Научная статья на тему 'СОПОСТАВИТЕЛЬНАЯ ГРАММАТИЧЕСКАЯ АСИММЕТРИЯ В ХУДОЖЕСТВЕННОМ ПЕРЕВОДЕ'

СОПОСТАВИТЕЛЬНАЯ ГРАММАТИЧЕСКАЯ АСИММЕТРИЯ В ХУДОЖЕСТВЕННОМ ПЕРЕВОДЕ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
51
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АСИММЕТРИЯ / ХУДОЖЕСТВЕННЫЙ ПЕРЕВОД / ГРАММАТИЧЕСКАЯ АСИММЕТРИЯ / ПОВЕСТЬ "ШИРИН" / МЕЖЪЯЗЫКОВАЯ АСИММЕТРИЯ / ОДНОСОСТАВНОЕ ПРЕДЛОЖЕНИЕ / ДВУСОСТАВНОЕ ПРЕДЛОЖЕНИЕ ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК / АНГЛИЙСКИЙ ЯЗЫК / СОПОСТАВИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Максудов Умед Олимович

В данной статье рассматриваются случаи грамматической асимметрии при переводе повести «Ширин». Единицы исходного языка (ИЯ) и языка перевода (ПЯ) находятся в отношениях асимметрии как на грамматическом уровне, что проявляется в неоднозначности переводческих решений и переводческой вариативности. Значительная степень грамматической асимметрии проявляется не только при сопоставлении систем двух языков, но и установлении соответствий между употреблениями этих языковых единиц в повести. Межъязыковая асимметрия на уровне грамматики проявляется в том, что при сопоставлении грамматических особенностей таджикского и английского языков иногда не совпадают. К тому же, на грамматическом уровне случаи межъязыковой асимметрии можно найти и в области морфологии (отсутствие морфологических форм, различные функции одинаковых морфологических форм), и в области синтаксиса. В данной статье межъязыковая асимметрия рассматривается на следующих языковых уровнях: лексическом (уровень слова и лексическая сочетаемость) и грамматическом: морфологическом (в условиях реализации разных функций одних и тех же морфологических форм) и синтаксическом (нарушение грамматической сочетаемости и образование аномальных структур в языке перевода). Результаты исследования могут быть использования для переосмысления теоретических положений и коррекции методики преподавания практики перевода, а также уточнения методов и принципов оценки качества перевода.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COMPARATIVE GRAMMATIC ASYMMETRY IN LITERARY TRANSLATION

The paper describes the cases of grammatical asymmetry in the translation of the novel «Shirin.» Units of the source language and the language of translation are in the relationship of asymmetry as a grammatical level, which is manifested in the double-meaning of translation decisions and translation variability. A significant degree of grammatical asymmetry is demonstrated not only in the comparison of the systems of Tajik and English languages, but also the matchings between the use of these language units within the story. The interlanguage asymmetry at the level of grammar is shown in fact when comparing the grammatical characteristics of the Tajik and English languages, they sometimes do not coincide. In addition, at the grammatical level, cases of interlanguage asymmetry can be found both in morphology (the absence of morphological forms, different functions of the same morphological forms), and in syntax. In this article, interlanguage asymmetry is considered at the following language levels: lexical (word level and lexical compatibility), morphological (in the conditions of realization of different functions of the same morphological forms) and syntactic (effects of grammatical compatibility and the formation of abnormal structures in the target language). The results of the research can be used to develop the theoretical provisions and correct the methodology of teaching translation practice, as well as to clarify the methods and principles of assessing the quality of translation.

Текст научной работы на тему «СОПОСТАВИТЕЛЬНАЯ ГРАММАТИЧЕСКАЯ АСИММЕТРИЯ В ХУДОЖЕСТВЕННОМ ПЕРЕВОДЕ»

ЦИЁС ВА МУЕфБАЛАИ АСИММЕТРИЯИ ГРАММАТИКИ ДАР ТАРЧУМАИ БАДЕЙ

Максудов У.О.

Маркази илмии Хуцанди Академиям миллии илмуои Тоцикистон

Дар грамматикаи назарй масоили мураккаб ва бахсомези ин ё он забон ошкор гардида, андешахои ба он алокаманд халлу баррасй мегарданд. Аммо андешахо перомуни масъалахои грамматикаи назарй ва амалй яксон нестанд. Тахлилу баррасй ва тахкикоти илмй бояд дар заминаи конунхои меъёрй пайгирй шаванд.

Морфема ва сохторхои грамматикиро ба сифати мачмуи аломатхое метавон кабул намуд, ки он дорои сохтор (ифодакунанда) ва мундарича (ифодашаванда) бошад ва чихати таъйини унсури обективй мавриди истифода карор гиранд.

Махз системахои грамматикй боис гаштаанд, ки дар забонхои мухталифи дунё калимаву ибора ва чумлахои гуногун тибки конуниятхои симметрия ва асимметрия бунёд гарданд. Дар холи комилан баробар ё нобаробар ташаккул ёфтани ин ё он системаи забонй, таносуби системаи забон вайрон хохад шуд.

Асимметрия дар забон ифодагари мафхумхои номунтазамй, номувофикатй, нохамохангй ва нобаробарй мебошад. Тибки сарчашмахо се навъи асимметрия мавчуд аст: а) асимметрияи системавй; б) асимметрияи сохторй ва в) асимметрияи функсионалй. Бояд таъкид намуд, ки «асимметрияи маънои грамматикй» низ вучуд дорад.

Асимметрияи системавй бештар дар нобаробарии системахои лугавй, грамматикй, маъной, овозй ва услубй инъикос мегардад. Аммо асимметрияи сохторй аз ду кабат иборат аст: сохтор ва мундарича. Омилхои парадигматикй, синтагматикй ва семиотикй бештар дар сохтор ва мунтарича инъикос мегарданд.

Асимметрияи функсионалии сохтор ва мундарича вазифахоро бо тарзи гуногун ифода мекунанд.

Парадигма мачмуаи муназзами вожахоест, ки ба як лексема тааллук дошта, аммо дорои маънои грамматикй мебошанд.

Бори нахуст, дар охири карни XIX ва ибтидои асри ХХ истилохи «парадигма» аз суи забоншиноси швейтсарй Фердинанд де Соссюр чихати ифодаи гурухи аломатхо истифода шудааст. Омузиши парадигма имкон медихад, ки тагйироти маънои грамматикй (эъроб, чамъбандй, чинс ва г.)-ро барои синфи мушаххаси лексемахо (яъне шаклхои гуногуни як калима бидуни тагйирёбии маънои он) муайян гардад.

Парадигматика дар мачмуъ фарогири хама гуна гурухи вохидхои лугавй буда, аз лихози вижагихои грамматикй калимахоро ба хамдигар мукобил мегузорад ва аз руи як аломати умумй муттахид ё худ мафхуми ягона хосил мекунад.

Сохти грамматикии забон муштамили системаи категорияхои мухталиф буда, хамохангии маънои грамматикй ва мафхуми сохтории онхоро ифода мекунад. Х,амзамон, мафхум ва вазифахои грамматика дар забонхои гуногун тахминан монанд ташаккул ёфтааст. Аммо дар баъзе холатхои симметрия, нишонахои асимметрия низ ба чашм мерасанд.

Асимметрияи грамматикй хангоми тахлили мукоисавии категорияи Дар ин бора, профессор Усмонов К. кайд намудааст, ки парадигмаи грамматикй - ин гурухи антонимй-синонимии шаклхои калима аст, ки аз лихози маънои хусусиашон ба хамдигар мукобил буда, аз руи маънои умумии грамматикиашон муттаххид мешаванд: long-longer-longest [9, 9]. Дар ин мисол, калимахои long-longer-longest аз лихози реша симметрия буда, аммо дорои маънои лугавии гуногун мебошанд. Яъне, се шакли грамматикии вожахо ба хам асимметрия буда, нишонахои он дар се маънои дарачаи аломат зохир шудааст: дарацаи одй (морфемаи сифрй), циёсй (-er) ва олй (-est). Пас, аломатхои дарачавии он дар морфемахои ба хам тазод инъикос шудаанд.

Мувофики андешаи К. Усмонов хиссахои нутки забони англисй аз руи 5 меъёр чудо мешаванд [9, 40]:

* тибки мафхуми лугавй-грамматикии калима (исм - предмет; сифат - аломат; феъл - амалу холатро ифода мекунанд);

* тибки морфемахои лугавй-грамматикии калима (хар хиссаи нутк дорои аффиксхои хеш мебошад, аз чумла исм -ness, -tion, -ment, -er; сифат -un, -ill, -in, -ful, -an, -ous; феъл -ize, -ty, -ate, -dis, -mis, -re);

* тибки категорияхои грамматикии калима (исм дорои категорияхои шумора, падеж, чинсият, муайянй ва номуайянй; сифат категорияи дарача; феъл категорияхои замон, худуд, тарз, сига ва шахсу шумора мебошанд);

s th6;h TaBtaMnasupuu KanuMa (ano;aH hcm 60 cu^ar; cu^ar 60 hcm; $etn 60 3ap$ e hcm);

s th6;h Ba3H^au KanuMa gap ^yMna (hcm gap ^yMna 6a Ba3H$axou My6rago, khcmh homhh xa6ap, nypKyHaHga MyaHaHKyHaHga Ba xa6ap Meoag).

Metepxou ^axopyM Ba naH^yM a3 Huroxu 3a6oHmuHocoH MyxHM myMopuga myga Taxnunxo 6emTap th6;h oh cypaT MerupaHg.

TaKCHMoru xuccaxou HyTKH 3a6oHH to^hkh hh3 aHHaH xaMHH ryHa cypaT rupu^Ta, TaHxo xaHroMH Taxnun Ba My;ouca yMHMuar Ba Ta$0Byrx,0p0 MeTaBOH naMgo Kapg.

Th6kh TatnuMOTH E.A. Hnum gap cucreMau Mop^onoruu 3a6oHH aHrnucH 13 xuccau Hyr; pou^ acT [10, 21; 166]. Ammo gap 3a6oHH to^hkh 10 xuccau Hyr; MaB^yg acT. X,aHr0MH My;ouca MatnyM Merapgag, kh xuccaxou Hyr; gap 3a6oHH aHrnucH MyBO^u;u Ba3H$a, MatHO Ba xycycuarxou Mop^onora 6a 3 rypyx ^ygo MemaBaHg: a) xuccaxou MycraKHnu Hyr;; 6) xuccaxou HOMycraKunu Hyr;; b) xuccaxou Mo6aHHHH HyTK. Ammo gap 3a6oHH to^hkh 6a gy rypyx Ta;cuM MemaBaHg: xuccaxou Mycra;Hn Ba HOMycraKun.

Kareropuaxo - HumoHa Ba anoMarxou 6at3e xuccaxou Hyr; 6a myMop pa^Ta, xaHroMH Taxnuny 6appacH MaBpugu 0My3um ;apop MerupaHg. MacanaH, gap 3a6oHxou My;oucamaBaHga hcm, cu^ar, ^OHumuH, $etn Ba ^y3taH 3ap$ gopou KareropuaH rpaMMarHKH Me6omaHg.

BaHHH xuccaxou HyTKH 3a6oHH aHrnucn $etn gopou KareropuaH 3uegu rpaMMarHKH Me6omag. MacanaH, oh coxh6h KareropuaxoH 3aMOH, xygyg, caMT, hhc6h»th 3aMOHH, cura, maxcy myMopa Me6omag. X,aM3aMOH, a3 pyu xen ^etnxou gypycr Ba Hogypycr th6kh KareropuaH 3aMOH TarMup Mee6aHg, kh ohpo napagurna MeHOMaHg. Ammo ^etnxou Hogypycr MyBO^u;u Kougaxou hmho aMan HaKapga, 6anKH nyH hcthcho ^neKcuau goxunH e pemaamoH ;ucMaH (e KOMunaH) TarMup Mee6ag. Oetnxou 3a6oHH to^hkh 6omaHg, gopou HumoHaxou napagurnau rpaMMarHKH 6yga, 6a Mucnu ^etnxou aHrnucn 6a gy rypyx ^ygo Hamyga, 6anKH xaHroMH Tacpu$ 6aHgaKxou ryHoryH MerupaHg.

HyMna MyxuMrapuH yHcypu cuHTaKcuc 6yga, TaBaccyru KanuMaxou MycraKunMatHO Ba TapKu6y coxtopxoh cuHTaKcucH TamaKKyn Mee6ag Ba 6a Ba3H$axou capat3O Ba at30H naMpaB Meoag. ^ap Ma^Myt, at3oxou ^yMna 60 xaMgurap MyHocu6aTH MatHOH rpaMMarHKH naMgo HaMyga, $HKpu tompo u^oga MeKyHaHg.

HyHOHHH MatnyM acr, ^yMnaxo aKTapKu6a Ba gyKapKH6a 6yga, ^yMnaxou cogau aKTapKH6a TaHxo a3 aK capat30 u6opaTaHg Ba ^uxaTH u^ogau ^HKp xugMaT MeKyHaHg. Capat30 6a Ba3H$au MyTTaxugKyHaHgau MapKa3HH at3oxou nanpaB ucm^oga MemaBag [6, 5-6].

HyMnaxoe, kh My6Tago Ba xa6ap gopaHg, gyrapKH6a HOMuga myga, a3 pyu HaMyg: xynnac Ba Ta^cunH MemaBaHg. Hh HaBt ^yMnaxo 60 at3oxou nanpaB xaMa ryHa ^HKpxopo u^oga MeKyHaHg. HyMnaxou cogau gyTapKH6au Ta^cunH KucMaTH acocuu ^yMnaxou cogau 3a6oHH to^hkhpo TamKun MeguxaHg. hh HaBt ^yMnaxo My6Tago 60 cy6eKT Ba xa6ap 60 npeguKaTH MaHTHKH MyBO^u; MeoaHg [6, 5].

A36acKH 3a6oHxou to^hkh Ba aHrnucn 6a rypyxu 3a6oHxou xuHgy aBpynon moMunaHg, a3 hh nux03 coxTopu ^yMnaxo ma6oxaT gopaHg. MacanaH, gap hh 3a6oHxo ^yMnaxou coga Ba MypaKKa6, ^yMnaxou cogau aKTapKu6a Ba gyrapKH6a, ^yMnaxou MypaKKa6u naHBacr Ba To6et coxTopu aKcoH gomTa, xaMHyHHH gap 3a6oHH to^hkh ^yMnaxou nugaat30 Ba gap aHrnucn ^yMnaxou OMexTau MypaKKa6u To6et Ba naHBacr 6a Ha3ap MepacaHg.

^ap KaHopu hh, po^et 6a xenxou ^yMnau aHrnucn mogpaBOH Ycmohob K. gap ^«rpaMMaTHKau Ha3apuH 3a6oHH aHrnucn» 6ap acocu TaxKHKOTH 0nHM0HH pyc aHgemaxou Ha3appac u6p03 HaMygaacr. A3 ^yMna, MaBcy^ ;aMg Kapgaacr, kh capat30e, kh noau coxTopu ^yMnapo TamKun MeguxaHg, 6a aKrapKu6a Ba gyrapKu6a ^ygo MemaBaHg [9, 203]. Ea unoBa, ^yMnaxou cogau aKrapKu6a Ba gyrapKu6a MeTaBOHaHg Ta^cunH Ba raMpHra^cHnH 6omaHg. ^yMnaxou Ta^cunH at3oxou naHpaB OMaga, aMMO gap raMpHra^cHnH ^yMnaxou naHpaB HecraHg [9, 204]. nac, ohxopo MeraBOH ^yMnaxou xynnac HOMug.

^ap 3a6oHH to^hkh hh3 aHHaH nyHHH BH^aruxo 6a Ha3ap MepacaHg. MacanaH, ^yMnau cogae, kh gap TapKu6am raMp a3 capat30 603 at3oxou naHpaB gopag, Ta^cunH MeHOMaHg. HyMnaxou cogau Ta^cunH HH3 aKrapKu6a Ba gyrapKu6a MemaBaHg. At3oxou naMpaB 6emTap capat3xopo nyppa Ba эзоx MeguxaHg: ^aiuorn caxm easud (Tonuc). Hk 6apm neyxypdau xywKU 6ed 6apyu 06 atymodaacm (Pa^UM ^mm).

HyMnaxou coga a3 ^uxaTH umrupoKH at3oxo nyppa Ba Honyppa MemaBaHg. HyMnau cogae, kh gap TapKu6am xaMau at3oxou n03HMH gopag, nyppa HOMuga MemaBag. HyMnaxou cogau nyppa aKrapKu6a Ba gyrapKu6a MemaBaHg: nadapaM mem myd (PayuM ^mrn).

HuxaTH Taxnun Ba TacguKu aHgemaxou 6ono, naHg Mucon a3 Kuccau Marpax MemaBag:

L{ai(kxi:iu 1.1.

MaTHH ac^ TapHYMa

flexp. Tynyu o$ma6. Yxpd ea uyyaxp. Y;o6 Ba Mypru ny^agop. KygaKH gap pox xo6am 6ypgaHcroga [5, 4]. It is a village. It is sunrise. There eagle with her nestlings. There eagle and brood hen with chickens. A baby is falling asleep on the move [5, 4].

Дар мисоли боло, адеха» ба нахви чумлаи содаи яктаркиба буда, муодили он «It is a village» чумлаи дутаркиба мебошад ва он аз мубтадо ва хабар иборат аст. Дар канори ин, «Тулуи офтоб» бо «It is sunrise» (Тулуи офтоб) аз лихози маъно симметрия мебошанд.

Ба илова, «Уцоб ва чуущо. Уцоб ва мурги чуцадор» чумлахои сода буда, аммо муодили онхо «There eagle with her nestlings. There eagle and brood hen with chickens» бидуни хабар омада, тахтуллафзй тарчума шудаанд. Ба андешаи мо, ифодаи чумлахои мазкур бояд чунин сурат гирад: «There were an eagle with its nestlings. There were an eagle and brood hen with chickens». Пас, равшан мегардад, ки дар тарчумахои боло хабари номии «were» ва артикли номуайянии «an» хазф шуда, аз лихози риояи коидахои грамматикй асимметрия мебошанд.

Дар чумлаи охир, «Кудаки дар ро% хобаш бурдаистода» чумлаи дутаркибаи тафсилй буда, аз сараъзо ва аъзои пайрав иборат аст. Аммо тарчумаи он «A baby is falling asleep on the move» низ аз мубтадо «A baby», хабар «is falling asleep» ва хол «on the move» таркиб ёфтааст.

Аз мукоисаи чумлаи охир бармеояд, ки он аз лихози тахлили синтаксисй бо муодили англисй кисман симметрия ва асимметрия шудааст. Зеро, ибораи «хобаш бурдаистода» ба вазифаи сифати феълии замони хозира омада, аммо «is falling asleep» (хобида истодааст) дар замони хозираи давомдор сабт шудааст.

Синтагматика мисли парадигматика ва семиотика яке аз равияхои дигари омузиши системаи забон буда, он ба тахлили муносибатхои забонии байни вохидхои нут;, робитаи ковй дорад [3, 447].

Цадвали 1.2.

Матни асл TapHyMa

Сипас духтару бачахр дар даст китобу дафтар ба мактаб мераванд. Баъд занхо, духтарон ва цавонхр дар даст каланд суи сахро равона мешаванд [5, 4]. After it girls and boy come from the gateways make their way to school. After them big girls and women, also young callow men with hoe in their hands go towards field [5, 4].

Дар чумлаи «Сипас духтару бачщо дар даст китобу дафтар ба мактаб мераванд» мубтадои он (духтару бачахр) бо хабараш (мераванд) робитаи предикативй дошта, аммо дар чумлаи англисй «After it girls and boy come from the gateways make their way to school», мубтадо (girls and boy) бо ду хабар (come ва make) муносибати предикативй касб намудааст.

Ба илова, муносибати исм бо обект дар ибораи «дар даст китобу дафтар» зохир шуда, муносибати сурога бо амал (ба мактаб мераванд) мунъакис гаштааст, ки ин муносибатхоро синтагматикй гуянд. Вале вожахои «духтар» бо «girls» (духтарон) ва «бачщо» бо «boy» (бача) аз лихози чамъбандй нобаробар буда, ин нобаробариро омили парадигматикй меноманд. Афзун бар ин, «дар даст китобу дафтар» бо «come from the gateways» (аз дарвоза медароянд) мазмунан пайванд нагирифтааст.

Дар мисоли дигар, иборахои «ба мактаб мераванд» бо «make their way to school» (ба мактаб рахсипор мешаванд) аз лихози мундарича симметия буда, аммо феъли англисй ба мазмуни мачозй истифода шудааст.

Х,амзамон, калимахои «духтарон» - «big girls» (духтарони калон) ва «цавонхр» - «young callow men» (чавонписарон) бо усули тавсифй маънидод шуда, аз чихати шеваи баён асимметрия мебошанд. Ба назари мо, ин иборахо бояд «young girls» ва «young men» тарчума гарданд.

Дар чои дигар, вожаи «даст» бо «hands» аз лихози категорияи чамъбандй ба хам мукобил буда, зухури асимметрияи грамматикй ба амал омадааст.

Цадвали 1.3.

Матни асл TapHyMa

Ана баъд мардхои лумб-лумб дар даст чузвдон баромада ба истгохи автобуси деха - таги чанори якка мешитобанд: [5, 4] And then man with brief cases, who are hurrying towards bus stop, under a big plane tree. [5, 4]

Дар чадвали боло, якчанд калимахо хангоми тарчума хазф шуда, миёни чумлахои асл ва тарчума зухури асимметрияи грамматикй ба амал омадааст. Масалан, вожахои «лумб-лумб», «деуа», «баромада» ва «якка» хазф шуда, ибораи «мардхри лумб-лумб» - «man» (мард) маънидод шудааст. Илова бар ин, хиссачаи нидои «Ана» бо пайвандаки «And» ва «чанор (чинор)-и якка» бо «a big plane tree» (як дарахти калон) дар холати асимметрияи байнизабонй карор доранд.

Матни асл TapHyMa

яке кал, дигар кур, яке бино, вале курдил, харчанд, ки хамаи онхо худро дар байни мардум соку саломат вонамуд мекунанд: [5, 4] One is balled, another is able to see but his heart is blind, despite of the fact that they are among people they hold as healthy people. [5, 4]

Аз мисоли боло бармеояд, ки вожаи «кал» - «is balled» (калшуда) ба таври тавсифй бо сифати феълй ифода ёфта, калимахои «бино» - «is able to see» (дида метавонад) ва «курдил»» - «heart is blind»

(калби нобино) бо хамин усул тарчума шуда, дар он тахвили синтаксисй-морфологй истифода шудааст. Пас, маълум мегардад, ки ин чо ходисаи асимметрияи грамматикй руй додааст.

Дар чои дигар, ибораи «соку саломат» бо «healthy.» (солим) дар холати асимметрияи грамматикй карор дошта, ибораи «healthy people» (одамони солим) дар матни тарчума илова шудааст.

Ахиран, хабари «вонамуд мекунанд» дар тарчума «despite of the fact»» (ба чузъ ин далел) маънидод шуда, мантикан мувофик омадааст.

Цадвали 1.5.

Матни асл TapHYMa

кал - худро хушмуй вонамуд мекунад, яъне аз пушти сару гардан чанд тора муяшро дароз карда болои пешонй чамъ оварда, «туф» карда мечаспонад: [5, 4] the bold imagines himself with splendid chevelure, that is taking from back of his head and neck some long hear and gathering them on his forehead in bun and stick them together with saliva [5, 4]

Калимаи «кал» бо «the bold»» (часур, нотарс) мазмунан нобаробар буда, ходисаи «дустони назарфиреби тарчума» таъсир расонидааст. Дар ин росто, он бояд «the bald» тарчума мешуд. Хулоса, ин ходисаро асимметрияи лугавй-маъной мегуянд.

Вожаи «хушмуй» бо ибораи «splendid chevelure» ифода шуда, зимни тарчума калимаи фаронсавии «chevelure» истифода шудааст. Аммо ибораи «дароз карда» иштибохан «long hear.» (дароз шунидан) маънидод шуда, ходисаи «дустони назарфиреби тарчума» ба амал омадааст. Аз ин ру, вожаи «hear» (шунидан) бо «hair» (муй) иваз шавад, вагарна ин холатро асимметрияи лугавй-маъной номид.

Дар канори ин, феъли «вонамуд мекунад» бояд «pretends» ё «personates» тарчума шавад, зеро феъли «imagines» маънои лугавии «тасаввур кардан, хаёл кардан, фикр кардан»-ро дорад.

Цадвали 1.6.

Матни асл TapHYMa

кур бо фалсафафурушиву шеърхониаш худро дилравшану хамабину гайбдон вонамуд мекунад [5, 4]. the blind start philosophical delirium and reciting of poems imagines all-seeing and all-knowing [5, 4].

Дар мисоли боло, муносибати предикативй байни мубтадо (the blind) ва хабар (start) рух дода, тасрифи феъл дар замони хозира (шахси савум) нобаробар шудааст, зеро суффикси -s аз феъл (start) хазф шудааст. Х,амзамон, сифатхои нисбии «фалсафафурушй» ва «шеърхонй» ба шакли ибора (philosophical delirium; reciting of poems) матрах шудаанд. Ба илова, маънои лугавии «шеър» бо «poems» мукобил омадааст.

Цадвали 1.7.

Матни асл TapHyMa

курдилу цох;ил барои намоиш додани сарвати худ дастак зада, худро пайгамбари охирзамони деха метарошад [5, 4]. the one with blind heart and ignoramus with different contrivance showing his wealth, to present themselves in the village as the last prophets [5, 4].

Дар чадвали охир, вожаи «курдил» - «one with blind heart»» (нафаре бо дили кур) бо рохи тарчумаи тавсифй ифода шуда, аз лихози сохтори грамматикй асимметрия аст. Х,амчунин, «пашамбар» - «prophets» (пайгамбарон) дар шакли чамъ омада, феъли замони хозира (метарошад) бо масдар (to present) ва чонишини танхо «худ» - «themselves» (худашон) дар шакли чамъ маънидод шудаанд. Вале «ignoramus» (ахмок) аз лихози маънои лугавй бо «цохил» номуодил буда, бояд «ignorant» (чохил) тарчума шавад, то ки зухури асимметрияи грамматикй инкор гардад.

Дар мисоли баъдй, иборахои «сарвати худ» - «his wealth»» (сарвати худаш) мазмунан симметрия буда, аммо дар чумлаи «худро пайгамбари охирзамони деха метарошад»» ва «to present themselves in the village as the last prophets» (худро дар деха ба хайси паёмбарони охирзамон муаррифй мекунанд) зухури асимметрияи чамъбандй боиси тахрифи мазмун гаштааст.

Храмин тарик, тахлилу баррасихо собит месозанд, ки дар натичаи нобаробарихои грамматикии забонхои точикй ва англисй зухури асимметрия ба амал омадааст.

Дар канори ин, ходисаи асимметрияи грамматикй дар тарчумаи осори бадей хангоми тахлили синтаксисй, бахусус интиколи чумлахо руй додааст. Ба илова, тахлили чумлахои асл ва тарчума собит намуданд, ки дар системаи грамматикии забонхои англисй ва точикй умумият ва тафовути морфологй ва синтаксисй вучуд доштаанд.

Дар натичаи нобаробарии вохидхои лугавй, чихати муодилнокии чумлахо тахвилхои лугавй, синтаксисй-морфологй истифода шудаанд.

Аз ин ру, мавзуи зухуроти асимметрияи грамматикй дар тарчумаи матни бадей хоизи ахамият буда, чихати фатхи масъалахои номакшуф бояд васеъ тахкик шавад.

АДАБИЁТ

1. Гак В.Г. Об использовании идеи симметрии в языкознании // Лексическая и грамматическая семантика романских языков. Калинин, 1980.

2. Гончар, Н.Г. Асимметрия в переводе художественного текста: этнолингвокультурный аспект: дисс. ... канд. фил. наук: Тюмень, 2009. - 254 с.

3. Лингвистический энциклопедический словарь. М., 1990.

4. Латышев, Л.К. Проблема эквивалентности в переводе: дис. ... д-ра. филол наук / Л.К. Латышев. - М., 1983. - 431 с.

5. Мухаммадрахими Карим. Чумъа Куддус. «Ширин» (кисса). // Мухаммадрахими Карим. Чумъа Куддус. Душанбе: Адиб, 2006. - 176 сах.

6. Омузиши чумлахои соддаи яктаркиба: Дастур барои муаллимон ва студентони мактабхои олй.- Душанбе: Маориф, 1988. 152 с.

7. Пищальникова В.А. Симметрия и асимметрия текста как синергетической системы // Единицы языка и их функционирование. Саратов: СГАП, 1999. Вып. 5. С. 3-12.

8. Пономаренко И.Н. Симметрия/асимметрия в лингвистике текста: дис. ... д-ра филол. наук: Краснодар, 2005. - 322 с.

9. Усмонов К. Грамматикаи назарии забони англисй // Усмонов К.-Хучанд: Нашриёти «Нури маърифат». 2011, 236 сах.

10. Ilyish B.A. The structure of Modern English. Leningrad, 1971. 370 p.

СОПОСТАВИТЕЛЬНАЯ ГРАММАТИЧЕСКАЯ АСИММЕТРИЯ В ХУДОЖЕСТВЕННОМ ПЕРЕВОДЕ

В данной статье рассматриваются случаи грамматической асимметрии при переводе повести «Ширин». Единицы исходного языка (ИЯ) и языка перевода (ПЯ) находятся в отношениях асимметрии как на грамматическом уровне, что проявляется в неоднозначности переводческих решений и переводческой вариативности.

Значительная степень грамматической асимметрии проявляется не только при сопоставлении систем двух языков, но и установлении соответствий между употреблениями этих языковых единиц в повести. Межъязыковая асимметрия на уровне грамматики проявляется в том, что при сопоставлении грамматических особенностей таджикского и английского языков иногда не совпадают. К тому же, на грамматическом уровне случаи межъязыковой асимметрии можно найти и в области морфологии (отсутствие морфологических форм, различные функции одинаковых морфологических форм), и в области синтаксиса.

В данной статье межъязыковая асимметрия рассматривается на следующих языковых уровнях: лексическом (уровень слова и лексическая сочетаемость) и грамматическом: морфологическом (в условиях реализации разных функций одних и тех же морфологических форм) и синтаксическом (нарушение грамматической сочетаемости и образование аномальных структур в языке перевода).

Результаты исследования могут быть использования для переосмысления теоретических положений и коррекции методики преподавания практики перевода, а также уточнения методов и принципов оценки качества перевода.

Ключевые слова: асимметрия, художественный перевод, грамматическая асимметрия, повесть «Ширин», межъязыковая асимметрия, односоставное предложение, двусоставное предложение; таджикский язык, английский язык, сопоставительный анализ

COMPARATIVE GRAMMATIC ASYMMETRY IN LITERARY TRANSLATION

The paper describes the cases ofgrammatical asymmetry in the translation of the novel «Shirin.» Units of the source language and the language of translation are in the relationship of asymmetry as a grammatical level, which is manifested in the double-meaning of translation decisions and translation variability.

A significant degree of grammatical asymmetry is demonstrated not only in the comparison of the systems of Tajik and English languages, but also the matchings between the use of these language units within the story. The interlanguage asymmetry at the level ofgrammar is shown in fact when comparing the grammatical characteristics of the Tajik and English languages, they sometimes do not coincide. In addition, at the grammatical level, cases of interlanguage asymmetry can be found both in morphology (the absence of morphologicalforms, differentfunctions of the same morphologicalforms), and in syntax.

In this article, interlanguage asymmetry is considered at the following language levels: lexical (word level and lexical compatibility), morphological (in the conditions of realization of different functions of the same morphological forms) and syntactic (effects of grammatical compatibility and the formation of abnormal structures in the target language).

The results of the research can be used to develop the theoretical provisions and correct the methodology of teaching translation practice, as well as to clarify the methods and principles of assessing the quality of translation.

Keywords: asymmetry, literary translation, grammatical asymmetry, the story of «Shirin», interlanguage asymmetry, one-member sentences, two-member sentences; Tajik language, English language, comparative analysis.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Сведения об авторе:

Максудов Умед Олимович - кандидат филологических наук, старший преподаватель кафедры иностранных языков, Политехнический институт Таджикского технического университета имени академика М. Осими. Адрес: 735700, Таджикистан, Согдийская область, г. Худжанд, 20-й квартал, дом 6. E-mail: olimi.umed@mail.ru, Телефон: 928855550.

About the author:

Maksudov Umed Olimovich - Polytechnic Institute of Tajik Technical University named after Academician M. Osimi, candidate of pedagogical science, senior teacher of the department of foreign languages. Address: Tajikistan, 735700, Sughdregion, Khujand City, 20th district, Building 6. E-mail: olimi.umed@mail.ru, Phone: 928855550.

УДК: 811.222. +811.111

РОЛЬ НОМЕНОВ И ТЕРМИНОИДОВ В РАСШИРЕНИИ ТЕРМИНОЛОГИЧЕСКОГО СОСТАВА ЭКОНОМИЧЕСКОГО ДИСКУРСА ТАДЖИКСКОГО, АНГЛИЙСКОГО И

РУССКОГО ЯЗЫКОВ

Сабирова С.Г.

Филиал Московского государственного университета имени М.В. Ломоносова в городе Душанбе

Экономические отрасли находясь в состоянии интенсивного развития, отражают процесс трансформации теоретических знаний в прикладные которые пронизывают все отрасли экономики. В результате постепенного распространения, внедрения в практику приобретают самостоятельность, так как каждая терминосистема экономических отраслей имеет свой специфический объект, предмет, функции, методы исследования и терминологическую систему. Ядро терминосистемы состоит из новых терминов, которые отражают специфику по отношению к другим сферам экономических знаний. Учитывая функциональные особенности, они имеют право наименоваться терминами, так как они означают специальные понятия, принадлежащие к специальной области знаний. Прежде всего термины обладают признаками дефинированности, в некоторых случаях стремятся к однозначности и устойчивости, контекстуальной независимости, функционированию в речи. Номены в количественном плане представляют собой значительную группу терминологического состава экономического дискурса, означают названия частных объектов.

Экономическая терминология тесно связана с отраслевыми терминосистемами такими как менеджмент, маркетинг, коммерческая деятельность, международные экономические отношения и так далее. Прослеживается тенденция межотраслевого взаимодействия, то есть заимствования понятий. Подобное распространение процесса заимствования терминов объясняется историей возникновения экономических отраслей.

Номены это совокупность специальных терминов-названий, употребляющихся в данной научной области, названия типичных объектов данной науки [1, с. 261]. Увеличение количества номенклатурных единиц С.В. Гринёв-Гриневич связывает с «расширением человеческого знания, увеличением производства товаров и изделий» [3, с. 38]. Номен «специально созданное для практических целей слово или словосочетание» передающее и одновременно распределяющее на виды, сорта, типы, разновидности и вещества терминологическую лексику [4, с. 17-18]. Номенклатурная единица экономического дискурса принадлежит к специальной области экономических отраслей, не зависит от контекста, принадлежат к нейтральному слою лексики. Номены носят целенаправленный, мотивированный и номинативный характер, им присуща характеристика имени собственного, они отвечают требованиям к идеальному термину означают «единичные понятия, конкретной массовой продукции, которая воспроизводиться по одному и тому же образцу заданное число раз» [5, 38]. Отличие номена от термина состоит в соотношении с единичным понятием, соотношение непосредственно с реалиями. Дефиниция номена предоставляет указание на термин, к которому он относиться. Структура номена может быть смешанной, буквенная и цифровая, графемная является опорной и ядерной передает расшифрованное терминологическое сочетание, его принадлежность, создается посредством компрессии компонентов терминосочетания. Цифровая часть передаёт особенности, характеристики,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.