Научная статья на тему 'СОВРЕМЕННЫЕ СРЕДСТВА ОЦЕНКИ ЗНАНИЯ СТУДЕНТОВ ФАКТОР ПОВЫШЕНИЯ КАЧЕСТВА ОБУЧЕНИЯ'

СОВРЕМЕННЫЕ СРЕДСТВА ОЦЕНКИ ЗНАНИЯ СТУДЕНТОВ ФАКТОР ПОВЫШЕНИЯ КАЧЕСТВА ОБУЧЕНИЯ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
83
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СОВРЕМЕННЫЕ СРЕДСТВА ОЦЕНИВАНИЯ / КАЧЕСТВА ОБУЧЕНИЯ / ЕВРОПЕЙСКАЯ КРЕДИТНАЯ СИСТЕМА ОБУЧЕНИЯ / ВЫСШИЕ ПРОФЕССИОНАЛЬНЫЕ УЧЕБНЫЕ ЗАВЕДЕНИЯ / ЕСТЕСТВЕННЫЕ / ТОЧНЫЕ И МАТЕМАТИЧЕСКИЕ / ТЕСТОВАЯ ПРОВЕРКА / КОМПЬЮТЕР / ПОВЫШЕНИЕ УРОВЕНЬ ЗНАНИЯ / ПОВЫШЕНИЕ КАЧЕСТВА ОБУЧЕНИЯ И ПОДГОТОВКИ СТУДЕНТОВ-БАКАЛАВРОВ И МАГИСТРОВ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Маджидов Хамид, Афизов Сухроб Хурсандович

В статье авторы рассказывают о современных средств оценки знания студентов-бакалавров. Внедрение современных средств оценки знания, умения, и навыки студентов на современном этапе является эффективным. Но следует применять форму оценивания с учетом определенных возможностей и условий. Как известно, одним из основных целей применения и осуществления такого оценивания является обеспечение и качества обучения. Показано, что современные средства оценивания знаний студентов является фактором повышения качества обучения и качество подготовки студентов в кредитной европейской системы обучения. Современные формы оценивания считаются важной ступени фактора сознательного освоения знаний у студентов. То есть, желание студентов является первым звеном в цепочке, которое занимает место в последовательности и соотношении последующих звеньев в этой цепочке и помогает запечатлеть в памяти студентов знания по конкретным темам и предмету в целом. Было отмечено, что тестовая методика оценки знаний, навыков и умений студентов по точным наукам и математике создает больше трудностей, чем по другим дисциплинам. Отмечено, что форма тестового оценивания знания, умения и навыки студентов по естественным, точным и математическим дисциплинам создает больше трудностей, чем по другим предметам. Также в статье авторы отметили, что на должном уровне оценивание знаний студентов по естественным, точным и математическим дисциплинам с применением современных средств оценивания эффективно повлияет на уровень освоения, повышении качества обучения и подготовки студентов - будущих специалистов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Маджидов Хамид, Афизов Сухроб Хурсандович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE MEANS OF THE MODERN ASSESSING OF STUDENTS KNOWLEDGE TO AND TO IMPROVING OF THE QUALITY EDUCATION IN THE FACTOR

In the article, the authors talks about modern means of assessing the knowledge of bachelor students. The introduction of modern means of assessing knowledge, skills, and tolks of the students at the present stage is effective. But the assessment form should be applied taking into account certain opportunities and conditions. As you know, one of the main goals of the application and implementation of such an assessment is the provision and quality of education. It is shown that modern means of assessing students' knowledge is a factor to improving the quality of education and the quality of training students in the credit European education system. Modern forms of assessment are considered an important step in the factor of conscious mastering of knowledge among students. That is, the desire of students is the first link in the chain, which takes place in the sequence and ratio of subsequent links in this chain and helps to imprint in the memory of students knowledge on specific topics and the subject as a whole. It was noted that the test methodology for assessing the knowledge, skills and abilities of students in exact sciences and mathematics creates more difficulties than in other disciplines. It is noted that the form of test assessment of knowledge, skills and abilities of students in natural, exact and mathematical disciplines creates more difficulties than in other subjects. Also in the article, the authors noted that at the proper level, the assessment of students' knowledge in natural, exact and mathematical disciplines using modern assessment tools will effectively affect the level of development, improve the quality of education and training of students - future specialists

Текст научной работы на тему «СОВРЕМЕННЫЕ СРЕДСТВА ОЦЕНКИ ЗНАНИЯ СТУДЕНТОВ ФАКТОР ПОВЫШЕНИЯ КАЧЕСТВА ОБУЧЕНИЯ»

as purely subject-related ones: biological, physical, chemical, mathematical, etc. The teacher, on the other hand, should be able to use the means of his subject, relying on interdisciplinary connections, to form students' holistic knowledge and thinking not only on the basis of intra-subject, but also inter-subject generalizations.

Key words: psychology, interdisciplinary communication, natural sciences, mathematics, higher pedagogical education, associations, concepts.

Сведение об авторе:

Баротзода Камолиддин Ашур - доцент кафедры общая биология и методика препадавание биологии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел.: (+992) 934050446.

About the autor:

Barotzoda Kamoliddin Ashur - Associate Professor of the Department of General Biology and Teaching Methodology Biologists of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel.: (+992) 934050446.

УДК - 378 (2 точ) А - 90

ВОСИТАХРИ МУОСИРИ БА^ОДЩИИ ДОНИШИ ДОНИШЧУЁН ОМИЛИ БАЛАНД БАРДОШТАНИ СИФАТИ ТАЪЛИМ

Мацидов

Донишгоуи давлатии тицорати Тоцикистон Афизов С.Х.

Донишгоуи давлатии Кулоб ба номи А. Рудаки

Хукумати Чумхурии Точикистон аз нахустин мархилаи ташаккуёбии истиклолияти миллй ба рутттди сохаи илму маориф ва нерухои аклонии мамлакат ахамияти аввалиндарача зохир менамояд.

Асосгузори сулху вахдати миллй - Пешвои миллат, Президента Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон ахли илму маориф ва куввахои солими зехниро хазинаи тиллоии мамлакат номида, дар хама кору пайкор, холатхои такдирсозу душвор, ниятхои наву таърихй ва халли мухимтарин масоили хаёти сиёсию иктисодй ва илмию фархангй, хулосахои илмй дониш, тачриба ва таклифу пешниходоти онхо самаранок истифода мебарад.

Баходихй ба комёбихои таълимии донишчуён чузъи чудонашавандаи раванди тахсилот буда, дар баланд бардоштани сифати таълим сахми арзанда мегузорад.

Муайян кардани меъёрхои баходихй ба донишу малака ва махорати донишчуён аз максаду вазифахои дар назди мактаби имруза гузошташуда бармеояд. Хамзамон кори таълиму тарбияро дар робита ба баходихии донишу малака ва махорати донишчуён ба низом медарорад.

Инро ба инобат гирифта Хукумати Чумхурии Точикистон бо хамкорй бо Вазорати маориф ва илми Чумхурии Точикистон хамасола бахри бехтар намудани савияи дониши хонандагон ва донишчуён як зумра хуччатхои лозимиро оиди баланд бардоштани сифати таълим кабул менамояд.

Бо ташаббуси Пешвои миллат, Призиденти Чумхурии Точикистон мухтарам Эмомалй Рахмон бахри дар сатхи шаффоф гузаронидани имтихонихои дохилшавй ва санчиши дониши хонандагон тавассути меъёри нави бахогузорй соли 2014 Маркази миллии тестии назди Призиденти Чумхурии Точикистон ташкил карда шуд.

Имрузхо дар кишвархои гуногуни чахон шаклхои зиёди таълим ва меъёрхои гуногуни баходихй ба дониш, махорату малакаи хонандагон мавриди истифода карор доранд. Тафовути низом ва меъёрхои бахогузории кишвархои аз нигохи техникию технологй пешрафта дар он аст, ки тавассути чори намудани низоми мазкур ин мамлакатхо дар сифати тахсилот ба дастовардхои назаррас ноил гардидаанд.

Точикистон низ узви чудонашавадаи чомеаи чахонй буда, кушиш ба харч медихад, ки аз ин гуна давлатхо кафо намонад. Тараккиёти босуръати технологияи нави иттилоотй, ки имруз мушохида мегардад, боиси пайдошавии методу усулхои нави таълим ва технологияи педагогии навро ба монанди тахсилоти фосилавй, китобхои электронй, шаклхои гуногуни тестгирии компютерй, низомхои омузиши автоматикунонидашуда, энсиклопедияи электронй, истифодаи тахтахои электронй ва гайрахоро ба вучуд овард.

Низoми нави тaълим, низoми кpeдитии тaxcилoти aвpyпoй вa низoми тaxcилoти фocилaвй мeбoшaд. Тaxcилoти фocилaвй имкoният мeдиxaд, ки дoниmчy бapoи caйкaл дoдaни дoниши худ, иcтифoдaи вaceи тeхнoлoгияи иттилooтй, гиpифтaни мaълyмoти дуюм, дacтpacии мaълyмoт aз мacoфaи дyp низ тaxcили хyдpo идoмa диxaд.

Айни зaмoн дap ^чи^агон кapиб xaмaи мyaccиcaxoи тaxcилoти oлии кacбй вa мyaccиcaxoи тaxcилoти миёнaи умумй бaxpи бexтap нaмyдaни caвияи дoниши дoниmчyён as намудри гyнoгyни бaxoдиxй бa натичаи тaълим иcтифoдa мeбapaнд.

Бaxo натичаи нaзopaти фaъoлияти тaълимй - идopaкyнии дoниmчyён acт. Яънe бaxo дap натичаи нaзopaт мyкappap кapдaн, аз тapaфи дoниmчyён ^po нaмyдaни вaзифaxoи дap нaздaшoн гyзoштaшyдa мeбoшaд. Бaxoи фaъoлияти дoниmчyён дap му^кк^ю мyлoxизaxoи бaxoгyзopй ва хyлocaxoи oмyзгop ифoдa мeгapдaд, ки oн чй дap шакли шифoxй ва чй дap шакли хаттй ба амал бapoвapдa мeшaвaд [1, c.3].

Бaxoгyзopии мyocиp oмилecт, ки бapoи аз 63p кapдaни дoниш ва бoшyypoнa аз 63p кapдaни дoнишxo, зинаи 6aco мyxим acт. Яънe майлу paFбaти дoнишaндyзoн xaлкaи аввали зaнчиpecт, ки дap пaйдapxaмй ва тaнocyби xaлкaxoи минбаъдаи oн зaнчиp cypaт гиpифтa, дap хoтиpaи дoнишaндyзoн накш бacтaни дoнишxopo oид ба мaвзyъxoи мyшaххac ва дap мачм^ъ, фанни таълимй мycoидaт мeнaмoяд.

Имpyз зapypиятe nem oмaдaacт, ки poxy ycyлxoи зaмoнaвии бaxoгyзopии натичаи тaълимpo иcтифoдa намуда, бaxpи бoз xaм хyбтapy бexтap намудани caix^ дoниmи дoниmчyён xaмema caъю кушиш нaмoeм.

Дap «^apxarnrc тaфcиpии зaбoни точикй» mapx^ калимаи «6axo,n^xï» чунин мaънидoд шудааст: «6axo,n^xH, бappacии чaнбaxoи мycбaт ва манфии чизe. 2. муайян кapдaни apзиmи чизe, 6axo,n^xH; бaxoдиxй кapдaн, 6axo дoдaн; дap бopaи apзишy ахамияти чизe изxopи акдда кapдaн» [4, c.37].

Дap илми годагогикаи мyocиp нaвъxoи гyнoгyни бaxoдиxй маъмул буда, мaвpиди иcтифoдa ^apop гиpифтaaнд. Мафхуми бaxoдиxй дap адабиёти илмй-пeдaгoгй ба тaвpи гyнoгyн mapx, ёфтааст. Аз чумла, дap тахдили адабиёти coxa-вй 6o чунин мaфxyмxo .n^op мemaвeм: «бaxoдиxии анъанавй», «бaxoдиxии aлтepнaтивй», «бaxoдиxии фaъoлият» (Сюзан М. Бaтлep ва Нэнcи Д. МакМунн), «бaxoдиxии ташкой», «бaxoдиxии татаккулдиханда (фopмaтивй)», «бaxoдиxии чамъбастй (cyммaтивй)» ва Faйpa [2, c.7].

Ба pox мoндaни бaxoдиxии мyocиp ба дoниm, малака ва мaxopaти дoниmчyён дap мapxилaи xoзиpa ба мaвpид ва мaнфиaтoвap аст. Вaлe ин такли бaxoдиxиpo бoяд 6o дapнaзapдomти имкoнияти умум ба pox мoнд. Чyнoн ки маълум acт, якe аз ма^ада^и ашеии иcтифoдa ва тадбики чунин такли бaxoдиxй таъмин ва кaфoлaти шфати тaxcил мeбomaд.

Низoми кpeдитии тaxcилoт имкoният мeдиxaд, ки cифaти таълим дap мyaccиcaxoи тaxcилoти oлии кacбй дap caix^ зapypй бapдomтa шавад ва мyтaхaccиcoни зaмoнaвии чaвoбгyи ^a^apix^ давлатию бaйнaдмилaлиpo тaйёp нaмoeм.

Дap низoми кpeдитии тaxcилoт ва низoми тaxcилoти фocилaвй бapoи бaxoдиxии caтx,и дoниmи дoниmчyён аз cиcтeмaи 100 хoлa иcтифoдa бypдa мemaвaд [1, c.47].

Дap ин низoмxoи таълим 6o cиcтeмaи бaxoдиxии 100 хoлa ба тaмoми фaъoлияти дoниmчyён бaxoгyзopй кapдa мemaвaд. Дap ин шакли таълим acocaн capбopии дoниmчyён ба кopи мycтaкилoнaи oнxo мумфик мeoяд [2, c.53].

Х,ангоми бaxoдиxии дoниши дoниmчyён ба ичpoиmи кopxoи мycтaкилoнaи oнxo хoлxoи зиёдтap гyзomтa мeшaвaд, тo ки oнxo ба ичpoиmи кopxoи мycтaк;илoнa диккати acocиpo paвoнa coзaнд. Дap ин низoмxoи таълим бoяд 6o xap poxy ycyл ичpoиmи кopxoи мycтaкилoнapo бapoи дoниmчyён дap caix^ зapypй ба pox мoнeм, тo ки oнxo аз уедаи мycтaкилoнa аз худ намудани дoнишxoи зapypй бapoмaдa тaвoнaнд.

Дapaчaи азхудкунии мaвoдx,oи таълимй аз чoниби дoниmчyён ба ичpoиmи кopxoи мycтaкилoнaи oнxo вoбacтaгии зич дopaд. Ичpoиmи кopxoи мycтaкилoнa caix^ дoниmи дoнишчyёнpo баланд мeбapдopaд. Бинoбap ин, шфати дapcxoи «Кopи мycтaкилoнaи дoниmчyён» (KMPy)-po тaxти poxбapии ycтoд дap caтx,и баланди илмию мeтoдй гyзapoнидaн зapyp acт.

КМРУ-po ба тapзи зepин гyзapoнидaн caмapaи хуб мeдиx,aд. Дap ин мamFyлиятx,o дoниmчyён ба ичpoи кopxoи мycтaкилoнa мamFyл мemaвaнд. Ба шфати кopи мycтaкилoнa аз фанни таълимй ба дoниmчyён cyпopиm дoдa мemaвaд, ки дoиp ба мaвзyъxoи кopи мycтaкилoнae, ки дap cиллaбyc ниmoн дoдa myдaacт, peфepaтy ^^гакт навишта, дoиp ба мaвзyъxoи дap мamFyлиятx,oи нaзapиявй гузашташуда аз китоби caвoлнoмaxoи тecтй, caвoлнoмaxoи тecтиpo 6o чaвoби дypycтamoн дap дaфтapamoн дapч нaмoянд.

Дар ин машгулиятхо донишчуён кори мустакилонаро ичро намуда, саволхо ва масъалахои нофахмояшонро бо саволу чавоб бо устод халлу фасл менамояд ва бо навбат рефератхо, конспектхо ва саволхои тестии омухтаашонро ба устод барои бакайдгирй нишон медиханд.

Донишчуён доир ба мавзуи реферати навиштаашон маъруза менамоянд.

Храмин тавр, хангоми ичрои корхои мустакилона дар донишчуён малакаи маъруза кардан, ичроиши корхои мустакилона, хаттй баён намудани фикри худ пайдо мегардад. Баъзе аз донишчуён доир ба реферати навиштаашон дар конференсияхои илмии донишчуён маъруза менамоянд.

Саволхои тестиро бо чавобхои дурусташон ба дафтарашон навишта, донишчуён мавзуъхои маводи таълимиро азхуд менамоянд. Ин усули кор сатхи дониши донишчуёнро хеле баланд мебардорад, дарачаи азхудкунии онхоро зиёд мегардонад ва малакаи мустакилона аз бар намудани донишро дар онхо пайдо мегардонад.

Тачрибаи татбики ин усули корбарй дар гуруххои таълимии Донишгохи давлатии тичорати Точикистон ва Донишгохи давлатии Кулоб нишон дод, ки гурухи донишчуёне, ки супоришхоро саривакт бо сифати баланд ичро мемамоянд, дарачаи азхудкуниашон хеле баланд гардида 90-95% - ро ташкил дод.

Бинобар ин, барои дар сатхи зарурй баланд бардоштани дарачаи азхудкунии донишчуён, талаботро нисбати ичрои корхои мустакилона ва ичрои супоришхо зиёд намудан зарур аст. Барои баланд бардоштани сифати таълим, тарзу усулхои баходихй ба дониши донишчуён сахми арзанда дорад, инчунин ба сифати тайёр кардани мутахассисон таъсири мусбат мерасонад.

Бинобар ин, харчи бештар барои баходихии дониши донишчуён аз усулхои муосир истифода бурдан зарур аст.

Усули замонавии баходихии дониши донишчуён ин усули тестй ба шумор меравад.

Тест - пурсишнома аз системаи мухокима ё саволхои пешакй фикркардашуда, бодиккат коркардашуда ва аз нигохи эътимоднокию боваринокй санчидашудаест, ки аз руи чавоб ба онхо доир ба хусусиятхои психологии озмудашаванда хулосахо баровардан мумкин аст.

Тестхо яке аз шаклхои назорат ва баходихии дониш, малака ва махорати донишчуён мебошанд, ки метавонанд дар якчоягй бо дигар шаклхо ва усулхои назорат ва бахогузорй истифода шаванд.

Тесткунй усули одилона аст, он хамаи донишчуёнро дар раванди назорат ва хам дар раванди баходихй дар сатхи баробар карор дода, амалан субъективии муаллимро аз байн мебарад. Мувофики маълумоти Ассотсиатсияи англисии NEAB, ки бо сертификатсияи нихоии донишчуён дар Бритониё машгул аст, тесткунй метавонад шумораи мурочиатхоро (апелляция) беш аз се маротиба кохиш дихад [3, с.5].

Бо усули тестй бахо додан ба дониши донишчуён вакти хело камро талаб мекунад. Имрузхо дар муассисахои тахсилоти олии касбй аз усули тестии баходихй ба дониши донишчуён бо татбики компютерхо истифода мебаранд ва ин тарзи баходихй ба дониши донишчуён вакти санчишро хело кутох мегардонад ва куллай мебошад.

^айд кардан лозим аст, ки усули баходихии тестй ба дониш, махорат ва малакаи донишчуён аз фанхои даккику табиатшиносй ва риёзй нисбат ба фанхои дигар мушкилиро эчод менамояд. Бояд ин мушкилиро барои баходихии дониши донишчуён бо усули тестй бо татбики компютер бархам дода, тарзи баходихии дониши донишчуёнро дуруст барох монем ва сатхи дониши донишчуёнро дар сатхи зарурй баланд бардорем.

Мо бояд тарзу усули бехтарини баходихии дониши донишчуёнро аз фанхои табиатшиносй, дакик ва риёзй дарёфт намоем, то ки дар «Бистсолаи омузиш ва рушди фанхои табиатшиносй, дакик ва риёзй дар сохаи илму маориф» сахми арзанда гузорем.

АДАБИЁТ

1. Амоншвили Ш. А. Воспитательная и образовательная функции оценки учения школьников. / Ш.А. Амоншвили - Москва, 1984

2. Арзёбй - асоси пешрафт. Дастури методй барои муаллимони забон ва адабиёти точик. Душанбе, 2010с.

3. Левин В. А. Экспертиза школьной образовательной среды. / В.А. Левин - М., 2000.

4. Мачидов Х,., Хусейнов Б.А., Худойдодов М., Мирзоев Р.Р. Кори мустакилонаи донишчуён. Душанбе, Эр-граф, 2009 - 70с.

5. Назарзода С. «Фарханги тафсирии забони точикй" / иборат аз 2 чилд // С. Назарзода, А. Сангинов, С. Каримов, М.Х,.Султон - Душанбе, -2008

6. Сангинов Н.С. Кредитная система образования, / Н.С. Сангинов, Н.С. Салимов Н.С. «Ирфон», Душанбе, 2005, 200с.

7. Сергеева В.П. Современные средства оценивания результатов обучения. / В.П.Сергеева, Ф.В. Каскулова, И.С. Еринченко - М.,-2006.

8. Поташника М. Управление качеством образования / под редакцией М. Поташника— М., 2000.

9. Шамова Т.И. Современные средства оценивания результатов обучения в школе. / Т.И. Шамова, С. Белова, И.В. Ильина, Е.Н. Подчалимова, А.Н. Худин М., - 2007.

10. Шишов С. Е., Мониторинг качества образования в школе. / С.Е. Шишов, В.А. Кальней - М., 1998.

11. Сангинов Н.С. Кредитная система образования, / Н.С. Сангинов, Н.С. Салимов - Душанбе, «Ирфон», 2005-200с.

12. Сергеева В.П., Современные средства оценивания результатов обучения. / В.П. Сергеева, Ф.В. Каскулова, И.С. Еринченко. М., - 2006.

13. Система оценивания планируемых результатов с учетом требований ФГОС. Начальная школа. Комплексно-целевые программы: моногр. - Учитель: М., 2015. - 863 с.

14. Стрюков Т.А. "Стандартизация уровня подготовки и оценивания знаний учащихся" // Т.А. Стрюков Педагогика №6 1995. - С.12-18.

15. Трофимова А.Н. Система оценивания планируемых результатов с учетом требований ФГОС. Начальная школа. / Комплексно-целевые программы. ФГОС / А.Н. Трофимова. - Учитель, М., 2015. - 114 с.

16. Управление качеством образования / под редакцией М. Поташника. — М. - 2000.

17. Шамова Т.И. Современные средства оценивания результатов обучения в школе. / Т.И. Шамова, С. Белова, И.В. Ильина, Е.Н. Подчалимова, А.Н. Худин М., - 2007.

18. Шишов С. Е. Мониторинг качества образования в школе. / С.Е. Шишов, Кальней В.А. М., -1998.

СОВРЕМЕННЫЕ СРЕДСТВА ОЦЕНКИ ЗНАНИЯ СТУДЕНТОВ ФАКТОР ПОВЫШЕНИЯ КАЧЕСТВА ОБУЧЕНИЯ

В статье авторы рассказывают о современных средств оценки знания студентов-бакалавров. Внедрение современных средств оценки знания, умения, и навыки студентов на современном этапе является эффективным. Но следует применять форму оценивания с учетом определенных возможностей и условий. Как известно, одним из основных целей применения и осуществления такого оценивания является обеспечение и качества обучения. Показано, что современные средства оценивания знаний студентов является фактором повышения качества обучения и качество подготовки студентов в кредитной европейской системы обучения. Современные формы оценивания считаются важной ступени фактора сознательного освоения знаний у студентов. То есть, желание студентов является первым звеном в цепочке, которое занимает место в последовательности и соотношении последующих звеньев в этой цепочке и помогает запечатлеть в памяти студентов знания по конкретным темам и предмету в целом. Было отмечено, что тестовая методика оценки знаний, навыков и умений студентов по точным наукам и математике создает больше трудностей, чем по другим дисциплинам. Отмечено, что форма тестового оценивания знания, умения и навыки студентов по естественным, точным и математическим дисциплинам создает больше трудностей, чем по другим предметам. Также в статье авторы отметили, что на должном уровне оценивание знаний студентов по естественным, точным и математическим дисциплинам с применением современных средств оценивания эффективно повлияет на уровень освоения, повышении качества обучения и подготовки студентов - будущих специалистов.

Ключевые слова: современные средства оценивания, качества обучения, европейская кредитная система обучения, высшие профессиональные учебные заведения, естественные, точные и математические, тестовая проверка, компьютер, повышение уровень знания, повышение качества обучения и подготовки студентов-бакалавров и магистров.

THE MEANS OF THE MODERN ASSESSING OF STUDENTS KNOWLEDGE TO AND TO IMPROVING OF THE QUALITY EDUCATION IN THE FACTOR

In the article, the authors talks about modern means of assessing the knowledge of bachelor students. The introduction of modern means of assessing knowledge, skills, and tolks of the students at the present stage is effective. But the assessment form should be applied taking into account certain opportunities and conditions. As you know, one of the main goals of the application and implementation of such an assessment is the provision and quality of education. It is shown that modern means of assessing students' knowledge is a factor to improving the quality of education and the quality of training students in the credit European education system.

Modern forms of assessment are considered an important step in the factor of conscious mastering of knowledge among students. That is, the desire of students is the first link in the chain, which takes place in the sequence and ratio of subsequent links in this chain and helps to imprint in the memory of students knowledge on specific topics and the subject as a whole. It was noted that the test methodology for

assessing the knowledge, skills and abilities of students in exact sciences and mathematics creates more difficulties than in other disciplines. It is noted that the form of test assessment of knowledge, skills and abilities of students in natural, exact and mathematical disciplines creates more difficulties than in other subjects. Also in the article, the authors noted that at the proper level, the assessment of students' knowledge in natural, exact and mathematical disciplines using modern assessment tools will effectively affect the level of development, improve the quality of education and training of students - future specialists

Key words: modern assessment tools, quality of education, European credit system of education, higher professional educational institutions, natural, exact and mathematical, test check, computer, increasing the level of knowledge, improving the quality of education and training of bachelor and master students.

Сведения об авторах:

Маджидов Хамид - профессор кафедры высшей математики и естественных дисциплин Таджикского государственного университета коммерции. Телефон (+992) 904594041

Афизов Сухроб Хурсандович - соискатель кафедры компьютерных наук Кулябского государственного университета имени Абуабдуллох Рудаки. Тел: (+992) 918532101.

About the authors:

Majidov Hamid - Professor of the Department of Higher Mathematics and Natural Disciplines of the Tajik State University of Commerce. Tel: (+992) 904594041. Afizov Sukhrob Khursandovich - applicant for the Department of Computer Science of the Kulob State University named after Abuabdulloh Rudaki. Tel: (+992) 918532101.

ТАРБИЯИ ИЧТИМОЙ ВА МУТОБИКЩАВИИ ИНСОН БА ХАЁТИ ИЧТИМОЙ

Наимов З., Шарипова С.

Донишго%и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Мафхуми ицтимоъ (ицтимой) аз вожаи лотинии (8ое1аН8-чамъиятй)бо маънии чамъиятй, ки бо хаёт ва муносибати одамон дар чомеа алокаманд аст, мебошад. Аз руи мохияти худтарбияи ицтимой- ин фаъолияти максадноки тарбиявие хаст, ки ба фаъолияти зиндагии одамон дар чомеа сахт алокаманд аст. Ба тарбияи ицтимой бояд аз мавкеи чомеа (давлат), институтхои ичтимой (оила, муассисахои таълимй, муассиса ва ташкилотхои ичтимой) ва омилхои ичтимоии худи инсон назар андохт.

Мазмун ва мундаричаи тарбияи ицтимой дар он зохир мегардад, ки инсон барои зиндагй ва ба хотири зиндагй ба дунё омада, зиндагй мебинад.Зиндагй «мачмуаи бешу камист». Дар дунё чойе вучуд надорад, ки барои инсон хамаи шароитхо мухайё бошанд. Инсон бо зури акру дониш ва дасту бозуи худ барои худ зиндагй меорояд. Ин маънии бартарй чустан аз дигар махлукот набуда, балки оддитарин талаботи %аёти инсон аст. Инсон дар бисёр маврид мачбур аст ба шароитхои мухити ноошно мутобик шавад. Барои ин мо насли калонсол барои инкишоф додани кобилиятхои зехнии насли наврас бояд кушиш намуда, онхоро барои %аёт дар цомеа тайёр намоем.

Масъалаи тарбияи ицтимой аз мавкеи давлат ва чомеа барои ташаккули шахрванд равона мешавад. Дама гуна давлат дар мархилахои мухталифи инкишофи худ бо максаду бе максад тарбияи ичтимоиро мувофики ниёзхои сиёсии худ ба рох мемонад (аммо цомеа ро%у равони худро баъзан тагйир медщад). Дар мархилахои мухталиф цараёщои фалсафи ва педагогие вучуд доштанд, ки файласуфону педагогхо нуктаи назари худро оид ба тарбияи ицтимои баён доштаанд. Ин баёнияхо охиста-охиста ба асосхои назариявии педагогикаи ицтимои ворид шуда, инкишофи худро дар аввали асри ХХ хамчун назарияи тарбияи ицтимой пайдо намуданд.Барои равшан гардидани мазмун ва мундарицаи тарбияи ицтимой чунин муносибатхоро раво мебинанд:

1. Тарбияи ша%рванд (гражданин), хоси хама гуна чомеахо буда, дар зери таъсир ва назорати давлат ба рох монда мешавад. Мазмун ва мударичаи ин намуди тарбияро давлат муайян карда, татбики онро зери назар мегирад. Зери таъсири тарбияи ша%рванди шахсият%о бо %исси баланди ватандусти ва мавкеи устувори ба ро%монии вай инкишоф меёбанд (намояндаи нахустинаш, Афлотун-(Платон) буд);

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.