prospects of Sino-American relations were determined. The Republican-led US government put pressure on China on issues such as trade imbalances, human rights, the Covid-19 pandemic, and the strengthening of US positions in the Pacific and Indian Oceans. At the same time, it was recognized that the PRC will pay more attention to the "One Belt, One Road" project, which connects Eurasia, and as a result, the role of Central Asia in China's strategy would increase. Despite the changes that have taken place, the attitude of the US administration towards China has remained moderate, and the trend for mutually beneficial cooperation is gaining momentum. While unanimous support from both houses of Congress for the US administration's demands on China during this period exacerbated existing conflicts, China's rapid economic development and growing international position intensified competition not only in the Asia-Pacific region, but in all regions of the world.

Текст научной работы на тему «Современные тренды в китайско-американских отношениях»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Modern trends in chinese-american relations

Uchqun DUSTOV1

The University of World Economy and Diplomacy

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received January 2021 Received in revised form 15 January 2021 Accepted 20 February 2021 Available online 7 March 2021

Keywords:

Sino-American relations US pushback strategy Trade war

International security.

The article examines crucial issues in US-China relations in 2017-2020 and identifies the main determinants that influenced the development of relations between the two countries. In particular, such issues as the "pushback strategy", "Trade war", international security and the geopolitical situation in the Asia-Pacific region were analyzed in this paper. The main directions, recent tendencies and prospects of Sino-American relations were determined. The Republican-led US government put pressure on China on issues such as trade imbalances, human rights, the Covid-19 pandemic, and the strengthening of US positions in the Pacific and Indian Oceans. At the same time, it was recognized that the PRC will pay more attention to the "One Belt, One Road" project, which connects Eurasia, and as a result, the role of Central Asia in China's strategy would increase. Despite the changes that have taken place, the attitude of the US administration towards China has remained moderate, and the trend for mutually beneficial cooperation is gaining momentum. While unanimous support from both houses of Congress for the US administration's demands on China during this period exacerbated existing conflicts, China's rapid economic development and growing international position intensified competition not only in the Asia-Pacific region, but in all regions of the world.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

1 PhD in Political science, Senior Lecturer, The University of World Economy and Diplomacy Tashkent Uzbekistan E-mail: uchkun_uwed@mail.ru

Хитой-ак;ш муносабатларидаги замонавий трендлар

Калит сузлар:

Хитой-АКШ муносабатлари "Акс таъсир" стратегияси "Савдо уруши" Хал;аро хавфсизлик

АННОТАЦИЯ

Ма;олада АКШ-Хитой муносабатларининг 2017-2020 йиллардаги мух,им масалаларини атрофлича урганиш баробарида икки давлат уртасидаги ало;алар ривожига таъсир курсатган асосий детерминантлар маълум булди. Хусусан, "Акс таъсир" стратегияси, "Савдо уруши", хал;аро хавфсизлик ва Осиё-Тинч океани минта;асидаги геосиёсий вазият сингари масалалар тах,лил килинди. Хитой-Америка муносабатларининг асосий йуналишлари, сунгги тенденциялари ва хамкорлик исти;боллари ани;ланди. Республикачилар бошчилигидаги АКШ хукумати Хитойга нисбатан узаро савдо балансидаги номутаносиблик, инсон хукуклари, Covid-19 пандемияси каби масалаларда босим утказиши, Тинч океани ва Х,инд океанлари хавзаларида АКШ мав;еъининг мустахкамланиб бориши каби масалаларнинг Хитой ташки сиёсатига таъсири бахоланди. Бунда ХХР Евроосиёни узаро богловчи "Бир минта;а-бир йул" лойихасига купро; эътибор каратиши ва натижада Хитой стратегиясида Марказий Осиёнинг ахамияти янада ортиши аён булди. Содир булаётган узгаришларга карамасдан АКШ маъмуриятининг Хитойга нисбатан муносабати муътадил холда колиб, азалий узаро манфаатли хамкорликка мойиллик тенденцияси мунтазамлик касб этмокда. Мазкур даврда АКШ маъмуриятининг Хитойга куйган талаблари Конгресснинг хар икки палатаси томонидан якдиллик билан куллаб-кувватланганлиги мавжуд зиддиятларнинг янада чукурлашувига олиб келган булса, Хитойнинг тезкор иктисодий тараккиёти ва халкаро мавкеининг усиб бориши нафакат Осиё-Тинч океани минтакасида, балки бутун дунё минтакаларида хам узаро ракобатни кучайтирди.

Современные отношениях

Ключевые слова:

Китайско-американские

отношения

Стратегия

«Противодействие»

«Торговая война»,

Международная

безопасность

тренды

АННОТАЦИЯ

в

китаиско-американских

В статье исследуется важные вопросы американо-китайских отношений в 2017-2020 годах и определяются основные детерминанты, повлиявшие на развитие отношений между двумя странами. В частности, были проанализированы такие вопросы, как стратегия «Противодействие», «Торговая война», международная безопасность и геополитическая ситуация в Азиатско-Тихоокеанском регионе. Определены основные направления, последние тенденции и перспективы китайско-американских отношений. Правительство США, возглавляемое республиканцами, оказало давление на Китай по таким вопросам, как торговый дисбаланс, права

человека, пандемия Covid-19 и укрепление позиций США в Тихом и Индийском океанах. В то же время установлено, что КНР будет уделять больше внимания проекту «Один пояс, один путь», который соединяет Евразию, и в результате роль Центральной Азии в стратегии Китая возрастет. Несмотря на произошедшие изменения, отношение администрации США к Китаю осталось умеренным, а тенденция взаимовыгодного сотрудничества набирает обороты. В то время как единодушная поддержка обеими палатами Конгресса требований администрации США к Китаю в этот период обострила существующие конфликты, быстрое экономическое развитие Китая и растущее международное положение усилили конкуренцию не только в Азиатско-Тихоокеанском регионе, но и во всех регионах мира.

XXI аср бошида халкаро муносабатлар ва жах,он сиёсати таракиётининг хозиги боскичида янги дунё тартиботининг долзарб масалаларидан бири Хитой-Америка вектори хисобланади. АЦШ ва ХХР муносабатлари жахоннинг ицтисодий, харбий-сиёсий ва маданий ривожланишига бевосита таъсир курсатаётган мухим омилллардан бирига айланди. Шунинг учун хам ХХР-АЦШ уртасидаги муносабатларнинг истицболи жахон хамжамиятининг домий диктат марказида булиб, барчани ташвишга солмокда, чунки XXI асрда катор халкаро масалаларнинг ечими айнан Хитой-Америка муносабатлари ривожига боглицлигича колмокда.

2017 йилда Дональд Трампнинг хокимият тепасига келиши билан АЦШ хукуматининг Хитой даъватларига нисбатан жавоб чораларини куриш масаласи вужудга келди, бирок 2018 йилга келиб бу омилнинг ахамияти бироз пасайди. 115-Конгресс (2017-2018йй) даврида Демократлар ва Республикачиларнинг яцин хамкорлиги туфайли АЦШ Конгрессининг Хитойга нисбатан муносабатидаги азалий карама-царшилик бархам топди. Хусусан кескин тарафкашликка карамасдан, Хитой масаласи АЦШ Конгресси ва Хукумати уртасидаги якдилликка мисол буладиган ягона мавзуга айланди.

Жорж Вашингтон университети профессори Р.Суттернинг фикрича, Хитойга нисбатан АЦШ муносабатининг истикболи ХХР билан кураш харажатларини коплаш имкониятига, мавжуд вазиятдан етарли даражада хабардор булмаган жамоатчиликни Хитой билан буладиган можарога эхтиёж борлигига ишонтиришга хамда Трамп маъмуриятининг Хитойга нисбатан олиб борадиган сиёсатига боглик булади. Ушбу мавзуни ёритиш оркали АЦШ хукумати томонидан Хитойга нисбатан олиб борилаётган сиёсатнинг кескин узгариш эволюцияси, давомийлиги, сабаблари ва окибатларини бахолашга оид маълумотлар оммага такдим этилади.

АЦШнинг Хитойга куяётган талаблари борган сари ортиб бормокда. Конгрессдаги Республикачилар ва партиянинг 2016 йилги сайлов платформаси хитойликларнинг фаолиятини танкид килиб, кескин норозиликлар билдиришди. Хитойга тегишли куплаб масалалар президентлик кампаниясида кузга ташланган эди, бирок умуман олганда улар экстремизм ва Россия масаласи каби бошка муаммоларга нисбатан иккинчи даражали булиб колди.

Пpeзидeнт Д.Tpaмп, Taйвaн пpeзидeнти Цaй Инвэнь тoмoнидaн 2016 йил дeкaбpдa юбopилгaн тaбpикнoмaни ^бул килганлиги тyфaйли Xитoйдa cиëcий кaйфият жиддий yзгapди. Бу cиëcaт Рecпyбликaчилap пapтияcи тoмoнидaн кУллaб-кyввaтлaнди. Ушбу пapтиянинг 2016 йилги плaтфopмacидa Taйвaнни кУллaб-кyввaтлaш вa шyнингдeк Xитoйни жилoвлaб тypиш кaби Foялap илгapи cypилгaн эди. Бyнгa жaвoбaн ХХР тoмoни шикoят кeлтиpгaндa э^, Д.Tpaмп Xитoйнинг нo;yлaй иктигадий cиëcaтини вa Жaнyбий Xитoй дeнгизи xyдyдидaги xapбий пocтлapни ;opaлaди.

Xитoй тoмoни Цyшмa Штaтлapгa дoимий paвишдa "Ягoнa Хитой" пoзицияcини ;Уллaб-;yввaтлaш вa Taйвaн билaн aлo;aлapни фaoллaштиpмacлик зapypлиги тyFpиcидaги мacaлaлapни илгapи cypиб кeлди. Пpeзидeнт Д.Tpaмп oxиp-o;ибaт, "Ягoнa Xитoй" cиëcaтини Лмepикa нy;тaи нaзapидaн ;Уллaб-;yввaтлaшгa poзи 6УЛДИ.

Пpeзидeнт Д.Tpaмп 2017 йил 7 aпpeлдa Флopидa штaтидaги Map-a-Лaгo кypopтидa (Tpaмпнинг xycycий мулки) 6Ули6 yтгaн икки дaвлaт paxбapлapи Уpтacидaги нopacмий caммит мyвaффa;иятли УТДИ. Ундa бyлaжaк G-20 caммити oлдидaн тypт oлий дapaжaдaги yчpaшyв мexaнизмлapни кeлишиб oлиш мa;caдидa Си Цзиньпин билaн yчpaшди.

Keйинчaлик, икки дaвлaт paxбapлapи янa G-20 caммити дoиpacидa 2017 йил 7-8 июлдa Гaмбypгдa (Гepмaниядa) кypишди. Yma йили нoябp oйидa икки дaвлaт paxбapлapи Шимoлий Kopeя мacaлacидa тeлeфoн op;aли cyxбaтлaшди вa ЛЦШ пpeзидeнтининг Пeкингa peжaлaштиpилгaн тaшpифигa ;aдap кeлишилиши лoзим 6Ул^н бoш;a мacaлaлapни мyxoкaмa ;илдилap. Икки мaмлaкaт Уpтacидa мyaммoлap мaвжyдлигигa ;apaмacдaн, xap иккaлa paxбap xaм yзлapининг шaxcий мyнocaбaтлapини ;aдpлaшлapини мaълyм ;илдилap[22].

Флopидa caммитидaн cyнг, ЛЦШ Шимoлий Kopeянинг ядpo дacтypини тyxтaтиб тypиш мa;caдидa Xитoйгa ниcбaтaн cиëcий бocимни кyчaйтиpди. Ушбу caйъи-xapaкaтлap Taйвaнгa ;ypoл-acлaxa coтилгaнлиги, Жaнyбий Xитoй дeнгизидaги кeлишмoвчиликлap вa бoш;a ЛЦШ тaшaббycи билaн килинган ишлapни чиппaккa чи;apди. 2017 йил июлдa 6Ули6 yтгaн ЛЦШ-Хитой кeнг ;aмpoвли иктигадий мyзoкapaлapидaн oлдинpo; икки дaвлaт 100 кунлик xapara^ap peжacи бyйичa yзapo кeлишyвгa эpишди[4].

2017 йил июнь oйидa Пpeзидeнт Д.Tpaмп Xитoйнинг Шимoлий Kopeядaги xapaкaтлapидaн нopoзи бyлгaнлиги учун, Taйвaнгa ;ypoл caвдocи вa нaвигaция эpкинлиги мaш;лapини янaдa кyчaйтиpди. Yma йили июлдaги иктигадий мacaлaлap бyйичa мyзoкapaлap жapaëнидa Xитoй билaн yзapo caвдo кaмoмaдини кaмaйтиpилишигa oлиб кeлиши мумкин 6Улшн биpoнтa кeлишyвгa эpишилмaди вa ушбу тaдбиp мyвaффa;иятcиз якyнлaнди.

ЛЦШнинг 45-пpeзидeнти Д.Tpaмп 2017 йилдa (9-10 нoябp) Пeкингa paмий тaшpиф билaн бopди. Уз нaвбaтидa, Xитoй Пpeзидeнти унинг мaмлaкaти "xe4 ;aчoн миллий иктигад^тнинг oчи;лиги учун эшиклapни ëпиб ;yймaйди", "xopижий бизнecнинг мyвaффa;иятли ишлaши учун бapчa зapyp шapт-шapoитлapни яpaтиб бepaди", "иcлoxoтлapгa ^таий ^дик^и^и" ca;лaб к^лишини y;тиpди. Си Цзиньпин дyнëдaги икки йиpик иктиcoдиëт - Xитoй вa ЛЦШ Уpтacидaги caвдo-иктиcoдий xaмкopлик дoиpacидaги xoзиpги вa эътимoлий кapaмa-кapшиликлapни мyлoкoт opкaли xaл ;илиш мумкинлигини тaъкидлaди.

Д.Трамп ва Си Цзиньпин уртасидаги музокаралардаги мухим мавзулардан бири КХДР ядровий ракета дастури ва Корея ярим оролидаги вазият эди. Трампнинг сузларига кура, Пекин киска вакт ичида ва махсус харакатларсиз "Пхенянни ядро куролидан махрум килишга" ;одир. У ушбу муаммо "глобал хавфсизлик учун энг катта тахдид" эканлигини таъкидлаб, ХХР раиси "бу борада жиддий иш олиб боришига" катъий ишонч билдириб, уз навбатида, КХДР муаммоси "хал килиниши" мумкинлигини таъкидлади. Натижада, ушбу учрашувда Хитой ва АЦШ хукуматлари Корея ярим ороли масаласида ало;аларни мустахкамлаш ва мувофиклаштиришни кучайтириш буйича келишувга эришдилар.

"China Daily" газетасининг таъкидлашича, "Гарчи Хитой ва АЦШнинг позициялари уртасидаги тафовутлар бирон бир жойда зудлик билан бугланиб кетмаса хам, Пекиндаги музокараларнинг энг мухим натижаси икки мамлакат рахбарлари курсатган конструктив ёндашув эди. Иккаласи хам биргаликда ишлашга ва мунозарада бир-бирига карши чи;масликка тайёрликларини билдиришди. Икки давлат уртасидаги, хусусан савдо ва КХДР ядро дастури буйича келишмовчиликлар, аммо бу масалалар мураккаб ва улар учун тезкор ечимлар топилиши даргумон. Шу билан бирга, иккала томон хам муаммоларни хал килиш мумкинлигига аник ишонч билдирмокда. Иккала рахбарнинг бир-бирларини тинглашлари ва узаро сухбатлашишга тайёрлиги уларнинг оммавий чи;ишларида я;;ол куриниб турарди ва Трамп таклиф килганидек, Хитой ва АЦШ биргаликда "буюк ишларни" амалга оширишга ;одир. Шубхасиз, Хитой бунга тайёр, айни;са Си Цзиньпиннинг Тинч океанидаги бушли; етарлича катта ва "иккала мамлакатни сигдира олиш кобилиятига эга" деган баёноти эътиборга молик. Хитой ва АЦШ уртасида хал килиниши керак булган келишмовчиликлар мавжуд булса-да, улар хали хам чегарага эга, шу билан бирга ривожланиш учун имкониятлар чексиздир"[10].

"The Washington Post'W^ кайд этишича, "Президент Трампнинг Хитойга икки кунлик ташрифи диккат-эътиборни тортди, чунки Осиё ва Тинч океани минтакасида тобора кучайиб бораётган муаммолар даврида дунёнинг икки йирик иктисодиёти рахбарлари турли мавзуларда - Шимолий Корея ва савдо-сотикда киберхавфсизлик масалалари юзасидан узаро фикр алмашдилар [10].

АЦШ маъмурияти учрашувларидаги хабарларга кура, Президент Трамп Хитой томонидан таклиф этилган муроса чораларини рад этган холда Хитой савдо амалиётларига карши бир томонлама жазо тарифларини куллади. Унинг 2017 йилдаги Хитой сафари олдидан маъмурият катъий иктисодий чораларни кулламади, бирок ушбу тадбирлар кейинчалик 2018 йилда бошка муаммоларни келтириб чикарди [5].

Бу даврда АЦШ Конгресси Б.Обама маъмуриятининг согликни саклаш дастурини тугатиш ва самарали солик имтиёзлари режасини бекор килишга уриниш билан банд булиб колди. Конгресс Шимолий Кореяга узок вактдан бери каршилик курсатиб келади. Шу сабабли Конгресс КХДРни ядровий синовлардан воз кечишга мажбурлаш учун Трамп хукуматининг Хитойга кучли босим утказиши зарурлигини уктирди.

Трамп маъмуриятининг 2017 йил декабрдаги Миллий хавфсизлик стратегияси ва 2018 йил январдаги Миллий мудофаа стратегиясида (Никсон давридан бери бундай хужжатларда кулланмаган усулда) Хитойга нисбатан жиддий

тaнкидлap Уpин oлди. Жyмлaдaн XXРгa '^p™^ paкиб" дeгaн тaъpиф бepилиб, Лмepикa миллий xaвфcизлиги учун энг кaттa xaвф cифaтидa бaxoлaнди. Xитoйнинг xapбий кyдpaти вa Ocиë-Tинч oкeaни минтaкacидaги ^теин xapaкaтлapи Цyшмa Штaтлapнинг xaлкapo eтaкчилигини кУллaб-кyввaтлaш учун мухим дeб ^талтн юкopи тexнoлoгиялap coxacидaги eтaкчи мaмлaкaтлapнинг cyвepeнитeтигa xaвф тyFдиpaëтгaнлиги тaъкидлaнди [26].

Ko^pecc билaн X,yкyмaт вaкиллapи opacидaги yзapo мyнocaбaтлapдa ушбу мyaммo тaкpopaн кyтapилди вa 2018 йилги мухим axaмиятгa эгa бyлгaн Xитoйгa кapши yзoк йиллик эътиpoзлap cиpacигa кушиб кУйилди. ЛЦШ Caвдo Baкили Рoбepт Лигxтxизep oчикчacигa Xитoйнинг ЛЦШдaн aдoлaтcиз paвишдa УЗ фoйдacигa фoйдaлaнишгa ypинaëтгaнлигини тaъкидлaди. У бyндaй aмaлиëтлapни ЛЦШга "Maвжyд бyлгaн тaxдид" дeя тaъpифлaди. Yma вaктдaги FBI диpeктopи Kpиcтoфep Уpeй ЛЦШ Koнгpeccи учун ята биp мухим мacaлa - Хитойнинг oшкopa вa мaxфий тaъcиp утгазиш aмaлиëтлapини, шу жyмлaдaн ЦУшмa Штaтлapдa жocycлик ишлapини oлиб бopaëтгaнликдa aйблaди. У ХХРнинг пyxтa yйлaнгaн ниятлapигa кapши тypиш жyдa 0Fиp мacaлa экaнлигини биp нeчa мapтa yктиpди[7].

Koнгpeccнинг Xитoйгa ниcбaтaн кaтъий cиëcaтидa кyйидaги ëндaшyвлap кУллaнилмoкдa:

•Лмepикa мaнфaaтлapигa дaxлдop Xитoй cиëcaти юзacидaн ^нг мyxoкaмaлap Уткaзиш[25];

• Myaйян мacaлaлap бyйичa aлoxидa кoнyн лoйиxaлapини ишлaб чи;иш[24];

•Oгox,лaнтиpиш вa кaтъий чopaлap кУpиш xaкидaги мypoжaaтнoмaлapни йyллaш[2].

тaъcиp" cтpaтeгияcи

Ceнaтдa купчиликни тaшкил килyвчилap (pecпyбликaчилap) вaкили, ceнaтop Жoн Kopнин вa Ceнaтдaги oзчилик (дeмoкpaтлap) вaкиллapи paxбapи Чapлз Шyмep бoшчилигидaги 27 нaфap eтaкчи ceнaтopлapдaн тузилган икки пapтия вaкиллapи гypyxи 2018 йил мaй oйидa Xитoйнинг eтaкчи иктиcoдий мacлaxaтчилapигa тexнoлoгик кaшфиëтлapни yFиpлaш вa бoшкa aмбициялapигa кapши ^твий тaлaблap куйди. 12 нaфap cern^p тoмoнидaн ëзилгaн бoшкa мypoжaaтнoмa Д.Tpaмп мaъмypиятининг юкopи лaвoзимли мyлoзимлapигa юбopилиб, yндa Xитoйдaн xимoялaнишгa чaкиpилгaн [3].

Хитойнинг кapшилигигa кapaмaй, Tpaмп xyкyмaти Taйвaнгa кaттa ëpдaм кypcaтиш учун ниcбaтaн кичик кaдaмлap тaшлaди. Биpoк, Taйвaн пpeзидeнти билaн 2016 йил дeкaбpдaги тeлeфoн opкaли cyxбaтдaн cy^, Пpeзидeнт Tpaмп Xитoй учун энг ycтyвop мacaлaлapдaн биpи бyлгaн Taйвaн cиëcaти бyйичa aник чopaлapни кУллaш opкaли Шимoлий Kopeя мacaлacидaги xaмкopликни xaвф ocтигa куйишини тушуниб e^^

"Washington Post" гaзeтacи мyxappиpининг Уpинбocapи Жeкcoн Дэйл фикpигa кypa, Пpeзидeнт Taйбэйдaги янги нopacмий ЛЦШ элчиxoнacини oчилиш мapocимидa мexмoн cифaтидa иштиpoк этгaн ЛЦШ pacмийлapи caфигa Хитойга ниcбaтaн тaнкидий ëндaшyвчи юкopи лaвoзимли aмaлдopлapни киpитмaди. Taйбэйдaги oфиcнинг oчилиш мapocими Д.Tpaмпнинг 2018 йил 12 июндa Cингaпypдa Шимoлий Kopeя paxбapи билaн булиб yтгaн caммити билaн биp вaктдa булиб, y Хитойнинг ушбу мухим кyнлapдa xaвoтиpгa тушишини иcтaмaди [18].

2018 йилдаги ташки сиёсатга оид энг мухим конунлардан бири булган FY-2019 Миллий мудофаа ваколатлари тугрисидаги конун Хитойга нисбатан куриладиган чораларни хам уз ичига олган[19]. Унда Хитойнинг АЦШ анфаатларига зиён келтирувчи махфий ва разил ишлар килаётганлиги тугрисидаги бандлар хам мавжуд. Мазкур конунда АЦШ хукуматининг стратегияси белгиланган. Унда Мудофаа департаменти томонидан

-Х,инд-Тинч океани минтакасида АЦШ ва иттифокчилар ва шерикликни кучайтириш буйича 5 йиллик режани ишлаб чикиш;

-Х,инд океани минтакасини назорат килиш учун Жануби-Шаркий Осиёни камраб олган денгиз хавфсизлиги доирасини кенгайтириш;

-Х,индистон билан харбий алокаларни мустахкамлаш буйича АЦШ стратегиясини ишлаб чикиш;

-Хитойнинг харбий ва хавфсизлик масалалари буйича Конгрессга йиллик маърузанинг камровини кенгайтириш;

-Конфуций институтларида Хитой тили дастурлари учун ажратилган Мудофаа булими маблагларини чеклаш масалалари талаб килинган.

Мазкур конунда Тайванда узок вакт давом этадиган Америка мажбуриятларининг айрим кисмлари тасдикланди. Унга мувофик АЦШнинг курол савдоси, мудофаа ва узаро кадрларни алмашиш, таълим каби сохаларда етакчилик килишига имконият яратилди. Бундан ташкари ушбу Цонунда Тайван харбий кучлари ва захира кучларининг бир йил ичида тулик мудофаа вазирлиги томонидан бахоланиши белгиланди, шу жумладан, АЦШнинг Тайванга ёрдам бериш юзасидан саъй-харакатларига ва Цушма Штатларнинг ушбу тавсияларни амалга оширишга доир режаларига хам изох берилди.

Ушбу Цонун АЦШ миллий хавфсизлигига булган тахдидлардан янада самаралирок химояланиш учун, Агентлик органи, Цушма Штатлардаги хорижий инвестициялар буйича Цумита фаолиятини модернизация килиш, кучайтириш ва кенгайтириш буйича алохида тартиб-коидаларни белгилаб берди. Уз навбатида, унда АЦШда яратилган технология ва интеллектуал мулкни Хитой ва унга ухшаш бошка салохиятли ракиблардан химоя килиш учун АЦШ экспорт назорати сохасидаги мухим ислохотлар уз аксини топди.

АЦШ-Хитой муносабатлари буйича масъул хитойлик расмийлар Трампнинг ташки сиёсати Президент Обама ташки сиёсатидан тубдан фарк килишини билишларига карамасдан, Президент Трамп билан хар кандай мунозарали музокаралар осонликча мухокама килиниши ва АЦШнинг Хитойдан иктисодий ва бошка сохаларда нисбатан оз микдордаги имтиёзларга эришиш мумкин булган "Келишув"га рад жавобини бермаслигига ишонади. Роберт Суттер фикрича, улар 2018 йилдаги Хитойга карши жазо тарифларига яхши тайёргарлик курмаган эдилар [20].

Бугунги кунга кадар АЦШ амалиётида Хитойга карши кулланилмаган бошка кескин чоралар АЦШнинг турли агентликлари оркали амалга оширилди. Хитой компанияларига ва мансабдор шахсларига, Россияга карши АЦШ чекловларини бузган холда Россиядан курол сотиб олганлиги учун санкциялар кулланилди. Кейинчалик, FBI томонидан Америка харбий технологиясини угирлаш буйича жосусликда иштирок этган Хитой хавфсизлик ходими вокеаси содир булди. Си Цзиньпиннинг тобора нуфузи ошиб бораётган "Бир замон-бир макон" лойихаси доирасида куриб чикилаётган режалар хам четда колмади.

ЛЦШ Жaxoн бaнкининг Xитoйгa унинг юкopи иктигадий caлoxиятигa кapaмacдaн xap йили кapийб 2 миллиapд ЛЦШ дoллapи aтpoфидa кapз бepиши вa Xaлкapo вaлютa жaмFapмacидaн Пoкиcтoндaги Xитoй лoйиxaлapи учун йиpик микдopдa кpeдитлap aжpaтилишигa эътиpoз билдиpди [27].

Tpaмп xyкyмaти ^нч oкeaнидa Xитoйгa кapши тypa oлиш учун yзoк вa Уpтaчa мacoфaгa мyлжaллaнгaн бaллиcтик paкeтaлap тyFpиcидaги кeлишyвдaн 2018 йил oктябpдa ЛЦШни чикapиб oлди.

2018 йил нoябpгa ^либ, ЛЦШ Лдлия вaзиpлиги Xитoйнинг иктигадий жocycлигигa кapши кypaшиш учун "Янги тaшaббyc" дeб нoмлaнгaн лoйиxaни тaкдим этди. Бу вaктдa ЛЦШ вицe-пpeзидeнти Maйк Пeнc Xитoйнинг иктиcoдий вa xapбий aмaлиëтлapини кecкин тaнкид ;илиб, Ocиë мaмлaкaтлapидa куп тoмoнлaмa oлий дapaжaдaги caммитлapдa нут; cyзлaб, ЛЦШ мaъмypияти тoмoнидaн кecкин чopaлap кypилишини мaълyм ;илди.

2018 йил 1 дeкaбpдa Лpгeнтинaдa булиб yтгaн "G-20" caммити дoиpacидaги Дoнaльд Tpaмп вa Си Цзиньпин yчpaшyви чoFидa кунгилотз вaзият юзaгa кeлди. Caммит бyлaëтгaн биp вaктдa Baнкyвepдaги вaкoлaтxoнaлap тoмoнидaн ЛЦШга экcтpaдиция ;илиш учун Хитойнинг eтaкчи тeлeкoммyникaциoн кoмпaнияcи-Huawei пpeзидeнти Рeн Жeнфeй (Ren Zhengfei) вa унинг кизи-кoмпaния мeнeджepи Mэн Baньчжoy (Meng Wanzhou) Эpoнгa ниcбaтaн ЛЦШ эълoн килгaн caнкциялapгa aмaл килмaгaнликдa aйблaниб, 2018 йил 6 дeкaбpдa кaмoккa oлиниши вaзиятни мypaккaблaштиpди.

"Caвдo ypyши"

Пpeзидeнт Tpaмп xoкимият тeпacигa кeлгaндaн бepи Xитoйгa ниcбaтaн тypли caвдo чeклoвлapини кУллaб кeлмoкдa. Ушбу xoлaт уз нaвбaтидa ХХР тoмoнидaн тeгишли "жaвoб peaкцияcи"ни билдиpилишигa caбaб бyлмoкдa. Бу бopaдaги мyaммoлapни xaл ;илиш учун Лpгeнтинaдa булиб утган G-20 caммитидa пpeзидeнт Д.Tpaмп вa paиc Си Цзиньпин Уpтacидa "Caвдo ypyши" мacaлacи бyйичa киcмaн ^лишувга эpишилди. Бинoбapин, мaзкyp Caммитдa Хитойга ниcбaтaн ЛЦШнинг жaзo чopaлapини вaктинчaлик тyxтaтишгa кeлишилди.

ХХР paиcи Си Цзиньпин вa ЛЦШ пpeзидeнти Д.Tpaмп 2018 йил 29 дeкaбp куни тeлeфoн opкaли cyзлaшyвлapи чoFидa иккитoмoнлaмa мyнocaбaтлapни мyxoкaмa килишди. Tpaмпнинг 2019 йил янвapь oйидaги иктиcoдий тaфoвyтлap бyйичa pacмий мyзoкapaлapгa жиддий тaйëpгapлик кypиши нaтижacидa "кaттa нaтижa"гa умид килинди. ЛЦШ мyзoкapaлap гypyxини ЛЦШнинг Caвдo вaкили Рoбepт Лигxтxизep (Хитойга ниcбaтaн кecкин мyнocaбaти билaн тaнилгaн) вa унинг ëpдaмчилapи бoшкapди. 116-Ko^pecc кaйтa тиклaниши мумкин бyлгaн бoшкa K0нyнлap билaн биp кaтopдa Хитойнинг Шимoли-Fapбий xУДУДидa жoйлaшгaн УЙFyp мycyлмoнлapи, Tибeтликлapгa yткaзaëтгaн зyFyмлapи вa ЛЦШнинг xaлкapo caнкциялapини бузувчи Xитoйнинг юкopи тexнoлoгияли фиpмaлapигa кapши жaзo чopaлapини тaклиф килди [21].

The Diplomat (Ocиë-Tинч oкeaни минтaкacидaги дoлзapб мacaлaлap бyйичa eтaкчи нaшp) жypнaлининг бoш мyxappиpи Шaннoн Tиeззи фикpичa, ушбу мyзoкapaлap диплoмaтик вa xaвфcизлик мyлoкoти, кeнг кaмpoвли иктиcoдий диaлoг, хукукни мyxoфaзa килиш вa кибep-xaвфcизлик бyйичa yзapo мyлoкaт Xиcoблaнaди. Биpoк, ушбу yчpaшyвлap чoFидa тoмoнлap caмapaли нaтижaлapгa эpишa oлмaдилap. X,yкyмaт ушбу мyлoкoтлap xaкидaги мaълyмoтлapни

жамоатчиликдан яширишдан кура, Хитойнинг харакатларини кескин танкид килиб, жамоатчилик орасида Хитой хукуматини "хафа" килишди [23].

Бундан ташкари, бир канча АЦШ ва Хитой хукуматлари идоралари томонидан куллаб-кувватланган куплаб хамкорликдаги АЦШ-Хитой дастурлари Трамп хукумати томонидан Америка манфаатларига тугри келиш-келмаслиги юзасидан куриб чикилди. Якин утмишда америкалик расмийлар Хитой билан турли хил келишмовчиликлардан куз юмиб, уртадаги келишувларни саклаб колишга харакат килган булса, айни вактда хукумат рахбарлари уз манфаатларини химоя килишга харакат килишмокда.

Ушбу трендларга истисно сифатида наркотраффикка карши Хитой-АЦШ хамкорлиги булиши мумкин. Фентанил эпидемик гиёхванд моддаси асосан Хитойда тайёрланиб, АЦШда истеъмол килинади. АЦШнинг хитойдаги элчиси (2017й. 12 июлдан) Терри Эдвард Бранстед таъкидлагинидек, ушбу модда савдоси буйича ноконуний харакатларнинг олдини олишга мулжалланган хамкорлик "икки давлат алокаларидаги энг яхши жабхалардан бири" хисобланади [6].

Президент Д.Трамп маъмурияти АЦШ учун манфаатлирок булган янги савдо битимларига эришиш учун иттифокчилар ва хамкорлар устидан иктисодий босимларни куллаш оркали бироз ижобий натижага эришди. Кейинчалик, АЦШ улардан Хитойнинг амбицияларига карши курашда хамкорлик килишни талаб кила бошлади. Хусусан, Канада ва Мексика билан имзоланган янги савдо битимлари Хитой билан эркин савдо килишни кискартиришга хизмат килди. Худди шунингдек АЦШ Жанубий Корея ва Япония билан икки томонлама савдо музокараларини утказиб янги савдо шартномаларни имзолади. Нихоят АЦШ уз манфаатларига тула мос келадиган натижаларга эришди ва сунгра бунга кушимча равишда Европа Иттифоки билан кисман келишувларга муваффак булди.

Хитойнинг иктисодий юксалиши ва иш юритиш усуллари дипломатик, савдо ва технологик алокаларни хавф остида колдиряпти, деб ёзади Financial Times [15].

АЦШ томонидан бундай хамкорликнинг кенгайтирилиши Хитойнинг янада ривожланишига карши кенг камровли "юмшок куч" вазифасини бажаради. Конгресс томонидан молиялаштирилган маблаг ёрдамида АЦШ харбийлари Д.Трамп хукуматининг миллий хавфсизлик ва миллий мудофаа стратегияси гояларини амалга ошириши ва хусусан Жанубий Хитой денгизида Хитойнинг даъволарига карши туришни таъминлаши мумкин. Бу эса, уз навбатида Хитойнинг БМТ денгиз конунларини четлаб утиш оркали килаётган даъволарига карши курашишда замонавий кирувчи самолётлар ва бошка харбий кучлардан фойдаланиш имкониятини яратади.

2020 йил 15 январда Вашингтон шахрида АЦШ хукумати ва ХХР хукумати уртасида 2020-2021 йилларга мулжаланган янги савдо-иктисодий битим имзоланди (охирги марта 2017 йилда булган). Мазкур битим 8 та боб, 67 та модда, 155 та кичик модда ва 17 та иловадан иборат булган йирик хужжат[14] булиб, АЦШ савдо дефицитини сунги 2 йил ичида камайтириш оркали экспорт ва импорт уртасида мувозанатни таъминлашга каратилган.

Хитой жахон иктисодий инкирози шароитида АЦШнинг сланец ишлаб чикарувчиларининг заиф томонларидан фойдаланиб, тезда тог-кон компанияларини сотиб олишга киришганлиги туфайли Гарб технологиялари ва ишлаб чикариши Хитой ихтиёрига ута бошлади. "Хитой бизни истеъмол килмокда.

Биз уз мepocимизни xимoя килишимиз кepaк", дeб изox бepди Бpитaния paзвeдкacининг габик диpeктopи Жoн Coйepc.

Умyмaн йук0либ кeтиш xaвфи ocтидa кoлгaн ë^ чeт эл capмoяcи xиcoбигa кaйтa мoлиялaштиpиш opкaли caклaниб кoлиши мумкин бултн cлaнцeвый нeфт caнoaти Хит0й xyкyмaти нaзopaти ocтидa ишлaшни дaвoм эттиpмoкдa. Ллбaттa, coтиб oлингaн кoмпaниялap Лмepикa cлaнeц caнoaтининг aтиги биp киcмини тaшкил этaди, aммo бу epдa acocий мacaлa Xитoйнинг бутун ду^ бyйлaб дoллap кypcигa тaъcиp этувчи oмиллapни тapтибгa coлишгa кoдиpлигидиp. Бинoбapин, ЛЦШ вaлютacининг xyкмpoнлиги бугунги кyндa нeфт вa гaз ^зиб oлиш caнoaтигa бeвocитa бoFлик булиб кoлмoкдa. Xитoй ЛЦШ дoллapини ичидaн ютиб юбopишни мaкcaд килгaн[11].

Xaвфcизлик мacaлaлapи

Иккитoмoнлaмa мyнcoaбaтлapгa Xитoйнинг Уxaнь шaxpидa 2019 йил дeкaбp oйидa пaйдo булиб, cyнг бутун ду^га кeнг тapкaлиб кeтгaн CoVid-19 пaндeмияcи xaм уз тaъcиpини yткaзмaй кoлмaди. 2020 йил 6 aвгycт xoлaтигa, "gazeta.uz" мaълyмoтлapигa кypa, Xитoйдa 88 460 нaфap oдaм ушбу виpycни юктиpиб, шyндaн 81592 нaфapи тyзaлгaн вa 4680 нaфapи вaфoт этган бyлca, ЛЦШдa жaми 4 883 882 нaфap инcoн yндaн зapapлaнди вa yлapдaн 1 598 624 нaфapи coFaйиб, 160 104 нaфapи вaфoт этди. Maзкyp paкaмлap yзapo мoc paвишдa тaккocлaнгaндa ЛЦШ xyкyмaтининг жиддий эътиpoзигa caбaб булди. Xycycaн, Xитoй paxбapияти бу бopaдaги дacтлaбки мaълyмoтлapни cиp caклaш, виpycни cyнъий ишлaб чикapиш вa лaбopaтopиядaн газиб чикиши вa тapкaлиб кeтишигa йул куйиш кaбилap билaн aйблaнмoкдa. Хитой pacмийлapи уз нaвбaтидa бyндaй эътиpoзлap acoccиз экaнлигини тaъкидлaмoкдa. Бунинг кaнчaлик xaкикaтгa якинлигини вaкт кypcaтaди, aлбaттa.

M.Пoмпeo Буюк Бpитaниягa (30.01.20) тaшpифи чoFидa, Xитoйгa cиëcий бocим утгазиш учун кoaлиция тyзишгa чaкиpди. Бyндaн тaшкapи, y Xитoй ЖCCT paxбapини "coтиб oлгaн"лигини вa бу cиëcий фитнaлap тyфaйли кyплaб бpитaнияликлap Covid-19 инфeкцияcидaн вaфoт этишгaнлигини тaъкидлaди [17].

Д.Tpaмп кapopигa мyвoфик ЛЦШ Faзнaчилик дeпapтaмeнти тoмoнидaн киммaтли кoF0злapини Амepикa биpжaлapидa жoйлaштиpиш вa yлapни coтишдa xитoйлик кoмпaниялapгa кУйилaдигaн тaлaблapни кyчaйтиpиш бyйичa K0идaлapнинг ишлaб чикилиши Цyшмa Штaтлap учун Xитoйни жaзoлaшнинг биp ycyли булди. Д.Tpaмпнинг тaъкидлaшичa, yнлaб йиллap дaвoмидa xитoйлик фиpмaлap Амepикa биpжaлapидaн унумли фoйдaлaниб, yндaн йиpик микдopдaги мaблaFлapни yзлaштиpишгaн. Шу билaн биpгa, ХХР мaъмypлapи кoмпaниялapгa АЦШдaн кeлгaн paкoбaтчилap учун мaжбypий булган инвecтopлapни xимoя килиш тaлaблapини бaжapишгa pyxcaт бepмaгaн.

Дaвлaт кoтиби Maйк Пoмпeo мaзкyp кapopни шapxлap эган, NASDAQ Xитoйнинг Luckin Coffee Inc. кoмпaнияcи билaн мoжapo aвж oлгaн пaйтдa NASDAQ бoшлaнFич ким oшди caвдocи тaлaблapини мycтaкил paвишдa кyчaйтиpaëтгaнини тaъкидлaди. Унинг cyзлapигa кypa, бyндaй xapaкaтлap ЛЦШ биpжaлapи вa ду^нинг бoшкa мaмлaкaтлapигa Уpнaк булиши лoзим. Шyнингдeк, y xyкyмaт aмaлдopлapининг пyллapини бoшкapaдигaн пeнcия жaмFapмaлapини Xитoй киммaтли кoF0злapигa capмoя cифaтидa киpитилиши тaкиклaгaнлигини yктиpди.

Айни пайтда, Америка фонд биржаларида умумий киймати 1,2 трлн. АЦШ долларидан ортик булган 150 дан ортик хитойлик компаниялар савдога куйилган. Дунёдаги икки йирик иктисодиёт уртасидаги муносабатларнинг совуклашуви фонида пайдо булган Трамп ташаббуси -"Савдо келишуви"нинг биринчи боскичини самарасиз якунланишига сабаб булди[8].

ХХР томонидан кабул килинган "Гонконгнинг хукукий тизими ва хук;ук;ни куллаш механизмини такомиллаштириш тугрисида"ги конуннинг ма;сади сепаратизм, терроризм, давлат хокимиятига путур этказиш ва хорижий анти-хитой кучлари билан тил бириктиришларнинг олдини олиш хисобланади. Мазкур конунга кура, юкоридаги жиноятлар умрбод камок жазосига кадар булган огир жазолар билан жазоланади. Ушбу хужжатга мувофик Гонконг хукук-тартибот идоралари ходимларининг мустакиллиги чекланади, ХХРнинг марказий органлари Гонконгда тергов харакатларини олиб боради ва шахарда Хитой давлат хавфсизлик агентликларининг ваколатхоналари очилади.

Цонун ХХР рахбариятига терроризм, сепаратизм, ташки таъсир ва Хитойнинг автоном худуддаги кудратига путур этказишга карши кенг ваколатлар беради[12].

ХХР раиси Си Цзиньпинь Гонконгнинг Хитойга кушилишининг 23 йиллиги тугрисида конунни имзолади. 1997 йил 1 июлда Буюк Британия уз мустамлакасини расмий равишда Хитой юрисдикциясига утказди. Энди, "Гонконг дуч келаётган миллий хавфсизлик хавфлари фонида мамлакат микёсида миллий хавфсизлик тугрисидаги конуннинг кабул килиниши шошилинч ва зарур эди", деб таъкидлади шахар мери Керри Лам[9].

Энг сунгги норозиликлар 2020 йил майда содир булди ва бевосита миллий хавфсизлик тугрисидаги конун туфайли юзага келди. Х,озирда оппозицияси фаол эмас, бирок АЦШ 7,5 миллион ахолига эга булган Гонконг эркинлигининг асосий химоячиси булиб турибди.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2020 йил июлда АЦШ Хитойга карши "Гонконг" санкцияларини киритди. Аммо бу жазо хусусий характерга эга булиб, "автономияни йук килиш" билан шугулланадиган хитойлик амалдорларга тегишли эди. Мухими, 20 июлда Америка Цушма Штатлари Гонконгга АЦШ харбий махсулотлари ва инновацион технологияларни экспорт килишни тухтатишини маълум килди. Хитой шу пайтгача, АЦШнинг ушбу технологияларини узининг "махсус минтакаси" оркали кафолатли олиш имкониятига эга эди.

ХХР учун Гонконг "бир мамлакат - икки тизим" тамойилига мувофик интеграция намойиши булиб колмокда, профессор Александр Шпунт фикрига кура, 1980 йилда День Сяопинь ушбу тамойилни ишлаб чиккан пайтдан бошлаб, бу нафакат Гонконг ва Макао, балки Тайванни хам бирлаштиришга каратилган эди. 1997 йилда Гонконгга берилган махсус маком аста-секин материк Хитойнинг колган минтакалари билан тенглаштирилади. "Шу муносабат билан Пекиннинг харакатлари жуда изчил ва эхтиёткордир, конундан ташкари Гонконгда килинган жиноятлар Хитой судларида куриб чикилиши керак. Бу норма газабни кузгатди, -дея башорат килади эксперт.

А.Островскийнинг таъкидлашича, Гонконгнинг ХХР учун ахамияти бугунги кунда пасаймокда. Агар 1997 йилда шахар Хитойга кайтиб келганда, унинг мамлакат ялпи ички махсулотидаги улуши 20 фоизни ташкил этган булса, бугунги кунда у 2 фоизни ташкил этади. "Буюк Хитойда эркин савдо зоналари, эркин

иктигадий зoнaлap вa зaмoнaвий тexнoлoгик пopтлap тайд0 булди. Kyплaб гoнкoнгликлap кушни Шeнжeнгa кучиб yтмoкдaлap, чунки кyпpoк ж0й 6op вa иш xaки xeч бyлмaгaндa eтapли. "Г0нк0нгнинг poли acлидa oффшop фyнкциягa киcкapтиpилди - бу мaблaFлapни Xитoйгa ëки тecкapи йyнaлишдa - Xитoйдaн чeт элгa тpaнзит килиш учун xизмaт килaди."

Ушбу к0нуннинг кaбyл килинишигa жaвoбaн АЦШдa "Г0нг-к0нг тyFpиcидaги к0нун"нинг кaбyл килиниши вa yнгa мув0фик ушуб мaxcyc paйoнгa АЦШ тoмoнидaн бepилгaн пpeфepeнциялapнинг бeкop килиниши иккитoмoнлaмa мyнocaбaтлapгa гавуклик тyшиpди.

Г0нк0нг- бу Fapб мoдeлигa мoc paвишдa кoммyниcтик мaмлaкaт учун кaпитaлизм вa эpкинликни caклaшдиp. Шунинг учун тyFpидaн-тyFpи xopижий инвecтициялapнинг кapийб 60 ф0изи вa кaпитaлнинг 70 фoиздaн opтиFи Xитoйгa Г0нк0нг opкaли киpиб кeлaди.

Г0нк0нг тypли xил кoнyнлapгa, cиëcий тизимгa, пacпopтгa вa xaттo тилгa эгa. Mycтaкил cyд тизими, cyз, дин вa йиFилишлap эpкинлиги тaъминлaнгaн. Уз (эpкин aлмaштиpилaдигaн) вaлютacи, узининг aйиpбoшлaш, мycтaкил ^вд0 cиëcaти вa м0лиявий тapтибoти йулга кУйилгaн. Г0нк0нг Жaxoн caвдo тaшкилoтининг тeнг хукукли aъзocи xиcoблaнaди.

Агap Хит0й paзвeдкa xизмaтлapининг xУKУKлapини кeнгaйтиpyвчи к0нун кyчгa киpca, Буюк Бpитaния б0ш вaзиpи Бopиc Жoнcoн xyкyмaти Г0нк0нг axoлиcигa Буюк Бpитaния фyкapoлигини бepишгa вaъдa бepди. Буюк Бpитaния б0ш вaзиpи буни "яxши ният ишopacи" дeб aтaди. Унинг Times гaзeтacидa ëзишичa, Бpитaния "шyнчaки бypилиб кeтa oлмaйди", "y уз бypчини бaжapaди" вa буни "уз xoxиши билaн" бaжapaди. Лcлидa, бу мaмлaкaт xyкyмaти уз кoнyнлapини бeкop килиши вa кapши кoнyнлapни кaбyл килиши кepaклигини aнглaтaди2.

Хит0й уз0к вaктдaн бepи Гoнкoнгдaги xoлaтгa чeк куйиши мумкин эди, биpoк бунинг oкибaтлapи миллий мaнфaaтлapгa зид кeлap эди. Xycycaн, биp тoмoндaн, Узгaчa фи^л0вчи жaмиятни тинчлaнтиpишнинг мушкуллиги вa б0ш^ тoмoндaн, Fapб capмoялapидaн мaxpyм булиш xaвфи эди.

Бyндaн биpoз кeйинpoк 2020 йил 21 июлдa АЦШ Хит0й диплoмaтлapини "кУпopyвчилик xapaкaти" билaн шyFyллaнгaнликдa, иктиcoдий жocycликкa ëpдaм бepгaнликдa вa илмий излaнишлapни (CoVid-19 вaкцинacи) yFиpлaшгa ypинишдa aйблaб, Xюcтoн шaxpидaги Хит0й кoнcyллигини уч кун ичидa ëпишгa кapop килди. Бyнгa жaвoбaн кoнcyллик xoдимлapи бинoдa xyжжaтлapни ëкиб юбopдилap. бoшлaдилap. Д.Tpaмп мaъмypиятининг Хит0йт кapши xapaкaтлapи кecкин тyc oлмoкдa.

Ушбу xapaкaт Пpeзидeнт Tpaмпнинг caйлoв кoмпaнияcи cтpaтeглapи, унинг пaндeмия бyйичa мyвaффaкиятcизликлapидaн xaвoтиpгa тушиб, унинг тapaфдopлapигa Xитoйгa кapши кeнг кaмpoвли кypaшни тapFиб килиш билaн бoFлик булиши мумкин.

ХХР т0м0ни бyнгa жaвoбaн Хит0йнинг Шeнгдy (Chengdu) шaxpидaги АЦШ кoнcyлллигини ëпишгa кapop килди[13].

Tpaмп мaъмypияти АЦШ вa ХХР Уpтacидaги кyчлap мyвoзaнaтидaги АЦШнинг caлбий yзгapишини ceкинлaштиpиш ëки тyxтaтиб тypиш opкaли Ocиëдaги

2 https://www.bbc.com/russian/news-52939704

геосиёсий статус-квони вактинча саклаб туришни максад килган. АЦШ иктисодий ривожланишининг тезлашиши Хитой иктисодиётининг сезиларли даражада пасайиши ва ХХРда таркибий муаммоларнинг тупланиши билан бир вактда содир булди. АЦШнинг ХХРга доимий иктисодий босими уз самарасини бермокда, АЦШнинг Хитой билан савдо камомади сезиларли даражада камаймокда, Трамп бошка жабхаларда (валюта курслари, тарифдан ташкари чекловлар, интеллектуал мулк ва бошкалар) хам ижобий натижаларга муваффак булди. Шу билан бирга, икки мамлакат уртасидаги харбий-стратегик мувозанатда Хитой фойдасига кескин силжишлар кузатилмаяпти. ХХР харбий бюджетининг доимий равишда усиб боришига жавобан, АЦШ уз куролли кучларини, шу жумладан Америка денгиз кучларини модернизация килиш буйича кенг куламли харакатларни амалга оширмокда.

Бугунги кунда, аксарият Осиё мамлакатлари минтакавий иктисодий ривожланиш жараёни ва ички сиёсатда мувозанатни топа олдилар дейиш мумкин, холбуки якин келажакда хам унинг сакланиб колишига кафолат йук.

Хозирги вактда минтакада умуман харбий-сиёсий зиддият даражаси пасаймокда. Жумладан КХДР ядровий ва баллистик дастурларини музлатмокда ва Шимолий Кореяга карши можаронинг ахамияти аста-секин пасаймокда. Жанубий Хитой денгизидаги худудий низолар хал килинмаётганлиги Жануби-Шаркий Осиёда уткир сиёсий инкирозларни келтириб чикармайди. Минтака давлатларининг иктисодий интеграцияси чукурлашмокда ва минтаканинг аксарият мамлакатларида усиб бораётган урта синф Осиёда сиёсий баркарорликнинг асосига айланмокда. АЦШ Осиё-Тинч океани минтакасидаги шериклар билан имзоланган янги икки томонлама савдо-иктисодий битимларни хисобга олган холда Транс-Тинч океани хамкорлигига кушилиш гоясига кайтмокда. ХХР томонидан молиялаштирилган кенг камровли минтакавий иктисодий шериклик муайян масалалар буйича куп томонлама ва икки томонлама низолар туфайли тухтаб колмокда. Осиёда сиёсий экстремизм ва халкаро терроризм таназзулга учрамокда, Осиёнинг етакчи мамлакатлари уртасидаги курол-ярог мусобакаси секинлашмокда, иктисодий ва ижтимоий ривожланиш моделларининг узаро ракобати кучаймокда[1].

Ушбу холат АЦШ ва иттифокчиларининг Осиёдаги нуфузини сакланиб колиши ва янада кучайтиришини англатади. Тинч океани ва Хинд океанининг сувларида навигация эркинлиги ва хаво кучлари харакати эркинлиги сакланиб колади. АЦШнинг анъанавий иттифокчилари Цушма Штатларга содик колиш билан бирга Хитой билан иктисодий хамкорликни жадал ривожлантирмокда. АЦШ асосий коидаларини белгилайдиган а катта шерик ролини уйнайдиган G-2 формати доирасида АЦШ-Хитой хамкорлиги муваффакиятли ривожланишда давом этмокда. Хатто АЦШ-Хитой ядровий куролини чеклаш тугрисидаги битимларнинг имзоланиши эхтимолдан холи эмас, гарчи бу сохада Американинг устунлиги хал килувчи рол уйнайди. Чунки стратегик авиация ва денгизда жойлашган ядровий стратегик кучлар буйича АЦШ биринчи уринда туради.

Хитой ва АЦШ уртасидаги янги можаро Трамп томонидан Шинжонда уйгурлар зулми туфайли Хитой амалдорларига карши санкциялар тугрисидаги конунни имзоланиши билан бошланди. Бунга жавобан Хитой АЦШ расмийларига карши катор санкцияларни кабул килди. Хитой Ташки ишлар вазирлиги вакили

АЦШнинг инган xyкyклapи билaн бoFлик aйблoвлapини "Аcpнинг энг кaттa ëлF0ни" дeб aтaди. У Tpaмпгa уз мaмлaкaтидaги иpкий мacaлaлapгa эътибop кapaишни мacлaxaт бepди.

2020 йил 5 aвгycтдa Хитой Taшки ишлap вaзиpи Вaн И "^raya" axбopoт aгeнтлигигa бepгaн интepвюcидa тaъкидлaшичa, "Хитой вa АЦШ Уpтacидaги Xaмкopлик xeч кaчoн биp тoмoндaн бoшкa тoмoнгa paxм-шaфкaт ëки биp т0м0н бoшкa т0м0ннинг фoйдacини top™6 oлинмaгaн, иккaлa мaмлaкaт xaм Xaмкopликдaн кaттa нaф кУpди вa шунинг учун xaм ким йУкoтгaн вa ким ocoн пул тoпгaни xaкидa гaпиpиш нoтyFpи. Вaкт утиши билaн Хит0й вa АЦШ aллaкaчoн тoмoнлapнинг aфзaлликлapи вa yзapo мaнфaaтли xaмкopликни тyлдиpиши тyфaйли умумий мaнфaaтлapгa эта бyлгaн жaмoaгa aйлaнди. Хит0йнинг жaдaл pивoжлaниши тaшки дyнë, шу жyмлaдaн АЦШ билaн 0чиклик вa xaмкopлик cиëcaтининг нaтижacидиp, шу билaн биpгa Хит0йнинг pивoжлaниши АЦШ вa б0ш^ дaвлaтлapгa бapкapop иктиcoдий ycишгa кучли тypтки бepди вa yлap учун йиpик бoзopгa aйлaнди. Лгap Хитой вa Лмepикa ЦУшмa Штaтлapи Уpтacидaги xaмкopлик шу кaдap aдoлaтcиз вa мyвoзaнaтcиз бyлгaндa эди биp нeчa ун йиллap дaвoм этмaгaн бyлapди. Глoбaллaшyв вa эpкин caвдo, биp тoмoндaн, pивoжлaниш учун дивидeндлap 0либ кeлди вa бoшкa тoмoндaн иктигад^т вa тaкcимoт coxaлapидa янги кapaмa-кapшиликлap вa мyaммoлapни кeлтиpиб чикapди. Ушбу мyaммoлap уз-узини иcлox килиш йули билaн xaл килиниши ^pa^.. Бoшкaлapни aйблaш учун тypли ycyллapни кУллaшгa xoжaт йук, мacaлaн, мyaммoлapни "aлoкaлapни узиш" opкaли бapтapaф этишга xapaкaт килиш кepaк эмac[16].

АЦШ пpeзидeнти Д.Tpaмп 2020 йил 7 aвгycтдa ByteDance вa Tencent кoмпaниялapигa тeгишли бyлгaн ижтим0ий тapмoклap фaoлиятигa дoиp бyлгaн «TikTok тaxдиди билaн кypaшиш тyFpиcидa» вa «WeChat тaxдиди билaн кypaшиш тyFpиcидa»ги фapмoнлapни имзoлaди. Maзкyp кoнyнлapгa мув0фик АЦШ юpиcдикцияcидa мaзкyp илoвaлap кoмпaниялapи билaн битимлapни тyxтaтиш учун 2020 йил 15 ceнтябpгaчa мyддaт бeлгилaнди. Taъкидлaнишичa, ушбу K0нyнлapнинг кaбyл килинишигa кyйидaгилap caбaб бyлгaн: Хит0й кoмпaниялapи тoмoнидaн яpaтилгaн TikTok вa WeChat илoвaлapи АЦШ миллий xaвфcизлиги, тaшки cиëcaти вa иктиcoдиëтигa жиддий тaxдид coлaди xaмдa узининг фoйдaлaнyвчилapи xaкидaги шaxcий мaълyмoтлapни йиFиши вa yлapни кyзaтишлapи мумкин.

АЦШ Xитoйгa инcoн xУKУKлapи, фyкapoлик жaмиятини pивoжлaнтиpиш вa Интepнeт эpкинлиги кaби мaвзyлapдa бocим yткaзишдa дaвoм этмoкдa. Бу бocим Xитoйдa, aйникca укимишли ëшлap вa ycиб бopaëтгaн Уpтa cинф вaкиллapи opacидa a^ этмoкдa. Tинч oкeaни вa Х,инд oкeaнлapи cyвлapидaги Лмepикa пoзициялapининг caклaниб к0лиши вa мycтaxкaмлaниши Пeкинни мaтepик Евpocиëнинг pecypc вa тpaнзит имкoниятлapигa (Биp бeлбoF-биp йул) эътибopни кyчaйтиpишгa мaжбyp килмoкдa, бу эca Р0^ия вa Mapкaзий Ocиëнинг Хит0й cтpaтeгияcи учун opтиб бopaëтгaн axaмиятини бeлгилaб бepaди.

XУЛOCА

Юкopидa билдиpилгaн фикp-мyлoxaзaлapдaн кeлиб чикиб, кyйидaги xyлocaлapни чикapиш мумкин:

биринчидан, ва;ти-ва;ти билан содир булаётган турли узгаришларга ;арамасдан АЦШ маъмуриятининг Хитойга нисбатан муносабати муътадил ;олмо;да. Иккитомонлама муло;ат ва манфаатли хамкорлик учун мойиллик устунлик ;илмо;да.

иккинчидан, Конгресснинг хар иккала палатаси томонидан Д.Трамп маъмуриятининг Хитойга ;арши янги ;атъий талаблари сузсиз ;уллаб-кувватланди. Томонлар уртасидаги мавжуд муаммолар, хусусан, Хитойнинг Россия билан я;ин хамкорлик килиши вазиятни Хитой зарарига янада мураккаблаштирди.

учинчидан, икки томонлама муносабатларнинг ижобий ривожланиши хал;аро сиёсий, и;тисодий, экологик баркарорлик ва глобал хафсизликни таъминлашга кумаклашади.

туртинчидан, Хитойнинг и;тисодий тара;;иёти, хал;аро мав;еининг ошиши иккитомонлама муносабатларда узаро ра;обатни нафа;ат Осиё-тинч океани минта;асида, балки Марказий Осиё доирасида хам кучайтирмокда.

бешинчидан, Хитой-АЦШ муносабатларидаги ра;обат, хамкорлик хавфсизлик ва бош;а масалаларда "магнит майдони"даги сингари бир-бирини узаро тортиб ва жиловлаб тортиб туриш тенденцияси давом этади.

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ

1. Andrey Kfirtunov. ATR, mnogopolyarniy mir. https://russiancouncil.ru/analytics-and-comments/analytics/kitay-i-ssha-v-azii-chetyre-stsenariya-na-budushchee/

2. "Bipartisan Groups of Senators Urge Administration to Safeguard Critical Military and Dual-Use Technology from China," United States Senate Release May 22, 2018. https://www.cornyn.senate.gov/content/news/bipartisan-group-senators-urge-administration-safeguard-critical-military-and-dual-use (accessed June 29, 2018);

3. Bill Gertz, Congress to Crack down on Chinese Influence in US," Washington Free Beacon June 4, 2018 http://freebeacon.com/national-security/congress-crack-chinese-influence-u-s/ (accessed June 29, 2018)

4. Bonnie Glaser and Collin Norkiewicz, "North Korea and Trade dominate the agenda," Comparative Connections19, no. 2, (September 2017) 21-34.

5. Bonnie Glaser and Kelly Flaherty, "Hurtling toward a Trade War," Comparative Connections20, no. 1, (May 2018) 19-22.

6. Bryce Pardo, "Evolution of the US Overdose Crisis: Understanding China's Role in the Production and Supply of Synthetic Opioids," Testimony before the House Foreign Affairs Committee Subcommittee on Africa, Global Health and Global Human Rights, September 6, 2018.

7. David Lynch, "Trump's Raise the Stakes Strategy," Washington Post, July 21, 2018, A14; For an overview of developments, see Robert Sutter, "Pushback: America's New China Strategy," The Diplomat, November 2, 2018. https://thediplomat.com/2018/11/pushback-americas-new-china-strategy/.

8. https://lenta.ru/news/2020/06/05/strike/7utm medium=social&utm source =telegram

9. https://m.vz.ru/world/2020/7/1/1047712.html

10. https://tass.ru/mezhdunarodnaya-panorama/4717686

11. https: //versiya.info/politika/army/151276

12. https://www.bbc.com/russian/news-52832293

13. https://www.reuters.com/article/us-usa-china-consulate/china-seizes-u-s-consulate-in-chengdu-retaliating-for-houston-idUSKCN24S044

14. https://www.cfr.orgtimelineus-relations-china.pdf

15. https://www.ft.com/content/7500eb04-dfb6-11e9-b8e0-026e07cbe5b4

16. https://www.newstube.ru/media/van-i-kitaj-i-ssha-dolzhny-sodejstvovat-razvitiyu-dvustoronnih-otnoshenij-posredstvom-sotrudnichestva-a-ne-razryva-svyazej

17. https://www.nytimes.com/2020/07/22/world/asia/us-china-houston-consulate.html?action=click&module=Top%20Stories&pgtype=Homepage

18. Jackson Diehl, "Taiwan seems to be benefiting from Trump's presidency," Washington Post April 29, 2018 https://www.washingtonpost.com/opinions/global-opinions/taiwan-seems-to-be-benefiting-from-trumps-presidency-so-why-is-no-one-celebrating/2018/04/29/f5d38166-4966-11e8-827e-

190efaf1f1ee story.html?utm term=.e5c764f91b55 (accessed June 29, 2018);

19. Reform and Rebuild: The Next Steps; Vivian Salama, "Trump Signs Defense Bill to Boost Military, Target China," Wall Street Journal August 13, 2018 https://www.wsj.com/articles/trump-signs-defense-bill-to-boost-military-target-china-1534196930 (accessed August 16, 2018)

20. Robert Sutter, "Pushback: America's New China Strategy": see also R.Sutter "United States and Asia 2018," Asian Survey 59, no.1 (2019) forthcoming

21. Robert Sutter, "The United States and Asia 2018," Asian Survey 59, no.1 (2019) forthcoming

22. Robert Sutter, "The United States and Asia in 2017," Asian Survey 58, no. 1 (2018) 10-20

23. Shannon Tiezzi, "Is A Thaw Coming in US-China Relations?" The Diplomat November 7, 2018.

24. US Congress, House Armed Services Committee Reform and Rebuild: The Next Steps—National Defense Authorization Act FY-2019 (July 2018).

h ttps://armedservices.house.go v/sites/rep ublicans. armedservices.house.go v/files/wysi wyg uploaded/FY19%20NDAA%20Conference%20Summary%20.pdi (accessed August 16, 2018).

25. US Congress, House Armed Services Committee Strategic Competition with China Hearing February 15, 2018

https://armedservices.house.gov/legislation/hearings/strategic-competition-china (accessed May 1, 2018).

26. White House, National Security Strategy of the United States, December 2017, accessed January 4, 2018, https: //www.whitehouse.gov/wp-

content/uploads/2017/12/NSS-Final-12-18-2017-0905.pdf: US Department of Defense, Summary of the National Defense Strategy of the United States, January 2018, accessed March 1, 2018, https://www.defense.gov/Portals/1/Documents/pubs/2018-National-Defense-Strategy Summary.pdf

27. "IMF Bailout for Pakistan Shouldn't Aid China: Pompeo," INAS Washington, July 31, 2018 https://www.khaleejtimes.com/business/economy/imf-bailout-for-pakistan-shouldnt-aid-china-pompeo (accessed January 13, 2019

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.