Научная статья на тему 'СТРУКТУРА ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ В ЮЖНОМ ДИАЛЕКТЕ КУЛЯБСКОГО РЕГИОНА'

СТРУКТУРА ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ В ЮЖНОМ ДИАЛЕКТЕ КУЛЯБСКОГО РЕГИОНА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
98
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СТРУКТУРНАЯ ОСОБЕННОСТИ / ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ КОНСТРУКЦИИ / ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ СЛОВОСОЧЕТАНИИ / ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ПРЕДЛОЖЕНИИ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Гадоев Нурхон

В статье рассматривается структурная особенности фразеологических единиц в южном диалекте Кулябского региона. На основе анализа дилектного материала автор статьи подразделяет эти диалектные фразеологических единиц на группе фразеологических конструкции, фразеологических словосочетании и фразеологических предложении и даёт конкретные сведения о них.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STRUCTURAL QUALIFICATION OF PHRASEOLOGICAL UNITS IN A SOUTHERN DIALECT OF KULOӢ REGION

In an article is considered structural peculiaritites of phraseological units in a southern dialect of Kuloӣ region. On the ӣasis of the analysis dialect a material the author of article suӣdivides these dialect phraseological units into a group of phraseological designs, phraseological word-comӣination and phraseological sentences and gives the concrete data aӣout them

Текст научной работы на тему «СТРУКТУРА ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ В ЮЖНОМ ДИАЛЕКТЕ КУЛЯБСКОГО РЕГИОНА»

was significantly marked with the opinions of L.S.Peisikov. Later, U.A.Rubinchik his primary views on this topic and brought his views closer to the opinion of LS Peisikov. As is known, the method of wordless word formation or transposition in Iranian linguistics was introduced by L.S.Peisikov, who was gradually adopted by other scientists. However, there is no unified opinion among the accounting ones about the role of "value" without the affix word-forming method.

Some consider it unproductive, others believe the contrary, all this is reflected in the article. Analysis and research of the newest vocabulary of modern Persian language testify to the increasing role of the nonword method of wordformation or transposition.

Keywords: linguistics, word-formation methods, modem Persian language, analysis, vocabulary, transposition, the method without affix word-formation, conclusions.

Сведения об авторе:

Мухаббатов Абулфазл - кандидат филологических наук, доцент кафедры иранской филологии Таджикского национального университета. Тел.: (+992) 935-551657.

About the authors:

Muhabbatov Abulfazl - Ph. D. in philology, docent Department of Iranian Philology, Tadjik national university. Tel.: (+992) 935551657.

СОХТОРИ ВО^ИД^ОИ ФРАЗЕОЛОГЙ ДАР ЛАД^АДОИ МИНТА^АИ КУЛОБ

ГадоевН.

Донишеоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Вохидхои фразеологй хамчун таъбирхои маъмулу вирди забонгашта барои инкишофи забони умумихалкй, барои ба вучуд омадани калимаю иборахо ва таъбироти нав ба нав, ба ин васила барои бою пуробуранг гардидани таркиби лугавй ва сохти грамматикии забони адабии хозираи точик мавкеи мухим доранд. «Вохидхои фразеологй аз чихати сохт ва тарзи истеъмол аз якдигар тафовут дошта, хар кадом дар забони мардум ба таври хархела сайкал ёфтаву маънохои лугавии худро суст намуда, маънохои дигар гирифта, ба тагйироти маъноиву сохторй дучор шуданд.» [13, с.50]

Ба ин муносибат мувофики коидаву конунхои дохилии рушди забон тагйир ёфтани фразеологизмхо, иваз шудани чузъхои онхо, яке аз воситахои инкишоф ёфтани шакл ва мазмуни вохидхои фразеологй ба шумор меравад. Ин сабаби дар забон ба вучуд омадани иборахои нав ва аз чихдти сохт ва мазмун мукаммал мегардад. Ба ин маънй академик В.В. Виноградов менависад, ки ба таври эчодй истифода бурдани забон аз тагйир додан ва аз навъ ба гуруххо чудо намудани алокаи фразеологии калимахо, ба вучуд омадани чузъхои нави истеъмоли онхо иборат мебошад. [2, с. 140-142]

Вохидхои фразеологй дар лахчахои мавриди назар аз чихати сохташон ба гуруххои зерин чудо мешаванд: а) таркибхои фразеологй, б) иборахои фразеологй, в) чумлахои фразеологй.

Таркибхои фразеологй. Таркибхои фразеологй аз ифодахои рехтаву устувори забон буда, ба мисли гуруххои дигари вохидхои фразеологй маънои яклухту тагйирнаёбандаро ифода мекунанд. Таркибхои фразеологй калимаи асосии тобеъкунанда надоранд. Онхо дар натичаи бо хам пайвастшавии ду калима-яке мустакилмаънову дигаре ёридиханда ташкил шудаанд. Чунончи: ифодахои рехтаи "локь пар"-(либос), "дънгъ дав"-(саргардонй), "лавъ лахча"-(гуфтор), "шавъ руз"-(доимо, харруз), "имрузъ пъга"-(ба наздикй), "дар ба дар -(оворагардй), лавъ линч (эрод гирифтан), коръ бор (фаъолият), гълъ бълбъл (ошикон), мастъ аласт (ишора ба марде, ки аз таъсири арак дар холати ногувор карор дорад ва хандахариши одамон гаштааст) лав ба лав (пур шудани зарф аз об), хокъ нъмък (нест шудани ягон чизи истеъмолй), тезъ тънд (мочаро, хархаша), ба ову тов (фарбех шудан), хоку туроб (холати нестй), гуру чув (кабр) ва монанди инхо, таркибхои фразеологиро ташкил медиханд. Хелхои гуногуни таркибхои фразеологй бо хосиятхои шаклу маънои худ аз хам фарк мекунанд. Аз ин ру, онхо дар гуйиши мардум ду навъ ба назар мерасанд.

1.Ба гурухи аввал он таркибхои фразеологие дохил мешаванд, ки дар таркиби онхо воситахои грамматикй аз кабили пешоянду пасояндхо мавкеъ надоранд. Ин намуди таркибхои фразеологй дар тули солхои дароз рехта шудаву суфта шуда омаданд.

1.1.Аввалан таркибхоеро аз назар мегузаронем, ки хар ду чузъашон аз вохидхои лугавии маънодор иборатанд: шишту хез (одобу ахлок), фикру хаёл (андеша), афту башара (симои зохирй), бусу канор (ишкварзии ошикон), хору мол (нигохубин кардан), рагъ пай /рагъ пайванд (тамоми аъзои бадани инсон), саръм дълъм (хомила), вахтъ бевахт (доимо, хамеша), гоху ногох (муродифи "вахтъ бевахт"), хурдъ гъръфт (муносибати неки хамсоягй), гулу гумрох (нодон,

кaмaкл), хунь пycт (мypодифи "parb nan") xoBy хез (мyноcибaти мaхpaмонaи зaнy шaвхap), cy^am пъxтaн (ф^ок; .nyp aз вaтaн, дyp aз мaъшyкa ), cьpxь cьфeд (.nypyr гyфтaн; шapмcоp шyдaн), дьздию гьpгй (xmcnairc бaд), oBopan дь дьнё (киноя aз кacи бe xонaю дap), 4aM^ гиp (гyндоштaни хостл), xopъ xac (nyciy дyшмaн; xyдивy бeгонa), aфть aшткьнй ^нгу чaнчол) гьpдь aip^) (дypy нaздик), гьpдь гyшa (гиpдy aтpоф), дидзвь дyниcтa (кacдaн бa ифои коpe кaмap бacтaн), задзвь чькидa (бaзyp, бо мaшaккaтхои зиëдe коpepо бa aнчом pacондaн), .ювь линч (мaгpyp, хaвобaлaнд), aй дьль чун (caмимонa, aй ш,дки дил), пaтькь îiaihoBa (киноя aз кacи xyшомaдгy, тaммaдлyккоp), oвь &тов (офaт), pocть дьpyF(cyxaнхои шдapхaво), бегапь гьп (мypодифи бeчyнy чapо),нyнь Maciza ^Kn^p, киcмaт) вa хокaзо. Чунин тapкибхо, хapчaнд ки pexтaвy тaгйиpнопaзиpaнд, вaлe aз нигохи мyноcибaти mKraRrnrä вaзифaи як aъзои чyмлapо ичpо нaмyдa, хaмчyн мaводи тaйëp дap нутк мaвpиди иcтифодa кapоp додa мeшaвaнд.

1.2. ^иcмaти дигapи тapкибхои фpaзeологии ин rypyx хaм aз ду чузъ ибоpaтaтaнд. Аз ду-яю aз онхо мaъно доpaнд. Чузъи мaънодоp хиccaи дигappо бa xyA тобeъ нaмyдa, бо ин pох чyзъe, ки мaънои мycтaъкил нaдоpaд, бapои aник вa тaвзeхy тaшpeх нaмyдaни чузъи мaънодоp xизмaт мeкyнaд: cьpxь бьь; (caломaт вa фapбeх), бa oвь тoв (мypодифи "cъpxъ бък"), бaчaвь кaчa (фapзaндон: mcapy дyxтap), еянь мaн (чaнчол), ь»ь;ь bok (öe дacтовeз), титу пит (пapокaндa, пapeшон шyдaн), нoзь ньз (нозу кapaшмa), пoвy пap (даету по), тaкь дapaк (кофтaн; 4ycry4y кapдaн), чиль пyетaк (чихози xонa) вa монaнди инхо.

2. Cоxтоpи ин киcмaти тapкибхои фpaзeологй ниcбaтaн мypaккaбтapaнд. Дap cоxтa шyдaни онхо шкщи пeшояндхои acливy номй нaзappac бyдa, aз чихaти иштиpоки вохидхои лyгaвй низ aз гypyхи aввaлa aз ззмин тo oемoн фapк доpaнд. Aкcapи чунин тapкибхо aз ce чузъ (кaлимa, вожa) тaшкил ëфтaнд. Мacaлaн, тapкибхои pexтaи гашоянду иcм мaйли бeштape бa кaлимaхо доpaнд, чузъхои онхо як чо тaлaффyз мeшaвaнд. Онхо зохиpaн кaлимaхои тapкибиpо бa xотиp мeовapaнд, чун кaлимaхо cоxтy ceмaнтикaи доимй доpaнд. Чудо нaвиштa шyдaни ин ^бил тapкибхо фaкaт aнъaнaи коидaхои имлоист, ки бо мохияти илмии чунин фaктхои зaбон ягон aлокae нaдоpaд, чунки хиccaхои доxилии онхо m aз чихaти aломaтхои мaъной-гpaммaтикй вa нa aз чихaти xоcиятхои фотат^к™ xyд вохидхои мycтaкили зaбон шyдa нaмeтaвонaнд. Бa ин caбaб тapкибхои ycтyвоpи пeшояндy иcмpо, ки бa дapaчaи бaлaнди идиомaтикй pacидaaнд, фaкaт шapтaн бa вохидхои фpaзeологй дожл кapдaн мумкин acт. Мacaлaн, ифодaхои "дap хушу xypyш"(aвч гиpифтaни ^p), '^a чoн" (caмимонa), "бaлo aй пaеьш" (бe тaфовyт бyдaн ниcбaт бa ягон коp), "ей paнг-ъш" (эхтимол), aй тax,и дил ^мимот), "ей яг лaв" (ботapтиб), лaв бa лaв (бу^б^ни ошиконa; nyp шyдaни ягон зapф aз об) вa гaйpaхо. Кдоми кaлони тapкибхои фpaзeологй aз ду вa ё зиëдa кaлимaхои мycтaкилмaъно бa вучуд омaдaaнд. Мacaлaн, тapкибx,oи "хушку xoлй", "дидaвь дyниетa", "нapeзyндaвy нaчaкyндa", "xoxfl raxo^A", "шaвь pyз ", '^уз aй pyз", "гав бa гав", "пеш - пеш" вa мошнди инхо. Бо вучуди он ки чунин тapкибхои фpaзeологй хaм бa кaлимaхо то aндозae монaндй доpaнд, бо биcëp xycycиятхои xоcи xyA бa гypyхи вохидхои фpaзeологй дожл мeшaвaнд. Хycycияти нихоят мухими тapкибхои фpaзeологй дap ycтyвоpy яклуэт бyдaни тapкиби онхо мyшохидa мeшaвaд. Мaвкeи ycтyвоpии чузъхои доxилй, aз хaм Чyдоинопaзиpй вa якчояшaклгиpии онхо aз xоcиятхои нихоят мухими ин швъи вохидхои фpaзeологии зaбони точикй бa шyмоp мepaвaнд. Дap бaйни кaлимaхои тapкибхои фpaзeологй кaлимaхои бeгонa вa yнcypи дигapи гpaммaтикиpо чой додaн мумкин нecт. Дap aкcи хол тapкиби фpaзeологй хaмчyн вохиди зaбон aз бaйн paфтa, aхaмияти xyдpо гум мeкyнaд. Ин xоcияти бa хaмaи xeдхои тapкибхои фpaзeологй xоc, мaxcycaн, дap тapкибхои чуфти фpaзeологй бa тaвpи бapчacтa зохиp мeшaвaд. Зaбоншиноcи шиноxтaи точик Н. Ma^bcy^ñ мaхз хaмин чихaти тapкибхои чуфти фpaзeологиpо бa нaзap гиpифтa, нaвиштa буд: "Хycycияти xapaктepноки онхо мaхз дap хaмин aCT, ки онхо тapкибaн бо "у" пaйвacт мeшaвaнд. Хдмин ки бa чои "у" пaйвaндaки "вa" овapдa шуд, онхо xapaктepи фpaзeологй вa xycycияти як aндозa ycтyвоpи xyдpо гум кapдa, бa хиccaхои чидaи мyкappapй мyбaддaл мeшaвaнд. Аз ин чихaт онходо "тapкибхои чуфти чидa" номидaн мyвофиктap acт". [4, c, 154]

Вохидхои фpaзeологиe, ки дap шaкли тapкибхои чуфт омaдa, чузъхояш бо пaйвaндaки «-у» aлокaмaнд мeшaвaнд, дap лaхчaхои фaвкyзикp cyфтa шyдa, хaмчyн тapкибхои фpaзeологй гapдиш мexypaнд. Бapои мжол якчaнд тapкибхои фpaзeологии мypодифиpо aз нaзap мeгyзapонeм: Сиккзву еypaт- cmrca Ba еypaт; ëpy xypa - ëp Ba xypa //ëpy oшнo- ëp Ba oшнo; aфтy an^M- aфт Ba arç^M,// aфтy бaшapa- aфт Ba бaшapa; Тapкибx,oи фpaзeoлoгии aнтoнимй: дyетy дyшмaн- дyет Ba дyшмaн; xopy xac- xop Ba xac; д^у нзздик- дyp Ba нзздик; шaвь pp- шaв Ba pp; Инхо тaъбиpxоeaнд, ки ду кaлимaи гyногyншaклy гyногyнмaъно як мaфхyми томpо ифодa мeкyнaд. Ин ибоpaхо pexтaвy ycтyвоpaнд. Мaхз хaмин xycyc^irc онхо, яънe pexтaвy ycтyвоp бyдaн, тaгйиpнопaзиpии онхо acоcи мaзмyнy мyндapичaи онхоpо тaъмин мeнaмоянд. Тapкибхои номбypдa мeтaвонaнд мaънохои хapxeлa-нaздикмaъно, зидмaъно, cepмaънои бо хaм aлокaмaндpо ифодa шмоянд: бa чoнь дил (мypодифи"aй тaхи дил"), печ дap печ (мyaммои

capбacтa), ру ба ру (aз нaздик якдигappо нигод кapдaн: нaззоpa нaмyдaн), як сари кадам (як лодзо), xоки сари куча (apзон; бeкaдp), сар то по (домои aъзои бaдaн aз cap то пой), ай дасти ть.../ай чаври ть (бa дод омaдaн) ба зорагар зор шyдaн (aзоби токaтфacо кaшидaн), сар то сар (тaмоми чою мaкон) aз домин ^бита^.

Бо вучуди он ки тapкибxои фpaзeологй бa xоcияти якчоя шaклгиpии моpфологй содибонд, ондоpо бо кaлимaxо як донисган мумкин нecт, чунки aломaтxои моpфологии дap aввaл вa ё оxиpи ондо иловaшaвaндa фокот шокпдои гуногуни моpфологии онxоpо бa вучуд мeовapaнд. Чузъдои доxилии тapкиби фpaзeологй бошaнд, мусгакилияти фонeтикии xyдpо гум нaкapдaaнд, xap якe бо зaдaи мусгакили кaлимa тaлaффyз мeшaвaнд, дap бойни кaлимaxои тaшкилдиxaндaи тapкиби фpaзeологй ист (пayзa) мaвчyд acт.

Иборахои фразеологи.

Дap лaxчaxои мaвpиди нaзap иборах,ои фразеологи ба таври xeлe зиёд дар гуфтугу ва

мyоширaт гардиш мexyрaнд, чун ки KM^a™ as домо бyзyprи зaxиpaи водиддои фpaзeолоrии зaбонaмонpо ибоpaxои фpaзeолоrй тaшкил мeдиxaнд. Шояд aз ин caбaб бошaд, ки дap aдaбиёти зaбоншиноcии точик годо мaънои вохдддои фpaзeологиpо бо истилоди ибоpax,ои фpaзeолоrй номбap кapдaaнд. [14, с. 22].

Дap ин мaвpид истилоди ибоpaxои фpaзeологй чун xaммaънои истилоди водиддои фpaзeологй (фpaзeолоrизмxо) бa коp бypдa мeшaвaд. Ондо дap шaклxои гуногун дap нутки содибони лaxчa иcтeъмол мeшaвaд. Бeштap ду нaвъи ибоpaxои фpaзeологй - 1.ибоpaxои фpaзeолоrи изофй 2. ибоpaxои фpaзeолоrии фeълй дap лaxчaxои мaзкyp дyчоp мeшaвaд. X,ap ду жмуди ибоpaxои фpaзeолоrй aз p^ cоxти зоxиpии xyд бa ибоpaxои озоди cинтaкcиcй монaндй доpaнд. Ондо xaм гз ду вa зиёдa кaлимaxои мycтaкилмaъно тaшкил ёфтaaнд вa aлокaи бaйни ин кaлимaxо низ зоxиpaн тобeъ acт, чун ки дap ибоpaxои озод дap ин гута ибоpaxои ycтyвоp низ me aз чузъдои тapкибй кaлимaxои дигappо бa xyд тобeъ мeкyнaд. Аммо xaмaи ин aломaтxо чиxaти зоxиpии ибоpaи фpaзeолоrиpо, ки дap зaминaи ибоpaxои озоди cинтaкcиcй бa вучуд омaдaacт, тaшкил мeдиxaнд. Дap am бошaд мyноcибaти rpaммaтикй вучуд нaдоpaд. Чунончи, дap ибоpaи фpaзeолоrии "озоби ca^' (мaшaккaти оз xaд зиёд) чузъи aввaл-aзоб кaлимaи тобeъкyнaндa (мyaйяншaвaндa) бyдa, чузъи дуюм- car тобeъшaвaндa (мyaйянкyнaндa) бa шyмоp мepaвaд. Ин чо мyaйянкyнaндa мyaйяншaвaндapо тaвзex нaмeдиxaд, бaлки дap ифодaи як мaфxyм бa вaзифaи як aъзои чумга. омaдaacт. Фокот тaфовyт aз ибоpaи озоди нaxвй дap он aCT, ки ибоpaи "озоби ca^' мaънои мaчозй кacб нaмyдa, обypaнrии cyxaнpо нaзappac мerapдонaд. Аз ин лидоз xycycияти мудими ибоpaxои фpaзeолоrй чун xaмaи xeлxои водиддои фpaзeологй дap ycтyвоpии тapкиби лeкcикй вa ифодaи мaънои яклyxти ондо зоxиp мeшaвaд.

Ибоpaxои фpaзeолоrй бapъaкcи ибоpaxои шдвй дap колоби водиддои pexтaи зaбон як мaфxyми бyтyнpо ифодa мeкyнaнд. Ин нyктapо, мaxcycaн, мaвpиди му^исои ондо бо кaлимaxои xaммaънояшон paвшaн мyшодидa нaмyдaн мумкин acт. Чунончи: " Пули бедарди миён"-(муфт); "дьсти рост"-(ёpдaмчй); "зувон бьровардан"-(гап зaдaн); "лава ай лав худо накада^'-^омуш шудон), xeшй кадан (туйи apycй кapдaн), шери нар (пиcap), xолaи занако (cepчог, cepraп), чьшми танг (xarnc), дарди сар (коpe ё чизe. ки кacpо ноpоxaт мecозaд), пои кач (paфтоpи ношоиcтa), таи гап (acли cyxaн), пири кор (устод), амри xaйр (мaъpaкa, туй), чуни шьрин (фapзaнд), балои осмуни (фело^т), рузи сaxт(фaлокaт, мycибaт), вa мошнди индо.

Гypyди диrapи ибоpaxои фpaзeологиe, ки чузъдояш бо фeъл тобeъ мeшaвaнд, дap нутк тобишдои мyxтaлифи моъной мerиpaнд. Гуяндо бapои обу parn4 додони cyxaни xyд оз ондо бeминнaт истиФодо мeбapaнд: калзог шидан (кace,ки муйи capaш pexтaacт), дар додан (rиpондaни отош), xок пошидан (фиpeб кapдaн), тов xyрдaн (xo6op rиpифтaн, оз одволи ^ce боxaбap шудон), xyн гиристан ^ap озобу paнч кapоp доштон), авру парондан (гали пиндонй доштон), чашмаки задан (мypодифи '^py пapондaн"), корсуз шидан (оз коp мондон), xyнaсaлот шидан (кaмбaгaл шудон, боигapй оз дост paфтaн), сия кадан (тyдмaт кapдaн), сузок гьрьфтан (дapд кapдaн, бо сузиш дapомaдaн), xyновa додан (озобу paнч додон), кора пазундан (бapоp rиpифтaни такши ягон коpи сиёд), раг начьмбидан (бexaбap мондон; xоби бофapогaт кapдaн), сагвори чакидан (бо овози бaлaнд кacepо дошном додон), xyгворй шум дидан (чошми д^да шдоштон во докозо. Дap ифодои шоклдои моpфолоrй xaмaи ибоpaxои фpaзeолоrй як xeл нecтaнд. Бapобapи ибоpaxоe, ки cиcтeмaи муойяни шоклдои моpфолоrй доpaнд, чунин ибоpaxоe низ вомexypaнд, ки дap ин ё он колоб шax шудо мондоонд. Мacaлaн, ибоpaxои изофии "оби хаёт", "чои кабуд" во мошнди инxоpо, ки чузъи aœcm ондо дом бо исмдо ифодо шудоонд, дap шокли чомъ коp фapмyдaн мумкин шст. Дap зобошмон мовчуд будони чунин ибоpaxои фeълиepо, ки дap шокли инкоp бо коp бу^о мeшaвaндy шокли тосдикошон вучуд нaдоpaд "астогун надоштан", (дap ичpои ^p бexaмто будон), чашми дидан надоштан" (оз дод зиёд кacepо бод дидон), ба як пули пучак наарзидан", "мича тах, накадан") ё фокот дap шокли бовосито исгеъмол мeшaвaндy шокли бeвоcитa нaдоpaнд ("шаб гузаронидан", "аз галбер гузаронидан",

"чашми худро гурезондан"), туй гузарондан ва монанди инхо. Бо вучуди дар захираи фразеологии забонамон мавчуд будани чунин иборахои дар ягон шакле шах шудамонда, хамаи иборахои фразеологиро вохидхои аз чихати грамматики ба куллй тагйирнаёбанда пиндоштан дуруст нест. Кисмати асосии иборахои фразеологй дорои системаи муайяни шаклхои грамматикй мебошанд ва хангоми муошират дар яке аз шаклхои грамматикии худ зохир мешаванд. Навъхои иборахои фразеологй аз чихати сохт хеле зиёданд. Хели аз хама серистеъмолро иборахои изофии фразеологй ташкил медиханд, ки онхоро дар навбати худ ба шохахои зиёде чудо кардан мумкин аст. Чанд мисол: "хандаи субх", "хаёли хом", "фикри пухта", "гурги борондида", "мурги посухта", "точи хурус", "ошики печон" ва гайра.

Гурухи дигари иборахои фразеологй аз руи колабхои иборахои пешояндиву пасояндй ба вучуд омадаанд: "пеш ай хама", "ба по хестан", "ай дълъ чун", "ба чашм намоён", "ба яг овоз", "", " пъшти нохунвори", "ба дъл нагъръфтан", "ай сар гъзарундан" гуш ба овоз, зогвори сия, ай тарси хун, ай дъсти тъ ва монанди инхо.

Табиист, ки хелхои гуногуни иборахои фразеологй на факат аз чихати ифодаи маънохои лексикй-грамматикй, балки аз чихати системаи шаклхои грамматикии худ низ фарк мекунанд.

Чумлахои фразеологй. Чумлахои фразеологй ба монанди чумлахои одии нахвй фикри тамомшударо не, балки як мафхуми мураккабро ифода мекунанд. Дар хакикат, аз нигохи шакл дар онх,о хамаи аъзохои чумларо мебинем, вале онхоро ифодагари маънои ба итмомрасида хисоб кардан ба хакикат рост намеояд, харчанд, ки интонатсияи ягона доранд. Чунончи: бахт хандидан (бахти касе кушода шудан), тарбъз ай багал галтидан (ноумед шудан), ном бъровардан (шухратёр шудан), сара ба санг задан (илочи корро чустан), ягаш ду нашудан (дар холати кашшокй мондан), чойи шиштана наёфтан (аз хад зиёд хурсанд шудан) ва хоказо. Чумлахои фразеологй бо вучуди он ки аз руи намуди зохирии худ аз чумлахои оддии синтаксисй тафовути кам доранд ва дар асоси колабхои гуногун онхо ба вучуд омаданд, бо сохти устувор ва семантикаи яклухти худ аз онхо ба куллй фарк мекунанд. Чумлахои фразеологй чун хамаи хелхои дигари вохидхои фразеологй дар колабхои таркибии рехта маънохои яклухтро ифода мекунанд, яъне аз чихати ифодаи маъно чумлахои фразеологй ба гуруххои дигари фразеологй монандй доранд. Чумлахои фразеологй дар лахчахои номбурда аз нигохи микдор нисбат ба иборахои фразеологй кам бошад хам, истеъмоли онхо дар гуфтори сохибони лахча хеле фаровон ба назар мерасанд. Онхо хамчун вохиди фразеологй дар колабхои гуногун сохта шуда, маънохои яклухту бутунро ифода менамоянд. Баъзан чумлахои фразеологй хангоми муошират як мафхумро ифода менамоянд. Чунончи, чумлахои фразеологии " "димоги касе сухт" ба маънои хафа шудан, "чашми касе бечо тофтан" ба маънои бадният будан; "афтови сари ку шудан" ба маънои пирй, барчомондагй; "дар алов ов рехтан" ба маънии хангоми "барангезонидани касе хангоми чангу чанчол"; раи кор баста шидан (ноомади кор), ба дъсти чап хестан "(барор нагирифтани кор,), "ай ов кок бъруман (бегунохии касе исбот шудан), хъдмурда шидан (харобу логар шудан), касам хурдан (кавл додан), касам шъкастан (вафо накардан ба кавли худ), руйи дига гаштан (ранчидан), дар ифодаи маъно ва мафхумхои гуногун мустаъмаланд. Хусусияти хабарй доштани чумлахои фразеологй дар муошират дар алокамандии онхо бо чумлахои дигар зохир мегардад. Онхо дар нутки сохибони лахча монанди чумлахои одии синтаксисй фикру интонатсияи ба охиррасидаро ифода карда, ба категорияхои хабар, модалият ва унсурхои дигари чумла сохиб мешаванд. Х,оло якчанд чумлаи фразеологиро аз назар мегузаронем, ки дар худ хусусияти хабаррасониро нигох доштаанд: тайи чъшм кадан (касеро наззора кардан), дарди сари касе шидан (касеро ранч додан), чангу чанчола ховундан (тарафхои мукобилро ба сулху якдигарфахмй даъват намудан), афтови сари ку шидан (пиру барчомонда шудан), гапи калун задан (худро аз хама боакл нишон додан), сара съфед кадан (1. пир шудан; 2. ба касе тухфа додан), лингора саго кандан (кашшоку камбагал шудан), шарми ру набундан (одаме, ки на шарм мекунаду на изо мекашад), ранги пусти пиёз тънък (киноя ба одаме, ки тез дар кахр меояд, оташ мегирад), зъмина песундан (хомуш мондан, дахон накушодан), бачаи чор кас медидагй (бачаи кобил, бачае, ки аз ухдаи хамаи кор мебарояд), калла зур кор кардан (каси донишманд, бохирад), курсира холй кадан (аз вазифа рафтан), кадам канда нашидан(ба як чо бисёр равуо кардан), ба по рост шидан (камтар бой шидан), зиндагира дарёв кадан (муродифи "ба по рост шидан"), хандара ниго дошта натунистан (аз хад зиёд хушхол будан), ранг бурданъ ранг овардан (сахт тарсидан; ногахон бемор шудан), дъстъ по съст шидан (муродифи "ранг бурданъ ранг овардан"), линг ай аво уман (маглуб шидан), ба сари максад умадан (муродифи "калтавъ кутайи гап"), дар сари килу макол хозир шидан (дар вакту хойи даркорй омада расидан), съхбат кур гъръфт (сухбати гарму чушон), афтов ай сари ку паридан (гуруб кардани офтоб), ба хараки кун задан (камбагалу нодор шудан) сари касе гаранг шудан, (муродифи "сару каловаро гум кадан") хавсалаи касе пир шудан (аз касе ё аз чизе дилмонда шудан), рохгум задан (муродифи "сару каловаро гум кадан") бахти касе сиёх шудан (хонавайрон

шудан), чашми касе равшан шудан, (сохиби фарзанд шудан ), хуши кор кардан наомадан, (кор кардан нахостан), гапи касе гурехтан (сухбат ба мочаро табдил ёфтан), ва монанди инхо.

Гурухи дигари чумлахои фразеологй модалиятро ифода менамоянд. Ин навъи чумлахо ягон маънии мушаххасро ифода накарда, танхо ба нутк тобишхои гуногуни маъной мебахшанд. Инчунин онхо аз бахшидани обуранг ва образнокии сухан махруманд. Иборахои зерин дар ягон шакли тасрифй шах шуда мондаанд: Калтавъ кутаи гап, ру-т лахча, ру-т сия (муродифи "рут лахча"), хъдо хохад, кандта бъза, хъдо бъгират, ру-т дар таи хок, аз пайъш нагард, гуфти у мардак, бало ай пасъш, хъдо- подшох,: "кандта бъзан", "бало ай пасъш", "монда нашавед", , "саломат бошед", хъдо баракатът бъта, баракат шава, дусти ба дъл наздик , ай тарси хун, ва гайра.

Чумлахои фразеологй дар шакли мучаррад, берун аз матн ифодакунандаи мафхумхои алохида мебошанду бас. Х,амин ки ин гуна вохидхои фразеологй дар матни муайян, дар алокамандй бо чумлахои дигар ба кор бурда шуданд, таркиби як андоза мураккаби онхо гуё баркарор мешавад. Дар ин маврид чумлаи фразеологй на факат аз чихати сохт, балки аз руи ифодаи фикри том ва охангу интонатсия низ аз чумлахои дигари матн фарк мекунад. Аз мисолхои дар боло овардашуда ба чунин хулоса омадан мумкин аст, ки чумлахои фразеологй аксаран аз ду чузъи асосй-мубтадо ва хабар ташкил меёбанд. Албатта, чумлахои фразеологие, ба назар мехуранд, ки нисбатан мураккабтар буда, аз ду зиёд чузъхо доранд, ё ин ки факат аз як чузъи асосй-хабар таркиб ёфтаанд, низ мавчуданд, вале чумлахои фразеологии дучузъа дар гуйишхои чануби забони точикй, аз чумла дар гуйишхои чанубии Кулоб хеле фаъол ба назар мерасанд.

Ихтисорахо

Р-Рог С.М- Саримагзор С.Н.-Саринамак

И-Иол Дам.-Х,амадонй

Анч-Анчиров Т-Тагнов Ф- Фархор

Н-Новачун Ч-К-чануби Кулоб

Ш-Шурообод. П.-Порвор

Д-Ч - Даштичум Паш.- Пашадара

АДАБИЁТ

1. .Бачаев М. Фразеологияи забони точикй дар асархои тарчумавй//Тарчума - балогати сухан. Ч. 2. Душанбе, 2005. - С.184-190.

2. В.В.Виноградов. Избранные труди.(лексикология и лексикография) Москва.1977, С.140-162.

3. Маъсумй. Н. Очеркхо оид ба инкишофи забони адабии точик. Душанбе.2011. 385.с

4. Мачидов. X,. Фразеологияи точик.- Душанбе. 1982-102 с.

5. Максудов. Т. Лексика ва фразеологияи лахчаи точикони Исфара.-Душанбе, Ирфон, 1977 сах.50-56.

6. Фарханги тафсирии забони точикй»,х.1 Душанбе: 2010- 996 с.

7. Фарханги тафсирии забони точикй»,х.2 Душанбе: 2010-1095 с.

8. Халилов X. Таснифоти семантики вохидхои фразеологй// Масъалахои забони точикй.Махмуаи илмии Инст.-ти педагогии ба номи Т.Г. Шевченко-Душанбе, 1978.-с. 50.

9. Халилов X. Ба вазифаи аъзохои хумла омадани вохидхои фразеологй. .// Мактаби советй, 1975. №6,- с. 22.

СТРУКТУРА ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ В ЮЖНОМ ДИАЛЕКТЕ КУЛЯБСКОГО РЕГИОНА

В статье рассматривается структурная особенности фразеологических единиц в южном диалекте Кулябского региона. На основе анализа дилектного материала автор статьи подразделяет эти диалектные фразеологических единиц на группе фразеологических конструкции, фразеологических словосочетании и фразеологических предложении и даёт конкретные сведения о них.

Ключевые слова: структурная особенности, фразеологических конструкции, фразеологических словосочетании, фразеологических предложении.

STRUCTURAL QUALIFICATION OF PHRASEOLOGICAL UNITS IN A SOUTHERN DIALECT OF KULOfl REGION

In an article is considered structural peculiaritites of phraseological units in a southern dialect of Kulou region. On the uasis of the analysis dialect a material the author of article subdivides these dialect phraseological units into a group of phraseological designs, phraseological word-comuination and phraseological sentences and gives the concrete data auout them.

Keywords: structural features, phraseological designs, phraseological a word-comuination, phraseological sentences

Сведение об авторе:

Нурхон Гадоев - кандидат филологических наук, доцент кафедры теория и практики языкознании Таджикского государственного педагогического университета, имени С. Айни.

About the author:

Nurkhon Gadoev - Candidate of Philological Sciences, Associate Professor of the Theory and practice of linguistics, Tajik State Pedagogical University, named after S. Ayni.

РОЛЬ ЛИНГВОСТРАНОВЕДЧЕСКОГО АСПЕКТА ПРИ ФОРМИРОВАНИИ НАВЫКОВ МЕЖКУЛЬТУРНОЙ КОММУНИКАЦИИ

Ризоева Г.И.

Таджикский государственный институт языков имени СотимУлугзода

Задолго до наших дней сформулированный Вильгельмом фон Гумбольдтом постулат о том, что изучение иностранных языков- это нечто большее, чем изучение правил фонетики и грамматики, не потерял и в наше время своей актуальности. Сказать на родном языке- не значить быть услышанным и понятным. Сказать на иностранном языке - не значить быть услышанным и понятым вдвойне. Слова - это лишь оболочки мыслей. Они как пустой сосуд, в которой можно вкладывать различным смысл. Изучение иностранного языка - это удивительное путешествие не только в систему языковых символов, но погружение в чужую историю и культуру, знакомство с иными обычаями и традициями. Поэтому преподавание иностранных языков не должно ограничиваться только формирование и развитием речевых навыков и умений, а затрагивать область межкультурной коммуникации, культурно -специфических способов поведения в иноязычном пространстве.

Согласно принципу коммуникативности, точке отсчёта современных методистов, следует ориентироваться на развитии умений пользоваться в общении реальным языком, на развитии умений соотносить языковые формы с их коммуникативными функциями [1].

Смещение приоритетов в сторону коммуникативной направленности отразилось в трансформации целей содержании обучения иностранному языку. Ведущие методисты в области иностранных языков такие как, Пассов Е.И. Зимняя И. А. Аркин В.Д. Бим И.Л. придерживаются следующей схемы обучения иностранным языкам: обучение иностранным языкам>обучение иноязычной речи> обучение иноязычной речевой деятельности> обучение общению [4,3].

Именно в этой связи мы должны вести речь о таких понятиях как социолингвистика и страноведение. Страноведение — это «аспект методики преподавание иностранных языков, в котором исследуются приёмы ознакомления изучающих язык с новой для них культурой» [5, 171].

Принимая во внимания изменившийся статус иностранного языка как средства общения и взаимопонимание в мировом сообществе необходимо подчеркнуть неизбежность реального выхода на культуру изучаемого языка и её носителей.

В рамках коммуникативной методики во главу угла ставится понятие «коммуникативный навык», а сам поход рассматривается как «естественное продолжение уже имеющихся методов, которые видоизменяются, чтобы максимально приблизить преподавание иностранного языка к вновь появляющимся научным и социокультурным условиям» [8,41].

Практикой преподавания иностранных языков уже уже не раз было доказано, не умоляя значений других подходов в обучении, что коммуникативный метод проявил себя при обучении говорению. Конечная цель обучения говорению - научить человека общению на чужом ему языке. Именно моделирование и прогнозирование реального процесса общения является отличительной чертой коммуникативного метода.

Говоря о преподавании иностранного языка в неязыковом вузе или среднем специальном учебном заведении необходимо чётко представлять основные цели, которые стоят перед современными студентами. В первую очередь это формирование и развитие коммуникативных навыков (что подразумевает собой овладение определёнными знаниями и умениями в различных языковых аспектах); во вторую очередь умение использовать профессиональный тезаурус при работе с неадаптированной иноязычной литературой. Для достижения первой цели наиболее подходящим является коммуникативный метод. Преподаватель, выбирая коммуникативный метод. Преподаватель, выбирая

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.