Научная статья на тему 'СОЦИАЛЬНО-ИСТОРИЧЕСКОЙ ОСНОВЫ ФОРМИРОВАНИЯ ТАДЖИКСКОЕ НЕЗАВИСИМОЕ ГОСУДРАСТВО'

СОЦИАЛЬНО-ИСТОРИЧЕСКОЙ ОСНОВЫ ФОРМИРОВАНИЯ ТАДЖИКСКОЕ НЕЗАВИСИМОЕ ГОСУДРАСТВО Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
52
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ОСНОВА / СОЦИАЛЬНЫЙ / ИСТОРИЧЕСКИЙ / ФОРМИРОВАНИЯ / ГОСУДАРСТВА / НЕЗАВИСИМОСТЬ / ГОСУДАРСТВЕННАЯ НЕЗАВИСИМОСТЬ / ТАДЖИКИ / СОЗНАНИЕ / МИРОВОЗЗРЕНИЕ / ЗАДАЧА / СОЦИАЛЬНЫЕ ФАКТОРЫ / РАЗВИТИЕ / ИНОСТРАННЫЕ ЗАВОЕВАТЕЛЕ / ГОСУДАРСТВО САМАНИДОВ / ТАДЖИКСКАЯ ГОСУДАРСТВА / Х СТОЛЕТИЯ / ЗАВОЕВАНИЕ МУГУЛЫ / ШАЙБОНИДЫ / МАГНИТЫ / ОБЪЕДИНЕНИЕ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Гулахмедов Мусамир, Шерматов Бахром Гурезович

В настоящее статье речь идет о социально-исторической основы формирование таджикского независимого государство. По мнению автора, основа любой государственной независимости, прежде всего, является сознание и мировозрение, которых люди с целью осуществления своих задач в обществе стараются решить судьбу без всяческих барьеров. Таким образом, социальные, исторические и политические факторы оказывают влияние на этом процессе, включая в развитие независимости в целом.Как показывают анализы и рассмотрение, таджикской нации преодолевала многие неудачи после коллапса Саманидов. Начиная с конца 1Х и начала Х-го столетия иностранные завоеватели постарались повлиять на объединение таджикской нации и сохранять его в состояние распада. Прошлое история показывает, что наша нация находилась под управлением мугулы, шайбониды и мангиты и не сохранили свои независимости. Следует отметить, что лишь после распада Советского Союза в 1991 Таджикистана приобрела независимость, и на сегодняшней день является полноценным членом Организации Объединенной Нации и боле 150 стран мира признавали независимость нашей страны. Наряду с этим, Таджикистан имеет экономическую, политическую, военную и культурную отношение с более 200 стран близкого и дальнего стран мира.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE SOCIO-HISTORICAL BASIS FOR THE FORMATION OF INDEPENDENT TAJIK STATE

This article deals with the socio-historical basis of the formation of the Tajik independent state. According to the author, the basis of any state independence, first of all, is the consciousness and worldview, which people in order to carry out their tasks in society are trying to solve the fate without any barriers. Thus, social, historical and political factors influence this process, including the development of independence in General. Analysis and review show that the Tajik nation has overcome many setbacks after the collapse of the Samanids. Since the end of the 9th and the beginning of the 10th century, foreign conquerors have tried to influence the union of the Tajik nation and keep it in a state of disintegration. Past history shows that our nation was under the control of muguli, shaibony and mangiti and has not kept their independence. It should be noted that only after the collapse of the Soviet Union in 1991, Tajikistan gained independence, and today is a full member of the United Nations and more than 150 countries recognized the independence of our country. At the same time, Tajikistan has economic, political, military and cultural relations with more than 200 countries of the near and far world.

Текст научной работы на тему «СОЦИАЛЬНО-ИСТОРИЧЕСКОЙ ОСНОВЫ ФОРМИРОВАНИЯ ТАДЖИКСКОЕ НЕЗАВИСИМОЕ ГОСУДРАСТВО»

также трудности строительство автотрасс на участке Мургаб-Хорог. Кроме того, на основе местных и архивных материалов более подробно устанавливается имена водителей участников первого пробного интернационального рейса по трассу Ош-Хорог как С.А. Алахвердов, Мирошниченко, Усов и др. Памирцы, после открытия трасса тогда с гордостью называли автодорогу Ош -Хорог «Рохи хаёт» (Дорога жизни), так как по ней они получили почти все: из Украины - хлеб, из Баку - керосин, из Сибири -лес, из Урала - тракторы и др.

Ключевые слова: Памир, бездорожье, овринги, вьючный транспорт, караванный путь, колесный дорог, автодорога.

HISTORY OF CONSTRUCTION OF THE OSH-CHOROG HIGHWAY IN PAMIR

The article is dedicated to the history of one of the most important construction projects of the first and second five-year planning era - the construction of the Osh-Horog highway in the Pamirs during the 1920-1930-s of the XX century, the history of construction, as well as the difficulties in the faced during the construction of this highway on the segment lying between Murgab and Khorog. Besides, based on the resources accessed from the local and archival materials, the names of the pioneer drivers - who drove for the first time on this international highway, as S.A. Alahverdov, Miroshnidhenko, Usov, etc - is defined and presented in the article. After the inauguration, the people Pamir call this highway "Rohi hayot" (Road of Life), as they received almost everything from it: breadfrom Ukraine, kerosine from Azerbaijan, woods and tractors from Russia, etc.

Keywords: Pamir, off-road, pathways, transportation, caravan way, wheel road, highway.

Сведения об авторе:

Ходжибеков Эльбон Ходжибекович, кандидат исторических наук, профессор кафедры всеобщий истории Хорогский Государственный университет, тел. (+935483650), e-mail:elbon_ hoiibek@rambler.ru

About the author:

Khojibekov Elbon, Candidate of Historical Sciences, Professor in the Department of General History. Khorog State University, tel (+935483650), e-mail: elbon hoiibek@rambler.ru

ЗАМИНАИ ЩТИМОИЮ ТАЪРИХИИ ТАШАККУЛИ ДАВЛАТИ СОХИБИСТИЕЛОЛИ ТО^ИКОН

Шерматов Б.Г., Гулахмедов М.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Тахлили тачрибаи таърихй ва манбаъхои муътамади илмй собит месозанд, ки системаи сиёсии чомеа дар холати рушди доимй царор дорад. Зикр намудан бамаврид аст, ки дар системаи сиёсии чомеа давлат нацши мехвариро ичро мекунад. Мацом ва нацши давлатро дар системаи сиёсй маънидод намуда, цайд кардан зарур аст, ки дар дилхох мархилаи рушди чомеа он хамчун ташкилоти оммавй ва фарогир баромад мекунад. Х,амчун ниходи сиёсии марказй давлат дар ташаккули муносибати байнихамдигарии чузъхои системаи сиёсй низ нацши бузург дошта, цодир аст дар дохил ва ё атрофи худ дигар ниходхои чамъиятию сиёсиро муттахид намояд.

Раванди тахлили масъала нишон дод, ки ин раванд мархилаи дурударозро дар бар шрифта, истицлолхохй хамчун категорияи равонию сиёсй ифодакунандаи рухияест, ки чомеахо бо такя ба он неруи равонй ва ичтимоии худро цавй гардонида, хадафхояшонро мархила ба мархила амалй месозанд. Хусусияти ин падида дар он аст, ки дар чомеахо ва низомхо рухбаландии ичтимой устувор гардида, субъектхои сиёсат бештар ба он мехваре таваччух менамоянд, ки ин шяро тацвият мебахшад [1, с. 9].

Заминабахши хама гуна истицлолияти давлатй, пеш аз хама, мафкура ва чахонбиниест, ки инсонхоро дар шинохти асолат ва рисолати хеш муваффац гардонида, талош ва кушиши онхоро бахри мустацилона муайян намудани такдири худ, дарёфти рохи муваффацият бахри расидан ба саодати комил, рахидан аз вобастагию тобеият такон мебахшад. Махз аз хамин сабаб, омилхои ичтимоию таърихй ва сиёсй ба ин раванд таъсири халкунанда дошта, дар густариши истицлолхохй таъсиргузор мебошанд. Ба андешаи хуцуцшиноси шинохтаи ватанй Имомов А. сохибихтиёрии давлатй дар заминаи сохибихтиёрии халц амалй мегардад ва яке аз шаклхои ифодагардии сохибихтиёрии халц сохибихтиёрии миллй мебошад. [2, c195] Бо хамин рох мо робитаи байни мафхумхои сохибихтиёрии давлатй, миллй ва халциро ошкор мекунем, ки чун чузъхои пайвасткунандаи занчири истицлолият бахри тахкими он хизмат мекунанд.

Маълум аст, ки раванди ташаккулёбй, омилхои ичтимоию сиёсй ва ицтисодии таъсиргузор ба рушди давлатдории миллй дар заминаи цонуниятхои умумипазируфта метавонад чараён дошта

бошaд. Иcгиклолxоx,й хaмчyн xиcлaте, ки дap богини иншнхои комил чой доpaд, рухияи фapогиpaндaи тaмоми чомеa rama, бa он имконият медшад то мохият вa мaк;caди мaвчyдияти xyдpо шиноcaд, зеро caодaти комили хaмaгyнa чомеa фaк;aт хaмон вaкт бa дacт меояд, ки aгap онхо имконияти мycоиди мaвчyдияти мycгaкилонapо доштa бошaнд. Чуноне, ки cиëcaтшиноcи точик Мyхaммaд А.Н. кдйд мекyнaд, «. ..истиклол apзишеcг, ки pешaи acоcии он истиклоли шaxcй acг. Истиклол xоcи инcон acг вa чомеaе, ки истиклолaшpо as дacг додa бошaд, бaд-ин мaъноcг, ки aфpоди он чомеa aB истиклоли xyд беxaбapaнд». Ma^ aB хaмин caбaб бa «Истиклолият» хaмчyн apзиши мухими шёш бaхогyзоpй шмуд^ бa дacг овapдaни онро омили мухими рушди apзaндaю устувор мегaвон эътироф нaмyд. Холиков A.F. cоx,ибиxтиëpии дaвлaтиpо «одмчун истиклолияти комили дaвлaт дap мyноcибaхои доxилй вa xоpичй» мaънидод шмуд^ дap ин зaминa дaвлaтpо хaмчyн пaдидaи томи комилхукук мaънидод мекyнaд.[2, c.97] Яъне, дaвлaт дap хaмон вaкт бa мaънии томи ин института cиëcй тaшaккyл меëбaд, ки arap тaвонaд мycгaкилияти xyдpо дap мyaйян нaмyдaни caмIхои acоcии cиëcaти доxилй вa xоpичй нигох доpaд. Фaхмиши клaccикии cоx,ибиcгиклолй низ мaхз дap хaмин нyхyфтa acг. Бо дapнaзapдошти гyногyнмaъной вa мaвчyдияти фикру aH^axcM гуногун оид бa мохияти мaфхyми «cохибистиклолй» мо кушиш шмудем, дap доиpaи тaхкикота xyд чaнбaхои гуногун вa зaминaхои мyxтaлифи ин paвaнди дaвомдоppо тaхлил нaмоем.

Тaчpибaи тaъpиxию cиëcй cобиг менaмояд, ки тaшaккyл вa рушди дaвлaтдоpии миллй вa муств^и^ дap Точикистон ин шти^и шapоигx,ои мyшaxxacи тaъpиxй, xaмгиpоии зичи чоме^ тaлошхои cовaндa, рухияи иcтиклолxохй буд^ тaFЙиpпaвиpии ин paвaнд aз омилхои гуногуни доxилй вa берунй, объективй вa cyбъективй низ вобacгa мебошaд. Аз ин py, инкор нaмyдaни xycycиягхои ^ap як мapхилaи рушд омили тaxдидовap бa истщлолияти комил буд^ бa инобaт нaгиpифтaни онхо мегaвонaд боиcи пaйдоиши мушкилихо вa бухронхои aмики ичгимоию шёш дap paвaнди минбaъдaи дaвлaтcозй гapдaнд. Зеро 'др capхaди ду тaмaддyни aв нaзapи ик;гиcод тaфовyтдоштa (кaпитaлизм вa cотcиaлизм), ду идеологияи тaъpиxaн ноошно (дунявият вa иcлом) вa гурух,и зaбонхои aз вддим дap paк;обaтбyдa (зaбонхои фоpcй вa туркй), дaвлaти Точикистон ^рор гирифт^ бaъд aз пошкурии дaвлaти шypaвй як нукгаи нихоят дapднок вa огангирро мемонд"[3, c.98]. Ин вокеияти чурофию мaдaнй вa cиëcй тaк;ово метард, ки вижгихои тaъcиppacонии беpyнa бa инобaт гиpифтa шуд^ мшфштхои миллию дaвлaтй хифз кapдa шaвaнд.

Тaхлили зaминaхои тaъpиxию cиëcии тaшaккyли дaвлaти cохибистиклоли точикон нишон медихдд, ки pешaхои иcгиклолxоx,й aз зaмонхои кддим мaншaъ гирифт^ дaвpa бa дaвpa он бо тaъcиpи омилхои гуногун гох aвч гирифт^ гох aвчaш cyсттap гaштaacг, вaле хapгив он aз бaйн нapaфтaacг. Тaчpибaи тaъpиxй cобит меcозaд, ки гоби^и дaвлaтдоpии точикон тaъpиxи беш aз хaзоpcолa доштя, бa aк;идaи Пешвои мyaззaми миллaт, мyхтapaм Эмомaлй Р8^мон "Сyлолaи Сомониён дap мyттaмapкaзонии хокимияти дaвлaтй шкши хaлкyнaндa бозидaacг. Дap тaъpиxи xan^ точик ин cyлолa кореро aнчом додaacг, ки бa кори aнчомдодa дap caмги тaшaккyли дaвлaти мyттaмapкaзи Pyc бapобap acг. Ин paвaнд бо як кдтор дигаргунихои чиддии тaъpиxй фapк мекyнaд. Дap мaчмyъ paвaнди дypyдapози тaшaккyли точикон хдмчун миллaти ягонa бa aнчом pacид, шкши acоcиpо xan^s^ точикзaбон бозидaaнд"[4, c.lO]. Лозим бa ëдовapиcг, ки мaхз дap хaмин дaвpa зaбони aдaбии точик рушду нумуъ ёфт^ дap низоми дaвлaтдоpй вacеъ иcгифодa мешуд. Чуноне, ки олимон тaъкид менaмоянд, умумияти зaбонй яке aз омилхои мухими тaшaккyли дaвлaтдоpй бa хишб paфтa, ифодaкyнaндaи рухияи ичгимоию paвонии чомеa бaхpи хдмгироии кулл мебошaд. Вобacгa бa ин мacъaлa, Президенти мaмлaкaт, мyхтapaм Эмомолй Рехмон кдйд нaмyдa бyдaнд, ки '^бони мо дap мapхилaхои хaccоcи xaлкaмон хaмешa шкши тaкдиpcоз бозид^ aчдоди бошapaфy тaмaддyнcози моро aз гирдоби хaводиcи пypтaззоди acpхои миёш то имруз эмин нигох, доштaacг"[5, c.56].

Нкши дaвлaти Сомониёнро дap тaъpиxи дaвлaтдоpии точикон мaxcyc кдйд щмуд^ Пешвои миллaт, мyхтapaм Эмомaлй Рaхмон менaвиcaд, ки "Ягон милтат вa xanH^x бе pyйовapй бa тaмaддyни якчояи инcоният нaметaвонaд бa зинaи бaлaнди фapхaнг бapомaдa, xyдpо дap тули тaъpиxи хaвоpcолa хифз нaмояд. Бузургии миллaти точик хaм дap он acг, ки дap тули тaъpиxи хaзоpcолa тaвониcг хучуми Fоcибони бегонapо мapдонaвоp пacи cap шмуд^ дap як вaкт cингези тaмaддyни бегонapо бо дacтовapдхои aбaдии фapхaнги xyд тaъмин шмуд^ бa мapхилaхои cифaтaн нaви рушд ворид шaвaд"[б, c. 127]. Гyфтaхои боло aз он дapaк медихaнд, ки зaмони Сомониён вок^н хaм зaминaхои ичгимой, тaъpиxй вa cиëcиpо бaхpи тaквияти минбaъдaи дaвлaтдоpии миллй, тaшaккyли aфкоpи миллии истиклолxохй, ки тули мyддaти дypyдapози тaъpиxй мaфкypaи милтатро тapк нaкapд, гузошт. Ин aCT, ки чун cyxaн capи тaшaккyли дaвлaтдоpии миллй paвaд, бевоcитa ин paвaнди тaкдиpcозpо бa зaмони шмониён мyттaaлик медонaнд.

Дap чaхоpчyбaи тaдкикоти мaзкyp, ки зaминaхои ичгимоию тaъpиxии тaшaккyлëбии дaвлaтдоpии точикон мaвpиди нaзap кapоp доpaд, нaк;ши мухими тaъpиxии дaвлaти Сомониён дap ин paвaнд тacдик; гapдидa, иcгиклолияти комили дaвлaт бa дacг овapдa шyдaacг. Тaчpибaи тaъpиxй cобит меcозaд, ки дap ин дaвpa бо мaкcaди тaъмини истиклолияти фapхaнгй, яке aз мacъaлaхои мухимми дaвлaтй, ин чaмъ овapдaни меpоcи гyзaштaгон, aдaбиëти илмию бaдей, дacгxaтхо вa дигap офapидaхои aхaммияти

тaъpиxию фapxaнгидoштa будо ин xaзинaи бyзypг тaxти нaзopaти вaзиpoн вa мyтacaддиëни дapбop 6уд.[1]

Тaxлилxo нишoн мeдиxaнд, ки бaъд aз шикacти дaвлaти Coмoниëн зиëдa aз xaзop шл миллaти точик дaвpoни бeдaвлaтиpo aз cap гyзapoнид. Cap кapдa aз oxиpи acpи 1Х вa aввaли acpи X ишFOлгapoни очшбй xaмaчoнибa кушиш мeкapдaнд, тo бa мyгтaxидшaвии миллaт тaъcиp pacoнидa, oнpo дap шapoити пapoкaндaгй нигox дopaнд. Тaъpиxи ^arna нишoн мeдиxaд, ки тули мyддaтxoи дapoзи тaъpиxй миллaти мo дap зepи зулми мУFyлxo, шaйбoниx,o вa мaнFитиxo rçapop дoштa, дaвлaтдopии мycтaк;или xyдpo нaдoштaнд.

Аз caдaи Xl 1 cap кapдa FOcибoни бeгoнa мepocи Faнии фapxaнгй вa aдaбии миллaти tc^^o Fopaт шмуд^ caдди poxи pyшди oн xaмчyн миллaти тaмaддyнcoзy дaвлaтдop мeгaштaнд. coxtc^ мовчудои фeoдaлй, тaкcимoти xyдyдxoи тaъpиxй бa xoнигapй, aмopaт вa бeкигapиxoи aлoxидa, ки бшни xyд дoимo дap низoъ вa кaшмaкишиxo rçapop дoштaнд, вaзъи cиëcию ичгимoиpo бaxpи pyшди минбaъдa xaлaлдop мeкapдaнд. Тaмoми дacтгoxи идeoлoгии фeoдaлй, aз кдбили мacчид, мaдpaca, мaктaб вacилaxoи Fyлoмгapдoнии мapдyм будо иcтифoдa вa naxp нaмyдaни aдaбиëги динй, китoбxoи фaлcaфию динй молоди дap Fyлoмй вa тopикй нигox дoштaни мapдyми oдиpo дoштaнд. [2, c.75] Bane бa ин xaHa нигox нaкapдa, дap xaHa дaвpy зaмoн тaлoши нигс^ дoштaни xyвияти миллй, xифзи зaбoн, фapxaнг вa xacтии тaъpиxй вacилaxoи му^ими нигox дoштaни ягoнaгии миллй rama, бaъди xaзopcoлaxo бoшaд xaм, бaxpи aмaлй гaштaни ин opмoни миллй мycoидaт нaмyд. Мyappиxи точик Шapипoв И. 6o тaкя бa мaнбaъxoи тaъpиxй кдйд мeкyнaд, ки дap дaвлaтдopиx,oи тypкy мyFyл дap дaвpaи acpxoи Х1-Х1Х "тaмoми дacтгoxи идopaкyнии дaвлaтй acocaн aз xиcoби точикюни бocaвoд, тaчpибaдop вa бoфapxaнг интиxoб кapдa шудо, низoми идopaкyнй, фaъoлияти мoлиявй, мyкoгибa вa мyнocибaтx,oи бaйнaлмилaлй тaвaccyти точикюн aмaлй кapдa мeшyдaнд" [3, c.19]. Ин дошли тaъpиxй бopи дигap тacдик; мeкyнaд, ки точишн нoвoбacгa 6a ore, ки coxиби довлот нaбyдaнд, дap идopaкyнии довлот бeвocитa иштиpoк мeкapдaнд.

Дap ин мacиpи пypпeчyтoби тaъpиxй xaвoдиcи мук,ими acpxoи Х1Х во XX низ axaмияти бaFOят бyзypг дopaнд. Аз oн чумло xaмpoxшaвии Оcиëи Мapкaзй 6a xaйaти импepияи Рoccия, Инкдлoби Октябp, тошоккул во пoйдopии бeш оз 70-coлaи довлоти ш^овй, ки имкoнияти xaмзиcтиpo дap му^иги ягoнaи идeoлoгию cиëcй 6o дигap xarny милгат мyxaйë ^до буд, дap шинoxти чaxoн, тогами г^идо шинocoй 6o фapxaнгx,oи гугог^, тapзи xaëг во зиндогй, тоъмини pyшди иктиcoдию ичтимoии ^чи^агони ш^овй низ шкши бopиз дoшт. Бaxoдиx,й 6a дaвpoни ш^овии pyшди милшти точик имpyзxo гyнoгyн, дap бaъзe xoлaтx,o бaxcбapaнгeзaндa во xan-o xycycrara инкopкyнaндaи pyшдpo низ дopaд. Дap мукэбили aкидaxoи монфй тaъpиxшинocи точик Aъзaмoв Х.С. мeнaвиcaд, ки фощг дap штичои Faлaбaи Инкдлoби Октябpи кaбиp coли 1917, 6aprçapop шмудони xoкимияти ш^овй оввол дap кдоми шимoлй (c.1917), бaъдтap дap кдоми бoк;имoндaи Тoчикиcтoн (c.1920) оз шв coxиби довлоти xyд гapдид"[4, c.159]. Coли 1924 тошкил ёфтони Чyмxypии Мyxтopи Тoчикиcтoн во coли 1929 6a Чyмxypии Ш^овии Coтcиaлиcтй тобдил ёфтони oн мapxилaxoи мук,имми овволин к;aдaмxoи 6a cyйи мycтaкдлияти ндобй буд. Бинoбap xaмин xa^ 6a окидои мo, мо^з xaмин мapxилa гycтapиши минбоъдои xyдшинocй во ифтиxopи миллию дaвлaтдopиpo дap умки чoмea пoйдop шмуд^ имкoниягxoи мycoиди pyшди ик;шcoдию ичтимoиpo бaxpи тоъмини зомиши истикдолияти имpyзa гyзoштaacт.

Дap ин мacиp шкши фapзaндoни capбaлaнди милгат С.Айнй во Б.Faфypoв дap тошоккули ми^тати тoчик бaFOят кaлoн будо тaвaccyти acapxoи oлaмшyмyли xyд ora,o тaвoниcтaнд милгати тoчикpo кигoбдopy тaмaддyнcoз мyappифй нaмoянд.

Мacиpи мушкили эxëи дaвлaтдopии тoчикoнpo Пpeзидeнти мaмлaкaт то^пил шмуд^ мeнaвиcaд, ки '^ap ин paвaнди тaъpиxй шкши Инкилoби 0^ra6p кaлoн будо 6a милгати чaбpдидa имкoният дoд, тo aзcapи шв эxë шовод. Боъд оз xaзop coли ши^ети дaвлaти Coмoниëн точишн дaвлaтдopии xyдpo coxиб гашт^ o^o дap xapитaи чaxoн кдйд шмудонд. Бo шapoфaти инкдлoби Октябp Тoчикиcтoн Xyдyдxoи тaъpиxии xyдpo coxиб rarna, оз зулм oзoд шуд. Дap oдaмoн тaшaббyc бapoи фaъoлият во фaзo бapoи эчoдy мexнaт фapoxaм гашт".[5, c.219] Шaклгиpии довлоти миллй низ дap шapoити кoмилaн шви тaъpиxй дap биcëp чaнбaxo мaxз оз xaмин дaвpa моншоъ мeгиpaд. Чyнoнe ки дap лугати фaлcaфии нов oвapдa шyдaacт, "ДовлЕти миллй шокл во дapaчaи муойяни инкишoфи довлот будо 6a иетикюли миллй acoc ëфтaacт во иpoдaи ин миллaтpo ифoдa мeнaмoяд. Бинoбap xaмин xaм мapxилaи тaшaккyлëбии довлоти миллй xaмчyн шокли xyдмyaйянкyнии cиëcии миллaтxo nac оз имзoи шapнoмaи Bec^aH вycъaт мeëбaд. Дap шокли идeaлй чунин довлот дap зомиши пpинcипи "як милгаг-як довлот" acoc мeëбaд. [1, c.68].

Зaминaxoи ич^гим^ю тaъpиxй во cиëcии тaшaккyлëбии дaвлaтдopии мycтaк;или тoчикoнpo тaxлил шмуд^ мeтaвoн ин мacиpи пypпeчyтoбpo 6a мapxилaxoи зepин чyдo шмуд:

- мapxилaи оввол оз ceнтябpи coли 1991 OFOЗ ëфтa, тo мoxи нoябpи coли 1992 тo бapгyзopии ичлocияи ХУ1 Шypoи Олии Чyмxypии Тoчикиcгoн идoмa ëфт. Ин мapxилa мapxилaи мyтaшaничи cиëcй, кaшмaкaшxoи гypyxй, xизбй во мaxaлгapoй буд. Фогачи xoкимияти cиëcй, ки дap штичои

тaхpики кyввaхои беpyнa вa aмaли xоинонaи кyввaхои доxилй бa вучуд омaдa буд, боиcи xyнpезй, кзтлу куштор вa дap мaчмyъ aз бaйн paфтaни хaмa гyнa apзишхои вобacгa бa эхтироми конуният вa тapтиботи хукукй гaштa буд. Дap низоми дaвлaтдоpй, бa чузъ aз мaкоми конунгузор, ягон ниходи дигap фaъолият нaмекapд вa ё фaъолияти конунии онхоро чомеa эътироф нaмекapд. Дap нaтичa бухрони шaдиди хокимият бa вучуд омaдa, кишвappо xaтapи чиддии пapокaндaгй тaхдид мекapд. [2, c.62]

- мapхилaи дуюм cолхои 1992-1993-ро дap бap гирифт^ мapхилaи пойдор нaмyдaни хокимияти кконунй, бaкоpaндозии меxaнизмхои хокимияти cиëcй, тaшaккyли мyноcибaтхои шви ичтимой дap pобигa бa хокимият вa идоpaкyнй мaхcyб меëбaд. Илм cобит нaмyдaacг, ки стратегиям тагйири вазъият мaкcaди дигapгyнихоpо дap œxTOp вa фapхaнг дap бap гирифт^ бояд ycyлхои бa дacг овapдaни ин дигapгyнихоpо низ тaъмин шмояд.[3, c. 47] Taмapкyз нaмyдaни дикдат бa мacъaлaхои acоcй дap вaзъиягхои бухронй бa мушкилй дacт медихдд. Зеро вaвъи зyдтaFЙиpëбaндa тaхлилy xyлоcaбapоpиpо мушкил гapдонидa, б8хри бaходихии бошуурош xanan меpacонaд. Maхз aв хaмин caбaб омузиши вaвъ мухим буд^ тaкозо менaмояд, ки дap ин доиpa худудхои cоxтоpй вa зaмонй мyaйян кapдa шaвaнд;

- мapхилaи cеюм cолхои 1994-1995-ро дap бap гирифт^ бa ин мapхилa зaминaгyзоpии acоcхои демокpaтию хукукбунёдй вa дунявияти дaвлaт, OFOзи бaъзе иcлохотхои шёш вa тaхкими минбaъдaи рушди cохибиcгиклолй xоc мебошaд. Дap ин мapхилa paвaнди гуфтушуниди бaйни точикон мyнтaзaм ycтyвоp гардид^ фaъолияти дaвлaт дap caмти ycгyвоpгapдонии apтиш, пешбapии иcлохоти ик;гиcодию ичтимой вa фapхaнгй, бозгашти гypезaгон ^aAans^ чиддй гyзошт.Дap ин мapхилa шaклгиpии ycyлхои нaви идоpaкyнй бо дapнaвapдошти xycycиягхои мapхилaи шв зapyp буд, зеро бухрони хокимияти шёш нокобилии xyдpо вобacгa бa мacъaлaхои идоpaкyнии caмapaнок, aв бaйн paфтaни низом вa нaвоpaт дap ичрои yхдaдоpихои конунй, эътироф нaгapдидaн aв чониби 8холй, тaъмин кapдa нaтaвониcгaни волоияти хукук вa aмнияти шaхpвaндон тaчaccyм ëфтa, чомеapо бa вapтaи ногузири хaлокaт нaвдик кapдa буд. Чуноне ки Фyкyямa Ф. кдйд мекyнaд, «идоpaкyнии нодypycги дaвлaт пpинcипи cохибиcгиклолиpо вaйpон мекyнaд» [4, c.163]. Аз хaмин caбaб хaм мapхилaи нaв коpкapди pохxои шви т8хияи фaъолиятpо тaк;озо менaмyд;

Mapхилaи чорум aв оxиpи cоли 1996 ошз шуд^ то июни шли 1997 идомa ëфтa, бо имзои Созишномaи умумии истщрори cyлх вa ризоияти миллй бa aнчом меpacaд. 27 июни cоли 1997 Президент ЧУмхурии Tочикиcгон Эмомaлй Paхмон, pохбapи игтиходи нерухои оппозитcионй С.А. Нурй вa нaмояндaи мaxcycи Котиби Генеpaлии CMM Герд Mеppем дap Macкaв бa ин cозишномa имзо гузошганд. Maвмyни acоcии хyччaти мaвкyp xотимa гyзоштaн бa чaнги бapодapкyш дap Tочикиcгон, OFOЗи мapхилaи ичрои шзишхои пештap бaдacгомaдa, бaxшиши гунохи хaмдигap, aвф, бapгapдонидaни гypезaгон, гyзapонидaни ингиxобaги шaффофy демокpaтй вa бapк;apоp нaмyдaни ик;гиcодиëти кacодшyдa буд.

Имзои cозишномaи мaзкyp cобит нaмyд, ки cyлх вa вaхдaти миллй бapои тaмоми точикиcгониëн apзиши бемиcл буд^ бaхpи тaхкими он хaмa дap якчоягй, новобacгa бa мaнфиaтхои гурухию хизбй бояд вaзифaдоp бошaд.[5, c.5]

Mapхилaбaндии пешниходшyдa aз диди мyддaти фapогиpй мумкин acг боиcи ^бул нaгapдидaни он aз чониби бaъзе коршиношн гapдaд. Вaле мacъaлa capи он ad, ки ин мyддaтхои кутохи тaъpиxй тaвониcгaaнд бо aхaмияти OTëcm xyд бapои дaвлaти cохибиcгикдол, тот cap нaмyдaни тaхдидy xaтapхо вa рох бa cym мycгaкилияти комил пеш гиpифтaни TочикиcIaн aхaмияти мaxcyc пaйдо нaмоянд. Macaлaн, мapхилaи якум, ки хaмaгй як cолpо дap бap мегиpaд, бо шиноxт вa эътирофи бaйнaлмилaлии Точикистон вобacгa мебошaд. 2 мapти cоли cоли 1992 Точикистон pacмaн бa aъзогии CMM пaзиpyфтa шуд. Ин вaзъи хукукй бa кишвapи мо имконият медод хaмчyн дaвлaти cохибиcгиклол aз тaмомияти apзй вa мaнфиaтх,ои cиëcию ик;гиcодии xyд мycгaкилонa дифоъ нaмояд, бо дaвлaтхои дигap шapтномaхо дap ин cam^ бaндaд вa хaмкоpихоpо бa рох монaд. X^aмин буд, ки 15 мaйи cоли 1992 Созишномa дap боpaи aмнияти дacгaчaмъиpо бa имзо pacонид, ки хaдaфи он тaъмини aмнияти дacтaчaмъи дap фaзои чaдиди Иттиходи дaвлaтхои мycгaкил буд.

АДАБИЁТ

1.Xидиpзодa M.y. Истикдолият ba cгpaгегияхои мyвaффaк.- Дyшaнбе, 2017.- 9 c.

2. Имомов А. Хукуки конcгигyгcионии Чумхурии Tочикиcгон.-Дyшaнбе, 2004.- 195 c.

3. MyKarni^ Aбдypaхmон. Истикдоли cиëcй ba гaхкимж дaвлaтдоpии миллй.- Дyшaнбе, 2016.- 23 c.

4. Холиков A.F. Aндешaи доешти миллй.- Дyшaнбе, 2013. - 97 c.

5. Холиков A.F. Андешш дaвлaти миллй.- Дyшaнбе, 2013. - 98 c.

6. Эмомaли Paxмон. 1100-летия обpaзовaния гacyдapcгвa Сaмaнидов. В книге: 1100-летия обpaзовaния гacyдapcгвa

Сaмaнидов. -Сaнкг-Пегеpбypг, 1990. - 10 c.

7. Пaëми Президента Чумхурии Tочикиcтон 6a Maчлиcи Олии Чумхурии Tочикиcтон. - Дyшaнбе, 2013.- 56 c.

8. Эмомaли Paxмон. Taджики в зеpкaле истории. Книга œpBaa: От Арийцев до Сaмaнидов.- Дyшaн6е-Лондон. 1999.-

127 c.

9. Гафуров Б.Г. Таджики: древнейшая, древняя, средневековая и новейшая история.- Душанбе, 1998; Рахмонов ЭШ.

1100-летие образования государства Саманидов.- Санкт-Петербург, 1998; Лутфуллоев М. Эхёи педагогикаи Ачам.- Душанбе, 1997; Расулов КР. Сахми давлати Сомониён дар пешрафти афкори сиёсй, илм ва фарханги Осиёи Марказй.- Душанбе, 1994; Тахиров Ф.Т. Истории государства и права Таджикистана. - Душанбе, 2001 и др.

10. Там же, 75 с.

11. Шарипов И. Становление таджикской государственности. Душанбе, 2013. - 19 с.

12. Азамов Х.С. Демократическое и правовое государство. Душанбе,2011. - 159 с.

13. Эмомали Рахмон. Таджики в зеркале истории. Книга первая: «От Арийцев до Саманидов». - Душанбе - Лондон, 1999. - 219 с.

14. Ниг.: Философский словарь.- М.,7 изд., 2010.- 68 с.

15. Хидирзода М.У. Нацши ичлосияи ХУ1 дар тагйирпазирии муносибатхои ичтимой./Паёми Донишгохи давлатии Кургонтеппа ба номи Н.Хисрав. .№1/3(47).- Кургонтеппа, 2017.- 62 с.

16. Мастенбрук У. Управление конфликтными ситуациями и развитие организации: Пер.с англ. - М., 1996.- 47 с.

17. Фукуяма Ф. Сильное государство. - М., 2006.- 163 с.

18. Ниг.: Общее Соглашение об становлении мира и национального согласия в Таджикистане.- Душанбе, 1997.- С.5.

СОЦИАЛЬНО-ИСТОРИЧЕСКОЙ ОСНОВЫ ФОРМИРОВАНИЯ ТАДЖИКСКОЕ

НЕЗАВИСИМОЕ ГОСУДРАСТВО

В настоящее статье речь идет о социально-исторической основы формирование таджикского независимого государство. По мнению автора, основа любой государственной независимости, прежде всего, является сознание и мировозрение, которых люди с целью осуществления своих задач в обществе стараются решить судьбу без всяческих барьеров. Таким образом, социальные, исторические и политические факторы оказывают влияние на этом процессе, включая в развитие независимости в целом.Как показывают анализы и рассмотрение, таджикской нации преодолевала многие неудачи после коллапса Саманидов. Начиная с конца 1Хи начала Х-го столетия иностранные завоеватели постарались повлиять на объединение таджикской нации и сохранять его в состояние распада. Прошлое история показывает, что наша нация находилась под управлением мугулы, шайбониды и мангиты и не сохранили свои независимости.

Следует отметить, что лишь после распада Советского Союза в 1991 Таджикистана приобрела независимость, и на сегодняшней день является полноценным членом Организации Объединенной Нации и боле 150 стран мира признавали независимость нашей страны. Наряду с этим, Таджикистан имеет экономическую, политическую, военную и культурную отношение с более 200 стран близкого и дальнего стран мира.

Ключевые слова: основа, социальный, исторический, формирования, государства, независимость, государственная независимость, таджики, сознание, мировоззрение, задача, социальные факторы, развитие, иностранные завоевателе, государство Саманидов, таджикская государства, Х столетия, завоевание мугулы, шайбониды, магниты, объединение.

THE SOCIO-HISTORICAL BASIS FOR THE FORMATION OF INDEPENDENT TAJIK STATE

This article deals with the socio-historical basis of the formation of the Tajik independent state. According to the author, the basis of any state independence, first of all, is the consciousness and worldview, which people in order to carry out their tasks in society are trying to solve the fate without any barriers. Thus, social, historical and political factors influence this process, including the development of independence in General. Analysis and review show that the Tajik nation has overcome many setbacks after the collapse of the Samanids. Since the end of the 9h and the beginning of the l0h century, foreign conquerors have tried to influence the union of the Tajik nation and keep it in a state of disintegration. Past history shows that our nation was under the control of muguli, shaibony and mangiti and has not kept their independence.

It should be noted that only after the collapse of the Soviet Union in 1991, Tajikistan gained independence, and today is afull member of the United Nations and more than 150 countries recognized the independence of our country. At the same time, Tajikistan has economic, political, military and cultural relations with more than 200 countries of the near andfar world.

Keywords: framework, social, historical, formation, States, independence, independence, Tajiks, consciousness, ideology, objective, social factors, development, foreign conqueror, the state of the Samanids Tajik state, of the tenth century, the conquest muguli, shaiboney, manghets, union.

Сведение об авторах:

Гулахмедов Мусамир - доктор философических наук, профессор кафедры политологии Таджикского государственного педагогического университета им. С.Айни

Шерматов Бахром Гурезович - сосискатель кафедры политалогии Таджикского государственного педагогического университета имени Саддриддин Айни Телефон:(+992)918674864

About the autors:

Shermatov Bahrom Gurezovich - researcher department of a politalogiiya of the Tajik state pedagogical university named affter Saddriddin Ayni Phone: (+992)918674864 Gulakhmedov Musamir - is a Doctor of philosophic sciences, professor of department of political of the Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni

МАКТАБИ МАЪМУРИИ ИДОРАКУНЙ ВА САДМИ НАМОЯНДАГОНИ ОН ДАР

рунди менечмент дамчун илм

Муродов И.Д., Бердиев Ш. П.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Аз замони пайдоиши инкилоби санъатй дар Аврупо густурдагй ва печидагии созмонхо зарурати таваччух ба менечментро ба вучуд овард. Назарияпардозони зиёде зухур карда, мутаносибан бо ин дигаргунихо пажухишхои доманадореро рун кор оварда, мактабхои худро таъсис доданд.

Бояд зикр кард, ки илм оид ба идоракунй рушди худро тавассути тадкикоти олимони машхури аврупой, аз чумла, Ф.Тейлор, А.Файол, П.Друкер, М.Х.Мескон, Х.Вольфганг, И.Ансофф ва рус Д.М.Гвишиан, Г.Х.Попов, А.В.Попов, А.Г.Аганбегян, Ю.П.Василев, А.И.Анчишкин пайдо кард.

Аз ин ру, мархалаи аввали методологияи идоракунии илмй тахлили мазмуни кор, таърифи мафхум ва муайян намудани кисматхои асосии он мебошад. Баъдан зарурати системанокии истифода бо максади хавасманд кардани коргарон чихати афзоиш додани истехсолот ва зиёд кардани хачми махсулот мавриди асоснокнамой карор гирифт. Дар ин самт муаллифи тадкикотхо оид ба идоракунии илмй тавсияхои зерини илмиро асоснок карда, пешниход намудаанд:

- истифодаи тахлили илмй барои муайян кардани тарзхои бехтарини муваффак шудан ба максад ва халли вазифахои мушаххас;

- мухимияти интихоби кормандони муносиб барои ичрои вазифахои мушаххас, таъмини таълими онхо;

- зарурати таъмини коргарон бо сарватхо, ки барои самаранок ичро кардани вазифахо талаб менамояд.

Дар илми аврупоии идоракунй чор консепсияи мухим, ки барои рушди назария ва амалияи менечмент накши асосй гузоштанд, пешниход карда шуд. Ба ин консепсияхо шомил мебошанд:

- идоракунии илмй;

- идоракунии маъмурй;

- идоракунй аз мавкеи психологй ва муносибатхои инсонй;

- идоракунй аз мавкеи илм оид ба рафтор.

Инчунин дар шароити имруза се намуди муносибати илмй ба идоракунй мавчуд мебошад: 1. муносибат ба идоракунй хамчун раванд; 2. муносибати системавй ва 3. муносибати холатй.

Дамин тавр, барои он ки имрузаро дарк кунем ва дар бораи оянда пешгуй намоем бехтар аст, ки аз тафисри гузашта шуруъ намоем. Чй тавре муаррихи бузург Уилл Дьюрант мегуяд: «Дозира - ин гузашта аст, печида барои амал, вале гузашта - ин хозира, печида барои фахмиш аст». Барои он ки мафхум, назария, раванд ва амалияи менечментро пурра дарк намоем, зарур аст донем, ки чй тавр назарияи менечмент инкишоф ёфт. Дамин тавр, хар нафаре, ки илми менечменти имрузаро меомузад, наметавонад гузаштаро инкор кунад. Донистани таърихи рушди менечмент имконият медихад, ки мо масъалахои имрузаи низоми ичтимой-иктисодиро хал карда, оид ба дурнамои рушди он пешбинй намоем.

Клод Ст. Ч,орч дар китоби худ «Таърихи афкори идоракунй» вобаста ба сол, минтака ва шахсиятхо ба таври муфассал ба даврахо таксим кардани рушди менечмент ва муваффак шудан ба дастовардхоро чунин инъикос доштааст:

- соли 5000 - уми пеш аз милод дар Шумера хат ва бакайдгирии вокеахо ба расмият дароварда шуд;

- соли 4000 - уми пеш аз милод дар Миср зарурати банакшагирй, ташкил ва назорат эътироф карда шуд;

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.