Научная статья на тему 'Some consideration concerning attribution of Ainulkuzat khamadanis literary productions'

Some consideration concerning attribution of Ainulkuzat khamadanis literary productions Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
43
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АЙНУЛКУЗАТ ХАМАДОНИ / «ШИКВА АЛ-ГАРИБ» («ЖАЛОБЫ ЧУЖАКА») / «ПИСЬМА» / «ТАМХИДОТ» («ПРИУГОТОВЛЕНИЕ») / «ЗУБДАТ АЛ-ХАКОИК» («СЛИВКИ ИСТИНЫ») / ПОДЛИННЫЕ ТРУДЫ / ПРИПИСЫВАЕМЫЕ ПРОИЗВЕДЕНИЯ / «ЛАВОЕХ» («СКРИЖАЛИ») / AINULKUZAT KHAMADONI / "SHIKVA AL-GARIB” ("COMPLAINTS OF STRANGER”) / "LETTERS" / "TAMHIDOT" ("PREPARATIONS IN STORE") / "ZUDAT AL-KHAKOIK" (("CREAMS OF THE TRUTH") / "LAVOEKH" ("ANNALS") / АЙНУЛқУЗОТИ ҲАМАДОНИ / “ШАКВА-Л-ГАРИБ” / “НОМАҳО” / “ТАМҳИДОТ” / “ЗУБДАТ-УЛ-ҳАқОИқ ” / ОСОРИ АСЛИ / ОСОРИ МАНСУБ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Зоиров Халимджон

Изучается проблема атрибуции произведений Айнулкузата Хамадани. Утверждается, что у авторов средневековых тезкире и у современных исследователей нет единого мнения о данной проблеме. Подчеркивается, что для атрибуции научнолитературного наследия мыслителя и определения времени создания сочинений необходимо обратиться к подлинным трудам Айнулкузата Хамадони, в том числе к таким книгам, как «Жалобы чужака», «Приуготовление», «Сливки истины» и «Письма». На основе анализа книги «Жалобы чужака» доказывается, что трактат «Лавоех» («Скрижали»), «Шархи калимоти цассори Бобо Тохир» («Комментарии к лапидарным словам Бобо Тохира») и трактат «Познание Всевышнего» относятся к трудам, приписываемым Айнулкузату Хамадани .

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

НЕКОТОРЫЕ СООБРАЖЕНИЯ ОБ АТРИБУЦИИ ПРОИЗВЕДЕНИЙ АЙНУЛКУЗАТА ХАМАДАНИ

The article dwells on the problem of attribution in the works by Ainulkuzat Khamadoni. It is asserted that there is no unified opinion between the authors of mediaeval tezkires and contemporary researchers. It is underscored that for attribution of the thinker's scientific-literary heritage and definition of the time of creation of the compositions it is necessary to invoke the genuine productions belonging to Ainulkuzat Khamadoni including such books as "Complaints of Stranger", "Preparations in Store", "Creams of the Truth" and ";Letters". Proceeding from the analysis of the book "Complaints of Strangers", it is proved that the treatise "Lavoekh" ("Annals"), "Shark Kalimoti Kassori Bobo Tohir" ("Commentaries to Lapidary Words Belonging to Bobo Tohir") and the treatise "Cognition of the Almightly" appertain to the works ascribed to Ainulkuzat Khamadoni.

Текст научной работы на тему «Some consideration concerning attribution of Ainulkuzat khamadanis literary productions»

УДК 82 ББК 83.3 (0)9

БА^СЕ ДАР ШИНОХТИ Зоиров Х,алимцон, н. и. филол., дотсент, мудири ОСОРИ АСЛИИ АЙНУЛЦУЗОТИ кафедраиумумидонишгоуии забони тоцикии ^АМАДОНЙ МДТ «ДДХ ба номи акад. Б. Гафуров» (Тоцикистон, Хуцанд)

НЕКОТОРЫЕ СООБРАЖЕНИЯ Зоиров Халимджон, к.филол.. н., заведующий

ОБ АТРИБУЦИИ общеуниверситетской кафедрой таджикского

ПРОИЗВЕДЕНИЙ языка ГОУ «ХГУ им. акад. Б. Гафурова»

АЙНУЛКУЗАТА ХАМАДАНИ (Таджикистан, Худжанд)

SOME CONSIDERATION Zoirov Khalimjohn, candidate of philological CONCERNING ATTRIBUTION OF sciences, chief of the all-University chair of the Tajik AINULKUZATKHAMADANI'S language under the State Educational Institution LITERARY PRODUCTIONS "KhSU named after acad. B. Gafurov (Tajikistan,

Khujand) E-MAIL: z.halimjon@mail.ru

Калидвожа^о: Айнулцузоти Хамадони, "Шаква-л-гариб", "Номауо", "Тамуидот", "Зубдат-ул-уацоиц ", осори аслй, осори мансуб

Дар ин мацола сухан пиромуни осори аслии мавцуд, мафцуд ва мансуби Айнулцузоти Хамадони меравад. Муаллиф бар он бовар аст, ки дар хусуси осори аслии Айнулцузоти Хамадони байни тазкиранигорон ва донишмандони ватаниву хорицй андешауо мухталиф буда, баёни ин мавзуъ тауцици бештар мехоуад. Таъкид менамояд, ки циуати шинохти мероси илмию адабии суханвар ва замони таълифи ощо бевосита ба осори Айнулцузоти Хамадони, ба монанди "Шаква-л-гариб", "Тамуидот", "Зубдат-ул-уацоиц " ва "Номауо " руй намудан беутар аст. Барои шоуиди фикр, бо такя ба ахбори "Шаква-л-гариб" аз 11 асари аслии суханвар ном бурда, аз цумлаи осори мансуб ба Айнулцузоти Хамадони будани "Рисолаи Лавоеу", "Шаруи калимоти цассори Бобо Тоуир» ва «Рисолаи Яздоншинохт» ёд намудааст.

Ключевые слова: Айнулкузат Хамадони, «Шиква ал-гариб» («Жалобы чужака»), «Письма», «Тамхидот» («Приуготовление»), «Зубдат ал-хакоик» («Сливки истины»), подлинные труды, приписываемые произведения, «Лавоех» («Скрижали»)

Изучается проблема атрибуции произведений Айнулкузата Хамадани. Утверждается, что у авторов средневековых тезкире и у современных исследователей нет единого мнения о данной проблеме. Подчеркивается, что для атрибуции научно-литературного наследия мыслителя и определения времени создания сочинений необходимо обратиться к подлинным трудам Айнулкузата Хамадони, в том числе к таким книгам, как «Жалобы чужака», «Приуготовление», «Сливки истины» и «Письма». На основе анализа книги «Жалобы чужака» доказывается, что трактат «Лавоех» («Скрижали»), «Шархи калимоти цассори Бобо Тохир» («Комментарии к лапидарным словам Бобо Тохира») и трактат «Познание Всевышнего» относятся к трудам, приписываемым Айнулкузату Хамадани .

Зоиров X. Бах,се дар шинохти осори аслии Айнулкузоти Хамадони

Key words: Ainulkuzat Khamadoni, "Shikva al-Garib" ("Complaints of Stranger"), "Letters",

"Tamhidot" ("Preparations in Store"), "Zudat al-Khakoik" (("Creams of the Truth"),

"Lavoekh" ("Annals")

The article dwells on the problem of attribution in the works by Ainulkuzat Khamadoni. It is asserted that there is no unified opinion between the authors of mediaeval tezkires and contemporary researchers. It is underscored that for attribution of the thinker's scientific-literary heritage and definition of the time of creation of the compositions it is necessary to invoke the genuine productions belonging to Ainulkuzat Khamadoni including such books as "Complaints of Stranger", "Preparations in Store", "Creams of the Truth" and "Letters". Proceeding from the analysis of the book "Complaints of Strangers", it is proved that the treatise "Lavoekh" ("Annals"), "Shark Kalimoti Kassori Bobo Tohir" ("Commentaries to Lapidary Words Belonging to Bobo Tohir") and the treatise "Cognition of the Almightly" appertain to the works ascribed to Ainulkuzat Khamadoni.

Донишмандони ватаниву хори^й дар бораи зиндагинома ва осори бокии Айнулкузоти Хдмадонй андешаи мухталиф доранд. Ахбори тазкирадо ва манобеи дигари дастрас низ ба гунаи мухталиф буда, чандон боварибахш нест. Аз ин нигод, зодиран ягона сарчашмае, ки дар ин хусус маълумоти дакик медидад, осори аслии худи суханвар мебошад. Дуктур Афифи Усайрон низ бар дамин бовар аст ва дар мукаддимаи китоби «Тамдидот»-и Айнулкузоти Х,амадонй ба ин нукта ишора намуда мегуяд: «Дар тазкирадое, ки аз карни шашум то нудум таълиф шуда, шарди доли муфассал ва мувассаке дар бораи Айнулкузот дида намешавад, вале муаррихон ва тазкиранависони карндои баъд рочеъ ба у шарди муфассалтаре навиштаанд, ки зиёд чолиб ва кобили эътимод нест. Бинобар ин, барои ба даст омадани дакикат ночорем осори Козии Хдмадонро мавриди баррасй карор дидем, зеро ин осор мудимтарин асноди таърихй аст, ки метавон ба василаи ондо бар адволи вай огодй ёфт» (6, 1).

Айнулкузоти Х,амадонй дар китоби «Шаква-л-гариби ани-л- автони ило уламои -л-булдони» (« jl^l Л jlLjVl ¿с ») (Шиквои як гариб аз ватан ба уламои

шадрдо)», ки баъзе «Рисолаи дифоиёт» низ гуянд, аз унвони чанд осори худ ёд намуда ва годе аз мавзуи бадси баъзе аз рисолоту кутуб ва замони таълифи ондо низ хабар додааст. Чунонки гуяд: «Дар кй меходад бар сиддати он чй зикр кардаам огод шавад, навиштадоямро талаб кунад ва дар ондо бингарад ва чунон тааммул ва баррасй кунад, ки маънй ва максуди ондоро дарёбад ва дакки ондо адо шавад, монанди: рисолае ба номи «Кура-л-ошй ило маърифати-л-аврони ва-л-аъошй» ( Л ^■l&Vl j jljj*ll) ва ду рисолаи «Алоия» ва «ал-Муфталазу мин-ат-тасриф» ( ^^

Uyj^ill ¿л) (он ду аз рисолоти кутод ва мухтасар аст) ва монанди рисолаи мулаккаб ба «Амолй ал-иштийок фй лайолй ал-фирок» (jlj^l ^ jlii^Vl Jul) ва китобе ба номи «Мунйат-ул-дайсуб» 'А^), ки дар илми дисоби диндй аст ва рисолае, ки онро

«Fоят-ул-бадси ъан маъна-л-баъси» ( ¿с ^Jl 'Al^) номидаам ва рисолае дигар

ба номи «Савлат-ул-бозили ал-амун ъало Ибн ал-Лабун» (jjfll „¿jI Jc jj^Vl „Jjbll ва китобе, ки онро «Зубдат-ул-дакоик» лакаб додам ва ин охирин китобе аст, ки навиштаам ва дар он замон бо бистучадорсолагон дамсол будам ва дар ин сол, ки сарнавишт бад-ин фитна дучорам сохт, ба сиюсесолагй расидаам... Аз фарзандони зодаи хотирам, дазор байт газал аст, ки бахшиши дадрузаи табъи мананд ва дар

caxu^au Matpy$ 6a «Hy3x,aT-y.tf-ymm0K Ba Hyx,3aT-y.i-MymT0K» (jli^l j 'AAJJ) rupg OMaga...

Ba 6a HaBHmTaHH gy khto6h Ma6cyT Ba My^acca^ napgoxTaM, kh KacgaM hh 6yg, kh x,ap hk a3 ohx,o MymTaMra 6ap gax, ^rag 6omag. ^Ke gap y^yMH aga6H, kh ohpo «&k-Magxa^y rao a^-apa6uHHaTu Ba pue3aTH y^yMu^o a^- aga6HMa™» ( j ^ji!I ¿J^^i Ajj^I t^jic. A^abj) Ba gurapepo «Ta^cupy x,aK0HKH-.i-Kjpt0H» hom Ba HurnoH goga 6ygaM, kh Myx,HMMOTH guH Ba hk,6o^ 6a oh hh bo^h6h aHHH acT, Mapo a3 htmomh oh gy khto6 6o3gomT...» (1, 57-58).

AnHy^Ky3OTH X,aMagoHH gap khto6h «fflaKBa-^-rapu6» a3 11 ocopu xyg hom 6ypgaacT, kh «^ypa-^-omH h^o Matpu^aTH-^-aBpoHH Ba-^-atomH», puco^axoH KyTOx, Ba MyxTacapu «A^ohh» Ba «a^-My$Ta^a3y MHH-aT-Tacpu^», puco^au «Amoih a^-umTHHOK

^ano^H a^-^upoK», khto6h «MyHHaT-y^-^ancy6»- gap h^mh x,hco6h x,HHgH, puco^a^ou «FoHT-y^-6a^cu aH MatHa-.i-6atcH» Ba «CaB^aT-y^-6o3H^u a^-aMyH a^o H6h a^-^a6yH», «3y6gaT-y^-^aKOHK», «Hy3x,aT-y.^-ymm0K Ba Hyx,3aT-y.i-MymT0K»- moMuau x,a3op 6aHT ra3a^, «a^-Magxa^y h^o a^-apa6uHHaTH Ba pue3aTH y^yMH^o a^-aga6uHHaTH»- oug 6a hjmh aga6ueT Ba «Ta^cupy x,aK0HK- y^-^yptOH» Me6omaHg.

A$3yH 6a hh, AnHy^Ky3OTH X,aMag0HH gap hkth6och 6o.ro a3 MaB3yu 6ax,c Ba 3aMOHH Tat^H^H 6at3e ocopu xyg xa6ap Megux,ag, kh ^ux,aTH mHHOXTH 3HHgaruH0Mau cyxaHBap ax,aMHHTH 6eHa3up gopaHg. A3 ^yM^a, a3 hkth6och $aBK Mat^yM MemaBag, kh KagoMe a3 ocopu y MyxTacap Ba KagoMe My^acca^ Me6omaHg. X,aMnyHHH Mat^yM MemaBag, kh AnHy^Ky3OTH X,aMag0HH khto6h «3y6gaT-y.i-x,aK0HK»-p0 gap chhhh 24-co^arH Ba «fflaKBa-^-rapu6»-po x,aHr0MH rupu^TopH gap 3HHg0HH Bargog HaBHmTa Ba gap hh ^aHroM curo ceco^a 6ygaacT. A$3yH 6a hh, Mat^yM MemaBag, kh AnHy^Ky30T 6a ^y3 HaBucaHgau opu$, My^accupu ^yptOH, ojhmh aga6ueTmuH0c Ba hjmh x,hco6 6ygaH moupu TaBOHO Ba ra3a^capou 6eHa3up hh3 6ygaacT, 3epo gap gaBOMH gax, py3 Ha x,ap hk moup MeTaBOHag Kyp6u x,a30p 6aHT ra3a^ ryag.

A^h^h YcanpoH ocopu hjimh Ba aga6uu AnHy^Ky30TH X,aMagoHupo 6a ce gacrau 3ep TaKcuM HaMygaacT:

1. Ocope, kh gap axgu ^aBOHH Tat.m$ HaMygaacT (11 agag);

2. Ocope, kh 6atg a3 chhhh 24-co^arH Tat.m$ HaMygaacT (4 agag);

3. Ocope, kh 6a AnHy^Ky30T Huc6aT Megux,aHg (3 agag) (6, 1-2).

A$h$h YcanpoH ocopu gaBpoHH ^aBOHHH AnHy^Ky30Tpo 11 agag MegoHag Ba Meryag, kh «a3 hh khto6x,o ^y3 hom Ba aHgaK HTTH^ooTe a3 Ma30MHHH ohx,o, kh 6a cypaTH napoKaHga gap Tat^H^OTH MaB^ygu y 6a ^oh MOHga, HH3e gap gacT HecT» (6, 2). Ammo goHHmMaHgu Ma3Kyp gap hh gacTa a3 ocope hh3 hom 6ypgaacT, kh to mo pacugaaHg Ba mox,Hgu hh cyxaH «Puco^au H,aM0.ra» Ba «Hy3^aT-y^-ymm0K Ba Hyx,3aT-y^-MymT0K» Me6omaHg. A$3yH 6ap hh, 6at3e a3 ocope, kh A$h$h YcaKpoH 3aM0HH Tat^u^u ohxopo gaBpoHH ^aBOHHH AHHy^Ky30T MegoHag, hmkoh gopag, kh MHH6atg HaBHmTa myga 6omaHg. Arap ryeM, kh AHHy^Ky30T gap «fflaKBa-^-rapu6» ocopu xygpo 6a TapTu6u 3aM0HH Tat^H^ OBapgaacT, nac hmkoh gopag, kh «Hy3^aT-y^-ymm0K Ba Hy^3aT-y^-MymTOK», «a^-Magxa^y h^o a^-apa6uHHaTH Ba pue3aTH y^yMH^o a^- aga6uHHaTH» Ba «Ta^cupy ^aKOHK- y^-^yptOH» -po 6atg a3 «3y6gaT-y^-^aK0HK», atHe 6atg a3 24-co^arH HaBHmTa 6omag. ^ochm Ahcoph 3aM0HH Tat^H^H «Ta^cupy x,aK0HK- y^-^yptOH» Ba H6po^HM YMap30ga 3aM0HH Tat^u^u «a^-Magxa^y h^o a^-apa6uHHaTH Ba pue3aTH y^yMH^o a^- aga6uHHaTH» Ba «Ta^cupy ^aKOHK- y^-^yptOH»- po 6a co^x,oh oxupu ^aeTH

Зоиров X. Ба%се дар шинохти осори аслии Айнулкузоти Хамадони

Айнулкузот нисбaт медидaнд Ba мегyянд, ки 6a сaбaби aмон нaдодaни aчaл (l, дaфт) Ba рaсидaни «мaрги бемaдaл» ин ду китоб нотaмом мондaaст (l, 32).

Бa aндешaи мо aхбори мaзкyри ^осим Ансорй Ba Ибродим Умaрзодa чaндон бовaрибaхш Ba кобили кaбyл нестaнд. Зеро Айнулкузот дaр китоби «Шaквa-л-Faриб», ки дaр охирин руздои умри хеш дaр зиндони Бaгдод нaвиштaaст, дaр борaи сaбaби нотaмом мондaни ду китоби охир чунин мегуяд: «мудиммоти дин Ba икбол бa он чй вочиби aйнй aст, мaро aз итмоми он ду китоб боздошт» (7, 4l; l, 58). Аз ин чо мaълyм мешaвaд, ки сaбaби нотaмом мондaни ду китоби охир та мaрги бемaдaл, б&лки aдволи зиндaги (мудиммоти дин Ba икбол)-и Айнулкузот мебошaд.

Афифи Усaйрон дaр дaстaи дyвyми мyсaннифоти Айнулкузот дaр борaи осоре мaълyмот медидaд, ки зодирaн бaъд aз 24-солaгии мyaллиф тaълиф шyдaaнд. Донишмaнди мaзкyр дaр ин бaхш пиромуни чaдор осори бокимондaи Айнулкузот -«Зyбдaт-yл-дaкоик», «Мaктyбот», «Тaмдидот» Ba «Шaквa-л-гaриб» мaълyмот додa (б, 4-34), дaр дaстaи сеюм дaр борaи «Шaрди калимо™ кaссори Бобо Тодир», «Рисолaи Яздоншинохт» Ba «Рисолaи лaвоед», ки мaнсyб бa Айнулкузот мебошaнд, бaдс нaмyдaaст (б, 34-44).

Дуктур Алинaкии MyroaBñ федристи осори Айнулкузотро нaхyст aз «^Œaraa^-гaриб» Ba сипaс aз китоби «Адвол Ba осори Айнулкузот»-и Рaдими Фaрмaниш Ba пешгуфтори китоби «Тaмдидот», ки бa кaлaми Афифи Усaйрон мyтaaллик aст, овaрдaaст (4, 27- 30).

Рaдими Фaрмaниш осори Айнулкузотро бa ду дaстaи зер чудо нaмyдaaст: l. Он чи то кунун бa дaст омaдaaст; 2. Он чи то кунун бa дaст нaомaдaaст (5, сaд. «вов» бa бaъд).

Аммо номгуи осоре, ки Рaдими Фaрмaниш дaр дебочaи «Рисолaи лaвоед» овaрдaaст, холй aз кaмбyдй нест. Аввaлaн, бояд гуфт, ки «Рисолaи лaвоед» aз чyмлaи осори aслии Айнулкузот нест, бaлки осори мaнсyб бa y aст. Сониян, Рaдими Фaрмaниш «Рисолaи Яздоншинохт»-ро, ки осори мaнсyб бa Айнулкузот aст, дaр кaтори осори ao^M овaрдaaст, ки то кунун бa дaст омaдaaнд (5, сaд. «вов»).

Бa aндешaи мо чун зaмони тaълифи дaмaи осори сyхaнвaр мaълyм нест, дaр киёс бо aкволи донишмaндони мaзкyр бa дaстaдои зер чудо нaмyдaни осори Айнулкузоти Хaмaдонй сaвоб aст:

1. Осори мaфкyд, яъне осоре, ки мaтни aслии ондо пyррa aз миён рaфтa Ba aз ондо чуз ном Ba иттилои aндaк чизе то кунун бa дaст нaомaдaaст;

2. Осори мaвчyд, яъне осоре, ки то мо рaсидaaнд;

3. Осори мaнсyб бa Айнулкузоти Х^^донИ

Тaзкирaнигорон, донишмaндон Ba мyдaккикони вaтaнивy хоричй дaр борaи осори мaфкyд, мaвчyд Ba мaнсyби Айнулкузоти Хaмaдонй aндешaдои мyхтaлиф бaён доштaaнд. Аз ин нигод, 4^a™ тaдкики ин мaвзyъ бевоситa бa осори мaвчyди Айнулкузоти Хaмaдонй, aз чyмлa «Шaквa-л-гaриб», «Зyбдaт-yл-дaкоик», «Тaмдидот» Ba «Номaдо» бояд руй нaмyд, ки бaёни ин мaвзyъ бaдси чудо меходaд.

Пайнавишт:

1.Айнулцузоти Хамадони. Дифоиёт ва Гузидаи хацоиц (тарцумаи ду рисолаи «Шаква-л-гариб» ва «Зубдат-ул-уацоиц»). Тарцумаи форсй ва таушияи дуктур Косим Ансорй. - Техрон: Манучехрй, 1SS5. -1S5 сах.

2.Айнулцузоти Хамадони. Номауо. Цилди аввал. Ба эутимоми дуктур Алинации Мун-завй, дуктур Афифи Усайрон. -Техрон: Асотир, 1S??. - 4S0 сах.

35

3.Айнулцузоти ^амадонй. Номауо.Цилди дувум. Ба эутимоми дуктур Алинации Мун-зави, дуктур Афифи Усайрон. -Теурон: Асотир, 1377. - 488 сау.

4.Айнулцузоти Хамадонй. Номауо.Цилди севум. Ба эутимоми дуктур Алинации Мун-зави. -Теурон: Асотир, 1377. -444 сау.

5. Айнулцузоти Хамадонй. Рисолаи Лавоеу. Ба тасуеу ва таушияи дуктур Рауими

Фарманиш. 1377. -165 сау.

6. Айнулцузоти Хамадонй. Тамуидот. Бо муцаддимаву тасуеу ва таушияву таълици Афифи Усайрон. -Теурон: интишороти Манучеури, 1373. -523 сау.

7.Айнулцузоти Хамадонй. Шаква-л-гариби ъани-л-автони ило уламои-л-булдони ва Зубдат-ул-уацоиц фи кашфи-д-дацоиц. Бо муцаддима, тасуеу ва тауцици Афифи Усайрон. - Борис: Дор-ул-Библия (асли матни асар, муцаддима, тауциц ва таушия ба забони араби).

8. Умарзода, Иброуим. Айнулцузот. Аувол, осор, афкор. -Душанбе: Ирфон, 112 сау.

9. Умаров, Ибрагим. Философские и этические взгляды Айнулкузота. - Душанбе: Ирфон, 1984. -64 с.

Reference Literature:

1. Khamadoni, Ainulkuzat. Advocacy of Selected Pieces of the Truth (Translation of two Treatises ("Complaints of Stranger" and "Creams of the Truth") Persian Translation and Preparation by Dr. Kasim Ansori. - Tehran: Manuchekr's, 1385 hijra. - 185pp.

2. Khamadoni, Ainulkuzat. Letters. V.1. Under the editorship of Dr. Alinako Munzavi and Dr. of Afif Usayron. - Tehran: Legends, Myths, Fables. 1377 hijra. - 488pp.

3. Ibidem. V2. - 488 pp.

4. Ibidem. V. - 444 pp.

5. Khamadoni, Ainuljuzat. The Treatise "Annals". Corrections and preparations by Dr. Rahim Farmonish, 1377hijra. - 165pp.

6. Khamadoni, Ainulkuzat. Preparations in Store. Preface, recension and notes by Afif Usayron. - Tehran: Manuchekhr'spublishing-house. - 1373 hijra. - 523pp.

7. Khamadoni, Ainulkuzat. "Complaints of Strange" and "Creams of the Truth". Preface, recension, research by Afif Usayron. Boris : Tree of the Bible

8. Umarzoda, Ibrohim. Ainulkuzat. Life, Creation, Outlook. - Dushanbe: Cognition. - 112pp.

9. Umarov, Ibrohim. Ainulkuzat's Philosophical and Ethical Views. - Dushanbe: Cognition, 1984. - 64 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.