Научная статья на тему 'СОЛЯР МИФОЛОГИЯНИНГ РУДИМЕНТЛАРИГА СИНХРОНИК ЁНДОШУВ'

СОЛЯР МИФОЛОГИЯНИНГ РУДИМЕНТЛАРИГА СИНХРОНИК ЁНДОШУВ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

102
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
соляр мифология / рудимент / архетип / диахроник ѐндошув / миф / мифология / мифологема / концепт / лингвомаданиятшунослик / қуѐш. / solar mythology / rudiment / architype / diachronic approach / myth / mythology / mythologem / concept / linguaculture / sun

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Г. К. Кдырбаева, Н. Х. Бабаджанова

Илм-фаннинг ҳозирги пайтдаги тараққиѐт босқичида тилшунослик фанида антропоцентрик парадигма устунлик қилади, яъний тилшуносликдаги интеграцион жараѐн XIX асрдаги қиѐсий тарихий ѐндошув ва XX асрдаги тизимли-структур парадигмалардан ўтиб, биринчиликни қўлга киритди. Лингвистик ҳодисаларни ўрганиш давомида қиѐсий тадқиқотлар асосан лингвомаданиятшунослик антропоцентрик ѐндашув негизида олиб борилган тадқиқотлар самарали ҳисобланади. Лингвомаданий тадқиқотларнинг шаклланиши аксарият ҳолларда архетипик тушунчалар билан боғлиқ бўлиб, у мифологик мактаб ғояларига асосланади, яъний қиѐсий мифология мактабининг вакиллари тушунчалари билан боғлиқ. ―Миф‖, ―мифология‖, ―мифологик мактаб‖, ―мифологик тафаккур‖, ―мифологема‖, ―мифоконцепт‖ каби атамалар мифологик олам манзарасин ўрганишдаги асосий атамалар бўлиб, ушбу атамалар билан боғлиқ мактаб вакиллари ўз изланишларида ―ибтидоий одам‖нинг ақлий, сўнгра бадиий, шеърий фаолиятининг асосий элементлари миф ва мифология таълимотига таянади. Миф ибтидоий тафаккур шакли, одамнинг атрофидаги воқелик ҳодисаларини билиш ва идрок қилиш воситаси сифатида тасвирланади. Мифологик мактаб эвалюцияси қиѐсий мифологиянинг шаклланиши натижасида пайдо бўлган, мактаб асосчиларининг бирламчи вазифаси, поэтик ижоднинг негизини ташкил қилувчи мифологик назариянинг ижобий тавсифлари ѐрдамида асл миф ва афсоналарни аниқлаш ҳисобланди. Муайян мақсадларни амалга ошириш учун мактаб вакиллари бир қанча ѐзма ѐдгорликларни, эртак, достон, ашула ва бошқа материалларни тўплаган. Мазкур қиѐсий мифологик мактаб вакилларининг тадқиқотлари фольклорининг авлодларга ѐтиб боришига ва мифологиянинг ривожланишига ўз ҳиссасин қўшди, чунончи қорақалпоқ мифологияси эса қиѐсий ѐндашув тамоийллари асосида тадқиқ қилинмаган ва бу ачинарли холат

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

At the present stage of development of science, the anthropocentric paradigm prevails in linguistics, that is, the integration process in linguistics has won the first place, passing through the comparative historical approach of the XIX century and the structural-structural paradigms of the XX century. In the study of linguistic phenomena, comparative studies, mainly on the basis of an anthropocentric approach to linguocultural studies, are effective and useful. The formation of linguocultural research is often associated with archetypal concepts, which are based on the ideas of the mythological school, i.e., the concepts of the representatives of the school of comparative mythology. Terms such as "myth", "mythology", "mythological school", "mythological thinking", "mythology", "mythology" are the main terms in the study of the mythological worldview. then claim that the main elements of artistic, poetic activity are based on the teachings of myth and mythology. Myth is described as a primitive form of thinking, a means of knowing and perceiving the phenomena of reality around man. The evolution of the mythological school emerged as a result of the formation of comparative mythology, the primary task of the founders of the school was to identify the original myths and legends using the positive descriptions of the mythological theory that formed the basis of poetic creation. To achieve specific goals, school representatives collected a number of written memorabilia, fairy tales, epics, songs, and other materials. The research of this school of comparative mythology has contributed to the transmission of folklore to generations and the development of mythology, and Karakalpak mythology has not been studied on the basis of the principles of comparative approach, and this is a sad situation.

Текст научной работы на тему «СОЛЯР МИФОЛОГИЯНИНГ РУДИМЕНТЛАРИГА СИНХРОНИК ЁНДОШУВ»

СОЛЯР МИФОЛОГИЯНИНГ РУДИМЕНТЛАРИГА СИНХРОНИК

ЁНДОШУВ

Г. К. Кдырбаева

Нукус давлат педагогика институти доценти, фалсафа доктори (PhD)

kdirbaevagulzira@gmail.com

Н. Х. Бабаджанова

Чирчик давлат педагогика университети укитувчиси nargizababadjanova2020@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Илм-фаннинг хозирги пайтдаги тараккиёт боскичида тилшунослик фанида антропоцентрик парадигма устунлик килади, яъний тилшуносликдаги интеграцион жараён XIX асрдаги киёсий тарихий ёндошув ва XX асрдаги тизимли-структур парадигмалардан утиб, биринчиликни кулга киритди. Лингвистик ходисаларни урганиш давомида киёсий тадкикотлар асосан лингвомаданиятшунослик антропоцентрик ёндашув негизида олиб борилган тадкикотлар самарали хисобланади. Лингвомаданий тадкикотларнинг шаклланиши аксарият холларда архетипик тушунчалар билан боглик булиб, у мифологик мактаб гояларига асосланади, яъний киёсий мифология мактабининг вакиллари тушунчалари билан боглик.

"Миф", "мифология", "мифологик мактаб", "мифологик тафаккур", "мифологема", "мифоконцепт" каби атамалар мифологик олам манзарасин урганишдаги асосий атамалар булиб, ушбу атамалар билан боглик мактаб вакиллари уз изланишларида "ибтидоий одам"нинг аклий, сунгра бадиий, шеърий фаолиятининг асосий элементлари миф ва мифология таълимотига таянади. Миф ибтидоий тафаккур шакли, одамнинг атрофидаги вокелик ходисаларини билиш ва идрок килиш воситаси сифатида тасвирланади.

Мифологик мактаб эвалюцияси киёсий мифологиянинг шаклланиши натижасида пайдо булган, мактаб асосчиларининг бирламчи вазифаси, поэтик ижоднинг негизини ташкил килувчи мифологик назариянинг ижобий тавсифлари ёрдамида асл миф ва афсоналарни аниклаш хисобланди. Муайян максадларни амалга ошириш учун мактаб вакиллари бир канча ёзма ёдгорликларни, эртак, достон, ашула ва бошка материалларни туплаган. Мазкур киёсий мифологик мактаб вакилларининг тадкикотлари фольклорининг авлодларга ётиб боришига ва

June, 2022

938

мифологиянинг ривожланишига уз хдссасин кушди, чунончи коракалпок мифологияси эса киёсий ёндашув тамоийллари асосида тадкик килинмаган ва бу ачинарли холат.

Калит сузлар: соляр мифология, рудимент, архетип, диахроник ёндошув, миф, мифология, мифологема, концепт, лингвомаданиятшунослик, куёш.

ABSTRACT

At the present stage of development of science, the anthropocentric paradigm prevails in linguistics, that is, the integration process in linguistics has won the first place, passing through the comparative historical approach of the XIX century and the structural-structural paradigms of the XX century. In the study of linguistic phenomena, comparative studies, mainly on the basis of an anthropocentric approach to linguocultural studies, are effective and useful. The formation of linguocultural research is often associated with archetypal concepts, which are based on the ideas of the mythological school, i.e., the concepts of the representatives of the school of comparative mythology.

Terms such as "myth", "mythology", "mythological school", "mythological thinking", "mythology", "mythology" are the main terms in the study of the mythological worldview. then claim that the main elements of artistic, poetic activity are based on the teachings of myth and mythology. Myth is described as a primitive form of thinking, a means of knowing and perceiving the phenomena of reality around man.

The evolution of the mythological school emerged as a result of the formation of comparative mythology, the primary task of the founders of the school was to identify the original myths and legends using the positive descriptions of the mythological theory that formed the basis of poetic creation. To achieve specific goals, school representatives collected a number of written memorabilia, fairy tales, epics, songs, and other materials. The research of this school of comparative mythology has contributed to the transmission of folklore to generations and the development of mythology, and Karakalpak mythology has not been studied on the basis of the principles of comparative approach, and this is a sad situation.

Keywords: solar mythology, rudiment, architype, diachronic approach, myth, mythology, mythologem, concept, linguaculture, sun.

КИРИШ

Тилнинг мифологик олам манзараси дунё ва табиат хдкидаги биринчи ва мухдм манба булиб, бунда жамият

June, 2022

939

гояларига асосланган асл таърифлар жамланади. Мифларнинг келиб чикиши хакидаги фаразлар мифология таълиймоти доирасида, жумладан лисоний олам манзарасини вокелантирувчи восита сифатида мифларнинг тадкики асосан икки назария ёрдамида урганилади: 1) нур ва куёшни илохийлаштириш (М. Мюллер назарияси); 2) табиат ходисалари ва гайри-табиий кучларин илохийлаштириш (шамол, момакалдирок, чакмок ва бошкалар) асосида яралган мифлар (А. Кунн назарияси). Мифология инсоннинг табиат ходисалари ва атроф-мухитда содир булаётган вокеликлар изохин топишга интилишининг натижасида ривожланган. Вахоланки ибтидоий одамларнинг яшаш тарзи ва географик жойлашуви, лисоннинг шаклланишига кейинчалик, адабиёт ва бошка сохаларининг ривожига уз таъсирини курсатган [2].

Куёш, ой ва юлдузлар каби ходисаларнинг кул билан ушлаб булмаслиги инсон тафаккурига куч беради ва унга таянган холда факат куриш, сезиш ва идрок килиш оркали ушбу нарсаларга тушуниб етади, улар хакида гайритабиий фараз ва чексиз гояларни юритади, бу эса охир-окибат мифларнинг пайдо булишига асос булган. Жумладан, соляр мифологияда "куёш" дастлабги тушунчаларда Худо сифатида вокеланмаган, у факат илохийлик гоясини рамзийлаштирган. М.Мюллер назариясида инсон "куёш"нинг метафорик табиатини унутиб, уни Худо деб хисоблашни кейинчалик бошлайди деб таъкидланади. Мюллер бу каби метафорик идрокдан аслиятга утиш ходисасин "тил касаллиги" деб атайди. Куёшни куп маданиятларда "илк хаёт боскичлари" билан вокелантиради, у билан сермахсуллик ва унимдорлик каби мавзулар бирлашади. Америка адабиётининг хиндулар фольклорида "Ёрнинг пайдо булиши" номли афсонасида "куёш" ва "ой" севишканлар сифатида тасвирланади ва уларнинг фарзандлари одамлар хисобланади, яъний куёш тимсолида оламнинг яратилишидаги архетипик образ гавдалантирилади.

АДАБИЕТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Мюллернинг сузларига кура, ибтидоий одам хаётий кундалик иборалар негизида вокеланадиган ибораларнинг метафорик мохиятин тушунган холда, кейинчалик негадир уни унутиб, индивидуал ходиса ва нарсаларни Худо деб хисоблай бошлаган деб таъкидланади. Дастлаб мажозий маънога эга булган иборалар кейинчалик мустакил маънога айланган [4]. Кундалик хаётимизда биз коракалпок тилида "цуяш турды,, цуяш оянды" иборасини ишлатамиз ва шу билан унга тирик мавжудотнинг хусусиятларини берамиз (персонафикация). Бундан ташкари, Мюллер мифология ва тил табиатининг богликлигини кайд этади. Унинг фикрича,

June, 2022

940

персонификация стилистик воситаси куп кулланилган мифларда махсус исмлар, умумий отлар (эркак ва аёллик хусусиятлар) ва грамматик курилмалар мифологиянинг тил табиати билан алокадорлик хусусиятларин курсатиб беради.

"Лингвистик" туктай назардан миф назарияси "тилнинг алохида холати" сифатида урганилади. У кадимий поэзия метафоралари ва образлари асосида тадкик килинади. Инсон олам ходисаларин урганиш ва идрок килишда табият билан концептуал билимларин киёслаш негизида атроф мухит ходисаларин, хаётни, умуман инсониятни урганади (масалан, "юлдузлар - осмон кузлари", "юлдузлар-инсонлар ", "юлдузлар-фарзандлар ", "юлдузлар-биллюр кузгулар ", "юлдузлар-ёмоцлар", "юлдузлар-тош булаклар", "юлдузлар-маруумлар кузлари ", "юлдузлар-ошицлар ", "юлдузлар-цизлар ", "юлдузлар-куприклар "), аммо кейинчалик инсон негадир узи яратган койидаларни унутади ва ибораларни метафорик маънода куллай бошлайди: осмон узгаради ва куп кузли махлуцга айланади; Сомон йули безаги.

Мифология синкретик жанр булганлиги сабаб у инсоннинг илмий, диний, фалсафий ва бадиий карашларини узида мужассамлаштиради. Яъний, миф - бу олам хакидаги гоялар йигиндиси хисобланади, халк огзаки ижоди (фолклор) эса оламнинг бадиий-эстетик инъикоси булиб, мифологиянинг узига хос махсули хисобланади, у ёки бу хусусиятларни саклаб колади, ва лекин унга тенглашмайди [2].

Н.Б.Мечковскаянинг таъкидлашича: "Мифология тарихан халкларнинг жамоавий онгида пайдо булган ва у хали биринчи хаёт шакли, диний, амалий, илмий, бадиий билим элементлари шаклланмаган халклар орасида ажралмаган оламнинг яхлит манзарасидир. Фолклор эса миллатларнинг биринчи бадиий (эстетик) жамоавий ижод махсули хисобланади (огзаки, огзаки-мусикий, хореографик, драматик)"[3].

Соляр мифологиянинг асосий элементи куёш булиб, Х1Х-аср илмий адабиётларида мифологик мактаб вакили В. Маннхардт ва бошкаларнинг асарларида, мифлар куёш афсоналари деб хам аталган, унда кахрамон куёш ёки кахрамон куёш хусусиятларига эга булган. Соляр мифология астрал мифларга ишора килади. Соляр мифлар икки гурух гояларини акс эттиради: фасллар узгариши (кадимги даврлар наздида) ва куёшнинг йирткич ва турли хил дахшатли хайвонлар гоялари, айникса илонлар тасвирида келадиган зулмат ва ёвузлик билан курашиш гоялари устунлик килади [1].

Бу назария биринчи марта филолог М. Мюллер томонидан тадбик килинган булиб. Россия тилшуносларидан

June, 2022

941

ушбу масала А.Н. Афанасиева, А.А. Потебня, А.Н. Весловскийлар томонидан ишлаб чикилган. Умуман олганда мифларнинг тадкики, узбек мифологияси Г.Акрамов, Б.Саримсоков, Т.Хдйдаров, Т.Рахмонов, М.Жураев, Ш.Турдимов, Ш.Шомусаров каби олимлар томонидан олиб борилган. Коракалпок мифологиясининг ривожига С.С.Казахбаев, А.М.Бекимбетов, П.Ж.Отениязов, Ш.М.Кунназарова, М.М.Есебаев, М.О.Отажанова, Г.С.Калбаевалар уз хиссасаларини кушган.

Илмий ишимизнинг ушбу кисмида инглиз ва коракалпок адабиётларидаги соляр мифологиянинг рудименти сифатидаги "куёш"нинг асосий хусусиятлари синхроник тахлилга тортилган. Илмий ишдаги лисоний бирликлар синхраник метод, контент тахлил методи, компонетли тахлил методлари асосида тадкик килинди. Тадкикот предмети инглиз ва коракалпок адабиётларидаги "куёш" мифологемасининг муайян адабий асарларда вокеланиш хусусиятлари хисобланади. Ушбу тадкикот учун биз коракалпок адабиётининг забардаст вакили Т.Кайпбергеновнинг асари "Коракалпок достони" трилогиясининг "Маманбий афсонаси", ва инглиз адабиётидан Уолтер Скотнинг "Айвенго" романи танлаб олинган. Мазкур тадкикот объектлари авторларнинг яшаган-ижод килган даврлар характеристикаси ва асарларнинг жанрларига караб танлаб олинди.

"Маманбий афсонаси"да коракалпок халкининг ботир углони, тарихий шахс Маманбийнинг Санкт-Петербургга Рус

June, 2022

942

императори билан коракалпок халки номидан учрашувга борган пайти тасвирланган. Автор Маманбий яшаган даврдаги коракалпок халкининг яшаш тарзи, оддий мехнаткаш халкнинг хаётий кечирмалари, коракалпок халкин миллат сифатида саклаб колиш харакатида юрган инсонларни узининг карашлари асосида ижодий тасвирлаган, ва айрим жойларда тарихий фактлар билан ушбу ходиса ва инсонларга маълумотлар келтириб утган.

"Айвенго" - биринчи тарихий романлардан бири булиб, у 1819 йилда Ваверли муаллифлигида нашр этилган, кейинчалик маълум булишича, унинг автори Уолтер Скотт эканлиги аникланади. Асар XIX-аср саргузашт адабиётининг классикаси сифатида тан олинган. Китобнинг сотилиши уша пайтда биринчи босма нашр 10 000 нусхада икки хафтадан кам вакт ичида сотилган. Романнинг муваффакияти, урта асрларда ривожланган романтик адабий йуналишга кдзикдшни уйготишга ёрдам берди.

"Маманбий афсонаси"да тадкикот объекти "куёш" лисони 86 марта, "Айвенго"да "sun" лисони 31 марта такрорланади. "Куёш" мифологемасининг рудементлари вербаллашган маънолар мавжуд, холбуки аксарият холатларда улар денотатив маънода ишлатилади, чунончи коннататив маънода кулланилганида соляр мифологиянинг хусусиятларин учратишимиз мумкин.

НАТИЖАЛАР ВА МУ^ОКАМА

Маманбий афсонаси: < ...уйдиц куяшы сенсец..>, < .куяш тусетугын кун болса..., <... куяшкр царап журиуди умытпа... >, <... элем куяшы Мэкке-Мэдийнеден бэ%эрленеди...>, < куяш тусире алады...>, <... аспандагы куяшщ исенбеу. Куяш булт астында цалса да, куяш. >.

Айвенго: <... The sun, ... chiefly directed...>, <... the sun shot a broken and discoloured light...>, <... the sun to enable them to bear the fixed glance of a crusader... >, <... betwixt sun and sun... >, <... but thy sun has long been set...>, <... By the bright sun above us, but it were shame,...>, < .Do rocks melt with the sun?...>, <. No more than December's snow will bide July's sun.. .>.

Мазкур мисолларда соляр мифологиянинг хусусиятлари метафорик бирикма ёрдамида вербаллаштирилган, масалан "уйдиц куяшы сен", яъний кахрамоннинг хотини эрига "ялгиз, ёркин, магрур, асосий, хукумронлик, куч" каби куёш сифатларин беради. Соляр мифологияда куёшга эхтиром курсатилганидек, коракалпок хотин-кизлари хам шу каби эхтиромни эрларига килишади.

Соляр мифологиянинг умумий бир хусусияти мавжуд, унинг хусусияти шундаки "куёш" куп маданиятларда "денгиз

June, 2022

943

йули", "вакт меьёри", "бахт", "фаровонлик", "ижтимоий маком", "улчов бирлиги" каби маъноларда таърифланади.

"Мацлайыца цуяш тусетугын кун болса" мисолда "куёш" мифологемаси метафорик бирикма сифатида вокеланган ва "бахтинг очилса, омадингни берса, омад кулиб бокса" каби маъноларда берилган. Жумладан иккинчи мисолда "манзилдан адашмаслик, тугри йулни давом этмок" маъноларида келтирилган. Яъний, тахлил килинаётган мисолларнинг коннотацияси икки хил маънода ишлатилган.

Айрим маданиятларда куёшни ифодаловчи ракамлар ва навигация белгилари уртасидаги богликдиклар бор. Масалан: Яхудий Мидраш куёшни Буюк Британияга сузиб кетаётган кема йули билан таккослайди, чунончи шу манзилни 365 кун давомида босиб утиш мумкин булган (куёш таквимидаги кунлар сони) ва Искандариядан 354 кунда етиб бориши (ой таквимидаги кунлар сони) эътиборга олинган. Чунончи, кадимги Туркий халкларнинг аксарияти кучмачи халк булганлиги сабаб, хозирги кунгача "куёш" курикликдаги навигатори сифатида кулланилиш хусусияти сакланиб колган ва адабиётда "цуяшыцды жогалтпа" метафорик бирлиги - уз йулинингни йукотма, манзилингдан адашма маъносида кулланилиб келади.

Коракалпок мифологиясидаги "куёш" мифологемаси соляр мифологиянинг умумий хусусиятларидан бирин, яъний "марказ" маъносин вокелантиради. "Элем куяшы Мэкке-Мэдийнеден бэ^эрленеди" метафорик бирикмаси ёрдамида сакрал маънони вокелантиради ва мусулмонларга олам Макка-Мадина атрофида айланиши хакида айтилади.

Соляр мифологияда "куёш" мифологемасининг асосий белгилари "нур, ёриглик таралиши" хисобланади. Мазкур мисолда канцлернинг акл-фаросати халкнинг турмиш тарзига ижобий узгаришлар киритиши ва ёруг кунларни олиб келиши каби маъно ифодаланган.

Чунончи, "куяш" мифологемасин вербаллаштириувчи "кун" ва ссэптап" лисонлари мавжуд булиб, уларнинг кадимги турк этимологик лугатидаги лексико-семантик маъноларидан бири "халк, инсонлар, уз ишини биладиган ишончли инсон" аникланган, ушбу маркерлар "куёш" мифологемасининг мазкур маданият ва тилда кенг маънода кулланиш хусусияти очиб беради [Кадимги турк лугати 1969:326]. Жумладан, коракалпок тилидаги мисолларда "куяш" мифологемасининг рамзий маънолари учрайди: "куёш"-"Абылкайыр хан" метафораси, яъний кандай холат булганида хам "куёш"

каби "Абылкдйыр хан" хам уз кучин ва солаватин

June, 2022

йукотмасдан уз ишини давом этиши маъносида рамзлаштирилган.

Мазкур инглиз тилидаги мисолларнинг аксариятида "sun" мифологемаси "навигатор" маъносида келтирилган. Рицар манзилдан адашмаслик учун куёшдан фойдаланган. Жумладан, "sun" денотатив маъноларда хам келгани, ва куёш нурларининг гайри табиий кучлари мисолда тасвирланганлиги мисоллар билан тасдикланади.

Мазкур "... the sun to enable them to bear the fixed glance of a crusader... " мисолда келтирилган "sun" мифологемаси имплицит маънода "аёл кишига тик караган эркак кишининг нигохи" маъносида келтирилган, мисол инглиз тилида хам "куёш" рамзий маънода "нурлий объект" сифатида келтирилган. Яъний, Ровена Сэр Темлернинг караганидан хижолат булиб юзига вуальини туширишга мажбур булганин курган Седрикнинг жавоби.

Кейинги мисолда "betwixt sun and surf' мифологема вакт улчов бирлиги сифатида "24 соат вакт" маъносида келтирилган. Яъний, Авлиё Дунстан бир кун ичида Данияликлар ва Бритонликларни бир ерга туплай олган шахс сифатида келтирилган. Шу каби маънода коракалпок тилида хам мисоллар учрайди: "куннен кунге", "куяш арасы", "тац атып, кун батцанша" каби метафорик бирикмаларни мисол килиб курсатишимиз мумкин.

Ушбу мисолда автор "куёш" мифологемаси билан персонофикациялаштир холати хам учрайди, яъний вакти келиб харбий хизматдан кетиш керак булган Уорфрид назарда тутилган холда берилган мисол бунга аник далил хисобланади. "Куёшинг ботди", "вактинг тугади", "кетиш вакти булди", "омадинг чопмади" каби маъноларда келтирилган. Шу каби маънолар коракалпок тили ва маданиятида хам учрайди, масалан юкорида келтирилган коракалпок тилидаги мисолларда "мацлайыца куяш тусетугын кун болса", —цуяш тусире алады" метафорик бирикмалари ёрдамида вокеланган "бахтинг очилса, омадингни берса, омад кулиб бокса ва ёруг кунларни олиб келиш" каби маънолар берилган.

Ушбу мисолда "December's snow" ва "July's sun" оксиморон стилистик эффекти яратилган, ва унинг асосий элементлари учун карама-каршилик атайлаб таърифланади, яъний "умуман тугри келмайдиган холат", "туянинг думи ерга текканда", "ёзда кор ёкканда" деган маъноларни куришимиз мумкин. Психологик нуктаи назардан, оксиморон тушунарсиз вазиятни хал килиш учун кулланилади. Мазкур мисолнинг контекстида хам иложи йук холат тасвирланганлиги сабаб антонимик ойлар номлари метафорик бирикмани хосил килиш учун кулланилган. "Do rocks melt with the sun?/ Куёшда коя тошлар эрийдими?"

June, 2022

945

мисоли хам юкорида келтирилган оксиморон стилистик воситасига мисол, яъний, "булиши мумкин эмас ходиса", "Шундай булиши мумкинми?" каби маъноларда вербаллашган.

Жумладан, коракалпок тилининг этнографик маълумотлари ва дунё халкларининг мифологиясидаги таджирий йил, ой номлари хам соляр мифологиянинг рудеменлари хисобланади. Масалан, Эптап (март)- афридунлар ойининг дастлабки ойи, фарвардин деб номланган. Маъноси-Кун, яъний Куёш дегани, ва бу ойда усимликларга жон кириб бошлайди. Григориан календарида-март деп берилган. Март-грек мифологиясидаги Марс худоси исмидан олинган. Коракалпок тилидаги «Эптапка шыгыу», «Кемпир Куяшлама» тушунчалари архитепик хусусиятга эга бирликлар булиб, улар Куёшга сигиниш сингари урф-одатлардан колган рудементларнинг бири деб таъкидлаш мукмин.

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтадиган булсак, "куёш" мифологемаси универсал характерга эга булиб, хали хонуз коракалпок ва инглиз бадиий адабиётларида соляр мифология рудементи сифатида, уз ибтидоий тавсифларин йукотмасдан кулланилаётганлиги далилланди. Яъний, мифологеманинг архетипик хусусиятлари куйидаги маъноларда сакланиб колганлиги мисоллар тахлили билан тасдикланди: Куёш-навигатор, цуёш-вацт, цуёш-бахт, цуёш-мавце, цуёш-марказ. Тадкик килинган мисоллар негизида бир катор метафорик бирикмалар аникланди. Жумладан, диахроник ёндошув ёрдамида соляр мифологиянинг асосий элементи "Куёш" мифологемаси, инсоннинг лисоний, миллий ва мифологик олам манзарасин вокелантиришда рудементлари негизида амалга оширилиши аникланди. Вахоланки, инглиз мифологик олам манзарасида "Sun" мифологемаси купрок табиий ва космогоник хусусиятларни вокелантирса, коракалпок мифологик олам манзарасида табиий, космогоник ва сакрал хусусиятлар вербаллаштирилиши аникланди.

REFERENCES

1. Аникин Д.А. История религии: конспект лекций Мюллер Ф. М. М 98 Введение в науку о религии: Четыре лекции, прочитанные в Лондонском Королевском институте в феврале - марте 1870 года. / Пер. с англ., предисловие и комментарии Е. С. Элбакян. Под общей редакцией А. Н. Красникова. — М.: Книжный дом «Университет»: Высшая школа, 2002. — 2б4 с.

June, 2022

2. Мифологический эпос и фольклор. «История и теория религий» | Панкин С.. litresp.ru. Дата обращения: 13 декабря 2017.

3. Мифы и фольклор//Мечковская Н. Б. Язык и религия. Лекции по филологии и истории религий. М.: Издательский дом: Агентство «Фаир», 1998. 352 с. ISBN 5-88641-097-Х

4.https://studme.org/1529052715782/religiovedenie/mifologicheskaya_kontseptsiya_ myuller

5. http://www.mythencyclopedia.com/Sp-Tl/Stars.html#ixzz7M0w6C6Y8

6. Ruzmetova, M., Otajonova, D., & Babadjanova, N. (2021). CONSIDERATIONS ON UNDERSTANDING THE MEANING OF A WORD. ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES, 2(2), 1238-1242.

7. Babadjanova, N. X. (2021). MIFOLOGIK DUNYOQARASHLARNING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI VA ULARNING INSON ONGIGA TA'SIRI. ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES, 2(6), 1501-1505.

8. Babadjanova, N. X. (2021). MYTH AND SOCIAL REALITY: SOCIAL AND COMMUNICATIVE THE PARADIGM OF INTERPRETATION. Theoretical & Applied Science, (6), 713-717.

June, 2022

947

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.