Научная статья на тему 'КОМПЕТЕНТНОСТЬ В ПРОЦЕССЕ АТТЕСТАЦИИ ОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ УЧРЕЖДЕНИЙ'

КОМПЕТЕНТНОСТЬ В ПРОЦЕССЕ АТТЕСТАЦИИ ОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ УЧРЕЖДЕНИЙ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
86
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АТТЕСТАЦИЯ / ОБРАЗОВАТЕЛЬНОЕ УЧРЕЖДЕНИЕ / КОМПЕТЕНЦИЯ / ПРЕДПРОФЕССИОНАЛЬНАЯ КОМПЕТЕНЦИЯ / ПРОФЕССИОНАЛЬНАЯ КОМПЕТЕНЦИЯ / МЕТОДОЛОГИЧЕСКАЯ КОМПЕТЕНЦИЯ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Рахмонов Шариф Мадиномович

В статье рассматривается компетенция в процессе аттестации образовательного учреждения, который предполагает привлечение специалистов для проведения объективных экспертиз вне зависимости от деятельности образовательного учреждения, использование комплекса обоснованных и апробированных методов анализа, анкетирования, социологических исследований, анализ фактов и документов, условий работы преподавательского состава и вспомогательный персонал, администрации, а также достижений студентов и отзывы родителей и общество о деятельности образовательного учреждения и компетенции Агентства по надзору в сфере образования и науки при Президенте Республики Таджикистан.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COMPETENCY IN THE PROCESS OF ATTESTATION OF EDUCATIONAL INSTITUTIONS

The article explores competence in the process of attestation of an educational institution that involves specialists to conduct an objective examination regardless of the activities of an educational institution, use of a set of grounded and approved methods of analysis, questionnaire survey, sociological research, analysis of facts and documents, working conditions of teaching staff and supporting personnel, administration, as well as achievements of students and feedback from parents and society on the activities of the educational institution and competence of the Agency for Supervision in Education and Science under the President of the Republic of Tajikistan.

Текст научной работы на тему «КОМПЕТЕНТНОСТЬ В ПРОЦЕССЕ АТТЕСТАЦИИ ОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ УЧРЕЖДЕНИЙ»

COMPLIANCE WITH THE CONTINUITY OF SPEECH DEVELOPMENT AND LITERACY IN THE PRESCHOOL EDUCATION STANDARDS

At this article examines the features of the development ofspeech at preschoolfor children and those preparing for school education in accordance to the requirements of the standards of preschool andprimary education

The presented material covers of the key to the materials that ensure the continuity of the work andpreschool teachers in the development of speech and the child's readiness to learn in the native language in the necessary school. The authors also noted the important implementation of the requirements of educational standards by parents, teachers of preschool institutions and primary school teachers in the centers, increasing the qualification and retraining of specialists, methodological measures.

Scientists, especially emphasize the need to take into account the requirements of the standards of teaching aids and other auxiliary materials.

Keywords: continuity, speech development, learning, children, demands, willingness.

Сведения об авторах

МаджидОва Бибихафиза — доктор педагогических наук, профессор кафедры специальной педагогики и инклюзивного образования Таджикского государственного педагогического университета имена Садриддина АйниТел: (+992) 985831902, 938508877 E - mail: bibihafiza@mail.ru

Тешаева Сафиямо Саломовна — директор средней общеобразовательной школы № 56 г Душанбе. Тел: (+992) 883330003

About the authors

Madjjidova Bibihafiza — doctor of pedagogical sciences, professor of the department of special pedagogy and inclusive education of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni. Tel: (+992) 985831902, 938508877E- mail: bibihajiza@mail.ru

Teshaeva Safyamo Salomovna — The director of secondary school № 56 Dushanbe city Tel: (+992) 883330003

ТДУ: 374.3

САЛОХДЯТНОКЙ ДАР РАВАНДИ АТТЕСТАТСИЯИ МУАССИСА^ОИ ТАЪЛИМИ

Рахмонов Ш.М.

Донишкадаи тибби-ицтимоии Тоцикистон

Салохиятнокй дар раванди аттестатсияи муассисахои таълимй ин чалб намудани мутахассисон барои гузарондани ташхиси вокей новобаста аз шакли фаъолияти муассисаи таълимй (давлатй, гайридавлатй), истифодаи мачмуи усулхои тахлили асосноку тасдикшуда, гузаронидани тахлили анкетавй, сотсиологй, ташхиси далелу хуччатхо барои гузарондани тахлил ва санчиши фаъолияти муассиса, шароити кори хайати омузгорон ва хайати ёридиханда, маъмурият, инчунин дастовардхои донишчуён ва фикру мулохизахои волидайн ва чомеа дар бораи фаъолияти муассисаи таълимиро дар бар мегирад. Яке аз масъалахои асосие, ки дар раванди аттестатсияи муассисахои таълимй тибки талаботи "Низомномаи аттестатсияи муассисахои тахсилоти олии касбии Чумхурии Точикистон амалй карда мешавад, то огози ташакили раванди аттестатсия барои самтхои ба ташхиси аттестатсионй карордоштаи муассисаи таълимй мутахассисони дорои салохиятхои хуби касбй, аз дигар муассисахои таълимй чалб намудан зарурият дорад. Салохиятнокй, мухокимаю баходихихои фаъолияти муассисахои таълимЬ на танхо аз дарачаи касбии мутахассисони барои хамкорй чалбшуда, балки аз омодагии касбии тамоми субектхои иштирокчиён барои раванди аттестатсияи муассисаи таълимй, чихати дуруст ба рох мондани фаъолият дар раванди ташхис , дуруст ва мулохизакорона пешниход намудан, омода кардани шаклхои чадвалхои барои ташхис хуччатхо ва оморхои пешниходнамудани экспертхои касбй ва аз фахмондани максаду вазифахо, аз технологияи фаъолияти экспертхо низ, вобаста аст. Таъмини чунин омодагй, яъне тайёрии ибтидой, хатто ба як навъ, омузиш ва ё гузаронидани семинар оид ба тартиби гузаронидани ташхиси аттестатсиониро дар байни экспертхои тахассусии даъватшуда, дар асоси хуччатхое, ки барои ташхис ба онхо дода мешавад, зарурият дорад. [1, с.3]. Раванди аттестатсия, аккредитатсия, ичозатномадихй ва баходихии мачмуъи, ки аз чониби Агентии назорат дар сохаи маориф ва илми назди Президенти Чумхурии Точикистон гузаронида мешавад. Дар самти салохиятхои Агентии назорат дар сохаи маориф ва илми назди Президенти Чумхурии Точикистон талаботхои зерин дохил мешаванд:

а) ташхис ва амалигардонии накша, силлабус, барномахои таълимй ва мачмуъи таълимии методии фанй, масъалахои марбут ба сифати тахсилот тибки талаботи стандартхои давлатии тахсилот дар муассисахои таълимй;

б) нигахдории иттилооти дорои хусусияти сирри давлатй дошта;

в) омодасозй, такмили махорату малакаи касбии самти тахассуси кормандонро ташкил ва баланд бардоштан;

г) чамъоаврй, нигахдорй ва истифодаи маводи бойгонии доир ба фаъолияти Агентиро танзимкунанда;

д) ба тартиби мукарраршуда, барои ичрои корхои зарурй, инчунин барои гузарондани корхои илмию тахкикотй доир проблемахои Агентй озмунхо гузаронидан;

е) тибки талабот бо бо шахсони вокеъй ва хукукй созишномахо мебандад;

ё) тибки талабот ва тартиби мукарраршуда, доир ба масъалахои ичозатномадихй аттестатсия, аккредитатсия ва назорати сифати тахсилот конференсияхо, семинару мизии мудаввар мегузаронад;

ж) хамкории байналмилалиро тибки тартиби мукарраргардида ба рох монда, дар чорабинихои байнналмилии муассисахои таълимй комиссияхо ва форумхо иштирок менамояд;

з) кормандони фаъоли Агентиро кадрдонй намуда, номзадии онхоро барои мукофотхои давлатй ба Хукумати Чумхурии Точикистон пешниход мекунад;

и) дар асоси талаботхои вобаста ба фаъолияти Агентй ба дархостхои шахсони вокей ва хукукй чавоб мегардонад;

к) ба тартиби мукарраршуда, барои тайёр кардани маводхои меъёрию методй барои гузарондани санчишхо аз руи самтхои фаъолияти Агентй аз муассисахои илмй ва таълимй, олимон ва мутахассисонро чалб менамояд;

л) холатхои риоя накардани конуни Чумхурии Точикистон ва санадхои меъёрии хукукии сохаи тахсилотро вобаста ба фаъолияти Агентй ошкор ва пешгирй намуда, нисбат ба шахсони хукукй ва вокеъй , оид ба таъмин ва риояи талаботхои мукараргардида, чорахои огохикунанда ва пешгирикунанда меандешад [2].

Салохиятнокй нишондихандаи асосии дарачаи касбй ва тахассуси хайати омузгорони муассисахои таълимй буда, дарачаи тахассуси мутахассис-омузгор ин сатхи омодагии касбии у, донишу махорату тачрибаи кор дар фаъолияти касбй ва малакахо азбарнамуда, барои ичрои кори муайян татбикшаванда мебошад. Хдмин тавр, хулоса кардан мумкин аст, ки салохиятнокй руйхати стандартхоест, ки он дар сатхи баланди касбй ичрои кори вобастагардида барои мутахассис зарур буда, возеху мураттаб бояд дар амал татбик карда шавад. [4]. Ин сатхи донишу фахмиш ва малакахоеанд, ки барои ичрои корхои босалохият мухим мебошанд. Пас, маънои мафхуми "салохиятнокй" аз чй иборат аст? Салохиятнокй хамчун нишондихандаест, ки чй тавр мутахассис дарачаи ихтисоси худро баланд бардошта, кори вобаста ба хусусияти касбии худро бехтар ва сифатнок ичро карда тавонистан аст. Ба салохиятнокй стандартхое мансубанд, ки бо ёрии онхо фаъолияти мутахассис бо нишондихандаи нисбатан бехтари кори ичрошаванда бахо додан мумкин аст.

Хангоми дар сатхи баландй салохиятнокй ичро намудани вазифахои ба зимадошта, дарахаи касбии мутахассис баланд гардид, фаъолияти ташкилот бехтар, хамзамон, рушди ичтимоию иктисодии кишвар дар мачмуъ бехтар мегардад. Салохиятнокй, дар ин хол самтхои хуби омдагии касбии мутахассис, сифатхои инсонй ва кобилиятхои касбй ва шахсии уро ошкор менамояд. Салохиятнокй ин шакли бехтарини ичрои фаъолият мебошад. Салохиятнокй дар фаъолияти муассисахои таълимй, ин муайян кардани талаботхо дар тахсил ва такмил додани малакахои касбй ва сатхт баланди донишхои назариявй ва дар амал татбик намудан аз чониби кормандони муассисахои таълимй мебошад.

Инчунин, доир ба салохиятнокии хатмкунандагони муассисахои таълимй кайд кардан лозим аст, ки максади тамоми муассисахои таълимй омода ва тайёр намудани мутахассисони дорои махоратхои касбии сатхи баланди тахассусй буда, дар самти руши иктисодиёт ва ичтимоёти кишвар бояд онхо сахмгузор бошанд. Яъне хатмкунандаи муассисахои таълимй - шахсияте мебошад, ки интихоби максадноки худро дар сохаи фаъолият ё дониш (самти барнома), сатхи азхудкунй (маълумотгирй), далелхо (дарачаи омодагй ба фаъолият, рушди манфиатхо), натичагирии арзишй (амикй, максаду вазифахои дар рафтор ифодаёбанда) ба воситаи хосил кардани тачрибаи шахсй дар фаъолияти маданию маърифатй амалй намуда тавонад. Хар як муассиса ва хар як омузгор хатман бояд ин дарачахои асоси касбиро аз худ намояд ва дар мантики маъноии онхо натичахои фаъолияти

oяндaбини xynpo шшгуй кapдa тaвoнaд. Acoc — onxopo тo мачмуи дoнишy мaxopaт ва мaдaкaxoи o.na't™ ба як шакл дapoвapдaшyдaи aзxyдкapдaи тaълимгиpaндaгoнpo тo ба oxиpи амалишавии бapнoмa pacoнaдa тaвoнaд. Лeкин бoяд кайд кapд, ки ca^ aзxyдкyнии xap як бapнoмaи таъдимй, бapoи xap як дoнишчУ ки бapнoмaxopo дap як га-т^ мeoмyзaд, aзбapнaмyдaни oн дap ca^ гyнoгyн мeбoшaд. [4].

Дap coxaи тaxcидoт xaмaи чанба^и дap бoлo зикpгapдидa 6o ма^ала^и бaxo ва бaxoдиxй aдoкaи зич дopaнд, ки om,o низ 6o тaдaбoт ва 6o пpинcипxoи aттecтaтcияи мyaccиcaxoи таъдимй мapбyтaнд. Мaxз paвaнди aттecтaтcия, xaмчyн якe аз шакл^и бaxoдиxй, oшкop мeнaмoяд, ки то чи дapaчa caмтxoи paвaнди таълим caмapaбaxшaнд. Якe аз paвaндxoи ашш бaxoдиxии ca^ дoнишaзxyдкyнй, ин ма^рт^ ва мaдaкaxoи aзбapнaмyдa дap фаюлияти таъдимй мeбoшaд. Чй тaвp ^били^и дoнишчypo нoтaкpop бaxoдиxй кapдaн ва чй тaвp кopи минбaъдapo бapoи om,o ба накша гиpифтaн лoзим аст? Чунин caвoдxo xaмeшa дap дap ayдитopия ва дap paвaнди тaйëpй ба мaшFyдиятxo, инчунин зимни Hycox^axo 6o xaмкopoн пaйдo мeшaвaнд. Табиист, ки caвoдxoи гyнoгyнe пaйдo мeшaвaнд, ки ба oнxo чaвoб ëфтaн дyшвop ает. Дap та^ки^т^и гyнoгyни илмй, ca^ ca^xn^™^ ба тaвpи гунгун шapx дoдa шудааст.

Раванди aттecтaтcия инчунин ба cai^ азхудкунии бapнoмaи таъдимй ва ба шфати фaъoдияти иштиpoкчиëни oн такя мeнaмoяд.

Бинoбapи ин, натихаи car^ дoниши мyocиpи тaъдимгиpaндaгoни ca1!^ муайяни тахот^т (ибтидoй, мина ва o-лии кacбй), ки зepи oн кoбилият ва caлoxияти хал кapдaни пpoблeмaи мавхуда, дap acocи дapккyнии caroxra-ixo фахмида мeшaвaд. Махз мaкcaд ва вазифа ва мyxтaвoи aттecтacияи давлатй мyaccиcaxoи таъдимй аз хамин ибopaт аст.

Дap ин xoлaт, caixn cифaти тaxcилoт ва дapaчaи дoнишaндyзй 6o ^битяти xan кapдaни намудри гyнoгyни пpoблeмaxo муайян мeшaвaд ва барти ин, иcтифoдa кapдaни чунин вocитaxoи мaъpифaтй зapypaнд:

-caтxи дoнишxoи маъмудии ибтидoй - oдитapин, вате caтxи yнивepcaлии oмyзиш ба тapзxoи acocии фaъoдият (xoндaн, pacмкaшй, навиштан, кop дap кoмпютep ба шфати иcтифoдaбapaндa, фaxмидaни мycикй ва f.);

-caixn дoнишxoи фyнкcиoнaлй ë ^били^и xan кapдa тaвoниcтaни мacъaлaxoи cтaндapтии coxaxoи гyнoгyни фaъoдияти xaëтй;

-caлoxиятнoкии (yмyмифapx,aнгй, то кacбй, мeтoдoлoгй):

-caлoxиятнoкии yмyмифapxaнгй - caтxи бapoи xyдoзмoй (xyдидopaкyнй)-и эчoдй-фaъoдиятии щахшят кoфй ба apзишxoи фaзoи вaceъи фapxaнгй paвoнaшyдa, инчунин мaxopaти бaxoдиxй кapдa тaвoниcтaни кoбилиятy им^ният^и худ;

-caлoxиятднoкии то ка^й - caтxи бapoи интиxoби бoшyypoнaи кacб ва oмoдaгй барти oмyзиши бoмyвaфaкият дap мyaccиcaи тaxcилoти миëнaи умумй;

-caлoxиятнoкии мeтoдoлoгй — caixn бapoи мyнocибaти мycтaкилoнaи та^ки^тй ба xaлли дoиpaи вaceи ма^ала^и xycycияти нaзapиявй ва амалй дoштa [3, 4].

Бoяд кайд rap^ ки тapтиб дoдaни мoдeди муайяни хатмкунандагон, бapoи тaмoми мyaccиcaxoи таъдимй ва тава(хуги ин мoдeл ба хатмкунанда бaxo дoдaн ва аз p^ тaмoми чyзъxo (киcмaт)-xoи та^итат aттecтaтcия гyзapoндaн, xeлe дyшвop ва ^p^ Faйpиимкoн аст. Фа^дияти мyaccиcaxoи таъдимй xeлe мypaккaб буда, xaмaи нaтичaxoи бaнaкщaгиpфтaи oн дap нишoндиxaндaи катъиян бapoбapи aндoзaгиpии микдopй муайян кapдa нaмeщaвaнд. Мypaккaбии бeщтap аз ин дap cиcтeмaи мaopиф дap мачмуъ тавоиф мeëбaд, аз ин caбaб муайян кapдaни нaтичaгиpй бapнoмaxoи тaъдимиpo 6o кoидaxoи гyзapoнидaни аттестатсия xaмбaстaгй (aлoкaмaнд) кapдaн дyшвop аст.

Хдмин тав^ муваффакияти татбики тaлaбoтxoи стaндapтy бapнoмaxoи таъдимй, аз дapaчaи мун^ибати эчoдкopoнaи мyтaxaccиc ба xarra мacъaлaxoи ташаккуди мaлaкaxoи ичтимoй ва ма^ала^и ташаккул ва инкищoфи ca^xn^«^ дoнишчyëн ва xaтмкyнaндaгoн вoбaстaгй дopaд.

Риoяи мeъëpx,oи этикаи oмyзгopй дap тapтиб (paвищ)-и aттeстaтcиoнй xaнгoми xap як caнчишy бaxoдиxии кopи aнчoмдoдaшyдa, бaxиcoбгиpии эxтиpoми щaxcии xap як иштиpoкчии paвaнди aттeстaтcия, эътиpoфи дoнишчyëн, вoдидaйн, oмyзгopoн, аз чoниби xaмaи ищтиpoкчиëни paвaнди aттeстaтcия xyкyки бapoбap ба акидаи щaxcй, бapoи ищтиpoк дap мyxoкимaи кopи худ, барти пeшниxoди нaтичaxo ва дaстoвapдxoи ни^атан бexтappo талаб мeнaмoяд. Фaзoи raraoxorn ва caъю кушищ ва кyмaки мyтaкoбил дap oшкop намудани mraroo'm ниcбaтaн пyppa ва бoэътимoд дoиp ба фaъoдияти мyaccиcaxoи таъдимй, кopмaндoн, дoнишчyëн, yнвoнчyëн, дoктopaнгxo, дoктopи фалгафа (Phd), дoктop аз pyи ^tHcoc, бapoи xapaктepиcтикaи кoмил, бapoи тaмoми

иштиорокчиёни раванди аттестатсияи муассисахои таълимй -бояд ба назар гирифта шавад. Саъю талош барои манфиати умумй, барои баланд бардоштани макоми вокеии муассисаи таълимй, дастовард ва проблемахои он, омили асосй на танхо худбаходихй аз чониби хайати профессорону омузгорони муассисаи таълимй, балки омили худомузишй, худидоракунй ва инкишофи эчодии онхо низ, шуда метавонад.

Хднгоми аттестатсия бояд натичахои вокеии мехнати касбии мутахассис, мутобикати натичаи мехнатии дар махорату малака ва салохиятхои касбй зухурёбандаи у, ба меъёру стандартхои, инчунин вокъият, гайристандартй будани натичаи мехнати дар эчодкорй зухурёбанда, баходихй карда шаванд. Чунин нуктаи назар муносибати системавию якчояро хангоми баррасии сатхи касбияти кормандро дар раванди аттестатсияи муассисаи таълимй пешбинй мекунад. Сатхи баланди касбй (тахассус), рушди салохиятнокии дар сатхи модели самараноки фаъолияти шахсй ташаккулёфта, сифатхои мухимми касбй, инчунин сатхи баланди малакаю махорати кормандонро ба низом медарорад.

Ба онхо салохиятнокии касбие, ки самарабахшии фаъолияти касбй, кобилиятхои касбй, тафаккури касбй, кобилияти дар вазъияти экстремалй кор карда тавонистан, тахаммулпазирй ва кобилияти ба омилхои номусоид мукобилият карданро нишон медихад; салохиятнокии ичтимоии коммуникативие, ки дар муошират ва дар хамкорихои касбй ошкор мешавад; салохиятнокии шахсй, ки дар мотивхои касбй, даъвохо, пешгуй ва дурандешй, инчунин дар канеъгардонй аз фаъолияти касбии худ ошкор мешавад, дохил мешаванд.

Хдмин тавр, дар раванди аттестатсия бахо додан ба таври вокей ба натичаи фаъолияти мутахассис бо назардошти нишондихандахои зикршуда тахлил кардан, хеле мухим мебошад [5]. Баъзе мутахассисон чунин мешуморанд, ки дар бораи худ, махсусан дар бораи кобилиятхо ва салохиятхои худ хама чизро медонанд. Одатан, онхо иштибох мекунанд. Натичахои аттестатсияи муассисаи таълимй, бояд муайян намояд, ки кадом малака ва донишхо замонавй набуда, рушду азнавсозиро талаб мекунанд.

Хулосаи дигар он аст, ки тахлили натичахо дар раванди аттестатсияи кормандони муассисаи таълимй низ ба зуд ошкор кардани сохаи фаъолияте, ки дар он худбоварии зехнии баъзе кормандон чихати муносибати нодурусти тарафайн мегардад. Баъзан вакт мутахассисони муассисахои таълимй ба малакаю донишхои дигарон беэътиборона муносибат мекунанд ва ё чунин мешуморанд, ки сатхи салохияти касбии онхо дар сохаи худ ба онхо дониши дигар фанхоро иваз низ мекунад, ки ин натичагирии нодуруст хаст. Аксаран сабаби натичахои гайриканоатбахш, камбудии махоратхои азбарнамуда ё беэътиборй ба донишхое мебошад, ки ба салохияти бевоситаи мутахассиси мазкур мансуб нестанд.

Инчунин хулосаи мухим аз тахлили натичахои аттестатсия, зарурати бархам додани такаббури зехнй ва кор аз болои хосил намудани малакаю махоратхо ва салохиятхоеро бояд дарбар гирад, ки барои пурра кушодани хамаи кобилиятхои хатмкунандаи муассисахои таълимй - омузгор, мутахассисе, ки такдири насли оянда дар дасташ аст, имконият дихад.

Хулоса махорату малака ва салохиятнокии касбии хуби азбарнамудаи хатмкунандагон дар раванди омузиш дар муассисахои таълимй, барои мутахассисоне, ки дар муасссаи таълимй дар оянда фаъолият менамоянд, инчунин барои хатмкунандагоне, ки дар истехсолот барои кору фаъолият равона карда мешаванд, яке аз талаботи аввалиндарача ва зарурй мебошад. Ин талаботхо хангоми ба кор кабул намудани мутахассисони омодагардида, меъёрй асосй буда барои рушду камолоти ояндаи шахсият у, инчунин дар рушди фаъолияти оянда у низ сахми арзанда мегузорад.

АДАБИЁТ

1. Большой энциклопедический словарь. В 2-х Т. / Под ред. //АМПрохорова. -М.: Сов. энцикл., 1991. - 81с.

2. Низомномаи Агентии назорат дар сохаи маориф ва илми назди Президенти Чумхурии Точикистон, Душанбе- 2020

3. Майоров АН. Мониторинг в образовании. СПб. - 1998.

КОМПЕТЕНТНОСТЬ В ПРОЦЕССЕ АТТЕСТАЦИИ ОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ УЧРЕЖДЕНИЙ

В статье рассматривается компетенция в процессе аттестации образовательного учреждения, который предполагает привлечение специалистов для проведения объективных экспертиз вне зависимости от деятельности образовательного учреждения, использование комплекса обоснованных и апробированных методов анализа, анкетирования, социологических исследований, анализ фактов и

документов, условий работы преподавательского состава и вспомогательный персонал, администрации, а также достижений студентов и отзывы родителей и общество о деятельности образовательного учреждения и компетенции Агентства по надзору в сфере образования и науки при Президенте Республики Таджикистан.

Ключевые слова: аттестация, образовательное учреждение, компетенция, предпрофессиональная компетенция, профессиональная компетенция, методологическая компетенция.

COMPETENCY IN THE PROCESS OF ATTESTATION OF EDUCATIONAL INSTITUTIONS

The article explores competence in the process of attestation of an educational institution that involves specialists to conduct an objective examination regardless of the activities of an educational institution, use of a set of grounded and approved methods of analysis, questionnaire survey, sociological research, analysis of facts and documents, working conditions of teaching staffand supporting personnel, administration, as well as achievements ofstudents andfeedbackfrom parents and society on the activities of the educational institution and competence of the Agency for Supervision in Education and Science under the President of the Republic of Tajikistan.

Keywords: certification, educational institution, competence, pre-professional competence, professional competence, methodological competence.

Сведения об авторе:

Рахмонов Шариф Мадиномович - кандидат педагогических наук, заведующий отделом по надзору за качеством образования Негосударственного образовательного учреждения «Медико - социальный институт», Тел: (+992) 933696224

About the author:

Rakhmonov Sharif Madinomovich - candidate ofpedagogical sciences, head of the Departmentfor Supervision of Quality in Education of the Non-governmental Educational Institution "Medical and Social Institute", Tel.: (+992) 933696224

АНАЛИЗ ФЕНОМЕНА СОЦИОКУЛЬТУРНОЙ КОМПЕТЕНТНОСТИ УЧИТЕЛЕЙ АНГЛИЙСКОГО ЯЗЫКА В КОНТЕКСТЕ ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ И ЛИЧНОСТНОЙ ГОТОВНОСТИ К ОСУЩЕСТВЛЕНИЮ ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ

Сангинова М.Б.

Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни

Содержательное наполнение и особенности взаимосвязи компонентов социокультурной компетентности студентов факультета иностранных языков позволили определить ее как интегративное, относительно устойчивое, личностное образование, характеризующееся:

а) связью студента - будущего учителя иностранных языков с системой универсальных ценностей, включающих в себя знание о ценностях родной и иноязычной культур;

б) умением вычленять культурные ценности посредством наблюдения за носителями других культур и взаимодействия с ними; умением применить названные знания в практике общения с целью достижения взаимопонимания на основе создания общего значения; умением построить собственное вербальное и невербальное поведение в соответствии с нормами культуры изучаемого языка;

в) эмпатией - желанием и готовностью восприятия «другого» как равноправного, толерантностью, адаптацией к явлениям иноязычной культуры.

Компонентный состав социокультурной компетентности определил выбор ее критериальных оснований.

Мы определяем критерий как «признак, на основании которого производится оценка, средство проверки, мерило оценки. В теории познания — признак истинности или ложности положения»

Формирование социокультурной компетентности студентов — будущих учителей иностранных языков - предполагает создание в сознании у обучающихся ментального (психического) эквивалента системы изучаемого языка, а также образа мира, специфичного для данной иноязычной культуры и обслуживающего её иностранного языка

Когнитивная теория открывает широкие возможности для развития социокультурной компетентности студентов. Эта теория, направленная на развитие интеллекта у студентов и связанная с познанием второй культурной реальности, нашла свое отражение в известной методической концепции «знание мира», предложенной профессором английской филологии Д. Хиршем (1987), который, разрабатывая теорию

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.