Научная статья на тему 'АНАЛИЗ И РАССМОТРЕНИЕ ПОЛИТИКО-ИСТОРИЧЕСКИХ АСПЕКТОВ ГОСУДАРСТВЕННОГО СЛУЖБА'

АНАЛИЗ И РАССМОТРЕНИЕ ПОЛИТИКО-ИСТОРИЧЕСКИХ АСПЕКТОВ ГОСУДАРСТВЕННОГО СЛУЖБА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
33
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СТАНОВЛЕНИЕ / ГОСУДАРСТВЕННАЯ СЛУЖБА / ПОЛИТИКА / СОЦИАЛЬНЫЙ ИНСТИТУТ / ГОСУДАРСТВЕННОЕ УПРАВЛЕНИЕ / ПОФЕССИОНАЛЬНАЯ ДЕЯТЕЛНОСТЬ / СОЦИАЛЬНЫЕ ОТНОШЕНИЯ / ОБЩЕСТВА

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Носирова Ф.И.

В статье анализируются исторические и политические аспекты государственной службы как профессиональной деятельности, а впоследствии как систематически повторяющихся отношений в социальной сфере. Автор отмечает, что анализ и рассмотрение исторических и политических аспектов государственной службы является очень сложным и многогранным вопросом, включая такие институты как государство, государственное управление, политика и так другие. В связи с этим в данной статье рассматриваются аспекты государственной службы как исторический аспект.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THEME: ANALYSIS AND CONSIDERATION OF POLITICAL AND HISTORICAL ASPEKTOS OF PUBLIC SERVICE

The article analyzes the historical and political aspects of public service as a professional activity, and subsequently as systematically repeated relations in the social sphere. The author notes that the analysis and consideration of the historical and political aspects of public service is a very complex and multifaceted issue, including such institutions as the state, public administration, politics and so on. In this regard, this article discusses aspects of public service as a historical aspect.

Текст научной работы на тему «АНАЛИЗ И РАССМОТРЕНИЕ ПОЛИТИКО-ИСТОРИЧЕСКИХ АСПЕКТОВ ГОСУДАРСТВЕННОГО СЛУЖБА»

Ключевые слова: Движения Маздакизм, Мони, Восток, Запад, источник, Кубад, Зардушт, Шахнаме, Фарс.

HIGHLIGHTS OF SPECIAL FEATURES OF THE MOVEMENT MAZDAKIZM IN THE WORKS OF THE TAJIK MEDIEVAL SCHOLARS

In this article, the author tries to provide comparative information based on historical sources, especially the works of medieval Tajik historians on the peculiarities of the Mazdakian movement and its importance in the history of the Tajik people. An analysis of the works of medieval historians testify that the Mazdak-based religious and philosophical school has acquired a special place in its time and spread to the east of China and to the Mediterranean coast to the west. At this time, it would not have been possible to implement these ideas of freedom, which in practice required a return to the primitive society.

It should be noted that the educational doctrine, at the outset, has a religious dimension, and its founder can truly be called a person who has been a devout advocate of deep socio-economic reforms in the lives of a wide range of people. Mazdak, apparently, did not have a specific reform agenda and his supporters understood his teachings in accordance with their understanding and interests, and social and justice reform was carried out on their understanding and willingness. The doctrine, like the Monism of the Moon, has disputed the connection between the ancient material, the Light and the Darkness. The difference between Moni's and Mazdak's view was that Mazdak said that the underlying movement of darkness or darkness was not according to the will and the original plan, but in the result of coincidence and contrary to the original movement of light according to the will and the plan. The confusion and confusion caused by the material world, contrary to the doctrine of Moni, was not the result of predetermined plans, but a coincidence.

Keywords: Mazdakism, Moni, East, West, source, Kubad, Zardusht, Shahnameh, Fars.

Сведения об авторе:

Муродов Назирмат - ассистент кафедры истории таджикского народа, Таджикского националного универистета. Адрес: Таджикистан, 119454, г. Душанбе, проспект Рудаки, 17. E-mail: Н.hnt.r@mail.ru. Телефон. 901660003

About the author:

Murodov Nazirmat - asisstent of the Department of history tajik national, Tajik National University. Address: Prospect Rudaki. E-mail: н.hnt.r@mail.ru. Tеll. 901660003.

ТА^ЛИЛ ВА БАРРАСИИ ^АНБА^ОИ ТАЪРИХИЮ СИЁСИИ

хизмати давЛатй

Носирова Ф.И.

Донишкадаи идоракунии давлатии назди Президенты Цумщурж Тоцикистон

Давлат хамчун сохтори сиёсй, ки вазифаи он танзими муносибатхо дар чомеа, ташаккули муносибатхои созанда байни аъзои чомеа, ташаккули ниходхои сиёсй, ки бахри таъмини хокимият заруранд ба хисоб рафта, хамчун механизми таъминкунандаи иродаи як чониб аз болои чониби дигар доимо ба фаъолияти мунтазам, максаднок ва фарогири ниходхо ва субъектное ниёз дорад, ки онхо тавассути ба амал баровардани функсияхои муайяншуда метавонанд дар амалинамоии иродаи хокимият накши мухим дошта бошанд. Вобаста ба ин, низоми муайяни идоракунй ташаккул ёфта, вазифахои он муайян шудаанд, ки таърихи беш аз хазорсола дошта, дар хар давру замон бо назардошти талаботи мавчуда, то ба имруз амал намуда истодааст. Ин навъи фаъолиятро дар давлат хамчун «хизмати давлатй» маънидод менамоянд.

Тахлилгарони сохаи идоракунии давлатй ва хизмати давлатй чунин мехисобанд, ки хизмати давлатй дар баробари чунин зухурот ба монанди давлат, хокимияти давлатй, дастгохи давлатй, идоракунии давлатй карор дошта, бо онхо алокаманд мебошад[1, с.199]. Масъалаи бахсноке, ки дар доирахои гуногуни илмй мавчуданд ин масъалаи ташаккул ва истифодаи мафхуми "хизмат" мебошад, ки махз вобаста ба фаъолият дар сохаи идоракунии давлатй истифода бурда мешавад. Мафхуми хизмат яке аз намуди фаъолияти инсон бо мазмунхои гуногун: хамчун падидаи ичтимой-хукукй, ба сифати низоми махсуси макоми давлатй, фаъолияти маънавй ва гайра истифода бурда мешавад. Дар муносибат ба идоракунии давлатй ва фаъолияти ниходхои давлатй мафхуми "хизмати

дaвлaтй" иcгифoдa мeшaвaд, ки ифoдaкyнaндaи фaъoлияти мaкcaднoки инcoн дap дaвлaт Ba чoмea хизмaт мeбoшaд.

Хизмaт дap aмaлй кapдaни идopaкyнй, бaaмaлбapopии фaъoлияти дaвлaтй, тaъмини хyдидopaкyнй, тaъмини хизмaтpacoниxoи ичгимoй-фapx,aнгии oдaмoн ифoдa мeëбaд.

Тaъpихи тaшaккyлëбй Ba мaвкeи тaъpихии хизмaти дaвлaтй бa тaъpихи пaйдoиши дaвлaт Ba ^y^yK poбитaи acocй дopaд. Бaъдaн ин мaфxyм бa мaъниxoи «дeмoкpaтxo - aзнaвcoзaндaгoн», «низоми мaъмypии lypyxü» ифoдa мeгapдид Ba гapчaндe, ки дap дacтoвapдxoи илмии coxa acocнoк нaгapдидa бoшaнд xaм, paвaнди тaъpихии шaклгиpии них,оди хизмaти дaвлaтй бa ин мaфxyмxo иpтибoт дopaд.

3yxypora бa вучуд oмaдaни ин пaдидa Ba мaфxyмxoи хизмaти дaвлaтй Ba хизмaтчии дaвлaтиpo дap тaъpихи дaвpaи Эxë мeтaвoн чустучу шмуд.

Дaвлaт фун^и^ои хyдpo тaвaccyти хизмaтчиëн aмaлй мeгapдoнaд. Ин нш,од дap мapxилaxoи фaъoлияти Кoнcгитycияи бypжyaзй мypaккaбтap гapдид. Гyфтaн мумкин acг, то кдбули Кoнcгитyтcия дap дaвлaтxoи бypжyaзй xaнyз хизмaти дaвлaтй он кaдap фaъoл нaбyд, вaлe то ^були Кoнcгитyтcияxoи нaвиштaшyдa apзи By1^ дoштaни хизмaти дaвлaтиpo кace инкop нaкapдaacг.

Дap мapxилaxoи aввaлини пaйдoиши pyшдy тaшкилëбии чoмeaи инcoнй шaклxoи тaшкили xaмpoxшaвии oдaмoн дap acocи хaмзиcгй Ba мexнaтй якчоя, тaкcимoти мexнaт дap оил^ оил^ aвлoд, к^бита, миллaтy хaлкияIxo бa By1^ oмaдaнд[2, c.9].

Дap мapxилaи вaxшoният oдaмoн acocaн бa мaкcaди тaъминoти озу^ бa Fyндoштaни он мaxcyлoтe, ки тaбиaт бa он^о aтo нaмyдaacт, мaшFyл мeгapдидaнд, ки онх,о ибopaт aз aлaфxo, мeвaxo Ba шш^и xaйвoнoт буд. Ин^о aввaлин кушишх,о бapoи тaъминaги зиcт, вacилaи тaшкили кyввaxoи иcгexcoлй буд8, caтxи pyшди oнpo бa cифp мeтaвoн бapoбap нaмyд.

Aввaлин тaкcимaги чaxoнии мexнaт дap мapxилaи xaërn ^мъияти иншнй - ин чopвoдopй мaxcyб мeëбaд. Гapчaндe, ки кушишдои oдaмoн бapoи тaъмини oзyкa, пapвapиш нaмyдaни xaйвoнaг мyвaффaкиягxoи кaлoн нaбoшaд xaм, хyдтaъминcoзии oдaмoн нишoндиxaндaxoи бaлaнд бa х,ишб мepaвaнд.

Инcoн дигap тoбeи тaбиaт нaбyд Ba мeтaвoниcг xaërn xappyзaи хyдpo тapxpeзй нaмoяд. Acpxoи минбaъдa бoшaд, oдaмoн имконият^ои вaceи тaкcимoти мexнaтpo бa дacт oвapдa, кушишдои онх,о бaxpи тaшкили тaъминoти зиндaгй нaтичaxoи бeштap дoдa, дap бapoбapи ин шaклгиpии ^мъ^т бa вyчyд oмaд.

Дуюмин тaкcимoти кaлoни мexнaт - зyxyp гapдидaни иcгexcoлoт Ba кopгapoн мeбoшaнд. Мyтaхaccиcoни coxaи идopaкyнии дaвлaтй -хизмaтчиëни дaвлaтй - дap мapxилaи тaмaддyн, ки шaклгиpии дaвлaт apзи xacrn нaмyдaнд.

Хизмaти дaвлaтй бapoбapи шaклгиpии дaвлaт, яънe зyxyp гapдидaни шaкли дaвлaтии тaшкили xaërn чaмъият бa By^ oмaдaacг. Тaшaкyлëбии зaминaxoи ^укукии хизмaти дaвлaтй дap мapxилaи минбaъдaи pyшди инcoнй, кaпитaлизм мycтaxкaм гapдидaнд

Бо пaйдo гapдидaни ин зyxypoт мyтaхaccиcoни coxaH идopaкyнии дaвлaтй Ba хизмaти дaвлaтй бa шaклгиpии cинфи нaви пeшгoм дap чoмea - зиëиëн pox, кушод.

A.Ф. Нoздpaчeв[3, c. 14] хизмaти дaвлaтиpo xaмчyн «бapкapopкyнaндaгoни дaвлaт, ифoдaкyнaндaгoни мeъëpxo, шaxpвaндoни института хукук, мyaйянкyнaндaгoни aмaлии хокимияти дaвлaтй Ba кaбyлкyнaндaгoни xappyзaи конуният дap микëcи тaмoми ^мъ^т Ba зaмoни bo^h» мyaйян кapдaacг.

Ин ифoдapo то он зaмoнe, ки aввaлин нишoнaxoи мyaйяни хизмaти дaвлaтй, тaнxo дap тaчpибaи Бpитaнияи Кaбиp бa нaзap мepacид Ba yxдaдopиxoи хизмaтчиëни дaвлaтй pacмaн шaкли мeъëpй нaгиpифтa бyдaнд, иcгифoдa мeгapдид.

Мyaйян гapдидaни тaъpихи тaшaккyл Ba pyшди хизмaти дaвлaтй aз он шaxoдaт мeдиxaд, ки xycycra^ пaйдoиши зaминaxoи мeъëpии xyкyкй, фaъoлият Ba pyшди тaмoюлxoи тaшaккyлëбии пaдидaи мaзкyp caбaбxoи xacгии хизмaти дaвлaтиpo ^nxara aмaлй coхтaни фaъoлияти тaмoми вaзифaxoи дaвлaтии бapoи тaшкили чoмea зapyp, мyкappap мeнaмoяд.

Мyкappap гapдидaacг, ки мapxилaxoи идopaкyнии фaъoлият хизмaти дaвлaтиpo aз кapopxoи идopй то aмaлиcoзии фaъoлият пaйгpй мeнaмoяд.

Хaмин тapик, мapxилaи кaбyли мeъëpxo бо ^мъ нaмyдaни мaълyмoтxoи вopидoтй оид бa paвaнди идopaкyнй, кopкapди кон^гонян тaнзими xyкyкй, бa тacвиб pacидaни caнaдxoи xyкyкии

идopaкyнй, caбти caнaд Ba нoмнaвиc гapдидaн дap вaзopaти aдлия, нaшp гapдoнидaн Ba пeшбypди он то paвaнди идopaкyни, чaмъбaст мeгapдaд.

Бa Faйp aз мaнcyбият бa низоми aлoxидaи xyкyкии дap caмги aмaлиcoзии xyкyкии xизмaти дaвлaтй ичpoи мacъaлaxoи здед дap мyнocибaтxoи мexнaтй Ba xизмaтй пaйдo мeгapдидaнд.

Бинoбapи ин, xизмaти дaвлaтй бояд ин мyнocибaтxopo дap ду нaкшa -дap нaкшaи мyнocибaтxoи xизмaти дaвлaтй бо дaвлaт Ba ë нaмoяндaгoни дaвлaт, ки дap он чо фaъoлият мeнaмoяд Ba нaкшaи мyнocибaтxoи xизмaти дaвлaтй бо шaxpвaндoнe, ки бa xизмaти дaвлaтй тoбeъ нecтaнд, aммo киcмaти acocии Barçrn кopии xизмaтчии дaвлaтй дap иpтибoтaнд, бappacй нaмoяд.

^йд нaмyдaн зapyp acт, ки вaзифaxoи дap нaзди дaвлaт иcгoдapo шaxcaн xизмaтчиëни дaвлaтй ^po мeнaмoянд. Дap фaъoлияти xyд xизмaтчиëни дaвлaтй aз Bocmrn^ мyaйяни тexнoлoгй иcгифoдa мeнaмoянд Ba acocaн дacтoвapд, caмapaнoкии фaoлияти тaмoми дacтгoxи дaвдaтй aз тaшкили мexнaт, мaxopaти кacбй Ba мaлaкaxoи rap^ бoвичдoнй Ba мacъyлиятшинocии xизмaтчии дaвлaтй вoбacтaгй дopaд.

Тaxлилy тaдкики идopaкyнии ин ë он дaвлaт aз xycycиятxoи дacггoxи дaвлaтй xaйaти он Ba xизмaтчиëни дaвлaтй бaшopaт мeдиxaд, ки бapoи тacдики фикp бa тaъpиxи идopaкyнии дaвлaтии aчдoдoни xeш Ba дигap xaлкиятy миллaтxo py oвapeм.

Дap илми вaтaни тaъpиxи xизмaти дaвлaтй Ba идopaкyнии xaйaт мacъaлaxoи вoбacгa бa кaдpxo, ишжоб Ba чoбaчoгyзopии orao, гyзapoнидaни озмуну имгиxoнxo Ba тaшaккyл дoдaни зaxиpaи кaдpxo мacъaлaxoe мeбoшaнд, ки бояд бa тaвpи дaxлдop мaвpиди омузиш Ba тaxкик кapop дoдa шaвaнд, зepo aчдoдoни мо дap тaъpиxи дaвлaтдopии xyд нaзapия, тaчpибa Ba aмaлияи мaъмypй идopaкyнии xyдpo rap кapдa бapoмaдaaнд.

Точикон дap тaъpиxи бaшapият xaмчyн миллaти тaчpибaи Faнии идopaкyнии дaвлaтй дoштa эътиpoф гapдидaaнд. Лз тaчpибaи дaвлaтдopии точикон кaвмxoи xaмчaвopи он дap тули caдcoлaxo бaxpaбapдopй нaмyдaaнд. Дaвлaтдopии coмoниëн шмутаи бapчacгaи ин гyфтaxocг.

«Пyшидa тест, ки точикон aз axдии бостон дap тaъйиди мyxимгapин paвaндxoи тaъpиxии мaшpикзaмин Ba бaд-ин вacилa чoмeaи бaшapй нaкши yмдa Ba coзaндa дoштaнд. As зикpи долоили фapoвoн дap тaъpиxи кaдимy чaдид xyддopй вapзидa фaкaт ин нyктapo гyшзaд мeoвapeм, ки дacггoxxoи мyнaзaм Ba комили идopй, ки Сoмoниëн будад ниxoдaaнд, дap тули чaнд кapни бaъдинa бapoи cилcилaxoи Faзнaвиëн, Сaлччyкиëн, Хopaзмиëн Ba Faйpa capмaшк Ba чapoFи xHaorn* буд»[4, c.19].

Сомонден дap идopaкyнии дaвлaтй низоми мyкaммaли идopaкyнй бa вyчyд oвapдaaнд, ки «ин дaвpoнpo мeтaвoн мapxaлaи дypaxшoнy пypифтиxopи тaмaддyни миллй Ba aвчи кaмoлoти идopaкyнй, тaшaккyли шaxcиятxoи бapyмaнд номид. Ниpyи aклy зaкoвaт Ba coзaндaгию эчoдкopй мaxз дap xaмин дaвpoн бa aвчи aълo pacид».

Мyвoфики мaълyмoтxoи бaъзe мaъxaзxoи xaira дap axди Сoмoниëн бapoи xизмaти дaвлaтй ин ë он инъом дoдa мeшyд Ba дap нaтичaи тaдкикoтxoи тaъpиxи 14 нaмyд инъом ташф гapдид, ки бapoи xизмaти дaвлaтй дoдa мeшyдaнд.

Хизмaти бyзypги тaъpиxии Сoмoниëн он буд, ки низоми мyнaззaми oдилoнaю oкилoнa Ba фaъoли идopaи мapкaзй Ba мaxaллиpo acoc гyзoштaнд. Ин низом, ки бо номи дeвoни Сoмoниëн мaшxyp acг, нa фaкaт дaвлaти coxибкyдpaтy нepyмaндpo эчод кapд Ba тaxким бaxшид, бaлки мyнocибaти oкилoнa Ba гyнoгyншaклpo дap бaйни мapкaз Ba вилoятxo бyнëд гузошт.

Сoxтopи идopaкyнии дaвлaти Сoмoниëн,ки дap он бexтapин aнъaнaxoи дaвлaтдopии Сocoниëн Ba Aббocиëн тaчaccyм мeëфт, бо низоми caxexтapy мyкaммaлтap фaъoлият мeнaмyд. «Хизмaти бyзypги Иcмoили Сомонй Ba ниëгoни y зикp мeнaмoяд - Пpeзидeнти Ч,yмxypии Точикистон Эмoмaлй Рaxмoн - дap он буд, ки низоми нш,оят мyнaззaм, мyaccиp Ba фaъoли идopaи мapкaзй Ba мaxaллиpo бyнëд гyзoштaнд. Ин низом yнcypxo Ba apзишxoи мyxимгapини дaвлaтдopии opиëиpo эxë нaмyдa, onxopo бо apзишxoи тaмaддyни гyзaштaвy мaвчyдaи дaвp омсзиш дoдaнд»[1, c.149].

Оини дaвлaтдopй Ba идopaкyнии aчдoдoни мо дap дaвpoни Сocoниëн бa aвчи aълo pacидaacг, ки тaxлилгapoн ин дaвpapo xaмчyн мapxилaи pyшдy кaмoли дaвлaтдopии xaлкxoи opиëй мaxcyб мeдoнaнд.

Тapтиби мaнcyбият Ba тoбeияти вoxидxoи coxтopии мaкoмoт Ba тaъинoти кaдpxo дap зaмoни Сoмoниëн бopи дигap aз он шaxoдaт мeдиxaд, ки acocxoи pyшд Ba тaкмили идopaкyнии дaвлaтй Ba xизмaти дaвлaтй acocaн дap дaвpaи Сoмoниëн тaвлид ëфтaaaнд.

Бо гyзaшти бeштaр as хaзор шл тaчрибaи идорaкyнии дaвлaтй, тaртиби тобeияти вох,идхои cоxтории мaкомоти дaвлaтй, тaъиноти кaдрхои дaвлaти Сомониëн дaр шaкли тaшaккyлëфтa Ba мyоcир дaр aмaлияи идорaкyнии дaвлaтй Ba xизмaти дaвлaтии Точикистони шхибитсиклол иcтифодa мeшaвaнд.

Дaр acрхои бaъдинa низ мacъaлaхои идорaкyнй, бaлaнд бaрдоштaни caмaрaнокии он aß мaдди нaзaри олимони точик дур табуд Ba тaхлилy тaдкики мacъaлaхои гуногуни cиëcию фaлcaфй то aндозae бa ин пaдидaи ичтимой рaвшaнй aндоxтa, дaр инкишофи он cax^ гирифтaaнд.

Дaр ин чодa aфкори cиëcй Ba фaлcaфии Aбyнacри Форобй (853-950) Aбyaли ибни Сино, Acaдии Тycй (101-1092) нaзaрac aрзëбй гaрдидaaнд. Инкишофи инcтитyти идорaкyнй Ba xизмaти дaвлaтй, aлбaтгa бa рушди дacтгохи дaвлaтй Ba хaйaти дaр он фaъолияткyнaдa бeтaъcир нaмeмонaд.

Aз тaрaфи дигaр, мaхз хaмон хaйaти идорaкyнaндaи кacбй, яънe xизмaтчиëни дaвлaтии caрcyпyрдa бyдaнд, ки оини дaвлaтдорй Ba идорaкyнии aчдодони мо дaр зaмони Соcониëн Ba Сомониëн бa aB^ aъло рacид Ba дeвонcолорй бa хaйcи як низоми мyрaтгaби идорaкyнй гycтaриш ëфт.

Имруз зeри мaфхyми xизмaти дaвлaтй - хaмчyн института ичтимой шaкли ycтyвори тaъриxии тaшкили фaъолияти дacтaчaмъонaи одaмон фax,мидa мeшaвaд, ки дaр рaвaнди xизмaти дaвлaтй aмaлй мeгaрдaд Ba хaдaф aз мaкcaдхои acоcии он тaъмини конунии хукук Ba озодихои инcон Ba шaхрвaнд, чихдти тaшкили шaроити мушид бaрои тaъмини aмният, оcоиштaгй Ba хдети aрзишмaнди 8х,олй рaвонa гaрдидaacт.

Дaр ин мaфхyм оид бa мyaйян кaрдaни мaзмyни xизмaти дaвлaтй, вaзифaх,ои мaкомоти дaвлaтй Ba функшяи дaвлaт, ки дaр мaкомоти дaвлaтй Ba xизмaти дaвлaтй ифодa мeëбaнд, aз як тaрaф бa фaъолияти мeх,нaтй оид бa бaaмaлбaрории функшях.ои дaвлaт Ba хaлли вaзифaх,ои мyшaxxacи мaкомоти дaвлaтй aз тaрaфи дигар, фaрк кaрдa мeшaвaд.

Ин пaдидa фaъолияти мaxcycи бошyyронaи инcоният буд^ зaминaxои cиëcи, иктиcоди. ичтимои, xy^™ Ba фaрxaнгии он acоcxои илмии xyдро дорaнд, мaxcyл Ba тaxaйюли cyбъeктиви нaбyдa, бо xycycияти объeктивии xyд нaтичaи пaйдоиш, тaшaккyл Ba инкишофи дуру дaрози чунин пaдидaxои ичтимои-cиëcи: чомea, дaвлaт, фaрхaнг, хукукй, шуури чaмъиятй, дacтгох, Ba имaкомоти дaвлaтй, хукуку озодихои инcон Ba шaхрвaнд Ba f. мeбошaд.

^мин тaрик, xизмaти дaвлaтй нa тaнхо вaзифa Ba фyнкcияи дaвлaтро ичро тамуд^ нишонaхои acоcии онро H^nxcc мeнaмояд, бaлкй мaвчyдияти aмaлии онро тaъмин мeнaмояд. Дaр бaркaрорй Ba ycтyвори хaмa нaмyд Ba шaкли дaвлaтдорй xизмaти дaвлaтй бa cифaти вacилaи aввaлияи тaшкилии риcолaти дaвлaт бaромaд мeнaмояд.

Хyлоca тaшaккyли xизмaти дaвлaтй бо тaъриxи нaвтaрини дaвлaти точикон вобacтa мeбошaд Ba дacтëбй бa истиклолияти дaвлaтй зaрyрaти иалохоти низоми идорaкyнии дaвлaтй Ba xизмaти дaвлaтиро бa миëн овaрд. Добили зикр acт, ки дaр Точикистони дaврони Шyрaвй мaкоми xизмaтчии дacтгохи дaвлaтй бо конуни мaxcyc тaнзим нaмeшyд.

Дaр тули cолхои истиклолияти дaвлaтии Точикиcтон, дaр рaдифи дигар тaFЙироти куллй, тaкмили низоми идорaкyнии дaвлaтй Ba xизмaти дaвлaтй яте aз вaзифaхои aфзaлиятноки cиëcaти дaвлaтй бa шумор рaфтa, хaмeшa дaр мaркaзи диккдти Прeзидeнти мaмлaкaт Эмомaлй Рaхмон ^рор Дорaд.

Дaр Чумхурии Точикистон cолхои оxир бa мacъaлaхои идорaкyнй Ba тaкмили низоми он aхaмияти aмик додa мeшaвaд. Дaр хyччaтхои мухими cëcию хукукй издохсти идорaкyнй чун «яте a8 cai^ra^ мухими тaъмини рушди мaмлaкaт» эътироф мeгaрдaд.

Дaр рушди дaвлaтдори пойдории он нaкши инcтитyти xизмaти дaвлaти xeлe кaлон acт, cиëcaти дaвлaти тaвaccyти ин никод aмaли гaрдонидa мeшaвaд. Инcтитyти xизмaти дaвлaтй дaр Чумхурии Точикистон дaр дaврaи инкишоф мeбошaд. Конcтитycияи хозирaи aмaлкyнaндaи дaвлaт пояхои acоcии тaшaкyлëбии онро гузошт. Вaлe биcëр caволхои мухим дaр ин cохa ë aз нукгаи нaзaри конунгузорй ë aз тaнзими мeъëрхо бeрyн мондaнд. Нишон додaн, тaхлил нaмyдaни ин гyнa норacогихо, фикрхои нaзaриявй Ba aмaлй нaмyдaни онхо бaрои пeшрaфт Ba мyккaмaлтaр тaкмил додaни конунгузори дaр ин cохa, дaр ояндa нaтичaи xyб xохaд дод.

Бо тaлошxои здади Прeзидeнти Чyмxyрии Точикиcтон тaмоми чиду чaxд бa он рaвонa гaрдидaacт, ки дaр Чyмxyрии Точикиcтон бо иcтифодa a8 тaчрибaи чaxонии тaшкил Ba фaъолияти xизмaти дaвлaтй дacтгохи боcaликaи олии кacбии дaвлaтй шзмон додa шaвaд, ки дaрвокeъ a8 дaвлaтдории нaвини точикон шaходaт мeдихaд.

Мохияти acоcи тaъcиcи инcтитyти xизмaти дaвлaтй тaхким Ba тaкмили рукнхои дaвлaтдорй мaхcyб мeгaрдaд. Ичрои ин вaзифa, пeш aз хaмa омузиши хaмaчонибaи xизмaти дaвлaтиро хaмчyн тaмоюли яклyxти ичтимой тaкозо мeнaмояд.

Ma^ чунин мyноcибaт имконият мeдихaд, ки бa инcтитyти дaвлaтдорй aз мaвк;eи идорaкyнй, хукукй, икгиcодй, ичтимой, мaънaвй Ba хaгто гyфтaн мумкин aCT axлоки нaзaр кaрдa шaвaд.

Низоми хизмати давлатии Точикистон минбаъд хам рушду такомул хохад ёфт. Ба ин максад тахия ва кабули санадхои меъёрии хукукии нав ва такмили санадхои амалкунанда пешбинй мешавад.

Имруз вазифа ва максади асосии хизмати давлатй дар хаёт татбик намудани меъёрхои Конститутсия ва конунхои Точикистон, тахкими истиклолияти давлатй, густариши робита бо чомеаи шахрвандй буда, дар ин самт хизматчиёни давлатй рисолати худро анчом дода меоянд.

АДАБИЁТ

1. Атаманчук Г.В. Сущность государственной службы: история, теория, закон, практика. М.: РАГС. 2004. -С.199

2. Демин А.А. Государственная служба: учебные пособие. М. книгодел. 2009. -С. 9.

3. Ноздрачев А.Ф. Государственная служба: Учебник для подготовки государственных служащих. М.: Статус., 1999. -С.14.

4. Каримов К.М. Аз таърихи рушди захираи кадрдо // Донишкадаи такмили ихтисоси хизматчиёни давлатии Ч,умдурии Точикистон. №4. 2009. -С.19.

5. Рахмонов Э.Ш. Точикон дар оинаи таърих. Аз Ориён то Сомониён. Душанбе. 200. -С. 9.

6. Рахмонов Э.Ш. Давлатдории точикон : аз Сомониён то огози асри ХХ1// Точикистон дах соли истиклолият, вахдати миллй ва бунёдкорй. Ч,илди сеюм, Душанбе, Ирфон, 2001.С.149

АНАЛИЗ И РАССМОТРЕНИЕ ПОЛИТИКО-ИСТОРИЧЕСКИХ АСПЕКТОВ

ГОСУДАРСТВЕННОГО СЛУЖБА

В статье анализируются исторические и политические аспекты государственной службы как профессиональной деятельности, а впоследствии как систематически повторяющихся отношений в социальной сфере.

Автор отмечает, что анализ и рассмотрение исторических и политических аспектов государственной службы является очень сложным и многогранным вопросом, включая такие институты как государство, государственное управление, политика и так другие. В связи с этим в данной статье рассматриваются аспекты государственной службы как исторический аспект.

Ключевые слова: становление, государственная служба, политика, социальный институт, государственное управление, пофессиональная деятелность, социальные отношения, общества.

THEME: ANALYSIS AND CONSIDERATION OF POLITICAL AND HISTORICAL

ASPEKTOS OF PUBLIC SERVICE

The article analyzes the historical and political aspects of public service as a professional activity, and subsequently as systematically repeated relations in the social sphere.

The author notes that the analysis and consideration of the historical and political aspects of public service is a very complex and multifaceted issue, including such institutions as the state, public administration, politics and so on. In this regard, this article discusses aspects of public service as a historical aspect.

Key words: formation, public service, politics, social institution, public administration, professional activity, social relations, societies.

Сведения об авторе:

Носирова Ф.И.- ассистент кафедры государственного управления Института государственного управления при Президенте Республики Таджикистан, 734003, г. Душанбе,ул. Саида Носир 33, тел:(+99237) 2289220, 901031387, E-mail: farzona.did@mail.ru

About the author:

Nosirova F.I. - assistant of the public administration Department, Public Administration Institute under the President of the Republic of Tajikistan, 734003, Dushanbe, Said Nosir str., 33, phone: (+992) 2289220, 901031387, e-mail:farzona.did@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.