Научная статья на тему 'ИҚТИСОДИЁТНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ШАРОИТИДА ОИЛА ФАРОВОНЛИГИНИ ОШИРИШДА ОИЛАВИЙ ТАДБИРКОРЛИК НИНГ РОЛИ'

ИҚТИСОДИЁТНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ШАРОИТИДА ОИЛА ФАРОВОНЛИГИНИ ОШИРИШДА ОИЛАВИЙ ТАДБИРКОРЛИК НИНГ РОЛИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
84
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
оилавий тадбиркорлик / мулкни ишлатишдан олинадиган даромад / оила хўжалиги бизнеси / инвестиция даромади / оила хўжалиги бизнеси / иқтисодиётни эркинлаштириш / жамиятни модернизациялаш / family business / income from the use of property / family business / investment income / family business / economic liberalization / modernization of society

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Шадиева, Гулнора Мардиевна, Рустамова, Зарина

Мақолада оила хўжалиги даромади мазмунини ва бу билан боғлиқ ҳолатлар очиб берилган. Бунда оила даромади таркибида янги манбалар мулкни ишлатиш ва тадбиркорлик фаолиятидан олинадиган даромадлар пайдо бўлди; мулкни ишлатишдан олинадиган даромадлар олдин фақат ижара ҳақидан иборат бўлган бўлса, эндиликда, дивидендлар, фоизлар, инвестиция даромади каби даромад каби масалалар атрофлича ёритилган. Оила хўжалиги бизнеси тўғрисида ҳам айрим фикрларни ҳам мақолада кенг ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF FAMILY ENTREPRENEURSHIP IN IMPROVING THE WELL-BEING OF THE FAMILY IN THE CONTEXT OF ECONOMIC MODERNIZATION

The article reveals the content of family income and the circumstances associated with it, the structure of family income-sources-income from the use of property and business activities, dividends, interest, income from investments. Some concepts about the family business are given.

Текст научной работы на тему «ИҚТИСОДИЁТНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ШАРОИТИДА ОИЛА ФАРОВОНЛИГИНИ ОШИРИШДА ОИЛАВИЙ ТАДБИРКОРЛИК НИНГ РОЛИ»

International journal of да^^ю^Щ theoretical and practical research

Scientific Journal

Year: 2022 Issue: 1 Volume: 2 Published: 31.01.2022

http://alferganus.uz

Citation:

Shadieva, G. M., Rustamova, Z. (2022). The role of family entrepreneurship in improving the well-being of the family in the context of economic modernization. SJ

International journal of theoretical and practical research, 2 (1), 117-123.

Шадиева, Г.М., Рустамова, З. (2022). Идтисодиётни модернизациялаш шароитида оила фаровонлигини оширишда оилавий тадбиркорлик нинг роли. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (1), 117-123.

Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6090888

DOI 10.5281/zenodo .6090BB8

QR-Article

НЦвШиЗА л qi 10.323 ДАпнеютэавза

Шадиева Гулнора Мардиевна

и.ф.д., профессор, Самарканд ицтисодиёт ва сервис

институти

Рустамова Зарина

магистр,

Самарканд ицтисодиёт ва сервис

институти

UDC 316.334.23

ЩТИСОДИЁТНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ШАРОИТИДА ОИЛА ФАРОВОНЛИГИНИ ОШИРИШДА ОИЛАВИЙ ТАДБИРКОРЛИК НИНГ

РОЛИ

Аннотация: Мацолада оила хужалиги даромади мазмунини ва бу билан бозлиц уолатлар очиб берилган. Бунда оила даромади таркибида янги манбалар -мулкни ишлатиш ва тадбиркорлик фаолиятидан олинадиган даромадлар пайдо булди; мулкни ишлатишдан олинадиган даромадлар олдин фацат ижара уацидан иборат булган булса, эндиликда, дивидендлар, фоизлар, инвестиция даромади каби даромад каби масалалар атрофлича ёритилган. Оила хужалиги бизнеси тугрисида уам айрим фикрларни уам мацолада кенг ёритилган.

Калит сузлар: оилавий тадбиркорлик, мулкни ишлатишдан олинадиган даромад, оила хужалиги бизнеси, инвестиция даромади, оила хужалиги бизнеси, ицтисодиётни эркинлаштириш, жамиятни модернизациялаш

Shadieva Gulnora Mardievna

Doctor of Economics, Professor, Samarkand Institute of Economics and Service, Uzbekistan

Rustamova Zarina

Master's degree, Samarkand Institute of Economics and Service, Uzbekistan

117

THE ROLE OF FAMILY ENTREPRENEURSHIP IN IMPROVING THE WELL-BEING OF THE FAMILY IN THE CONTEXT OF ECONOMIC

MODERNIZATION

Abstract: The article reveals the content of family income and the circumstances associated with it, the structure offamily income-sources-income from the use ofproperty and business activities, dividends, interest, income from investments. Some concepts about the family business are given.

Keywords: family business, income from the use of property, family business, investment income, family business, economic liberalization, modernization of society.

Шадиева Гулнора Мардиевна

д.э.н., профессор, Самаркандский институт экономики и

сервиса, Узбекистан

Рустамова Зарина

Магистр, Самаркандский институт экономики и сервиса, Узбекистан

РОЛЬ СЕМЕЙНОГО ПРЕДПРИНИМАТЕЛЬСТВА В ПОВЫШЕНИИ БЛАГОСОСТОЯНИЯ СЕМЬИ В УСЛОВИЯХ МОДЕРНИЗАЦИИ

ЭКОНОМИКИ

Аннотация: В статье раскрывается содержание дохода семейного хозяйства и обстоятельства, связанные с этим, структуре доходов семьи -источники - доходы от использования имущества и предпринимательской деятельности, дивиденды, проценты, доходы от инвестиций. Даны некоторые понятие о семейном бизнесе.

Ключевые слова: семейное предпринимательство, доход от использования имущества, семейный бизнес, инвестиционный доход, семейный бизнес, либерализация экономики, модернизация общества.

Иктисодиётнинг эркинлашуви, бозор муносабатларининг шаклланиши оила хужалиги даромади мазмунини ва бу билан боFлик холатларнинг тубдан узгаришига олиб келди. Бу узгаришлар куйидагиларда намоён булмокда: ■ иктисодий-ижтимоий хаётимизга янги иктисодий категория - иш кучининг

киймати категорияси кириб келди;

■ иш кучининг талаб ва таклиф асосида сотиладиган жойи - мехнат бозори пайдо булди;

■ иш кучига талаб ва таклифнинг узгариб туриши окибатида мутлок ва нисбий ишсизлик пайдо булмокда;

118

I INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

ISSN 2181-2357 T. 2. №1. 2022

1ЭЛР 2021:5.5

■ астасекинлик билан оила аъзолари, ахоли узларини тадбиркорликни ривожлантириш асосида иш билан таъминлаш тамойилига утмокда;

■ оила даромади таркибида янги манбалар - мулкни ишлатиш ва тадбиркорлик фаолиятидан олинадиган даромадлар пайдо булди;

■ мулкни ишлатишдан олинадиган даромадлар олдин факат ижара хакидан иборат булган булса, эндиликда, дивидендлар, фоизлар, инвестиция даромади каби даромад турлари кириб келди.

Мазкур холатлар жамиятнинг маълум даражада баркарорлигини таъминлаш билан бирга айрим муаммоларни хам келтириб чикаради. Бу муаммолар замирида оила хужалиги даромадларининг табакаланиши, ишсизлик ва шунинг натижасида вужудга келадиган кам таъминланган оилаларнинг пайдо булиш муаммоси ётади. Ушбу муаммоларни хал килишнинг асосий йули, бизнинг фикримизча, биринчи галда ахолининг ижтимоий фаоллигини ошириш, узини-узи иш ва бошка зарур неъматлар билан таъминлаш тамойилига утишнинг зарурлигини сингдириш булса, иккинчидан кишиларнинг хар кандай фаолиятини моддий жихатдан кизиктириш механизмини жорий килиш, раFбатлантиришнинг янги-янги усулларини ишлаб чикишдан иборатдир. Бирок, ушбу тадбирлар хам мамлакатимиз микёсида, хукумат ва Олий Мажлиснинг конунчилик палатаси даражасида хал булишни такозо килади.

Х,озирги пайтда оила хужалигининг инвестицияга куйилган маблаFларининг самарадорлигини ошириш йуллари хам ишлаб чикилмоFи лозим. Буларга:

■ лойиханинг муддатини узайтириш; лойиханинг дивиденд ставкасини купайтириш (камайтириш);

■ пул тушумини (окимини) купайтириш кабиларни киритиш мумкин.

Аммо бу масалалар хам, оила хужалигига мос холда, етарли даражада

урганилган эмас. Бозор муносабатларига утиш даврида инфляция жараёнлари хамон сакланиб колмокда. Буни инобатга олиб, оила хужалиги мулки ва даромадини инфляция шароитида бахолаш ва тахлил килишнинг методологик жихатлари ишлаб чикилиши лозим. Оила хужалиги даромадининг номинал ва реал ставкаларидан фойдаланиб, унинг инвестициядан оладиган даромадининг умумий ставкаси аникланади. Бу эса, оила хужалиги инвестициясининг бир йилдан кейинги инфляцияни инобатга олган холдаги кийматини аниклаш ва бунинг оила хужалиги фаровонлигига таъсирини белгилаш имконини берди. Оила хужалиги иктисодиётини, унинг фаровонликка таъсирини урганиш буйича маълумотлар танкислиги сезилари даражада. Чунки Давлат статистика кумитаси олиб бораётган тадкикотлар ушбу муаммони тулик хал килмайди. Шу туфайли, уни факат социологик тадкикотлар ёрдамида амалга ошириш ва туплаш мумкин. Бунинг учун эса анкета суровларини ишлаб чикиш максадга мувофик. Бизнинг фикримизча, анкета суровномасида куйидаги курсаткичларнинг урин топмози лозимдир.

119

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

Суровнома уч кисмдан иборат:

1. Оила туFрисидаги умумий курсаткичлар.

2. Оила даромадлари таркиби.

3. Оила харажатлари таркиби.

Х,ар бир кисмида бирканча курсаткичлар ифода этилади. Бизнинг фикримизча, илмий хулосалар чикариш учун ушбу курсаткичлар буйича тупланган маълумотлар етарлича асос булади. Чунки, ушбу курсаткичлар асосида оила даромадлари ва харажатларини оилаларнинг умумий сони, унда ишлайдиганларнинг сони, ишламайдиганларнинг улуши каби белгилари билан таснифлаш мумкин. Ушбу маълумотлардан яна бир канча янги нисбий курсаткичларни хам аниклаш мумкин. Буларнинг хаммаси тегишли хулосалар чикариш учун асос булиши мумкин. Агарда, оила даромадлари ва харажатлари буйича маълумотларни туплашга оид бизнинг тавсияларимиз амалда кулланилса, уйлаймизки, мамлакатимиз оилаларининг даромадларини купайтириш, харажатларини оптималлаштириш буйича тегишли бошкарув карорларини кабул килиш имконияти туFилади. Бу курсаткичлар бозор муносабатлари шароитида ута мухимдир. Чунки, хар бир оиланинг фаровонлигини таъминлаш учун уларнинг имкониятларини хисобга олиб боришлари лозим.

Бу ахборотлар оркали амалга оширилади. Бозор муносабатларининг шаклланиши оила хужалиги тадбиркоридан нафакат тадбиркорлик буйича, балки иктисодий ишларни юритиш буйича хам ута билимдонликни, зийракликни талаб килади. Тадбиркорнинг иктисодий билими кенг камровли булиши оила хужалиги даромадига яна купрок даромад келтиради, энг мухими, мулкини янада купайтиради. Ундан хам мухими, мулкнинг хажми мулкни ишлатиш оркали ошади. Бу эса, оила хужалигининг, бутун ахолининг, давлатнинг хам бойиши, иктисодий кудратининг мустахкамланиши учун асос булади. Шу уринда оила хужалиги бизнеси туFрисида хам айрим фикрларни айтишга туFри келади. Чунки оила хужалиги фаровонлиги ва оила хужалигида бизнес тушунчалари аксарият холларда бир хил тушунчалар сифатида каралади. Бу борада иктисодий адабиётлардаги фикрларнинг назарий тахлилига тухталиб утирмасдан уз карашларимиз билан уртоклашмокчимиз.

Оила хужалиги бизнесига бизнес тушунчасидан келиб чикиб, уни фойда (даромад) келтиручи фаолият сифатида бахолаш лозим. Агар шу назарияга асосланадиган булса, унга куйидагича таъриф бериш максадга мувофик. Оила хужалиги бизнеси деганда маълум бир мулкга эгалик килган холда оилага даромад (фойда) келтирувчи ишлаб чикариш, хизмат курсатиш ва иш бажариш билан боFлик барча фаолиятлар тушунилади. Бунда кимнинг мулкига асосланиши унча ахамияти йук, факат оилага даромад (фойда) келтириши нуктаи назаридан

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

каралади. Бу жараённинг ахамияти факат куриб чикилган масалалар билан чекланиб колинмайди.

Оила ёки уй хужалигини юритиш, оила тадбиркорлиги билан шуFулланиш факат оила фаровонлигини таъминлабгина колмасдан, янги иш уринларини очиш эвазига ахолини иш билан таъминлайди, давлатни эса улардан олинадиган соликлар эвазига бойитади, жамиятимизда тукинсочинликка эришилади. Оила хужалигида ишлаб чикариладиган махсулотлар нафакат узларининг эхтиёжини кондиради, балки, мамлакат бозорини хам махсулотлар (ишлар, хизматлар) билан тулдиради. Энг мухими, унинг маънавий ахамияти хам бекиёсдир, чунки оммани бокимандалик рухиятидан холи килади, ташаббускорликни ва интилувчанликни сингдиради ва таъминлайди. Бу пировардида жамиятнинг, омманинг фаоллигини оширади, бозор муносабатлари демократик тамойилларининг шаклланиш жараёнини тезлаштиради.

Х,озир Узбекистонда, таъкидланганидек, 2018 йил 1 январ 2020 йил 1 январь холатига 34,5 млн. нафар ахоли истикомат килмокда. Мамлакатимизда уртача оила аъзолари сони 5,1 нафар кишини ташкил килади. У холда, бизнинг хисоб-китоблар буйича, оилалар сони республикамизда 6,7 миллиондан зиётрокни ташкил килади. Агар, хар бир оилалардан камида биттадан тадбиркор етишиб чикадиган булса, мамлакатимиз буйича яна 6,7 млн. кушимча иш урни яратилади. Бу мамлакатимиз истеъмол бозорининг тукинсочинлигини таъминлайдиган мухим омиллардан биридир. Агар, хар бир тадбиркор уз оиласига бир йилда урта хисобда 10000,0 минг сумдан фойда келтирса, бу оила фаровонлиги учун Республика буйича 67000,0 млн. сум кушимча фойда келтиради. Уларнинг урта хисобда 30 фоизи давлат (махаллий) бюджетга солик ва бошка туловлар сифатида тушадиган булса, бюджетга яна 20100,0 млн. сум кушимча даромадни вужудга келтиради.

Шуни алохида таъкидлаш жоизки, мамлакатимизда амалга оширилаётган ислохотларнинг пировард максади - одамларимизга, хар бир оилага муносиб турмуш шароитини яратиб беришдан иборатдир. Бу албатта, накадар мураккаб ва масъулиятли вазифа. Бундай максадга эришиш учун факат амалий тадбирларни амалга оширишгина етарли эмас. Ушбу сохани чукур тадкик килиб, хар бир оиланинг фаровонлигини таъминлаш учун илмий асосланган тавсияларни ишлаб чикишни хам такозо килади. Бирок, иктисодиётни эркинлаштириш, бозор муносабатларининг шаклланиши бу муаммога янгидан ёндошишни талаб килмокда. Шу туфайли, хозирги пайтда, оила хужалигининг иктисодий муаммосига катта эътибор берилмокда. Ушбу соха иктисодий назария фанига киритилди ва у эндиликда микроиктисодиётнинг субъекти сифатида каралмокда.

Шундай килиб, оила хужалигининг микроиктисодиётнинг субъектига айланиши нафакат иктисодий, балки мухим ижтимоий ва маънавий ахамиятга эга эканлигини, унинг мамлакатда бозор муносабатларининг шаклланишини,

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

икгисодиётни эркинлаштириш ва жамиятни модернизациялашни тезлаштира олиши мумкинлигини хам курамиз.

1. Mamurov, D. E. (2020). Regulation of innovation processes. Наука сегодня: вызовы, перспективы и возможности [Текст], 38.

2. Абулкосимов, Х. П., Бегжанов, Э. О. У., Богомазова, И. В., Ильина, Т. Г., Каз, Е. М., Каз, М. С., ... & Негруль, С. В. (2020). Регулирование деятельности субъектов малого предпринимательства в начале 21 века: мировой опыт: коллективная монография.

3. Байгильдина, А. У., Барлыбаев, А. А., Барлыбаев, А. А., Рахматуллин, И. М., & Саитбаталова, В. Т. (2020). Социокультурные аспекты развития индивидуально -семейных форм хозяйствования на селе. Вестник Российского университета кооперации, (4 (42)).

4. Бобаназарова, Ж. Х. (2020). Социально-экономические и воспитательные особенности женской рабочей силы. Институты развития человеческого потенциала в условиях современных вызовов.—Том I.—Екатеринбург, 2020, 113-

5. Водяненко, О. И. (2017). Место и роль социальной экономики в эволюционном развитии общества. Экономика и управление: научно-практический журнал, (4), 59-65.

6. Езиев, Г. Л. (2018). Основные направления повышения потенциала малого бизнеса и частного предпринимательства в инновационном развитии страны. Бюллетень науки и практики, 4(1).

7. Курпаяниди, К. И. (2021). Современные концепции и модели развития предпринимательства. Бюллетень науки и практики, 7(9), 425-444.

8. Левушкин, А. Н. (2018). Семейное предпринимательство в системе малого и среднего предпринимательства: правовая природа и пути развития. Актуальные проблемы российского права, (11 (96)).

9. Муминова, Э. А., & Бузни, А. Н. (2019). Вопросы оценки предпринимательской среды для успешного ведения бизнеса. 1п Фундаментальные основы инновационного развития науки и образования (рр. 28-41).

10. Нумонов, С. Н., & Толибов, И. Ш. (2019). Малый бизнес как инструмент обеспечения занятости населения в Узбекистане. Экономика и бизнес: теория и практика, (5-2).

11. Толибов, И. Ш. (2019). К вопросу оценки состояния и эффективности инфраструктуры предпринимательства в регионах Узбекистана. Экономика и бизнес: теория и практика, (1).

12. Шакирова, Ю. С. (2019). Анализ факторов влияющих на неформальную занятость в Узбекистане. Экономика и бизнес: теория и практика, (11-3).

13. Эргашев, Р. Х., Курбонов, А. Б., & Файзиева, Ш. Ш. (2019). Совершенствование государственной поддержки малого бизнеса и частного предпринимательства в Узбекистане. 1п Феномен рыночного хозяйства: от

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

121.

© ®

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTI RESEARCH ^

истоков до наших дней. Бизнес, инновации, информационные технологии, моделирование (рр. 544-554).

14. Эргашева, Ю. А. (2020). развитие женского предпринимательства в Узбекистане. 1п Феномен рыночного хозяйства: от истоков до наших дней. Партнерство в условиях риска и неопределенности (рр. 254-262).

© ®

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.