Научная статья на тему 'СООТНОШЕНИЕ МЕДИЛОРОВАННЫХ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ СО СИНОНИМИЧЕСКИХ ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ'

СООТНОШЕНИЕ МЕДИЛОРОВАННЫХ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ СО СИНОНИМИЧЕСКИХ ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
61
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МОДЕЛИРОВАННЫЕ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЕ ЕДИНИЦЫ / ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЕ СИНОНИМЫ / ЛЕКСИЧЕСКИЙ СОСОТАВ / ПОСТОЯННЫЕ КОМПОНЕНТЫ / ПЕРЕМЕННЫЕ КОМПОНЕНТЫ / SIMULATED PHRASEOLOGICAL UNITS / PHRASEOLOGICAL SYNONYMS / LEXICAL CONSTELLATION / CONSTANT COMPONENTS / VARIABLE COMPONE

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Одинаев Саидахмад Полвонович

В статье рассматривается вопрос сходство и различия между моделированными фразеологическими единицами и синонимическими фразеологизмов. Моделированные фразеологические единицы так тесно связаны со синонимических фразеологизмов, что некоторые исследователи фразеологизма, образующих по одной модели называют синонимическими рядами. Моделированные фразеологические единицы как синонимические фразеологизмы отличаются по тождественности своей синтаксической структуры.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CORRELATION OF MEDIATED PHRASEOLOGICAL UNITS WITH SYNONYMATIC PHRASEOLOGISMS

The article deals with the question of similarity and differences between simulated phraseological units and synonymous phraseological units. Modeled phraseological units are so closely related to synonymous phraseological units that some researchers of phraseological units of generators are called synonymic series. Simulated phraseological units as synonymous phraseological units differ in the identity of their syntactic structure.

Текст научной работы на тему «СООТНОШЕНИЕ МЕДИЛОРОВАННЫХ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ СО СИНОНИМИЧЕСКИХ ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ»

современного синтаксисоведения (выявление системных отношений и установление моделей словосочетаний, валентность слова и её роль в структурной организации словосочетаний, типы семантических отношений в словосочетаниях и др.).

Теоретические основы словосочетания и прикладное исследование его, как любой синтаксической единицы, в современном языкознании связаны с именами русских, а затем и советских лингвистов.

Основоположник современной теории словосочетаний В. В.Виноградов определяет словосочетание, как синтаксическую единицу, образуемую соединением двух или более знаменательных слов на основе подчинительной связи.

Ключевые слова: объект, словосочетания, язык, способ, проблема валентность, глаголы и особенности, анализ, исследование, определения, фраза, предложения, метод.

THE WAY OF CONNECTION OF OBJECTIVE WORD COMBINATION IN TAJIK AND

ENGLISH LANGUAGES

The given article searches the problem of the way of connection of objective word - combination in Tajik and English languages. Verbal word-combinations are in Tajik and English languages, which were preceded by some theoretical questions of the syntacticalformation of free verbal word combinations with, object relations. In addition, certain issues of the syntactic organization ofobject phrase in Tajik language require more in-depth study and comprehension from the point of view of the achievements ofmodern syntax (the identification of the syntactic relations and the establishment of word combinations models, the valence of the word and its role in the structural organization of word combinations, type of semantic relations in word combinations, etc.).

The theoretical tions of the word - combinations and applied research ofit, as any syntax unit, in modern linguistics are associated with the mane of Russian and later of Soviet linguistics. The founder of the modern theory of word-combinations VVVinogradov defines the phrase as a syntactic sac, formed by combining two or more significant words on the basis of subordinate communication.

It should be noted that the main connection verbial phrases organization in comperative languages are basic andplays the main role in linguistic.

Keywords: connection, objective word - combination, language, meaning, search,the problem of valence, verbs, pecuarity, analyse, phrase, sentence, method.

Сведения об авторе:

Махмадсолехи Махмадсодик - докторант (Ph.D) третьего курса факультет англиского языка Таджкикского государственного педагогического университета им С.Айни. E-mail: msoleh_90@mmail.ru.

About the author:

Mahmadsolehi Mahmadsodiq -PhD student of third year of Tajik State Pedagogical University named after S.Ayni. E-mail: msoleh_90@mail.ru

МУНОСИБАТИ ВОХИДХОИ ФРАЗЕОЛОГИИ ^АМЦОЛАБ БО МУРОДИФОТИ

ФРАЗЕОЛОГЙ

Одинаев СП.

Донишгощ давлатии тиббии Хатлон

Яке аз хусусиятхои мухими маъноию услубии вохидхои фразеологй муродифоти онхо мебошад. Дар забони точикй вохидхои фразеологй на фацат бо калимахо (мурги посухта - бецарор, дасту по гум кардан - саросема шудан, гули сари сабад - азиз, муътабар), балки байни хамдигар хам муносибати муродифй зохир карда метавонанд. Чунин муносибати байни вохидхои фразеологй муродифот ё синонимхои фразеологй номида мешавад ( ниг 145, 2, 133, 72 ).

Ду ва зиёда вохиди фразеологии аз бобати маънои фраезологй ба хам наздик ва сохти якхеладошта, ки бо обуранги бадей ва мавцеи истеъмол аз хам фарк мекунанд, синонимхои фразеологй номида мешаванд ( 72.55 ).

Муродифоти фразеологизмхо хусусиятхри фарцкунандаи худро дорад. Бинобар ин мурдифхои фразеологй аз муродифхои лексикй фарк доранд. Калимахое, ки муродифи вохидхои фразеологианд, мафхуми умумиро ифода карда, якчанд вохиди фразеологиро ба як силсилаи синонимй муттахид менамоянд. Масалан, силсилаи вохидхои фразеологии гул-гул шукуфтан, кабат-кабат гушт гирифтан, ба курта наFунчидан, сари касе ба осмон расид, дар чашмони касе оташаки шодй барк зад:

Расул-бобо гул-гул шукуфта хандид (Б.Насриддинов. Модарам-чону дилам,33). -Аз даму нафасатон гардам, курта-курта гушт мегирифт баззоз, - каминаи камтарин ба хизмат хамеша тайёр

(РЧaлилAcapx,oи мунтакабД, 201). Хacият-тapaнг бa дapaчae мaмнyн шуц, ки даp кypтааш намеFyнчид (Б.Оpтикaв.X,иpcи цунё,34). Сaвгaнд бa мука^а^™ aдaм, ки aгap дap мyнaзиpa вaй Faдиб бapaяд хам, мaн кабат-кабат гушт мегиpифтам (ФМухаммацдав, Лcapxaи мунтакабД, 425). -Лз rap apизa дaдa paфтaнaтoнpa шуница, бa xyцa, cаpам ба осмон pаcид, - гуФт Ашyp as paйoн ба тeдeфан (Б.Faнй. Лз x,ap кaлдa як caдa, 70). Даp чашмонаш оташаки шоди ба|ж мезад, дap дaбaнaш табагсум... (Ч,.Икpaмй.Дyвaздax дapвaзaи Бyxapa, 213).

Он мypoдифи яккaлимaгиe, ки фpaзeaдaгизмxaи мaзкyppa бa як cидcидa муттахиц мeнaмaяд, мафхуми xypcaндй acт. Х,амаи ин фpaзeoлoгизмx,o мaънaи умумии «xypcaндй»-pa ифaдa мeкyнaнд, aMMO aнpa aB тapaфxаи гунагун, ба тобишхаи xacи мaънaй фахманца, ба ycдyбиëги xаcи xyц aB xaмдигap фapк мeкyнaнд. Лз чумда aгap вахици фpaвeадагии гул-гул шyкyфтан мафхуми xypcaнд ш^а^а дap тacвиpи pyxияи aдaмaн ба табиши мaънoии мycбaт ифaдa кyнaд, ба пуст наFyнчидан, ба кypта наFyнчидан то aндoзae табиши мaънаии мaнфй цатта, мафхуми бaдapa ба аханги кинаяю мyбадиFa ифaдa намуца, ниcбaтaн дypyштмaънoгapaнд ( 66.149 ). Вахици фpaзeoлoгии cаpи race ба оcмон !ашд табиши мaънаии идaвaгии «аз 4roe ифтиxap кapдaн»-pa низ фахманца мeтaвoнaц. Дap aкcapи мaвpидxa дap магн oraopo ба чаи якдигap иcгифaдa бypдaн чаиз нecт, зepа бa нaвap нaгиpифтaни xycycиягxa ва тобишхаи ycдyбии вахици фpaзeaдaгй маъна ва мантики чyмдаpa xaлaддap мeнaмaяд.

Яте аз xycycиягxaи мухими мypaдифoти фpaзeoлoгй - ин caxгapи якxeдaи анха мeбaшaд. Лeкин ин xycycиятpa ба даpачаи мутдак бapдaштaн нaдypycт аст. Даp забани тачикй вахицхаи фpaзeoлoгии мypaдифиe низ вaмexypaнд, ки coxrop гунагун даpaнд.

Вахццхаи фpaзeадагии хамкадаб низ чун мypaдифxaи фpaзeaдaгй ба айнияги caxтopи cинтaкcиcии xyц фapк мeкyнaнд. Мacaлaн дap вахицхаи фpaзeoлoгии ба аcпи чахл cавоp шудан, ба аcпи H^p cавоp шудан, ба аcпи Fазаб cавоp шудан на факаг умумияти coxrop, балки умумияти маъна ва тapкиби лeкcикии ба хам назцики чузъха ва oбpaзx,oи якxeдa мушахица кapдa мeшaвaд. Ин ce вахици фpaзeадагй дap айни заман мypадифи якдигap мeбoшaнд, зepa чузъхаи ивазшаванцаи анха (чахл, ;ax,p, Fазаб) ба хам xycycrara мypaдифй зах^ мeнaмaянд. Лз ин ча чунин xycycияти вахицхаи фpaзeoлoгии хамкадаби мypaдифй бapмeaяд, ки arap дигap cидcидaи мypaдифxaи фpaзeaдaгй дap заминаи aбpaзxaи гунагун caxтa шаванц, вахицхаи фpaзeадагии хамкадаби мypaдифй, бapъaкc aбpaзxaи якxeлa дapaнд. Вахццхаи фpaзeoлoгии хамкадаб ба мypадифxаи фpaзeaдaгй та aндoзae caxг мapбyтaнд, ки бaъзe зaбaншинacaн фpaзeaдaгизмxaи аз p^ як кадаб caxгашyцаpa кaгapи cинaнимй намицаянц.

Ба вучуци ан ки байни вахицхаи фpaзeaдaгии хамкадаб ва мypaдифxaи фpазeaдaгй аламатхаи yмyмиpa мушахица намуцан мумкин аст, аз хам фаpк кapдaни анха зapyp аст. Пeш аз хама, дaиpaи маънаии вахицхаи фpaзeадагии хамкадаб ниcбат ба мypaдифxaи фpaзeaдaгй вaceътap аст. Мacaлaн, дap забани тачикй Faйp аз ce вахици фpaзeадагии дap бала намбypдa, ки ба хам мyнacибaти мypoдифй дapaнд, баз вахицхаи фpaзeадагии хамкадаби 6a acnu xaëm caeop шудaн, 6a acnu ситеш caeop шудaн, 6a acnu mam66yp caeop шудaн, 6a acnu чубин caeop шудaн, 6a acnu миншб caeop шудaн ва Fайpа мавчуцанц, ки мо ornopo мypoдифи якдигap гуфта нaмeтaвoнeм.

Тapaккиëги cидcидaи мypaдифxa, пeш аз хама ба дигаpгyнии acacи oбpaзнoкии фpaзeaдaгизмxa вабаста мeбaшад, ки ин xycycrax дap айни заман paвaнди cинaнимизaгcияи ибapaxaи фpaзeaдaгиpa аз мypoдифoти калимаха фapк мeкyнaнaд (1,135).

Лз гуфтахаи бала ба xyдacae амацан мумкин аст, ки нишанаи фapккyнaндapo дap cиcгeмaи aбpaзнaкии вахицхаи фpaзeoлoгии мypaдифй чустучу баяц намуц. Даp вахицхаи фpaзeадагии хамкадаб, чи xeлe ки маъдум аог, cиcтeмаи якxeлaи aбpaзнaкй мушахица каpда мeшaвaд, амма дap мypaдифxaи фpaзeaдaгй башац, oбpаxoи гунагун ба нaзap мepcaнд. Macana^ ба cиcтeмaи aбpaзнaкии cидcидaи вахицхаи фpaзeaдaгиe, ки махуми «мypдан»-pa ифаца мeкyнанд, таваччух мeнaмaeм: колаб тихи кардан, аз дунё чашм пушидан, ба аcпи чубин cавоp шудан, бандагиpо ба чо оваpдан, казо каpдан, тоcy кузаи зиндагиpо гундоштан ва Faйpa:

Лз он чо як китоби цуо хам oвapдa буцанц, ки дap вакти аз дунё чашм пушиданаш ба ман цацанц (С.Айнй.Одинa,85). Бeчapa, тамам аз хал paфтa кapиб буц, ки колаб тихи кунад (С.УлyFзaдa.Вaceъ, 9). Лг^ ин нигох нaмeшyц, вай кайха тоcy кузаи зиндагиашpо Fyндошта буд... (Ч,.Икpaмй.Дyвaздax дapвaзaи Бyxapa, 187). .. .Пaгox-фapдa ба аcпи чубин cавоp мешавию кap тамам, вaccaлaм (ФМухаммацдав, Лcapxaи мунтакабД, 205).

Мишлхаи бала на факаг ба aбpазxaи гунагуни вахицхаи фpaзeадагй, балки ба oбypанги мyxтaлифи ycдyбии анха цаладат мeкyнaнд.

Вахццхаи фpaзeадагии хамкадаб на факат aбpазxaи якxeдa, балки coxrop ва маънаи ба хам назцик дopaнд. Ин вахицхаи фpaзeадагй ба pox^ тaFЙиpëбй ё ивазшавии якe аз чузъхаи тapкибиaшaн caxтa мeшaвaнд. Лз ин caбaб, мyнacибaти мypaдифй махз даp байни хамин чузъхаи ивазшаванца мушахица мeгapдaд. Ма€алан, калимахаи дунё, ^охРн, omarn мypoдифи xaмдигap мeбoшaнд. Онха хамчун чузъи ивазшаванцаи вахицхаи фpaзeадагии хамкадаб баpaи ифацаи мафхуми «мypдан» амаца,

силсилаи boxm^om фрaзeoлoIии аз дунё чашм пушидан, аз олам чашм пушидан, аз чахон чашм

пушиданрo ба вучуд мeoвaрaнд. Обрaзхoи якxeлa, oбyрaнra услу6мю мaънoмм ohxo им^ният мeдихaд, ки дар матн ба ocoнй ба ^om якдигар кoр фармуда шаванд:

Вaлe афсус, сад афсус, ки Aхмaд-пaхлaвoн бeвaкгy coaт аз чахон чашм пушид (Ч,.Икрoмй.Д;yxтaри oтaш, 67). Факат як-ду руз бeмoрй кaшмдy аз дунё чашм пушид (Ч,.Икрoмй.Хaтлoн, 34). Пaдaрaшoн баъди чанг дар хаммн хавлй аз олам чашм пушидааст (ф.Мухаммаддев, Acaрхoи мунтакабД, 417).

^айд кардан лoзим аст, ки ба мн ё oh силсилаи мyрoдифхo boxm^om зиёди фрaзeoлoгй муттахмд шуда мeтaвoнaнд, ки мав^и иcтeъмoл, cиcтeмaи oбрaзнoкй ва хатто таркиби лeкcикии IyнoIyн дoрaнд. Храмам ин boxm^om фрaзeoлoIмрo факат маъши ба хам нaздикaшoн ба як силсила муттахмд карда мeтaвoнaд.

Дар boxm^om фрaзeoлoIми хамщлаб TC^MmxoM xocm мaънoй ба назар мeрacaнд. Гaрчaндe таркиби лeкcикми ин гуна boxm^om фрaзeoлoIй тaнхo aндaкe тaFЙирoгхoи чузъй дoрaнд, мyнocибaти лeкcикми байни ohxo аз дoирaи мyрoдифхo бeрyн бaрoмaд мeтaвoнaд. Масалан, дар вoхидхoи фрaзeoлoгии ба дили касе вацм андохтан, ба дили касе шубца андохтан, ба дили касе оташ андохтан чyзъхoи ивазшавандаи ин силсила байни хамдигар мушсибати мyрoдифй нaдoрaнд. Маъши xocm чунин boxm^om фрaзeoлoIй ба хамин чyзъхo вoбacтaIй дoрaд:

Хама тараф чушн coкит, чyнoн oрoм буд, ки ба дили oдaми ба ин гуна сукунат oдaт накарда вахм меандохт (Р.Ч,aлмлAcaрхoи мyнтaxaб,1, 122). Aммo тадрмчан Кабир аз хаддаш мeIyзaшгy ба дили духтар шубха меандохт (Бaхрoм Фируз. An^ вай мард мeбyд, 78). На^рачй «чoрпo»-рo гаштаю баргашта саг гуфта ба дили сурнайчй шубха меандохт (РAмoнoв.Дaр нимaрoхи умр, 210). AHa хамин oвoзa ба дили caрдoрaмoн Низoм Бaрoтoвич оташ андохт (БРанй. As хар калла як caдo,32).

Myнocибaти мyрoдифии чyзъхoи ивазшавандаи boxm^om фрaзeoлoIии хaмкoлaб xycycMrnxoM xocm xy^ дoрaд. Aзбacки чунин чyзъхo раванди пурраи фрaзeoлoIизaтcярo аз сар нaIyзaрoндaaнд, абстраксия ва мaънoи вoбacтaи фрaзeoлoгй дар ohxo кариб мyшoхидa нaмeшaвaд, oнхoрo баъзан 6o мyрoдифхoяшoн иваз кардан мумкин аст. Лeкин аз ин 4o чунин xyjioca бaрoвaрдaн лoзим нecт,ки чyзъхoи ивазшаванда дар дoxили вoхидхoи фрaзeoлoIии хaмкoлaб факат манши oзoди лeкcикй дoрaнд ва дoниcтaни мaънoи ин гуна кaлимaхo бaрoи муайян кардани мaънoи умумии вoхиди фрaзeoлoIй кифoя аст. Дар таркиби boxm^om фрaзeoлoIии хaмкoлaб чyзъхoeрo низ дyчoр oмaдaн мумкин аст, ки ohxo маъши мaчoзй ё вoбacтaи фрaзeoлoIй дoрaнд ва маъши вoхиди фoaзeoлoIй аз чамъи маъши лeкcикии мaънoи чyзъхoи таркиби oh вoбacтa нecт. Масалан, аз boxm^om фрaзeoлoIии дар бoлo нoмбyрдa чузъи штат» дар таркиби вoхиди фрaзeoлoгии ба дили касе оташ андохтан ба маъши вoбacтaи фрaзeoлoIй oмaдaacт.

Баъзан дар дoxили вoхидхoи фрaзeoлoгии хaмкoлaби мyрoдифй кaлимa-чyзъхoeрo дyчoр oмaдaн мумкин аст, ки аслан мyрoдифи хамдигар нecтaнд, лeкин дар таркиби boxm^om фрaзeoлoIй 6o тoбишхoи нави маъшии xyд мyнocибaти мyрoдифй rn^o намудаанд. Масалан, дар вoхидхoи фрaзeoлoгии ба чашми касе хоб мехмон нашуд ва ба чашми касе хоб хамсоягй накард чунин мyнocибaтрo байни чyзъхoи «мeхмoн нашудан» - «хамшягй накардан» мyшoхидa намудан мумкин аст, ки хар ду фрaзeoлoгзм мaънoи «xo6m кace набурд»^ ифoдa мeкyнaнд:

To як nocM шаб ба чашми Халим хоб мехмон нашуд (A.Сaмaдoв.Acпи бoбoм, 124). Он руз ба руи кат афтидан бaрoбaр xoбaш бурд, вaлe хoлo баръакс хоб ба чашмонаш хамсоягй накард (УКyхзoд. Poxm паси aFÔa,147).

Дигар намудани acocM oбрaзнoкии ибoрa ба пaйдoиши вoхиди нави фрaзeoлoгии мyрFи xo6 аз чашми кате парид сабаб шудааст:

Бo caчoк араки Сару рyямрo пoк карда, аз нав сар ба бoлин гyзoштaм. Aммo акнун муpFи хоб аз чашмонам парида рафт (M.БoбoчoнoвAcири хафтум, 249).

Синoнимикaи фрaзeoлoIизмхo аз boxm^om фрaзeoлoIии хaмкoлaб хам аз руи cox^^, хам аз руи маъш ва хам аз руи системам oбрaзнoкй фарк мeкyнaнд. ^x^^om гушгун ва oбрaзхoи мyxтaлиф дар мyрoдифхoи фрaзeoлoIй бaрoи ифoдaи мaънoхoи ба хам наздик xизмaт мeкyнaнд. Масалан, мафхуми «^муш шудан» 6o вoхмдхoи зeрини фрaзeoлoIй ифoдa шуда мeтaвoнaд: лаб фуру бастан, муцри хомуши бар лаб задан, ба дацон цулфи хомуши овехтан :

Мухаммад гyмoн кард, ки чaвoнхo аз y шарм дoштa, лаб фуру бастаанд, aммo вай бaрoи чй xoмyш аст? (УХoликoв.Ёди дил, 8). Feлзaдaхo нимxeз мeшaвaндy дyлoбкoрoн мухри хомушй бар лаб мезананд (Kyрбoн Aлй.Нимaрoх, 138). Хар ду чанд муддат ба дaхoн кулфи xoмyшй oвexтeм (M.Бoбoчoнoв. БoFи yмeд, 73).

Дар зaбoни адабиёти классикй бaрoи ифoдaи мн мaънo вoхмдхoи гушгуни фрaзeoлoIй иcтифoдa бурда мeшyдaнд, ки киcмe аз ohxo 6o андаге тaFЙирoти шаклй дар зaбoни адабии хoзирaи тoчмк иcтифoдa бурда мeшaвaнд: мухр дар дахон будан, мухри хомушй бар лаб ниходан, мухр бар лаб доштан, мухр дар забон будан, забон бастан ва Faйрa:

дамагй дар дузураш мухр дар дах,он ва гунгзабон будандй (Садри Зиё). Сангпушт гуфт:..Албахга мухри хомушй бар лаб нихща, муарризи чавоби деч офаридае находам шуц (Анвори Судайлй). Ба ранге кард васлаг ном гадрир, Ки аз вай мухр бар лаб дошт гакрир (Хозик). Ба сони савсан гар дад забон шавад Хофиз, Чу гунча пеши гуаш мухр бар забон бошад (Хофиз). Забон бастам, кушоди дил зи сад чониб дару номад, Назар пушидам, аз пеши назар бархосг доилдо ( ).

Аз мисолдои боло ба хулосае омадан мумкин асг, ки муродифдои фразеологй барои мучазу рехта ифода намудани фикр ва гобишдои гуногуни маъной кумак мерасонанд. Водиддои фразеологии дамколаб ба ин маънй, барои бой гардонидни захираи фразеологии забони гочикй мусоидаг мекунанд.

АДАБИЁТ

8. Авалиани Ю.Ю., Мирсаидов Ч, Дар бораи фарки муродифог вавариангдои иборадои фразеологй// Масъаладои филологияи гочик. - Душанбе,1967.-С.134-139

9. Юсупова М. Синонимикаи фразеологизмдо //Армугони олимони чавон.- Душанбе,1966.- С. 159-170

10. Мачидов Х. Фразеологияи забони дозираи гочик. - Душанбе, 1982.- 104 с.

11. Маъсумй Н. Очеркдо оид ба инкишофи забони адабии гочик. - Сгалинобод 1959. - С. 144-159

12. Далилов Х. Муродифоги иборадои рехга // Макгаби совета.- 1969, - N° 6. - С. 20-22

СООТНОШЕНИЕ МЕДИЛОРОВАННЫХ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ СО СИНОНИМИЧЕСКИХ ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ

В статье рассматривается вопрос сходство и различия между моделированными фразеологическими единицами и синонимическими фразеологизмов. Моделированные фразеологические единицы так тесно связаны со синонимических фразеологизмов, что некоторые исследователи фразеологизма, образующих по одной модели называют синонимическими рядами. Моделированные фразеологические единицы как синонимические фразеологизмы отличаются по тождественности своей синтаксической структуры.

Ключевые слова: моделированные фразеологические единицы, фразеологические синонимы, лексический сосотав, постоянные компоненты, переменные компоненты

CORRELATION OF MEDIATED PHRASEOLOGICAL UNITS WITH SYNONYMATIC

PHRASEOLOGISMS

The article deals with the question of similarity and differences between simulated phraseological units and synonymous phraseological units, Modeled phraseological units are so closely related to synonymous phraseological units that some researchers of phraseological units of generators are called synonymic series. Simulated phraseological units as synonymous phraseological units differ in the identity of their syntactic structure.

Keywords: simulated phraseological units, phraseological synonyms, lexical constellation, constant components, variable components

Сведения об авторе:

Одинаев Саидахмад Полвонович старший преподаватель кафедры языков Хатлонского государственного медицинского университета, Е-mail: sop-1958@mail/ru

About the author:

Odinaev Saidakhmad Polvonovich - Senior Lecturer of Languages Department, Khatlon state medical University, E-mail: sop-1958@ mail.ru

ВИЖАГИХОИ СОХТОРИИ ТОПОНИМ^ОИ ЧАГОНРУДИ ТАЬРИХЙ

Турсунова М.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Таркиби лугавии забони адабии точикй аз кабаггдои гуногуни вожадо гаркиб ёфга, яке аз кабаггдои маъмули он содаи исгилодог мадсуб меёбад. Исгилодоги забони гочикй гаърихи беш аз дазорсола дорад ва дар гули карндои зиёд зина ба зина гашаккул ёфга, дорои низоми муайян гардида, усгувору побарчо мебошанд. Мегавон афзуд, ки иргибоги забон бо раванди гафаккур ва олами рудиву маьнавиёги инсон мадз дар бахши исгилодоги барчасга эдсос мегардад. Бинобар он, исгилодог

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.