Научная статья на тему 'ИЗУЧЕНИЯ ГЛАГОЛЬНЫХ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ, ОБОЗНАЧАЮЩИЕ "ДВИЖЕНИЯ" В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ'

ИЗУЧЕНИЯ ГЛАГОЛЬНЫХ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ, ОБОЗНАЧАЮЩИЕ "ДВИЖЕНИЯ" В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
67
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ФРАЗЕОЛОГИЯ / ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЕ ЕДИНИЦЫ / ГЛАГОЛЬНЫЕ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИЕ ЕДИНИЦЫ / КОМПОНЕНТ / ГЛАГОЛ / ПРЕФИКС / СУФФИКС / СЛВООБРАЗОВАТЕЛЬНЫЙ ЭЛЕМЕНТ / ПОНЯТИЕ / ДВИЖЕНИЕ / ФУНКЦИЯ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мирзоев Эрадж Муззаффарович

В данной статье рассматривается состояние изучения и исследования глагольных фразеологических единиц, обозначающие «движения» в сопоставляемых языках. В процессе изучения рассматриваемой проблемой установлено что, компоненты глагольных фразеологических единиц, обозначающих «движения» в сравниваемых языках с точки зрения и структура, и семантика намного отличается. Если основной компонент глагольных фразеологических единиц таджжикского языка составляет словообразовательные элементы, т.е префиксы или суффиксы, то в английском языке их функции осуществляют предлоги или наречия. Кроме этого, по количеству компонентов также прослеживается различия в обоих языках. Например, в английских глагольных фразеологических единицах, компонент «go» является более многозначным, и оно в основном связанно с понятием «движение». Однако, количество глагольных фразеологических единиц, имеющие компонеты «run» и «come» по сравнению с глагольными фразеологическими единицами с компонентом «go» очень огарниченны.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

VERBAL PHRASEOLOGICAL UNITS DENOTING "MOVEMENT" IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES

This article dealt with the state of study and research of verbal phraseological units that denote «movement» in the compared languages. In the process of studying the problem under consideration, it is established that the components of verbal phraseological units denoting «movement» in the compared languages are much different in terms of both structure and semantics. If the main component of verb phraseological units in Tajik is word-forming elements, i.e. prefixes or suffixes, then in English their functions are performed by prepositions or adverbs. In addition, the number of components also shows differences in both languages. For example, in English verb phraseological units, the component «go» is more polysemous, and it is mainly associated with the concept of «movement». However, the number of verb phraseological units that have components «run» and «come» is very limited compared to verb phraseological units with the component «go».

Текст научной работы на тему «ИЗУЧЕНИЯ ГЛАГОЛЬНЫХ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ, ОБОЗНАЧАЮЩИЕ "ДВИЖЕНИЯ" В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ»

8. С. Арзуманов , О. Джалолов « Забони точики « , Душанбе 1969. - 222 с.

9. Р. Л. Неменова « Предлоги в таджикском языке «, Сталинабад 1954

10. В. С. Расторгуева « Краткий очерк грамматики таджикского языка «Издательство АН Тадж. СССР, 546 с.

ПРОСТРАНСТВЕННЫЕ ИЗАФЕТНЫЕ ПРЕДЛОГИ / ПЕШ, НАЗД, БАЙН, МИЁНА, ДАРУН, БЕРУН, ЗЕР / ТАДЖИКСКОГО ЯЗЫКА И СПОСОБЫ ИХ ПЕРЕДАЧИ НА АНГЛИЙСКИЙ ЯЗЫК

В этой статье рассматривается, предлоги представляют собой наибольшую трудность при изучении иностранного языка. Английский язык - язык аналитического типа и поэтому употребление предлогов и их значение гораздо больше, чем в русском языке. Следует отметить что простые предлоги занимают ведущее положение по значению в этой системе разрядов. Теперь с их помощью предаются все падежные отношения древнеанглийского периода. Простые предлоги образуют лексические сращения с глаголами и участвуют в образование сложных и составных предлогов. Поэтому при изучении грамматической структуры таджикского и английского языков важное место должно быть уделено предлогам.

Ключевые слова: предлог, язык, английский, тип, значение, система, отношение, древнеанглийского периода, простые, лексика, состав, грамматика, изучение, важное, место, сложные.

SPATIAL ISAPHETIC PREPOSITIONS / BEFORE, NEAR, AMONG, MIDDLE, ONSIDE, OUTSIDE, UNDER / TAJIK LANGUAGE AND WAYS OF THEIR TRANSMISSION INTO ENGLISH

This article deals with the prepositions are the greatest difficulty in learning a foreign language. English is an analytical language, and therefore the use of prepositions and their meaning is much greater than in Russian. It should be noted that simple prepositions occupy a leading position in meaning in this system of digits. Now, with their help, all case relations of the Old English period are betrayed. Simple prepositions form lexical adhesions with verbs and participate in the formation of complex and compound prepositions. Therefore, when studying the grammatical structure of the Tajik and English languages, an important place should be given to prepositions.

Keywords: preposition, language, English, type, mean, system, relation, old English period, simple, lexical, composite, grammar, learning, important, place, compound.

Сведение об авторе:

Махцнаи Нуруллозода - ассистент общей университета «Иностранных языков» (Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддин Айни), тел: (+992) 552555797

About the author:

Mahinai Nurullozoda - an assistant of the wide-university «foreign languages» Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tell: (+992) 552555797

НАЗАРЕ БА ОМУЗИШИ ВОХ,ИДХ,ОИ ФРАЗЕОЛОГИИ ФЕЪЛИИ ИФОДАКУНАНДАИ «ХДРАКАТ» дАР ЗАБОЩОИ ТОЧДКЙ ВА АНГЛИСЙ

Мирзоев Э.М.

Донишгохц давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Фразеология дар хар як забон яке аз бахшхои мухимтарин махсуб ёфта, пажухиши хар яке аз чанбахои он, бешубха, таваччухи забоншиносонро кайхо боз ба худ чалб намудааст. Х,амвора бо дигар кисматхои забоншиносй, фразеология низ амсоли вожасозиву фоархангнигорй масоили бахсангезеро фаро мегиранд, ки имруз хам мубраманд ва ба тахкики муфассал ниёз доранд.

Фразеологияи забонхои точикй ва англисй хеле ганй ва рангин аст. Дар таркиби лугавии ин ду забони таваоно ва неруманд он кадар вохидхои фразеологии сермаъно ва услубан гуногун мавчуданд, ки дар услубхои мухталифи нутк корбаст шуда метавонанд. Аз ин ру, фразеологияи забонхои точикй ва англисй хам барои омузандагони ин забонх ва хам барои мутарчимон

мушкилоти бyзypгepo пeш мeoвapaд Ba тaнxo тaxкики жapфи фpaзeoлoгияи зaбoнxoи мaзкyp мeтaвoнaд бapoи хyбтap дapк нaмyдaни Ba мyкaмaлтap as худ кapдaни oн бa гyнaи теку мycoидaт нaмoяд.

Лoзим бa ёдoвapиcг, ки фpaзeoлoгия чун як coxaи мycтaкили зaбoншинocй бopи нaхycг aB чониби зaбoншинocи фapoнcaвй Ш. Бaлли [3] мaвpиди пaжyxиш Kapop гиpифт, aммo омузиши гycтypдaи фpaзeoлoгия дap Рогсия бa pox мoндa шуд. Cax^ aкaдeмик В. В. Винoгpaдoв [4] дap тaxкикy омузиши фpaзeoлoгия бaшят бyзypг буд^ мaxз ypo дap ин coxa acocгyзop пaзиpyфтaнд. Тacнифoти aнчoмдoдaи В. В. Винoгpaдoв бa тapxpeзии илмии фpaзeoлoгизмx,oи зaбoни точикй acoc гyзoшт. Myтoбикй aндeшaи y, xмaмaи фpaзeoлoгизмx,o дap ин тacнифoт aз нyктaи нaзapи aлoкaи ceмaнтикии чyзbxoяшoн бa ce кaтeгopияи муогакил: фpaзeoлoгизмx,o - кaлимaxoи бa xaм aлoкaмaндшyдa, фpaзeoлoгизмx,oи ягoнa Ba ^opax^ фpaзeoлoгй [4, c.165] чудо кapдa шyдaaнд. Вoжaxoи бa xaм aлoкaмaнд, ки aз ohxo фpaзeoлoгизмxo бa вучуд oмaдaaнд, вoxидxoи бapoбapвaзни кaлимaaнд, вoxидx,oи мaънoдopи мyглaкaн тaчзиянaщшaвaндa бa шyмop мepaвaнд. Фpaзeoлoгизмxoи ягoнa oн вoxидxoeaнд, ки мaънoи пyppaи obxo aз мaънoи чудоготаи вoжaxo ё чyзbxoи тapкибaшoн бapмeoяд. Дap тapкибxoи фpaзeoлoгй як чузъ aз чи^ти мaънo aз дигapaш вoбacтa acr, aз ин py, oh мaънoи фpaзeoлoгии Faйpиoзoди aлoкaмaндpo мeгиpaд.

Зaбoншинoc H. M. Шaнcкий [11]бa Faйp aз фpaзeoлoгизмxoи кaлимaxoи вacлшyдa, ягош Ba тapкибxo бoз ифoдaxoи фpaзeoлoгиepo oшкop кapдaacт, ки бa ohxo тaъбиpaги бa пyppaгй aз кaлимaxoи aß чи^ти мaънo oзoдpo дoхил нaмyдaacт[11, c.84].

Haхycтин пaжyxишoти нaзapиявй po^eb бa вoxидxoи фpaзeoлoгй бa coлxoи 40-50-уми кapни XX мaнcyб acr. Омузишу тaxкикй фpaзeoлoгияи точик бa инкишoфи nypBycbaT Ba гycтypдaи фpaзeoлoгияи зaбoни pycй вoбacтaгии кaвй дopaд. Аз ин чост, ки дap тaxкикoти мaзкyp, пaжyxишoт, тabcиpи мacbaлaгyзopй, ycyли Tax^KH фpaзeoлoгизмx,oи pycй бa нaзap мepacaнд.

Вoxидxoи фpaзeoлoгй бa миcли дигap кaтeгopияxoи зaбoншинocй 6o pyшди зaбoни xap як миллaтy xanK aлoкaи нoгycacтaнй зич дopaнд. Дap ин pocro вoxидx,oи ycтyвopи нутк, хycycиятx,oи зaбoнй, фapxaнг, aHbaHaxo Ba пcихoлoгияи ин ё oh xanK иньшсю мeёбaд. Дap зaбoнxoи точикй Ba aHnrarä вoxидxoи фpaзeoлoгии зиёдe мaвчyдaнд, ки ohxo дap нутки гуфтугуй Ba ocopи aдaбй-бaдeй хeлe фappoх кopбypд мeгapдaнд.

Дap зaбoншинocии точик coлxoи 60-90 тaxкикaги мaхcyc oид бa фpaзeoлoгияи зaбoни точикй бa вyчyд oмaдaнд, ки дap бaйни ohxo мeтaвoн Ta^K^o^^ нaзappacи зaбoншинocoн M. Ф. Фoзилoв [9], P. Faффopoв [5], С. В. Хyшeнoвa [10], Х. Maчидoвpo [7] мeтaвoн нoмбap кapд.

Haшpи фapxaнги дyчилдaи ибopaxoи pexTa, ки aз тapaфи зaбoншинoc M. Ф. Фoзилoв тaълиф гapдидa буд, фapoгиpи бeш aз 8 xaзop вoxидxoи фpaзeoлoгии coхтopaшoн гyнoгyн acT. Дap фapxaнги мaзкyp мyaллиф бa бabзe мacbaлaxoи нaзapиявии фpaзeoлoгия Ba лyFaтшинocии точик aндeшaxoи хyдpo мyшaххac бaён нaмyдaacт.

Аcapи бa вoxидxoи фpaзeoлoгии изoфaй бaхшидaшyдaи С. В. Хyшeнoвa a8 HaxycrnH тaxкикoти нaзapиявй дap зaбoншинocии точик бa шyмop мepaвaд, ки дap oh тabбиpoти ycтyвopи зaбoни точикй тaxкик шyдaaнд.

Як HyKTapo бoяд тaзaккyp дoд, ки мacbaлaи фpaзeoлoгияи точик бa тaвpи бунёдй дap acapxoи пpoфeccop Х. Maчидoв дap мaкoлaxoи cepшyмopaш, дap pиcoлaxoвy мoнoгpaфияxoяш бa тaвpи nyppa мaтpax гapдидaaнд. Дap acapи зaбoншинoc Х. Maчидoв тacнифaги вoxидx,oи фpaзeoлoгй aз нигoxи мabнo, вoxидxoи фpaзeoлoгии фсълй, номй, вoxидx,oи нутк (кaлимa-фpaзeoлoгизмxo, ибopaxo-фpaзeoлoгизмx,o, чyмлa-фpaзeoлoгизмx,o), хycycияти гpaммaтикии вoxидxoи фpaзeoлoгй, тapзy poxи coxTa шyдaни ohxo, тapкиби capфиaшoн Ba f. бa нaзap мepacaд. Haвbxoи вoxидxoи фpaзeoлoгй Ba мaънoи ohxo дap низоми вoxидx,oи нутк дap carx^ нaзapияи зaбoншинocии мyocиp дap зaминaи миcoлxoи мybтaмaд aз ycлyбxoи гуногуни зaбoн мaвpиди тaxлилy бappacй Kapop гиpифтaaнд.

Бeшyбxa, ин xaмa тaxкикoтx,oи илмй, китoбxoи дapcй, дacгypxoи тabлимй, фapxaнгx,o, лyFaтx,o Ba f. дap мyaйян Ba бapкapop нaмyдaн, xaмчyнин pyшди фpaзeoлoгияи точик caxми мyaйянe дopaнд. Хycycиятx,oи coxтopй Ba ceмaнтикии вoxидxoи фpaзeoлoгй то бa имpyз дap зaбoншинocии точик xaллy фacли xyдpo дapёфт нaкapдaacг.

Macbaлaxoи фpaзeoлoгияи зaбoни aHnrarä дap acapxoи H. H. Амо^^^], А. В. Кунин [6], А. И. См^ни^ий [8], И. В. Аpнoлд [2] Ba дигapoн мaвpиди aмики илмй Kapop гиpифтa, Tax^K шyдaaнд. Бa aндeшaи H. H. Амоа^ мaвзyи фpaзeoлoгия тaxкики зaxиpaи фpaзeoлoгии зaбoн мeбoшaд [1, c.193]. У бa кaтopи мaфxyмxoи зaминaвии нaзapияи фpaзeoлoгия мaфxyмxoи кoнтeкcги доимй Ba

намудхои он, худуд ва шаклхои тагйирёбандаи онро дохил менамояд. Ба акидаи Н. А. Амосова махз мафхуми контексти доимй чун меъёри тафрика байни вохидхои фразеологй ва дигар падидахои забон хидмат карда метавонад. Вохидхои контексти доимй объекти фразеология мебошанд, махз хамонхо захираи фразеологии забонро ташкил медиханд.

Сахми босазои А. И. Смирниский дар он аст, ки вай масъаларо рочеъ ба сохтори навъхои вохидхои фразеологй, оид ба фаркият дар таркиби чузъхои онхо, оид ба гуногунии амали намудхои онхо матрах сохт [8, с.203].

В. В. Виноградов фразеологияро чун сохаи забоншиносии русй асосгузорй намуда, масъалахои зиёди хусусияти умумидоштаро дар омузиши таркибхои устувор дар забони русй пеш гузошта, хал намуд.

Корхои оид ба фразеология анчомдодаи В. В. Виноградов таваччухи забоншиносонро ба худ чалб намуданд. Пас аз интишори онхо таъбироти фразеологй аз чихати сохтор, маънихои хоси грамматикй, пайдоиш ва хусусиятхои услубй мавриди тахкики хамачониба карор гирифтанд.

Н. Н. Амосова ва А. В. Кунин дар асархои худ навъхои таъбироти устуворро, ки чавхари фразеологияро ташкил медиханд, инчунин иборахои аз васлшавии калимахо пайдошударо, ки падидахои фразеологй ва синтаксисй мебошанд, таксимбандй карданд.

Н. Н. Амосова ду гурухи вохидхои фразологй - фраземахо ва идиомахоро чудо намудааст, ки хар кадоми онхо ба вохидхои контексти тагйирёбанда ва тагйирнаёбанда чудо мешаванд. Андешаи Н. Н. Амосова оид ба гузариши иборахои рехта ба ВФ ахамияти калон дорад.

А. В. Кунин тахкикоти судманди дар дах сол оид ба иборахои рехта анчомёфтаро таъмиму тахлил намуда, мафхумхои асосии фразеологияи забони англисиро чун сохаи мустакили забоншиносй коркард намуда, таснифоти вохидхои забони муосири англисиро аз руйи сохтор, маъно ва шохисхои сохта шудани лугати русй-англисии фразеологй пешниход намуд.

Вай, махсусан, ба тавсифи намудхои пурра омухтанашуда - муродифот, зарбулмасалхо, сохторхои ба хам алокаманд, унсурхои кухнашуда (архаистй) ахамият додааст, вохидхои устувореро, ки хусусияти фразеологй надоранд, мавриди назар карор додааст.

Аз чониби забоншиносон дар сохаи тахкики захираи фразеологии забонхои англисй ва точикй корхои назаррасе анчом дода шудаанд. Дар навиштахои онхо мушохидахои мушикофона ва хулосахое чой доранд, ки дар хар як тахкики нав дар сохаи фразеология онхоро ба назар нагирифтан гайриимкон аст.

Пеш аз он ки шархи вижагихои фарккунандаи вохидхои фразеологии ифодакунандаи «харакат» дар ду забон шуруъ намоем, зарур мешуморем, ки мафхуми «харакат» таваккуф намоем. Харакат -яке аз мухимтарин сохахои сохахои хаёти мо ва шакли мавчудияти олами моддй аст. Хар амали чисмонй бо харакат алокаманд буда, дар маъное каме тангтар, яъне хамчун чойивазкунии чинс ва хулк дар фазо ва тагйири макони субъект ва объект дарк карда мешавад. Асоси мафхуми «харакат» дар забони точикй ба воситаи масдари «рафтан» ифода ёфта, муодили англисии он феъли «go» ба шумор меравад.

Микдори феълхои ифодакунандаи «харакат - movement (движение)» дар хар ду забон сершумор буда, на хамаи онхо чузъи вохидхои фразеологиро созмон медиханд. Дар асоси он маводе, ки мо мавриди тахлилу баррасй карор додем, теъдоди феълхои точикие, ки чузъи вохидхои фразеологиро ташкил мекунанд дар мукоиса бо забони англисй тафовут доард.

Бояд тазаккур дод, ки як феъли сермаънои англисй ба якчанд феъли забони точикй мувофикат мекунад. Дар таркиби феълхои ифодакунандаи «харакат»-и забони точикй бештар пасвандхое ба чашм мерасанд, ки ба феъл тобишхои гуногуни маъной медиханд, масалан, феълхои ифодакунандаи самти харакат: баромадан - go out (выходить); даромадан - go in (входить) ва f. Илова бар ин, дар вохидхои фразеологии точикй ду намуди феъл бештар корбаст мегардад: мутлак (афтидан - fall (упасть,) ва Fайримутлак (Fалтидан - drop (падать).

Аз шарху тавзехи мазкур аён гардид, ки накши унсурхои феълсозро дар забони точикй пасвандхо ба сомон расонад, пас ин рисолатро дар забони англисй пешояндхо ичро мекунанд.

Феъли англисии «go» метавонад ба феълхои точикии «рафтан», «рох рафтан», «гаштан», «равона шудан, рохсипор шудан» ва дар баъзе холатхо ба феълхои «расидан, рафта расидан» ва «болои рох (дар сари рох) даромадан, сар халондан» мувофикат кунад. Бо хамрох шудани пешояндхо ва зарфхо феъли «go»^ забони англисй метавонад тобишхои гуногуни маъноиро сохиб шавад, ба монади: «go out - баромадан (выходить)», «go away - рафтан, равон шудан (уходить)», «go through - гузаштан, гузашта рох рафтан (пройти)», «go over - рафтан, рохсипор шудан (перейти)», «go up - боло шудан, ба боло баромадан, ба боло рафтан (подниматься)», «go off - фуромадн (сойти)». Масалан, аз нигохи маъно ба феъли точикии «даромадан» феълхои англисии «enter» ва «come into» муодил мебошанд. Ба сифати аналоги феълхои точикии «равона шудан» и «рафтан», дар забони англисй ба Fайр аз феъли «go», дар баъзе холатхо феълхои «depart», «sail» ва «walk» корбурд гарданд.

Яке аз феълхои калидие, ки бевосита бо мафхуми «харакат» алокаманданд, асосан аломат ва вижагихои фарккунандаи харакатро, яъне «харакати тез», «харакати фаъол» ва «харакати босуръат»-ро тавсиф мекунад. Х,амин тарик, феъли мазкур вобаста аз матн метавонад бо феълхои точикии «давидан», «ба чои дур тохта рафтан», «худро аз як тараф ба тарафи дигар андохтан, худро ин су он су партофтан», «дунболагирй кардан» мувофик ояд. Феълхои точикии «худро аз як тараф ба тарафи дигар андохтан, худро ин су он су партофтан», «дунболагирй кардан», «тез рафтан», «дунболагирй кардан» бошад ба феълхои англисии «rush» ва «chase» мувофик аст.

Феълхои англисии «come», «ride» («roll»), «swim», «fly», «fall», «climb», «crawl», «wander», «jump» аналог ва ё муодили феълхои зерини точикии «омадан», «расидан», «рафтан», «гелида (гечида) рафтан», «шино кардан, шинокунон рафтан», «паридан», «афтидан», «галтидан», «ба боло рафтан», «часпида баромадан», «хазида рафтан», «рохгум карда гаштан», «гаштан» ва «паридан» ба шумор мераванд..

Бояд тазаккур дод, ки дар вохидхои фразеологии англисй чузъи «go» дошта сермаъно буда, асосан бо махфуми «харакат» алокаманд аст. Микдори вохидхои фразеологии феълии чузъхои «run» ва «come» дошта дар мукоиса бо вохидхои фразеологии чузъи «go» дошта то андозае кам мебошад

Х,амин тарик, вохидхои фразеологии феълии ифодакунандаи «харакат» дар харду забон хам аз нигохи сохтор ва хам аз нигохи маънй тавофут дорад ва он хам дошад дар тартиби чузъхои он ба чашм мерасад. Агар аз як тараф дар хар ду забон аломати сермаъноии феъл мушохида шавад, аз тарафи дигар, дар корбурди чузъи асосии вохидхои фразеологии феълй тавофут чой дорад.

ЛИТЕРАТУРА

1. Амосова Н. Н. Основы английской фразеологии. Л.: Изд-во ЛГУ, 1963,- 208 с.

2. Арнольд И. В. Лексикология современного английского языка. - М.: «Высш. шк.», 1986.3. Балли Ш. Французская стилистика. - М.: Изд. иностр. лит., 1961.- 394 с.

4. Виноградов В. В. Об основных типах фразеологических единиц в русском яызке. - М. - Л., 1957.- 297 с.

5. Fаффоров Р. Иборахои фразеологй дар забони точикй // Маориф ва маданият. - 1963. - 237 с.

6. Кунин А. В. Некоторые замечания о фразеологических заимствованияз в современном английском языке. // Вопросы английского языкознания: Уч. зап. Московск. гос. пед. ин-та. - 1958. - Ч,. 80, нашр. 3.- С. 113-124.

7. Маджидов Х. М. Фразеологическая система современного таджикского литературного языка: Автореф. дисс. доктора филол. наук.- Душанбе, 1995.- 48 с.

8. Смирницкий А. И. Лексикология английского языка. - М.: Изд-во лит. на иностр. яз. 1956. - 260 с.

9. Фозилов М. Ф. Фарханги иборахои рехтаи забони хозираи точик. Чилди 1. - Душанбе, 1963.- 952 с.

10. Хушенова С. В. Изафетные фразеологические единицы таджиккого языка. - Душанбе: «Дониш», 1971. - 190 с.

11. Шанский Н. М. Лексикология современного русского языка. - М.: «Просвещение», 1972. - 368 с.

ИЗУЧЕНИЯ ГЛАГОЛЬНЫХ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ, ОБОЗНАЧАЮЩИЕ «ДВИЖЕНИЯ» В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ

В данной статье рассматривается состояние изучения и исследования глагольных фразеологических единиц, обозначающие «движения» в сопоставляемых языках. В процессе изучения рассматриваемой проблемой установлено что, компоненты глагольных фразеологических единиц, обозначающих «движения» в сравниваемых языках с точки зрения и структура, и семантика намного отличается. Если основной компонент глагольных фразеологических единиц таджжикского языка составляет словообразовательные элементы, т.е префиксы или суффиксы, то в английском языке их функции осуществляют предлоги или наречия. Кроме этого, по количеству компонентов также прослеживается различия в обоих языках. Например, в английских глагольных фразеологических единицах, компонент «go» является более многозначным, и оно в основном связанно с понятием «движение». Однако, количество глагольных фразеологических единиц, имеющие компонеты «run» и «come» по сравнению с глагольными фразеологическими единицами с компонентом «go» очень огарниченны.

Ключевые слова: фразеология, фразеологические единицы, глагольные фразеологические единицы, компонент, глагол, префикс, суффикс, слвообразовательный элемент, понятие, движение, функция.

VERBAL PHRASEOLOGICAL UNITS DENOTING «MOVEMENT» IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES

This article dealt with the state of study and research of verbal phraseological units that denote «movement» in the compared languages. In the process of studying the problem under consideration, it is established that the components of verbal phraseological units denoting «movement» in the compared languages are much different in terms of both structure and semantics. If the main component of verb phraseological units in Tajik is word-forming elements, i.e. prefixes or suffixes, then in English their

functions are performed by prepositions or adverbs. In addition, the number of components also shows differences in both languages. For example, in English verb phraseological units, the component «go» is more polysemous, and it is mainly associated with the concept of «movement». However, the number of verb phraseological units that have components «run» and «come» is very limited compared to verb phraseological units with the component «go».

Keywords: phraseology, phraseological units, verbal phraseological units, component, verb, prefix, suffix, syllabic element, concept, movement, function. Сведение об авторе:

Мирзоев Эрадж Муззаффарович - доктор PhD второго курса кафедры языкознания и сопоставительной типологии Таджикского государственного педагогического университета именни Садриддина Айни E-mail: vip. eraj@mail.ru About the author:

Mirzoev Eraj Muzaffarovich, second year doctor Ph. D in the Department of Linguistics and Comparative Typology of Tajik State Pedagogical University named after S. Aini. E-mail: vip. eraj@mail. ru

БАЪЗЕ ХУСУСИЯТХОИ УСЛУБИИ ИБОРАХОИ ФРАЗЕОЛОГИИ СЕРМАЪНО

Темурова М.Ц., Шарипова Д. У.

Донишгоуи техникии Тоцикистон ба номи академик М. С. Осимй

Вохидхои фразеологй яке аз воситахои мухими ифодаи фикр, масолехи тайёри забонй барои офаридани образхои барчастаи бадей, баходихй ба ходисаю вокеахои хаёт ба шумор мераванд. Дар вохидхои фразеологии хар як забон зимни шакли ифодахои нихоят мухтасар ва муъчаз тачрибаи хаётии бисёрсола, табъу кайфият, урфу одат ва таъриху маданияти хамон халк инъикос мегардад.

Тадкики ин кисмати мухими забони хозираи точик ахамияти калони илмй-амалй дошта, барои халли як катор масъалахои бахсталаби лексикология, этимология, грамматика, услубшиносй ва сохахои дигари он кумак хохад расонд.Иборахои фразеологй яке аз воситахои хеле мухими забон ба шумор мераванд. Онхо дурдонахои эчодиёти халк мебошанд ва ба сухан обуранги махсус медиханд. Хар як гуянда ва нависанда иборахои фразеологиро дар шакли тайёр аз анбори луFавии забон гирифта истифода мебарад.

Дар илми забоншиносй ба фразеологизмхо одатан чунин вохидхои забониеро дохил менамоянд, ки онхо ифодахои тайёру устувор буда, маъноро яклухт ифода менамоянд ва ё маънои онхо ба маънои мачозии як ё гурухи калимахои таркиби ибора алокаманд мебошад. Дар забон бисёр иборахои фразеологие мавчуданд, ки вобаста ба ифодаи максад ва нияту мароми гуянда бо тобишхои гуногуни маъной омада, бо образнокй, охангдорй, хаячонбахшй ва Fайра аз хамдигар фарк мекунанд.

Хусусиятхои ба худ хоси вохидхои фразеологй, аломатхои фарккунандаи онхо хама вакт диккати тадкикотчиёни ин сохаро ба худ чалб карда меояд.

Доир ба ин масъала дар забоншиносии рус яке аз тадкикотхои бехтарин ба академик В.В.Виноградов тааллук дорад. У доир ба аломатхои фарккунандаи вохидхои фразеологй ба таври алохида наистад хам,хангоми чудо намудани хар як гурухи фразеологй хусусиятхои ба худ хоси онхоро нишон медихад.[2,с.66-68 ]

Дар рисолаи илмии Р.Еаффоров [3,с.77-78] баъзе чихатхои услубии фразеологизмхои омонимй ва дар маколаи А. Муминов [4с.66-72 ] сермаъноии иборахои фразеологй вобаста ба типхои маънои лексикй баён гардидааст.

Бояд кайд кард, ки дар байни фразеологизмхои сермаъною калимахои ифодакунандаи маънохои гуногун хам умумият ва хам фаркият дида мешавад. Умумият аз он иборат аст, ки чи калима ва чи ибораи фразеологй якчанд маъно дошта метавонанд. Хусусияти фарккунандаи фразеологизмхо аз калимахои сермаъно ин аст, ки дар иборахои фразеологй сермаъной нисбатан суст зохир мешавад. Онхо бештар аз се- чор маъно зиёд дошта наметавонанд. Маънохои гуногуни фразеологизмхоро асосан дар матн муайян кардан мумкин аст.

Тафовути барчастаи фразеологизмхои сермаъно аз калимахое, ки дорои якчанд маъно мебошанд, дар образнокй, ифоданокй ва хаячоноварии онхост. Гайр аз ин иборахои фразеологии сермаъно дар забон нисбат ба калимахои сермаъно аз чихати микдор камтар дида мешаванд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.