Научная статья на тему 'СОМОНИЙ МАҚБАРАСИ БЕЗАКЛАРДАГИ МАХФИЙ РАМЗЛАР ТИЛСИМИ'

СОМОНИЙ МАҚБАРАСИ БЕЗАКЛАРДАГИ МАХФИЙ РАМЗЛАР ТИЛСИМИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
40
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
Сомоний мақбараси / безаклар / махфий / рамз / тилсим / тариҳ.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Саипова Мадина Саидахбор Қизи

Инсонлар доим гўзалликка интилганлар ва гўзалик қалбидаги ҳикматлар оламнинг мантиқий асосларини ўрганиб келганлар. Пайғамбаримиз С.АВ. ҳам “Оллоҳ гўзал ва Угўзалликни севади” деганлар. Наққошлар ҳам Оллоҳ ва у яратган олам гўзаллигини гавдалантиришга интилгагнлар.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «СОМОНИЙ МАҚБАРАСИ БЕЗАКЛАРДАГИ МАХФИЙ РАМЗЛАР ТИЛСИМИ»

RAQAMLI TEXNOLOGIYALAR DAVRIDA TILLARNI INTENSIV O'QITISHNING PSIXOLOGIK-

PEDAGOGIK JIHATLARI RESPUBLIKA ILMIY-AMALIY ANJUMANI 2023-yil 2-iyun

СОМОНИЙ МАЦБАРАСИ БЕЗАКЛАРДАГИ МАХФИЙ РАМЗЛАР ТИЛСИМИ

Саипова Мадина Саидахбор кизи

Тошкент архитектура-курилиш унверситетининг докторанти, архитектура фанлари буйича фалсафа доктори, bsaidaxbor@mail.ru https://doi. org/10.5281/zenodo. 7993892

Аннотация. Инсонлар доим гузалликка интилганлар ва гузалик цалбидаги ;икматлар оламнинг мантщий асосларини урганиб келганлар. Пайгамбаримиз С.АВ. ;ам "Олло; гузал ва Угузалликни севади" деганлар. Наццошлар ;ам Олло; ва у яратган олам гузаллигини гавдалантиришга интилгагнлар.

Калит сузлар: Сомоний мацбараси, безаклар, махфий, рамз, тилсим, тари

"y^yF аждодларимиз томонидан яратилган ва бугунги кунда бутун маърифатли дунёни х,айратга солиб келаётган илмий мерос факат бир миллат ёки халкнинг эмас, балки бутун инсониятнинг маънавий мулки булиб, бу бебах,о бойлик янги ва янги авлодлар учун донишмандлик ва билим манбаи, энг мух,ими, янги кашфиётлар учун мустах,кам замин булиб хизмат килиши шубх,асиздир."(1).

Шавкат Мирзиёев

Накш Оллох яратган гузалликнинг бир куриниши булиб, у ислом уйгониш даврида, айникса, ривож топган ва у мусулмон маданиятининг юксалишида етакчи урин эгаллаган. (2). "Оддий безак " даражасидан ислом гояларини рамзий ифода этувчи узига хос санъатга айланган. (3). Суфий-мусавирлар ижодида накш "одамнинг рамзий киёфаси"ни акс эттириш ва муайан маънода унинг гоялари ифодалаш воситасидир. (4).

Амалий безак санъатида хам тасвирланган накшлар шунчаки шакл булиб колмасдан, балки мухим этнографик манбалардан бири хам саналади. Ушбу накшлар халкнинг диний тасаввурлари ва эътикодлари билан бевосита богликдир. Накшлар уз хусусиятларига кура куйидаги турларга булинади: геометрик, усимлик шаклидаги, зооморф (хайвон шаклидаги), антропоморф (одам) накшлар, афсонавий мавжудодлар ва эпиграфик накш турлари мавжуд. (5, бб. 18-19).

IX-XII асрларда "аник фанлар юксалиши ва уларнинг меъморчилик сохасидаги муваффикиятларида меъморий умумийликда янада мукаммаликка эришиш учун хандасий накшлардан кенг фойдаланилган булса" суфийлик тарикати билан боглик уйгониш давридаги санъат йуналишларида ислмий накшларга эътибор берилди. Бу даврда хиссиётларга бой рамзий накшлар бекиёс нозик ва гузал такомилига эришди.

Доно аждодларимизнинг айникса, обидалардаги тасвирларнинг рамзий ифодаси асрлар булибдики, дунё хамда узбек олимлари томонидан етарлича ечилмай келмокда эди. Шулардан бири Бухородаги Исмоил Самоний макбарасининг кисимлари ва безакларининг рамзий тамонлари тулик урганилмаган.

Урта Осиёда Сомонийлар даври меъморчилигининг нодир намуналаридан бири булган бу тарихий обида Исмоил Сомоний томонидан бунёд этилган. Исмоил Сомоний шахси хакида гапирадиган булсак, у Бухорода Сомонийлар давлатига асос солган йирик сиёсий арбоб хисобланади. Исмоил Сомоний 848-йил Бухоро шахрида тугилган, 874-йилда сомонийларнинг Бухородаги ноиби, 888-йилдан эса бутун Мовароуннахрга хоким булган. Исмоил Сомоний марказий хокимиятни мустахкамлаш сиёсатини олиб бориб, турли ерлардан уламолар, адиблар, уста ва хунармандларни Бухорога туплаган. Маданият

RAQAMLI TEXNOLOGIYALAR DAVRIDA TILLARNI INTENSIV O'QITISHNING PSIXOLOGIK-

PEDAGOGIK JIHATLARI RESPUBLIKA ILMIY-AMALIY ANJUMANI 2023-yil 2-iyun

ривожига катта х,исса кушган. Багдод халифаларидан ибрат олиб, узига улкан макбара курдирган. 893-йилда Тарозга юриш килиб шимолий чегараларни мустах,камлаган. 900-йилда Мовароуннахр ва Хуросонни бирлаштирган.

Исмоил Сомоний макбараси урта асрларнинг ривожланган даврида (1Х-Х аср), 864-868-йиллар оралигида, х,озирги Бухоронинг эски шахдр кисмида курилган.

Иншоот кабр вазифасини бажарганлиги сабабли, унинг интерери уч погонали (туртлик - турт девор, саккизлик - девордан томга утиш кисми ва гумбаз - том куринишдаги) бир хонали квадрат шаклни ташкил килган.

Унинг курилишида пишган гишт, тош ва ёгочдан фойдаланилган. Макбаранинг дизайнига тухталадиган булсак, жимжима гиштин безаклари чивикли тусик ёки камиш, буйра тукимасини эслатади. Девор калинлиги - 1,8 м., тарх,и - ташкариси 10,80*10,70 м., ичкариси 7,20^7,20 м. Усти гумбаз билан копланган. Турт бурчаги устунсимон шаклда ишланган, гумбаз атрофига 4 кубба урнатилган. Девор тепасида кунгирасимон дарча (40 та). Х,ар бир дарча х,ошияланган. Равок тепасидаги канос гиштин тангачалар маржони билан чегараланган. Икки четига майда-майда гиштдан чорсу тумор ясалган. Бино ичкариси ташкаридаги бино билан узвий боглик булиб, услуб жихдтидан бир хил. Ички девор гумбаз ости багалидаги устма-уст равокчалар - устунчаларга таянган. Равокчалар 8 киррали гумбаз асосини ташкил килади. ^ирралар бурчагига гумбазга тиргаклик килувчи устунчалар ишланган. Археологик казилма вактида (1927) хона сах,нида 2 ёгоч сагана борлиги аникланган. Исмоил Сомоний макбараси 4 томони бир хил чордара шаклида, унинг тузилишида кадимий сугд меъморчилигининг анъаналари сакланиб колган буюк меъморий асар. (6, с128).

Самонийлар макбараси - Бухоро урта аср хукмдорлари сулолавий кабристони, нодир меъморий иншоотдир. Макбара Сомонийлар давлати асосчиси Исмоил Сомоний номи билан боглик. Макбара нафакат Бухоро, балки бутун Урта Осиё урта асрда кадимги, энг яхши сакланган меъморий ёдгорликлардан бири х,исобланади. "Рудакий ва Абу Али ибн Сино каби алломаларни курган ёдгорлик - Бухородаги сомонийлар даврига мансуб макбара,. Шундай етук, ноёб ва нафис иншоот яратилган меъмор улуг санъаткор булганлиги шубхдсиздир. Лекин меъморнинг номи хдмон аникланганича йук." дейди Пулат Зохидов.(7,25).

л

Бухородаги Исмоил Сомоний макбараси.

RAQAMLI TEXNOLOGIYALAR DAVRIDA TILLARNI INTENSIV O'QITISHNING PSIXOLOGIK-

PEDAGOGIK JIHATLARI RESPUBLIKA ILMIY-AMALIY ANJUMANI 2G23-yil 2-iyun

Макбара каносидаги икки безаклар.

Биз Самонийлар макбарасининг астрономик безакларини илмий таxлил килиб, кyйдаги xyлосаларга келдик:

1-Илмий фаразимиз. Исмоил Самонийлар бакбараси ку6 ва шар асосида прилган бyлганлиги сабабли, макбара куб шакли мyстаxкамлик рамзида ифодаланган (Кабага асосланиб курилган) гумбаз шар шаклида 6Ули6 шар шакли коинотни (оламни билдиради) демак олам мукаммал яратилганлигини ифодаланган.

2-Илмий фаразимиз. 4 та эшиги сyфийликдаги тарикат боскичлари яъни 1-шариат, 2-тарикат, 3-маърифат ва 4-xакикат боскичлари. Эшик тепасидаги квадрат xошиясида 40 та xалка эса тарикат боскичларини яни 40 та макомларини билдиради. Хар бир томондаги макбара тепасидаги 10 та равоксимон шаклида туйнуклар xар бир тарикат боскичларининг 10 тадан макомларини билдиради. Халка бирлашиш, бирлик рамзи.

3-Илмий фаразимиз. Макбара аввал Исмоил Сомонийлар чиллаxона вазифасини бажарган кейинчалик Исмоил Сомоний вафотидан кейин макбарага айланган деган xyлосага келдик.

4-Илмий фаразимиз. Ушбу икки квадратсимон безаклар 40 та чилтонлар уюшмасининг рамзий тамFаси бyлган. Халка бирлашиш, бирлик рамзи. Чилтонлардан бири Исмоил Сомоний бyлган. Чилтонларнинг xаммаси авлëлар бyлганлар. Уларнинг асосий вазифаси xалкни кийналган катламига махфий xолда чилтонлар уюшмаси рах,барлигида ëрдам берганлар. Бу ëрдам сир сакланган.

5- Илмий фаразимиз. Меxроб тепасидаги икки учбурчак бирликда тасвирланиши ва баргни ^шалок берилиши бирлик ва уюшма маъносини билдиради. Барглар эзгулик тимсолида берилган. Симметрик берилиши уюшма аъзоларини тили билан дил бирлигини билдиради. Икки учбурчакни тож сифатида берилиши yлyFлик яъни икки олам саодати тимсолида берилган.

Хуллас, меъморий накшлар даврлар ва жамиятнинг барча катламлари учун xос маънавий олам Уртасидаги боFликлик мавжудлигини билдириб туради. Улар ислом анъаналари, шунингдек, миллий маданий - тариxий жараëнни кyрсатиб турувчи абадий манба 6Ули6 колади.

RAQAMLI TEXNOLOGIYALAR DAVRIDA TILLARNI INTENSIV O'QITISHNING PSIXOLOGIK-

PEDAGOGIK JIHATLARI RESPUBLIKAILMIY-AMALIY ANJUMANI 2023-yil 2-iyun

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси хузуридаги йигилишидаги Узбекистонда ислом маданияти марказини ташкил этиш чора-тадбирлари тугрисида номли"Тошкент шахри, 2017 йил 23 июнь маърузасидан. Маърифат газетаси, 2017 йил 24-июн, №50 (9011).

2. Элмира Гул. Суфизм ва накш санъати // Санъат журнали. 2000. № 4.

3. Шукуров Ш. Что такое культура ислама. // Литературная газета. 1991. № 22.

4. Ремпель А. Искусство Среднего Востока. Избранные труды по истории и теории искуств. М. 1978. С.190.

5. Саипова М. С. Рамзшунослик.(Дарслик). "Фан ва технологиялар нашрёт-матбаа", 2021, 18-19-бетлар.

6. Булатов М. Мавзолей саминидов - жемчужина архитектура Средней Азии. Т., Изд-во литературы и искусства, 1976 с128.

7. Зохидов П.Ш. Меъмор санъати. Гофур Гулом номидаги адабиёт ва санъат нашриёти, Тошкент, 1978 йил, 25-бет.

8. Ibragimov, X., and Abdullayeva Sh. "Pedagogika nazariyasi (darslik)." T.: Fan va texnologiya 288 (2008).

9. Ибраимов Х. И. Креативность как одна из характеристик личности будущего педагога //Наука, образование и культура. - 2018. - №. 3 (27). - С. 44-46.

10. Ibragimovich X. I. O „ZBEKISTON OLIY TA'LIM TIZIMIDA KREDIT-MODUL TEXNOLOGIYALARINI QO „LLASHNING O „ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //INTEGRATION OF SCIENCE, EDUCATION AND PRACTICE. SCIENTIFIC-METHODICAL JOURNAL. - 2021. - С. 209-214.

11. Ibragimovich, Ibraimov Kholboy. "Theoretical and methodological basis of quality control and evaluation of education in higher education system." International journal of discourse on innovation, integration and education 1 (2020): 6-15.

12. Maxmutovna T. X. INFLUENCE OF MASS CULTURE ON THE FORMATION AND DEVELOPMENT OF THE SPIRITUAL AND MORAL IMAGE OF THE YOUNG GENERATION //European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol. - 2019. - Т. 7. - №. 12.

13. Mahmutovna T. X. Ways to Form Immunity of Protection from" Public Culture" in Adolescent Students //Kresna Social Science and Humanities Research. - 2022. - Т. 3. - С. 115-117.

14. Makhmutovna T. K., Ibragimovna T. I. Specific features of the pedagogical process focused on increasing the social activity of youth //Asian Journal of Multidimensional Research (AJMR). - 2020. - Т. 9. - №. 6. - С. 165-171.

15. Abdullaeva, B. S., Sobirova, M. A., Abduganiev, O. T., & Abdullaev, D. N. (2020). The specifics of modern legal education and upbringing of schoolchildrenin the countries of the post-soviet world. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, 12(2), 2706-2714.

16. Oglu, Abduganiev Ozod Tursunboy. "Pedagogical Conditions And Mechanisms Of Development Of Social Active Civil Competence In Students." Turkish Journal of Computer and Mathematics Education 12, no. 7 (2021): 433-442.

RAQAMLI TEXNOLOGIYALAR DAVRIDA TILLARNI INTENSIV O'QITISHNING PSIXOLOGIK-

PEDAGOGIK JIHATLARI RESPUBLIKAILMIY-AMALIY ANJUMANI 2023-yil 2-iyun

17. Abduganiyev, O. T. (2022, December). FACTORS AFFECTING THE DEVELOPMENT OF SOCIALLY ACTIVE CITIZENSHIP COMPETENCE IN STUDENTS. In E Conference Zone (pp. 10-13).

18. Abduganiev O. Developing Student Civil Competency //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

19. Махмудов А. Х., Джураев Р. Х., Ахунжонов А. Т. Дидактический потенциал шахматной игры //Наука и образование сегодня. - 2020. - №. 6-2 (53). - С. 70-71.

20. Махмудов А. Х. ИНТЕНСИФИКАЦИЯ ОБУЧЕНИЯ ПРЕДМЕТА «ШАХМАТЫ» ЧЕРЕЗ РЕШЕНИЯ ШАХМАТНЫХ ЗАДАЧ: 10.53885/ед. 2022.49. 38.098 Махмудов Абдулхалим Хамидович, д. 2 п. н, зам. директора Узбекского научно-исследовательского института педагогических наук им. Кары Ниязи, abdu-hm@ yandex. ru //Научно-практическая конференция. - 2022. - С. 766-768.

21. Джураев Р. Х., Махмудов А. Х., Фефелов В. С. Методология формирования учебно -творческого плана для компетентностной подготовки магистров //Педагогические науки. - 2012. - №. 1. - С. 84-90.

22. Махмудов А. Х., Абдурахмонов З. Б. Таълимда замонавий ракамли технологияларидан фойдаланишнинг ютуклари ва муаммолари //Academic research in educational sciences. - 2021. - Т. 2. - №. CSPI conference 3. - С. 97-99.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.