Научная статья на тему 'ОЛЬФАКТОР КОГНИТИВ МЕТАФОРА'

ОЛЬФАКТОР КОГНИТИВ МЕТАФОРА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
101
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
когнитив тилшунослик / билиш / концептуал ва лисоний манзаралар / концепт / билишнинг когнитив механизмлари / когнитив поэтика / когнитив метафора. / cognitive linguistic / to know / conceptual and linguistic landscapes / concept / cognitive mechanisms of cognition / cognitive poetics / cognitive metaphor

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Бурханова, Машхура Мухаммад Қизи

Ушбу мақолада когнитив тилшунослик ҳақидаги назария инсон ва унинг олам элементларини билиши билан боғлиқ жараёнларни ўз ичига олиши, инсоннинг сезги органлари орқали олам элементларини қабул қилиши ва идрок этиши натижасида концептуал ва лисоний манзаралар ўртасидаги муносабат юзага келиши, билиш жараёни асносида жамланган тушунчалар йиғиндиси эса концептларни ҳосил қилиши, концептлар турли ифода воситалари билан ифодаланиши, метафоралар билиш жараёни билан алоқадор ҳодиса бўлиб, у билишнинг когнитив механизмлари асосида юзага чиқиши, бу эса когнитив поэтика, когнитив метафора каби тушунчаларнинг шаклланишига йўл очиши ҳақида фикр юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

OLFACTOR COGNITIVE METAFORA

In this article, the theory of cognitive linguistics includes the processes associated with the knowledge of man and his elements of the universe, the relationship between conceptual and linguistic landscapes as a result of human perception and perception of the elements of the universe through the senses, and the sum of concepts, the representation of concepts by various means of expression metaphors is a phenomenon associated with the process of cognition, which occurs on the basis of cognitive mechanisms of cognition, which leads to the formation of concepts such as cognitive poetics, cognitive metaphor.

Текст научной работы на тему «ОЛЬФАКТОР КОГНИТИВ МЕТАФОРА»

International journal of theoretical and practical research

Scientific Journal

Year: 2022 Issue: 1 Volume: 2 Published: 31.01.2022

http://alferganus.uz

Citation:

Khakimov, M.K. (2022). Some reviews about the paralinguistic mode. SJ International journal of theoretical and practical research, 2 (1), 133-141.

Х,акимов М.Х. (2022). Паралингвистик модус хусусида баъзи муло^азалар. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (1), 133-141.

Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6091102

DOI 10.520 l/zenod о .6091102

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

ISJIF 2021:5.5

QR-Article

fTTpi Mi .<»3 я 9" IQ L'zoracfcl .0031102

^акимов Му^аммад Хужахонович

Филология фанлари доктори,

профессор, Фарзона давлат университети

UDC 130.2

ПАРАЛИНГВИСТИК МОДУС ХУСУСИДА БАЪЗИ МУЛОХДЗАЛАР

Аннотация: Мацолада тилшуносликдаги модус уодисаси уацида фикр юритилади. Лингвистик модус ва паралингвистик модус хусусидаги назарий царашлар билдирилади ва улар лисоний далиллар орцали таулил цилинади.

Калит сузлар: Лингвистика, паралингвистика, экстралингвистика, диктум, модус, модаль сузлар, модаллик, имплицит ифода, деталь, тана тили, модус дейксиси.

Khakimov Muhammad Khuzhakhonovich

Doctor of Philology, Professor, Fergana State University SOME REVIEWS ABOUT THE PARALINGUISTIC MODE

Abstract: The article is devoted to the phenomenon of mode in linguistics. Theoretical views on the linguistic mode and the paralinguistic mode are expressed, and they are analyzed with the help of linguistic proofs.

Keywords: linguistics, paralinguistics, extralinguistics, dictum, mode, modal words, modality, implicit expression, detail, body language, modal diction.

Хакимов Мухаммад Хужахонович

Доктор филологических наук, профессор, Ферганский государственный

университет

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

ЭЛР 2021:5.5

НЕКОТОРЫЕ ОТЗЫВЫ О ПАРАЛИНГВИСТИЧЕСКОМ МОДУСЕ

Аннотация: Статья посвящена феномену модуса в лингвистике. Выражаются теоретические взгляды на лингвистический модус и паралингвистический модус, и они анализируются с помощью лингвистических доказательств.

Ключевые слова: лингвистика, паралингвистика, экстралингвистика, диктум, модус, модальные слова, модальность, имплицитное выражение, деталь, язык тела, модусная дикция.

Анъанавий тилшуносликда модаллик категорияси гапнинг грамматик асосини ташкил килувчи парадигмалардан бири деб бахоланади. Шунинг учун хам бу системага оид тушунчалар кесимлилик аффикслари каторидаги майл категорияси бирликлари билан илмий асосланади. Шу билан бирга модаллик ифодаловчи воситалар таркибига модал сузлар ва аффикслар киритилади. Модуснинг мохияти эса имплицит макомга эга булиб, тил ва тафаккур тушунчаларини узига камраб олади. Тилшуносликда тил ва тафаккур масалалари энг мухим йуналишлардан бири сифатида эътироф этилади. Инсон тафаккури борликдаги вокеа-ходисалар, нарса ва предметлар хакидаги тушунчалар билан мукамаллашиб боради. Х,ар кандай вокеа-ходисалар ва борлик элементлари инсонлар тасаввурида умумийлашади, бу эса маълум бир жамиятдаги умумий тафаккур сифатида кузга ташланади. Шунинг учун хам объектив оламда юз бераётган вокеа ва ходисаларга жамиятдаги кишиларнинг тафаккури оркали умумий фикр билдирилади. Бундай умумийлик холислик, реаллик, туFри ва нотуFрилик мезонлари билан бахоланади. Албатта, реал бахога асосланган бундай муносабат, аввало, тилда ва унга ёндош хамда турдош булган бошка воситаларда хам уз ифодасини топади. Буларнинг барчаси хам лисоний ва хам нолисоний воситаларда намоён булади. Бундай воситалар оркали ифодаланган муносабат диктум ва модус номлари билан юритилади. Тилнинг модал структурасига тааллукли булган юкоридаги ходисаларни экстралингвистик воситалар оркали ифодаланиши каби масалалар соханинг янги йуналишини белгилайди. Бу борада, аввало, экстралингвистик ёки нолисоний воситалар тушунчаларини тилшуносликда урганилишига оид адабиётлар ва улардаги карашлар хакида киска фикрларимизни баён киламиз.

Экстралингвистика термини тилшуносликка оид назарий адабиётларда ташки тилшунослик тушунчалари билан изохланади. ЛуFатларда экстралингвистика сохаси "тилнинг ривожи ва унинг фаолияти билан боFлик этник, ижтимоий, географик ва бошка омилларни урганувчи тилшунослик булими"[1] сифатида таърифланади. Бугунги кунда бу термин адабиётшунослик ва тилшунослик фанларига оид булиб, икки хил маъно касб этади: терминнинг биринчи маъноси деталь ёки бадиий деталь тушучалари билан боFланади. Бадиий деталь адабиётшуносликда ташки олам, персонаж характери ва вокеа-ходисаларнинг тасвирлаш ва очиб беришга хизмат килувчи бадиий

@ ®

134

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

усул хисобланади. Демак, "бадиий деталь асарда мазмуний ва FOявий-эмоционал буёк вазифасини бажаради. Буларга пейзаж, портрет, интерьер, алохида буюм ва нарсалар, хатти-харакатлар, имо-ишоралар хамда психологик харакатлар киради"[2]. Бадиий деталлар аксарият холларда хикоя жанридаги асарларда кулланилади. Деталлардан махорат билан фойдаланиш оркали хикоянавис ёзувчи нафакат "сузларни тежайди ..., балки ижодкорнинг топкирлиги туфайли кулланган деталлар тилга кирганда хикояни гапиртириб юборади. Китобхон эътибор бермай утишиям мумкин булган бундай деталлар ё йул-йулакай шунчаки эслаб куйилади (аммо изсиз кетмайди) ёки баён килинаётган вокеликка сингдириб юборилади" [3]. Ана шундай махоратли ижодкор ёзувчилардан бири Шукур Холмирзаев булиб, унинг асарларида энг куп кулланиладиган деталлар, бу табиат унсурлари хисобланади. Проф. Й.Солижонов узининг "Деталлар тилга кирганда" илмий маколасида таъкидлаганидек, Шукур Холмирзаевнинг асарларида хатто "ёмFир, шамол ва ой кахрамонларнинг холати, узаро муносабати, рухиятига караб уз шиддати хамда шакли шамойилини узгартиради"[4]. Шунингдек, "деталь нолисоний восита хисобланиб, ёзувчининг коммуникатив максадини ифодалайди"[5]. Бу эса деталь тушунчасининг иккинчи маъносини юзага чикаради. Бу маънода бадиий деталь "...адабиётшунослик фанига оид термин хисобланса-да, матннинг семантик структурасидан келиб чиккан холда муаллифнинг ва асар кахрамонларининг билимларига ишора килади хамда прагматик ахборотни ифодалайди"[6]. Бадиий матннинг хамда унинг элементларининг прагматик нуктаи назардан тадкик этиш тилшунослик сохасининг вазифаларидан бири саналади. Хусусан, проф. М.Хдкимовнинг илмий маколаларида С.Ахмаднинг "К,оркуз мажнун" хикоясида кулланилган деталлар, яъни экстралингвистик воситаларнинг прагматик тахлили кузга ташланади. Маколада эътироф этилганидек, "Саодат аянинг Аллохга булган эътикодини жойнамоз, хожибадал, Бурихонни бошка динга булган эътикодини сарик бахмалга уралган Инжил, куксидаги хож"[7] ошкор килиши шулар сирасидандир. Шундай килиб, бадиий асар узида муаллифнинг ташки олам билан боFлик концепциясини ва эстетик кадриятларни мужассамлаган матн сифатида шаклланади. Муаллиф уларни тасвирлашда ва кахрамонлар образини гавдалантиришда деталлардан мохирона фойдаланади. Уз урнида деталлар бадиий хамда экстралингвистик восита сифатида изланувчилар томонидан тахлилга тортилади. Демак, деталь бадиий усул сифатида адабиётшуносликда, экстралингвистик восита сифатида тилшуносликда урганилади. Бадиий асар кахрамонлари характерини очишда ёзувчилар уч хил ифода шаклидан фойдаланадилар. Буларнинг биринчиси вербал воситалар, иккинчиси новербал воситалар, учинчиси эса экстралингвистик воситалар сирасига кирувчи деталлардир. Ёзувчи уз асарларида кахрамонларининг характерини суз, кахрамонлар нутки ёрдамида очиб беради. Асар сюжети ва мазмуни ранг-баранглигини таъминлашда ва кахрамонларнинг узига хос жихатларини тасвирлашда ёзувчилар бошка воситалардан хам унумли фойдаланадилар. Бундай воситалар сирасига деталь ва новербал воситалар хам тааллукли булади. Булар хам вербал воситалар сингари ахборот ифодалайди, сузловчининг муносабатини баён килади, кахрамонлар рухияти ва характерини курсатиш учун хизмат килади.

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL ANO PRACTI RESEARCH ^

Шунинг учун хам бадиий адабиётда хамда кундалик мулокотда кишилар уртасидаги узаро муносабатни ифодаловчи бундай экстралингвистик воситалар сузлашувчиларнинг экспрессив эмоционал холатлари ва узлари атрофида юз бераётган вокеаларга нисбатан ифодаланувчи бахо куринишлари сифатида намоён булади.

Экстралингвистика терминининг иккинчи маъносини тилга ёндош кулланадиган паралингвистик воситалар ташкил килади. Одатда, тилни ташкил этувчи лисоний воситалар инсонга уз фикри, уй-хаёллари, ички кечинмалари, эмоцияларини ифодалаши учун етарли деб хисобланади. Америкалик психолог Альберт Мерабиан уз экспериментал тадкикотларида "кишилар мулокот жараёнида ахборотнинг 93 фоизини тана харакати ва овоз оркали кабул килишларини эътироф этади. Бундан 55 фоизи тана харакати, 33 фоизи эса овозга туFри келади, ахборотнинг колган 7 фоизини вербал воситалар ташкил этади. Шунингдек, кишилар мулокот пайти уз хис-туЙFуларини ифодалаганларида мимика ва овоз иштироки туфайли сухбатдошларининг ишончини козонишларини ва вербал воситалар бу борада энг охирги уринни эгалашини" [8] психолог алохида таъкидлайди. Шундай килиб, алока-аралашув жараёнида инсон интуитив тарзда вербал воситалар билан бирга, муайян информация узатувчи нолисоний воситалардан хам фойдаланади. Бундай нолисоний воситаларга мимика, жестлар ёки бошка гавда харакатлари киради.

Шунингдек, нуткни ташкил этувчи луFавий бирликлар мазмунига фонацион воситалар, мулокот пайти хосил буладиган йиFи, кулги, табассум, хурсиниш, репликалар уртасидаги тухталишлар хам кушимча ахборот улашади. Улар лисоний восита хисобланмаса-да, нуткни тулдирганлиги ва нутк субъектининг рухий холатини, унинг хис-туЙFуларини ифодалаганлиги сабабли тилшуносликнинг эксралингвистика сохаси томонидан тадкикот объекти сифатида урганилади. Нолисоний воситаларнинг коммуникация пайтида амалга оширувчи вазифаларини ва уларнинг инсон фикрини ифодалашдаги узига хос хусусиятларини ёритиб бериш экстралингвистиканинг асосий вазифаларидан саналади. Шундай килиб, "инсон томонидан айтиш эхтиёжи юзага келган" [9]ида вербал хамда новербал шакллар бирдек мухим ахамият касб этади. Новербал воситалар деганда паралингвистик воситалар тушунилади. "Паралингвистик воситалар экстралингвистика сохасидан ажралиб чиккан булиб, шартли воситаларнинг ички системасини ташкил этади" [10]. Демак, "экстралингвистика сирасига мансуб паралингвистик воситалар ёрдамида нуткдаги вербал ифодалардаги бушликлар тулдирилади" [11].

Бугунги кунга кадар тилшуносликда паралингвистика куплаб тадкикотларнинг урганиш объекти булиб келмокда. Паралингвистика тилшуносликда янги йуналиш сифатида XX асрнинг биринчи ярмида пайдо булган. Паралингвистика атамаси юнон тилидан олинган булиб "пара" - ёндош, деган маънони англатади [12]. Лингвистика сузи билан уЙFунликда тилга ёндош воситаларни тадкик этувчи деган маъно келиб чикади. Илмий адабиётларда паралингвистика терминининг "коммуникантларнинг мимика, имо-ишора, визуал хамда пантомимик (тана харакати сифатида) харакатлари оркали ифодаланувчи

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

мулокотнинг алохида шакли"[13] сифатида таърифланади. Демак, паралингвистика нуткий фаолият жараёнида тил системасини ташкил этувчи вербал воситаларга хамрох булган новербал воситаларнинг алока-аралашув пайтидаги функциясини урганади. Хусусан, М.Саидхонов паралингвистик воситалар функциясини белгилар экан, улар вербал нуткни "тулдириб, изохлаш, маълум даражадаги ахборотларни узатиш, фикр ифодалаш"[14]га хизмат килишини айтади. Бундай новербал воситалар таркибини изланувчилар турлича талкин этадилар. А.Нурмонов, М.Саидхонов ва Г.В.Колшанский каби тилшунослар томонидан паралингвистик воситалар таркибига фонацион воситалар, мимика, жест ва бошка гавда харакатлари кириши таъкидланади. Айрим илмий адабиёт[15]ларда паралингвистик воситалар турига визуал харакат (нигох) хам киритилса, бошкаларида бундай новербал воситалар катори интонация ва овоз модуляцияси[16] билан тулдирилади. Бу эса инглиз тилшуноси Петер Маттеуснинг паралингвистиканинг тадкикот майдони юзасидан билдирган фикрини яна бир бор тасдиклайди. "Паралингвистика чегаралари тасаввур килиб булмас даражада ноаник"[17]дир, дейди у. Шундай килиб, паралингвистика тилшуносликнинг янги шаклланган сохаларидан бири булиб, унинг умумназарий асослари хали тулик шаклланмаган. Шу сабабли паралингвистик воситалар таркиби борасида изланувчилар уртасида бахс хамон давом этмокда.

"Нутк олди"[18] воситаларининг алока-аралашув жараёнида тутган урни хамда уларнинг кишиларга таъсир курсатиш ва инсоннинг рухий холатини акс эттириш усуллари бугунги кун тадкикотчиларининг эътиборини жалб килмокда. Бу паралингвистик воситаларнинг амалий хусусиятларини белгилаб беради. Паралингвистик воситаларнинг мохияти, уларнинг мулокот жараёнидаги ахамияти ва функциялари хакидаги умумназарий маълумотлар Г.В.Колшанский, А.Нурмонов, М.Саидхонов, М.И.Логачёва ва Т.Г.Синяева, А.Т.Оналбаева, Е.Г.Иванова, Е.А.Гришина, Б.Р.Ахмедов каби куплаб миллий ва хориж тилшунослари томонидан муайян даражада урганилган[19].

Шунингдек, илмий адабиётларда нуткий мулокот жараёнида новербал воситалардан фойдаланиш холатларининг киёсий тахлил килиниши хам кузга ташланади[20]. Хусусан, рус тилшуноси И.В.Максимова узининг "Взаимокорреляция лингвистических и паралингвистических компонентов научного текста[21]" номли диссертация ишида товаршунослик сохасига оид илмий матнда лингвистик ва паралингвистик воситаларнинг кулланилиш холатларини рус ва инглиз тиллари мисолларида киёсий тахлил килади. Муаллиф илмий мулокот жараёнида лингвистик бирликлар билан бирга паралингвистик воситаларнинг урни мухим эканлигини таъкидлар экан, паралингвистик воситалар реципиентга ахборотни мукобил холда тушунишига ёрдам бериши билан бирга, унинг диккатини ахборотга каратишига хамда унда ахборотга нисбатан ижобий психологик таъсир шаклланишига хизмат килишини айтади [22]. Бундай ижобий психологик таъсирни ифодалашга хизмат киладиган новербал воситаларда ифодаланган муносабатни модус деб аташ мумкин. Илмий матнда кулланиладиган бундай паралингвистик воситаларга муаллиф сарлавхалар, матннинг усутунларга булиниши, суз, суз бирикмалар ва жумлаларнинг ажратиб курсатилиши, курсив

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

ёзув ёки ёзувни чизик билан белгилаш каби холатларни хам киритади. Бизнинг назаримизда, матн таркибини шрифтлар асосида ажратиш, корайтириш, курсивга олиш ва бошкалар график тасвирга оид булади, бадиий адабиётда кушимча вазифа бажарувчи бундай воситалар поэтик графика деб номланади, албатта, буларда хам маълум бир маъно ва ахборотга ишора килувчи модус дейксиси кузга ташланади. Шунингдек, паралингвистик воситалар илмий матн билан бир каторда бадиий матн, таржимашунослик[23] ва риторика [24] фанлари кесимида хам урганилганлиги кузатилади[25]. Илмий тадкикот ишлари ичида новербал воситалардан кундалик хаётда максадли фойдаланиш буйича тавсиялар китоби хам алохида урин эгаллаганлигини куриш мумкин[26].

Утган асрнинг 80-йилларидан бошлаб паралингвистик воситалар гендерологик нуктаи назардан тадкик этила бошланди. Хусусан, немис тилшуноси Софий Загмайстер[27] сиёсатчи аёл ва эркаклар нуткида новербал воситаларнинг кулланилиши, уларнинг фарклий жихатлари ва уларда гендер хусусиятларнинг акс этиши каби масалаларни урганди. Шунингдек, новербал воситалардан педагогик жараёнда фойдаланиш, чет тили урганувчиларга новербал воситалар мазмунини ургатиш каби масалалар немис тилшунослари Б.Синовац, П.Богман[28] ва рус тилшуноси Г.А.Михеева[29]лар илмий ишларида кузга ташланади. Шундай килиб, юкорида келтирилган илмий ишларнинг аксариятида паралингвистика хакидаги умумназарий маълумотлар, паралингвистик воситалар ва уларнинг турлари, паралингвистик воситаларнинг педагогика, психология, таржимашунослик, лингвокультурология, риторика, матн лингвистикаси каби фанлар билан боFликлиги хакида суз боради. Юкоридаги ишларда паралингвистик воситалар функционал-семантик тахлил килинганига карамасдан, уларда ушбу нутк воситаларининг модус ифодалаш хусусиятлари хакида карашлар мавжуд эмас. "Нуткий фаолиятга ёндош булган ва уни тулдирувчи паралингвистик воситалардан сузловчи "беихтиёр" фойдаланади. Шу сабабли мимика, тана харакати ва жестларни бошкариш ва улар ёрдамида "алдаш" мушкул"[30] дейди немис тилшуноси Б.Синовац. Олимнинг фикрига таянган холда айтиш мумкинки, паралингвистик воситалар сузловчининг коммуникатив позициясини ва унинг модусини ифодалайди. Буни барча услубга хос нутк куринишларида учратиш мумкин.

Сузлашувчилар узаро мулокотга киришар эканлар, америкалик психолог Альберт Мерабиан таъкидлаганидек, фикрнинг таъсир этиш хамда эсда колиш даражасининг катта кисми новербал воситалар оркали юзага чикади. Уларда хам борлик ва унинг элементларига муносабатни ифодаловчи тасдик, инкор, эътироз турли ижобий ва салбий бахолар ифодаланади ва улар тилда паралингвистик модусни ташкил килади.

1. Электронный ресурс:

https://dictinary.ru/определениеслова/экстралингвистика.html (Дата обращения: 05.11.2020, 09: 57)

2. Электронный ресурс:

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

© ®

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

https://classlit.ru/publ/teoria literatury i dr/teoria literatury/khudozhestvennaja detal v_literature_ponjatie_i_primery/87-1 -0-517 (Дата обращения: 06.11.2020)

3.Солижонов Й. Деталлар тилга кирганда // Хдкдкатнинг синчков кузлари. Адабий-танкидий маколалар, сухбатлар. - Т.: Алишер Навоий номидаги Узбекистон Миллий кутубхонаси нашриёти, 2009. - 83 -бет.

4. Солижонов Й. Деталлар тилга кирганда // Хдкикатнинг синчков кузлари. Адабий -танкидий маколалар, сухбатлар. - Т.: Алишер Навоий номидаги Узбекистон Миллий кутубхонаси нашриёти, 2009. - 83 -бет.

5. Хдкимов М. Прагматика экстралингвистических средств в узбекском языке (на примере анализа рассказа Саид Ахмада "Коракуз мажнун"). // Взаимодействие языков в полиэтническом государстве как фактор национальной безопасности. -Бишкек, 2015. - С. 89.

6. Уша асар. - С. 89.

7. Хдкимов М. К прагматике экстралингвистических средств в узбекском языке (на примере рассказа Саида Ахмада "Коракуз мажнун"). // Российская тюркология 1 (12), Москва, 2015. - С. 9-12.

8. Electronic resource: https://www.bl.uk/people/albert-mehrabian# Albert Mehrabian. Nonverbal Communication Thinker.

9. Хдкимов М. ва бошк. Тил назарияси ва амалиёти: Тил назарияси фанидан амалий машFулотлар учун укув услубий кулланма./М.Хдкимов, М.Зокиров, С.Зокирова, М.Гозиева; Масъул мухаррир А.Нурмонов. - ФарДУ нусха купайтириш булими, 2016 — 5-бет.

10. Колшанский Г.В. Паралингвистика. - М.: Наука, 1974. - С. 46.

11. Уша асар. - С. 32.

12. Уша асар. -С 6.

13. Иванова Ю.В. Паралингвистические элементы художественного текста: Автореф. дисс. ... канд. филол.наук. — Москва, 2009 - С. 5.

14. Саидхонов М. Алока-аралашув ва имо-ишоралар. Илмий-оммабоп рисола.-Фан, 2008.- 5-бет.

15. Mein Körper kann sprechen: Nonverbale Kommunikation. Osterreichisches Sprachen-Kompetenz-Zentrum, Graz 2006. S. 41

16. Was ist Paralinguistik? (Parasprache) Elektronische Quelle: https://www.greelane.com/geisteswissenschaften/englisch/paralinguistics-paralanguage-term-1691568/ (Anwendungsdatum: 04.11.2020)

17. Matthews, Peter. "Concise Oxford Dictionary of Linguistics. " Oxford University Press, 2007, Oxford. P.126

18. Колшанский Г.В. Паралингвистика. - М.: Наука, 1974. -6 с.

19. Колшанский Г.В. Паралингвистика. - М.: Наука, 1974. - 84 с.;

Нурмонов А. Узбек тилининг паралингвистик воситалари хакида. — Андижон 1980. - 25 б.;

Саидхонов М. Алока-аралашув ва имо-ишоралар. Илмий-оммабоп рисола.-Т.: Фан, 2008. - 86 б.;

@ ®

139

Логачёва М. И., Синяева Т. Г. Паралингвистические средства в условиях устной коммуникации. Альманах современной науки и образования. Тамбов: Грамота, 2012. № 2 (9): в 3-х ч. Ч. III. C. 119-120.;

Оналбаева А.Т. Отражение невербальных средств общения в устной и письменной речи// Современные проблемы науки и образования. - 2014. - № 2.; URL: http://www.science-education.ru/ru/article/view?id=12889 (дата обращения: 10.10.2020);

Иванова Е.Г. Невербальные компоненты в функции сопровождения вербальной части сообщения (на материале произведения Р. Кука "Abduction"). Вестник МГОУ. Серия: Лингвистика. 2015/№ 4. 248-253 с.;

Гришина Е.А. Русская жестикуляция с лингвистической точки зрения (корпусные исследования). М: Языки славянской культуры, 2017. 744 с.; Ахмедов Б.Р. Нуткий мулокотда паралингвистик воситаларнинг урни. // "Узбекистонда хорижий тиллар" илмий-методик электрон журнал. No. 5/2019. www .j ournal .fledu.uz;

20. Крылов А.А. Паралингвистические средства коммуникации арабофонов и носителей русского языка. Коммуникативные ресурсы языка и речи. Вестник РУДН, серия Теория языка. Семиотика. Семантика, 2014, № 4. С.5-14.;

21. Максимова И.В. Взаимокорреляция лингвистических и паралингвистических компонентов научного текста: Автореф. дисс. ... канд. филол.наук. — Краснодар, 2007 - 25 с.

22. Максимова И.В. Взаимокорреляция лингвистических и паралингвистических компонентов научного текста. Автореф. дисс. ... канд. филол.наук. Краснодар, 2007

- С. 17.

23. Гетьманенко Н.И. Невербальные средства общения: трудности перевода в иной культурной среде. // Гуманитарный вектор. 2013. № 2 (34). 125-131 с.

24. Pedrotii G. Diktatur der Rhetorik oder Rhetorik der Diktatur. Verlag für wissenschaftliche Literatur, — Berlin, 2017. S. 580.

25. Иванова Ю.В. Паралингвистические элементы художественного текста (на материале французской прозы ХХ-ХХ1 веков). Автореф. дис.... канд.филол.наук. -Москва, 2009. - 19 с.

26. de Bark, Yvonne. Körpersprache einfach nutzen.; Matsching, Monika. Körpersprache

- der kritische Erfolgsfaktor im Beruf. Psychologie in Österreich 5/2016. S. 339-343.

27. Sagmeister, S. Geschlecht, Körpersprache und Politik - Medienberatung und Politikerinnen. Unterschiede im Bereich der nonverbalen Kommunikation mit Fokus auf Politikerinnen am Beispiel von Medien _S.11 https://www.researchgate.net/publication/268497980 04.11.2020, 12.10

28. Boogman P. Nonverbale Kommunikation: besser verstehen. Wien 2014. S. 30.

29. Михеева Г.А. Невербальные средства общения субъектов образовательного процесса вуза. Электронный ресурс: https://lib.herzen.spb.ru/media/magazines/contents/1/29(65)/mikheeva

29 65 427 435.pdf (Дата обращения: 10.10.2020, 18.14)

30. Sinowatz B., Wallner I., Kerschbaumer M. Mein Körper kann sprechen: Nonverbale Kommunikation. Österreichisches Sprachen-Kompetenz-Zentrum, Graz 2011. S. 45

cc

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

®

140

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.