Научная статья на тему 'ВЛИЯНИЕ ГЛОБАЛИЗАЦИИ НА НРАВСТВЕННОСТЬ ПОДРАСТАЮЩЕГО ПОКОЛЕНИЯ И МОЛОДЁЖИ В СЕМЬЕ'

ВЛИЯНИЕ ГЛОБАЛИЗАЦИИ НА НРАВСТВЕННОСТЬ ПОДРАСТАЮЩЕГО ПОКОЛЕНИЯ И МОЛОДЁЖИ В СЕМЬЕ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
170
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГЛОБАЛИЗАЦИЯ / СЕМЬЯ / ШКОЛА / ОБРАЗОВАТЕЛЬНЫЕ И ВОСПИТАТЕЛЬНЫЕ ПРОГРАММЫ / НРАВСТВЕННОЕ ВОСПИТАНИЕ / СЕМЕЙНОЕ ВОСПИТАНИЕ / СРЕДСТВО МАССОВОЙ ИНФОРМАЦИИ / ПОДРАСТАЮЩЕЕ ПОКОЛЕНИЕ И МОЛОДЁЖИ / СВЯЗЬ ШКОЛЫ И СЕМЬИ / ПОЛОЖИТЕЛЬНОЕ И ОТРИЦАТЕЛЬНОЕ ВЛИЯНИЕ ГЛОБАЛИЗАЦИИ

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Чобулова Наргиза Мемондустовна

В статье говорится, что процесс глобализации цивилизаций в условиях стремительного развития, развития технологий и информации оказывает как положительное, так и отрицательное влияние на нравственное воспитание подрастающего поколения и молодёжи. Исходя из этого, в сложных условиях современного мира возникает необходимость совместного, систематического, последовательного и постоянного сотрудничества семьи, школы и общественности в воспитании подростков и молодёжи по возможности устранения негативных сторон глобализации, эффективно используя знания, умения, навыки и свой жизненный опыт. В этом отношении СМИ имеют особый статус и охватывают практически всю жизнь человека. Конечно, это требование ХХI века, и не все страны планеты остались за бортом. Положительная сторона глобализации в том, что в ХХI веке люди стали более подвижны, активны, способны выполнять несколько действий, тратить меньше времени и добиваться желаемых результатов. На основе показателей СМИ очевидно, что из года в год молодое поколение и молодые люди становятся более активными в образовании и находят пути приобретения независимости и самообразования. Важную роль в этом конечно, играет семья.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE IMPACT OF GLOBALIZATION TO THE MORALITY OF THE GROWING UP GENERATIONS AND YOUTH IN THE FAMILY

The article says that the process of globalization of civilizations in the context of rapid development, development of technologies and information has both positive and negative impact on the moral education of the younger generation and youth. Based on this, in the difficult conditions of the modern world, there is a need for joint, systematic, consistent and constant cooperation of the family, school and the public in the upbringing of adolescents and young people, if possible, to eliminate the negative aspects of globalization, effectively using knowledge, skills, talents and their life experience. In this respect, the mass media have a special status and cover almost the entire life of a person. Of course, this is a requirement of the XXI century, and not all countries of the planet have been left behind. The positive side of globalization is that in the 21st century people have become more mobile, active and able to perform several actions, spend less time and achieve the desired results. Based on the indicators of the mass media, it is obvious that from year to year the younger generation and young people become more active in education and find ways to gain independence and self-education. Of course, the family plays an important role in this.

Текст научной работы на тему «ВЛИЯНИЕ ГЛОБАЛИЗАЦИИ НА НРАВСТВЕННОСТЬ ПОДРАСТАЮЩЕГО ПОКОЛЕНИЯ И МОЛОДЁЖИ В СЕМЬЕ»

ПРОЦЕСС ФОРМИРОВАНИЯ ВНУТРЕННЕЙ РЕЧИ КАК ВТОРОГО ЯЗЫКА

Статья посвящена изучению процесса формирования внутренней речи как второго языка в условиях процесса развития учащихся средней школе. Автор статьи на конкретных примерах показать роль и значение принципов обучения. А также предоставляет информацию о достижениях, трудностях и путях их решений в этой сфере деятельности.

Ключевые слова: процесс, формирования, речи, язык, учащихся, школ, образования, деятельности, принцип, значение.

THE PROCESS OF FORMING INTERNAL SPEECH AS A SECOND LANGUAGE

At this article is devoted to the study of the formation ofinternal speech as a second language in the conditions of the developmentprocess of the high school students. The author of this article, using concrete examples, shows the role and importance of teaching principles. It also provides information on achievements, difficulties and ways of their solutions in this field of activity.

Keywords: process, formation, speech, language, students, schools, education, activities, principle, value.

Сведения об авторе:

Умарова Зульфиза Махмудовна - учительница начальных классах школ №16 г Душанбе, тел.: (+992) 938100261

About the author:

Umarova Zulfiza Mahmudovna — Primary school teacher schools No. 16, Dushanbe Tel: (+992) 988928781

ТАЪСИРИ ЧДХРНИШАВЙ БА АХЛОКД НАСЛИ НАВРАС ВА ЧАВОНОН ДАР ОИЛА

Чобулова Н.

Донишгохуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

«Замонимо, замони ниуоятмураккабвапечидаи таърихи башарй...-замони зууури фаъоли неруцои такридкор, замони таблиг ва паун намудани юяуои тундгарой, густариши хатаруои экстремизм, циноятцои муташаккили трансмиллй, коуиши маънавии цомеа ва падидахои дигари номатлуб низ мебошад. Бинобар ин, уамеша дар хотир бояд дошт, ки дар шароити кувват гирифтани равандуои уауонишавй ва мураккаб гардидани авзои сиёсии уауон тануо миллатуое пойдор мемонанд, ки ууввияти худро махфуз медоранд».

Эмомалй Рахмон

Ин таъкиди Асосгузори сулху вахдати миллй, Пешвои миллат, Президента мамлакат мухтарам Эмомалй Рахмон ба хамаи халки шарифи точик ва точикистониён, аз дехкони захматкаш сар карда то ахли зиёи чомеа як хел садо дихад. Чунки дар ин шароити мураккаби чахони муосир «аз як гиребон сар бароварда» дар таълиму тарбияи насли наврас ва чавонон, дар доираи имконият, аз дониш, махорат ва тачрибаи зиндагии худ истифода карда, хисаи худро гузорем. Дар амалй гаштани ин проблемаи мухим накши оила, муассисахои тахсилоти миёнаи умумй, донишкадаю донишгоххо хеле калон аст.

Чи тавре, ки аз ВАО (телевизион, радио, шабакахои ичтимой) возех мегардад, ходиса ва вокеахои ачиб руй дода истодааст, ки боиси нигаронии чомеаи чахонй шудааст. Аз чумла, дар карни XXI интернет ихтирои бузурги чахонишавй буда дар тарбия ва таълими насли наврас ва чавонон хам таъсири мусбат ва хам таъсири манфй мерасонад.

Тарафи мусбат дар он аст, ки дар асри XXI одам бештар зудхаракат шуда фаъол гардида, кобилияти худро метавонад яку якбора якчанд амалро ичро кунад (ба воситаи скайп гуфтушунид гузарондан, дар хавопаймо буда дар баробари хамин ахборотхои чахониро тамошо кардан ва хисобот навиштан).

Аз чихати тахсилот чахонишавй ва ракамшавй (цифровизация) инчунин барои наслхои наврас фоиданок аст. Чи тавре, ки аз ВАО маълум мешавад сол аз сол насли наврас ва чавонон дар таълиму тарбия фаъолтар шуда истодаанд ва роххои мустакилона ва худомузиро ёфта истодаанд. Бояд тазаккур дод, ки муассисахои тахсилоти миёнаи умумй бо технологияхои навини ахборотй тачхизонида шудааст, ки ин имконият медихад дарси хонандагон шавковар гузарад: робототехника инкишоф ёфта истодааст-техникаи оянда имконият аст, ки сохахои гуногуни илмро аз хона набаромада аз худ кунанд. Чихати манфиаш дар он аст, ки аввал асос на рафтор ва тарбия мешавад, балки танхо махорати мутахассис.

Раванди чахонишавй ташаккули мухити нави иттилоотии чомеа барои инкишофи хамачонибаи инсон, пеш аз хама насли наврас ва чавонон халлу фасли пурсамари проблемахои тахассусй, икттисодй,

интимм ва мoддй имкoнияти кaлoн фapoxaм мeopaд. Aммo ин имкoнoIpo шак^^ иcгифoдa бypдa мeгaвoнaнд, ки дoниш, мaxopaт ва мaлaкaxoи зapypй дoштa бoшaнд ба фaзoи иIтилooтй capфaxм paвaнд ва ё вopид шаванд.

Аз ин py paвaнди чaxoнишaвй такш мeнaмoяд ташкили кopxoи тадкикотню оанчншй ва бaxo дoдaн ба натнчаи кopxoи oид ба таълиму тapбияи нacли нaвpac ва naroroRpo дap мадди аввал ^pop ди^м. Зapypияти ин omhhxo тaдбиpxoи зepинpo дap тapбияи нacли нaвpac шшбинй мeкyнaд:

- таъмини пyppaи бapнoмaxoи таълимию тapбиявй;

- муайян намудани тaмoюлxoи эxтимoлии дyp шудан аз xaтapxoи чaxoнишaвй;

- бaxo дoдaн 6o пyppa таъмин намудан ва иcгифoдaи caмapaнoки га^ивати мyocиp дap чapaëни таълиму тapбия;

- еанчиши дoниши oмyзгop ва paвoншинocoн дap üOxaи тaxcилoти ибтидoй.

Якс аз poxxoH пeшгиpии тapaфи манфии чaxoнишaвй дap тapбияи нacли нaвpac, бoяд низoми таълиму т^бия, 6axycyc т^бияи axnoH^ нacли нaвpac ва чaвoнoн дap заминаи эxëи фapxaнгy cy^ai^M миллй, pyкнx,oи иcгиклoлиятy давлат, carnx® пeшpaфти чoмea ва apзишxoи миллию yмyмибaшapй ба pox мoнeм.

,3ap xap як дaвpa далсли аосюй oн мeмoнaд, ки дap oHnaH üoлим нacли бoтapбия ва намунавй ба вoя мepacaд. ,3ap бapoбapи бoтapбиягии xyди пaдapy мoдap инчунин ба кaмoл pacoнидaни oнxo вазифа ва маоъулияти баланди oнxo дap назди давлат ва чoмea мeбOшaд. Aммo тaFЙиpoтxoи дap вакти oxnp pyйдиx,aндa ва бaдaxлoкд дap чoмea aнъaнaxoи oилaвиe, ки acocи т^бия буд, кocтa шуда иcгoдaacг.

,3ap бapoбapи тapaккиëти чoмeaи xœnpa тaFЙиpoтxoи му^им дap aндeшaxo ниебат ба onna ба амал oмaдa истщаанд. Талаботи мyнocибaтxoи бOзopй мазмуни omhhh иктиüOдиpo таквият мeдиx,aд. Он таш^ дoдaни мyнocибaIpo ба шaxcияи oM^rap, apзишxoи axлoкии oмyзropoн ва пaдapy мoдap лoзим мeшyмopaд.

,3ap зaмoни xœnpa aндeшaxoи дypycг, ки xaMH^ capчaшмaи (манбаи) ташаккули дypycги oHna ва Xимoяи пcиxoлoгй дap oHna вучуд дoшт вaйpoн шуда истщааст. Baктс, ки пaдapy мoдap дap тapбияи фapзaндoн чунин aндeшaи xaro дopaнд, ки вазифаи okxo xypoндaнy пyшoндaн аст ва таълиму т^бия вазифаи мактаб мс6oшaд. Мaxз 6apoH ин aндeшaи галати бaъзe пaдapy мoдap дap Крнуни 4yMxypHH TonH^^e ««flap 6opaH маоъулияти пaдapy мoдap дap таълиму тapбияи фapзaнд» таъкид шудааст, ки «Бaъзe пaдapy мoдapoн тapбияи фapзaндoни xyдpo ба мактаб xaвoлa намуда, чунин мeпиндopaнд, ки гу кopи таълиму тapбия факат вазифаи MyaccHcaH таълимй мeбoшaд».

Ошр xano аз вазъи фapзaндoни xyд дap тaълимгoxxo вoкиф нашуда, ба MyaccHcaxoH таълимй paфтaн ё нapaфтaни oнxo тaxти нaзopaт нaмeгиpaнд ва кyдaкoнpo баъди дapc ба мaшFyлиятxoи мaнфиaтoвap paxнaмoй нaмeкyнaнд.

Tapбия дap oHna ин paвaнди мaкcaднoки пeдaгoгй аст, ки дap xyд так^и xaMapysaH oбъeктивии пaдapy мoдap, xaмчyн якс аз инститyтxoи тapбияи наели нaвpacpo дap xyд тачаооум мeнaмoяд. Хдмчунин chmoh oHnaH MyocHpH точик ва тapбияи y yCTybop тaFЙиp ёфт. Чунки кушишн (тсндeнcияи) чaxoнишaвй мaxcycaн ба oHnaH MyocHp (xœnpa) тaъcиpи бOшиддaт м^аома^ ки тaдкикoтxoи oorcHonornH дap 4yMxypHxoH пaüo Шypaви гyзapoнидa шуда аст (аз чумла дap 4yMxypHH Kaзoкистoн) oнxopo мeгaвoн 6o нишoнaxoи зсpин инъикoc ^д:

- якум, 50-60%-и oHnaxoH чaвoни пypcидaшaвaндa xoxиши anoxia аз пaдapy мoдap зиндагй кapдaнpo roxop намуданд. Аз як тapaф чаюгон ба мустакиюна зиндагй кapдaн oдaт мeкyнaнд, аз тapaфи дигap poбитaи ^т^аф^ aвлoд дap oHna катъ мет^дад.

Бoбoю бибй дap oHna 6eшгap ба тapбияи нaбсpaxo машгул шуда, пaдapy мoдapи onnaH чaвoн бoшaд, аз тapбияи фapзaнд дyp MonAa дap ташкнл ва ниroxyбини кудак ва ташкили анъанаи xaëra oилaвй кам эътибop мeдиxaнд. Баъзан пaдapy мoдapи чаюн камбудии фapзaндoнpo Hcnox кapдaнй шаванд, бoбoю бибй т^афи нaбepapo мeгиpaнд, кн oкнбaти xy6 нaдoштa, ба эpкa кaлoн шудани y оабаб мeшaвaд.

- якс аз xycyc™!xoH oHnaH xœnpa ин дeмoкpaтй (oзoд) будани мyнocибaтн ^т^аф^ дoxнлиoнлaвй

аст;

- xycycиятн даг^ дap инкишoфи мyнocибaтxoи oнлaвй ин oдaтaн дaлeлxo дap 6opaH чyдoшaвй дap oHna аст. Tapбиян xareHe, кн xoch xanrç аст галичан кувваи (тaъcнpи) xyдpo гум ^да истoдaaнд, ба акндаи 4oMea чyдoшaвй якс аз poxxoH аз xona^oH пpoблeмaвй бapoмaдaни oнxo 6axo дoдa мeшaвaд. ,3ap натнча микдopи здади мoдapoни тaнxo, oHnaxoH нoпyppa ва f. бoяд тaзaккyp дoд, ки M^ox^a ва тaдкикoтxoи гyзapoнндaи mo низ таодщ намуд.

Бoз якс аз xycyc™!xoH xoch тapбия дap onnaH xœnpa ин нapacндaни po6HraH дyгapaфa ва мyнocибaтн Faмxopoнa байни aъзoëни oHna мeбoшaд. Бo оабаби pyxoH дapoз xœnp набудани пaдapy мoдap тapбияи кудак бepyн аз дoиpaи диккатн oнxo мeмoнaд. FaMxopHH пaдapy мoдap 6o пул таъмин ^дан, вocнтaxoи мoддй мукаммал ^да мeшaвaд. Tapбия дap чунин onna дap caтxи паст ^pop мeгиpaд.

Илoвa 6ap ин нaвpacoн ва чaвoнoни xœnpa тaмoмaн дигapxeлaнд. Ошр кoмнлaн дигap xen тapбия ва тaлaбoтxo дopaнд. Бинoбap ин пaдapy мoдap lycE^H^^ нaмeгaвoнaнд чapaëни ичтимoишaвй дap тapбияи нacли нaвpacpo амалй нaмoянд. ,Uap ин чo po6HraH мyстaxкaм 6o мактаб лшим аст.

Хусусиятхои дар боло номбаршуда ба пастшавии ичрои ухдадорихои оилавй оварда мерасонад. Дар натича тарбия дар сатхи пасти инкишофи худ карор мегирад, рафторхои ношоистаи наврасон дар чомеа васеъ пахн мешавад, ки ин таъсири манфии чахонишавй ба ахлоки насли наврас ва чавонон мебошад.

Бавучудоии чунин холатхо дар чомеаи мо пеш аз хама ба тавлид ёфтани таъсири манфии фарханги (маданияти) Гарб, ки ба табиати тарбияи мо бегона аст, дуюм ин, ки сатхи омодагии чавонон ба хаёти оилавй нокифоя аст.

Хдмзамон чараёни омода намудани насли чавон ба хаёти оилавй дар мухити оила, муассисахои тахсилоти миёнаи умумй, донишкадаву донишгоххо ба талаботи руз чавобгу нест.

Мушохида ва сухбати мо бо чавонон нишон дод, ки онхо хохиши дар бораи хаёти оилавии ояндаи худ шавк ва эхтиёч доранд.

Мутаассифона мо диккати худро ба омода намудани мутахассиси сохибкасб равона мекунем, ки хангоми фаъолият технологияхои нави гуногунро истифода бурда тавонад, аммо кобилияти онхоро нисбат ба ташкили хаёти оилавй фаромуш мекунем.

Бинобар ин, хар як маданияти ниёгони мо-ин хазинаи (ганчинаи) арзишхои маънавй аст ва барои инкишофи мунтазами хар як авлод остонаи хаётиро кадам монда бояд ба тачрибаи наслхои пешин такя кунад.

Падару модарон, калонсолон, омузгорон, умуман шахсоне, ки ба таълиму тарбияи насли наврас машгуланд бояд барои тарбияи ахлокии наврасон шароити заруриро фарохам оваранд. Махсусан дар давраи хозира-чахонишавии тамаддунхо. Бинобар ин: «Таълиму тарбия дар пайвастагии мутакобилаи се нихорди ичтимой: оила, мактаб ва чомеа руху равони вокей пайдо мекунад. Аммо ба ин се ниход мухити атроф ва фазои иттиолоотй, ки дар натичаи раванди чахонишавй вусъати азиме пайдо кардааст, таъсири зиёд мерасонад» [1, с6].

АДАБИЁТ

1. Суханронии Президент Чумхурии Точикистон Эмомалй Рахмон оид ба лоихаи Крнуни Чумхурии Точикистон «Дар бораи масъулияти падару модар дар таълиму тарбияи фарзавд». Душанбе, 14 декабри 2010.с.6.

2. Рахимов. Х., Нуров А. Педагогика. Душанбе, 2011.

3. Атемова К.Т. Влияние глобализации на развитие традиционного семейного воспитания. Межджурнал прикладных и фундаментальных исследований.2014. №9-1.

4. Ишембитова З.Г. Проблемы воспитания детей в семье в условиях глобализации общества. Журн. Вестник Башкирского университета. 2014.

5. АНуров. Накши арзишхои маънавй дар тарбияи мактабиёни хурдсол Душанбе, 2002.

6. АНуров Талаботи муосир ба тарбияи насли наврас ва чавонон. Душанбе, 2017.

7. Гребенников И. В. Семья: воспитательные возможности. М.: Знание, 1985. 40 с.

8. МКрсимов, АСамиев Самтхои асосиитарбия вабанакшагирии он. Душанбе, 2001.

9. Х.Рахимзода «Оила ва чомеаи». Душанбе, 1999

10. www.cyberleninka.ru.

ВЛИЯНИЕ ГЛОБАЛИЗАЦИИ НА НРАВСТВЕННОСТЬ ПОДРАСТАЮЩЕГО ПОКОЛЕНИЯ И МОЛОДЁЖИ В СЕМЬЕ

В статье говорится, что процесс глобализации цивилизаций в условиях стремительного развития, развития технологий и информации оказывает как положительное, так и отрицательное влияние на нравственное воспитание подрастающего поколения и молодёжи. Исходя из этого, в сложных условиях современного мира возникает необходимость совместного, систематического, последовательного и постоянного сотрудничества семьи, школы и общественности в воспитании подростков и молодёжи по возможности устранения негативных сторон глобализации, эффективно используя знания, умения, навыки и свой жизненный опыт. В этом отношении СМИ имеют особый статус и охватывают практически всю жизнь человека. Конечно, это требование ХХ века, и не все страны планеты остались за бортом.

Положительная сторона глобализации в том, что в ХХ веке люди стали более подвижны, активны, способны выполнять несколько действий, тратить меньше времени и добиваться желаемых результатов. На основе показателей СМИ очевидно, что из года в год молодое поколение и молодые люди становятся более активными в образовании и находят пути приобретения независимости и самообразования. Важную роль в этом конечно, играет семья.

Ключевые слова: глобализация, семья, школа, образовательные и воспитательные программы, нравственное воспитание, семейное воспитание, средство массовой информации, подрастающее поколение и молодёжи, связь школы и семьи, положительное и отрицательное влияние глобализации.

THE IMPACT OF GLOBALIZATION TO THE MORALITY OF THE GROWING UP GENERATIONS AND YOUTH IN THE FAMILY

The article says that the process of globalization of civilizations in the context of rapid development, development of technologies and information has both positive and negative impact on the moral education of the younger generation and youth. Based on this, in the difficult conditions of the modern world, there is a need for joint, systematic, consistent and constant cooperation of the family, school and the public in the upbringing ofadolescents and young people, if possible, to eliminate the negative aspects of globalization, effectively using knowledge, skills, talents and their life experience. In this respect, the mass media have a special status and cover almost the entire life of a person. Of course, this is a requirement of the XXI century, and not all countries of the planet have been left behind.

The positive side of globalization is that in the 21st century people have become more mobile, active and able to perform several actions, spend less time and achieve the desired results. Based on the indicators of the mass media, it is obvious that from year to year the younger generation and young people become more active in education and find ways to gain independence and self-education. Ofcourse, thefamily plays an important role in this.

Key words: globalization, family, school, educational and upbringing programs, moral education, family education, mass media, the younger generation and youth, the connection between school and family, the positive and negative impact of globalization.

Сведение об авторе:

Чобулова Наргиза Мемондустовна - старший преподаватель кафедры педагогики и психологии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни Тел: (+992) 988669896 E-mail: nargis_89chobulova@mail.ru Адрес: город Душанбе, р. Сино, улица Гисар 22, кв. 15.

About the author:

Chobulova Nargiza Memondustovna- senior theacher of the Department of pedagogy and psychology of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini Тел: (+992) 988669896 E-mail: nargis_89chobulova@mail.ru Adress: Republic of Tajikistan, Dushanbe city, st.Gissar 22, fl.15.

ИНКИШОФИ МЕТОДИКАМ ТАЪЛИМИ МУХАНДИСЙ ВА ГРАФИКЙ ДАР ДОНИШГО^О

Шамсидинов ХМ., Шерматов Д.А.

Донишгохи давлатии Хууанд ба номи академик Б.Fафуров

Айни замон дар назди мактабхои олй вазифаи тайёр кардани мутахассисоне гузошта шудааст, ки кобилияти дидани роххои умедбахши пешрафти илмй-техникиро доранд. Ахамияти ин вазифаро ниёзмандии фаврй дар шароити муосири ичтимоию иктисодй барои мутахассисони дарачаи баланди салохияти касбй, аз чумла дар сохаи графикаи анъанавй ва автоматикунонидашудаи мухандисй муайян мекунад. Таъмини ин сатхи таълим вазифаи бенихоят душворест, ки дар назди системаи маориф истодааст. Х,алли масъала дар бартараф кардани ихтилофи мавчуда байни усулхои анъанавии таълими фанхои графикаи мухандисй ва талаботе мебошад, ки шароити нави ичтимой, сиёсй ва иктисодй фарохам меоранд. Бо ин максад, маводи таълимии фанхои умумии касбй бояд дар хамон шакле пешниход карда шавад, ки ин дониш ба он талабот дошта бошад. Барои тайёр кардани кадрхои мухандисй, бояд дар хама мархдлахои таълим, аз чумла лоихахои мустакил, курсй ва дипломй саъй кард, ки мухити ягонаи яке аз системахои интегратсионии таррохй ва истехсолии компютериро (CAD / CAM / CAE) истифода баред.

Мавчудияти бастаи литсензия на танхо дар донишгох, балки барои хар як донишчу имкон медихад, ки банакшагирии омузиши мухандисй ва графикии донишчуён ба анчом расад (барои хамаи курсхо). Чунин омузишро бо дарназардошти усулхо ва технологияхои таълим, ки дар кафедрахо кабул шудаанд, чиддй ва хамачониба ташкил кардан мумкин аст.

Суръати муосири рушди воситахои иттилоотй ва техникй дар тамоми сохахои истехсолот афзоиши доимии хачми дониши графикиро талаб мекунад. Сифати нави тайёр кардани мухандис, пеш аз хама, дар тасхехи ногузири технологияи таълим ва оптимизатсияи мундаричаи курсхои фанхои графикй ("Геометрияи тасвирй", "Графикаи мухандисй", "Графикаи компютерй", "Графикаи таррохй") дида мешавад, то ки раванди омузиши мутахассиси оянда бехтар карда шавад. Аз ин лихоз, яке аз вазифахои омузгорони фанхои графикй эчоди усулхои муосири таълим ва маводхои таълимй дар фанхои графикй мебошад. Гайр аз он, ихтилофи байни усулхо ва воситахои дар чараёни таълим пешниходшударо ба сатхи рушди технологияхои муосир бартараф кардан зарур аст.

Вазифаи асосии мактаби олй аз он иборат аст, ки донишчу ба фикрронии мантикй, ёфтани роххои халли масъалахои мухандисй дар фаъолияти касбии оянда машгул шавад. Онро танхо дар мухити озоди эчодй пурра хал кардан мумкин аст, ки дар он барои фазои мусоиди ахлокй ва равонй байни муаллим ва

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.