Научная статья на тему 'ТАРЖИМА МАТНИДА ДИНИЙ СЎЗЛАР ТРАНСФЕРИ МАСАЛАСИ'

ТАРЖИМА МАТНИДА ДИНИЙ СЎЗЛАР ТРАНСФЕРИ МАСАЛАСИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
223
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
адаптация / таржима / таржима усули / диний реалиялар / маданият трансфери. / adaptation / translation / translation method / religious realities / culture transfer.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шамсиева, Барнохон Бахромходжаевна

Сўнгги йилларда олиб борилаётган таржимашуносликнинг назарий ва амалий тадқиқотлари шуни кўрсатадики, таржима белгиларнинг шунчаки ўзгариши эмас, балки тилнинг бошқа лингвомаданий муҳитга мослашишидир. Бир тилдан иккинчисига ўтиш натижасида тил билан биргаликда маданият ҳам ўзгаради. Биз мақоламизда алоҳида тил ёки маданият ҳақида эмас, уларни бир бутун сифатида қабул қилиб, лингвомаданий нуқтаи назардан таҳлил қиламиз. Ҳар бир матн ва белги прагматик мақсадга эга бўлиб, ушбу прагматик белгини сақлашда таржимашуносликда адаптациянинг ўрни муҳим. Таржима амалга оширилиши бошланган илк даврларданоқ, таржима ҳақидаги барча назарий ва танқидий мунозаралар асосан асл маъно тизими таржимасининг тўлиқлиги ва аниқлик даражаси қай даражада бўлиши кераклиги масаласи атрофида айланади. Шу нуқтаи назардан ХХ асрнинг бошлари ва ўрталарида адаптацияга нисбатан таржимани бузувчи омил ёки усул сифатида қаралган. Бироқ, вақт ўтиши билан олимларнинг тил ва маданиятнинг ўзаро таъсири, уларнинг бир-бирига боғлиқлигини ўрганиши, инсон ҳаётидаги маданият белгиларининг тилда акс этишини ўрганиши натижасида адаптацияга айниқса бадиий таржима учун муҳим деб ҳисоблашни бошлашди. Тил матн ва таржималарда акс этар экан, улар миллат маданиятини ўрганиш учун асосий манба бўлиб хизмат қилади. Бир тилдан бошқасига таржима қилганда, икки тил ўртасидаги жиддий лексик-грамматик фарқлар билан биргаликда, ўша тилларда сўзлашувчи халқлар яшаётган табиий, иқтисодий ва сиёсий шарт-шароитлар ҳамда кишилар онгида шу омиллар тақозоси билан туғилган тасаввур, тушунча, эътиқодлар ўртасидаги катта тафовутларга дуч келиниши кузатилади. Таржимон ушбу сўзларни тўғридан-тўғри таржима қилганда, маданиятга хос бўлган сўзларнинг эквиваленти асл матндаги сўз маъносини беркитиши ёки умуман тушуриб қолдириши мумкин. Таржиманинг адаптация усули таржимада асл матннинг коммуникатив эффектини сақлаб қолиш учун қўлланиладиган муҳим усул бўлиб, унинг натижасида маданият трансферининг намоён бўлиши мақолада ёритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ISSUE OF TRANSFER OF RELIGIOUS WORDS IN THE TEXT OF TRANSLATION

Theoretical and practical research in translation studies in recent years shows that translation is not just a change of characters, but an adaptation of a language to another linguocultural space. As a result of the transition from one language to another, along with the language, the culture also changes. In our article, we are not about individual languages or cultures, but analyzing them from a linguocultural perspective, taking them as a whole. Every text and character has a pragmatic purpose, and the role of adaptation in translation studies is important in maintaining this pragmatic character. From the earliest days of translation, all theoretical and critical discussions about translation revolve around the question of how complete and accurate the translation of the original meaning system should be. In this sense, in the early and middle of the twentieth century, adaptation was seen as a disruptive factor or method of translation. However, over time, scholars have come to believe that adaptation is especially important for literary translation, as a result of the study of the interaction of language and culture, their interdependence, the study of the reflection of cultural symbols in human life. As long as language is reflected in texts and translations, they serve as a primary source for studying the culture of a nation. Translated from one language to another, along with significant lexical and grammatical differences between the two languages, there are significant differences between the natural, economic and political conditions in which peoples speak those languages, and the imaginations, concepts, and beliefs born of these factors. When a translator translates these words directly, the equivalent of words specific to the culture may obscure or omit the meaning of the word in the original text. The adaptive method of translation is an important method used in translation to preserve the communicative effect of the original text, as a result of which the manifestation of cultural transfer is described in the article.

Текст научной работы на тему «ТАРЖИМА МАТНИДА ДИНИЙ СЎЗЛАР ТРАНСФЕРИ МАСАЛАСИ»

0

ТАРЖИМА МАТНИДА ДИНИЙ СУЗЛАР ТРАНСФЕРИ МАСАЛАСИ d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-22-197-203

Шамсиева Барнохон Бахромходжаевна

таянч докторант, ТДШУ barnokhon hi@yahoo.com

АННОТАЦИЯ

Сунгги йилларда олиб борилаётган таржимашуносликнинг назарий ва амалий тадцщотлари шуни курсатадики, таржима белгиларнинг шунчаки узгариши эмас, балки тилнинг бошца лингвомаданий му%итга мослашишидир. Бир тилдан иккинчисига утиш натижасида тил билан биргаликда маданият %ам узгаради. Биз мацоламизда ало%ида тил ёки маданият %ацида эмас, уларни бир бутун сифатида цабул цилиб, лингвомаданий нуцтаи назардан та%лил циламиз. Х,ар бир матн ва белги прагматик мацсадга эга булиб, ушбу прагматик белгини сацлашда таржимашуносликда адаптациянинг урни му%им.

Таржима амалга оширилиши бошланган илк даврларданоц, таржима %ацидаги барча назарий ва танцидий мунозаралар асосан асл маъно тизими таржимасининг тулицлиги ва аницлик даражаси цай даражада булиши кераклиги масаласи атрофида айланади. Шу нуцтаи назардан ХХ асрнинг бошлари ва урталарида адаптацияга нисбатан таржимани бузувчи омил ёки усул сифатида царалган. Бироц, вацт утиши билан олимларнинг тил ва маданиятнинг узаро таъсири, уларнинг бир-бирига боглицлигини урганиши, инсон %аётидаги маданият белгиларининг тилда акс этишини урганиши натижасида адаптацияга айницса бадиий таржима учун му%им деб %исоблашни бошлашди.

Тил матн ва таржималарда акс этар экан, улар миллат маданиятини урганиш учун асосий манба булиб хизмат цилади. Бир тилдан бошцасига таржима цилганда, икки тил уртасидаги жиддий лексик-грамматик фарцлар билан биргаликда, уша тилларда сузлашувчи халцлар яшаётган табиий, ицтисодий ва сиёсий шарт-шароитлар %амда кишилар онгида шу омиллар тацозоси билан тугилган тасаввур, тушунча, эътицодлар уртасидаги катта тафовутларга дуч келиниши кузатилади. Таржимон ушбу сузларни тугридан-тугри таржима цилганда, маданиятга хос булган сузларнинг эквиваленти асл матндаги суз маъносини беркитиши ёки умуман тушуриб цолдириши мумкин. Таржиманинг адаптация усули таржимада асл матннинг коммуникатив эффектини сацлаб цолиш учун цулланиладиган му%им усул булиб, унинг натижасида маданият трансферининг намоён булиши мацолада ёритилади.

Калит сузлар: адаптация, таржима, таржима усули, диний реалиялар, маданият трансфери.

АННОТАЦИЯ

Теоретические и практические исследования в области переводоведения в последние годы показывают, что перевод - это не просто смена символов, а адаптация языка к другой лингвокультурной среде. В результате перехода с одного языка на другой вместе с языком меняется и культура. В нашей статье мы анализируем не об отдельных языках или культурах, а анализируем их с лингвокультурной точки зрения, рассматривая их как единое целое. У каждого текста и символа есть прагматическая цель, и роль адаптации в исследованиях перевода важна для сохранения этого прагматического характера.

С первых дней перевода все теоретические и критические дискуссии о переводе вращаются вокруг вопроса о том, насколько полным и точным должен быть перевод исходной системы значений. В этом смысле в начале и середине двадцатого века адаптация

О ISSN 2181-1784

SJIF 2022: 5.947 | ASI Factor = 1.7

рассматривалась как подрывной фактор или метод перевода. Однако в результате изучения взаимодействия языка и культуры, их взаимозависимости, изучения отражения культурных символов в жизни человека в языке ученые стали считать адаптацию особенно важной для художественного перевода.

Пока язык отражается в текстах и переводах, они служат основным источником для изучения культуры нации. В переводе с одного языка на другой, наряду со значительными лексическими и грамматическими различиями между двумя языками, существуют значительные различия между естественными, экономическими и политическими условиями, в которых люди говорят на этих языках, и представлениями, концепциями и убеждениями, порожденными этими факторами. Когда переводчик переводит эти слова напрямую, эквивалент слов, специфичных для данной культуры, может скрывать или опускать значение слова в исходном тексте. Адаптивный метод перевода - важный метод, используемый при переводе для сохранения коммуникативного эффекта исходного текста, в результате чего в статье описывается проявление культурного трансфера.

Ключевые слова: адаптация, перевод, метод перевода, религиозные реалии.

ABSTRACT

Theoretical and practical research in translation studies in recent years shows that translation is not just a change of characters, but an adaptation of a language to another linguocultural space. As a result of the transition from one language to another, along with the language, the culture also changes. In our article, we are not about individual languages or cultures, but analyzing them from a linguocultural perspective, taking them as a whole. Every text and character has a pragmatic purpose, and the role of adaptation in translation studies is important in maintaining this pragmatic character.

From the earliest days of translation, all theoretical and critical discussions about translation revolve around the question of how complete and accurate the translation of the original meaning system should be. In this sense, in the early and middle of the twentieth century, adaptation was seen as a disruptive factor or method of translation. However, over time, scholars have come to believe that adaptation is especially important for literary translation, as a result of the study of the interaction of language and culture, their interdependence, the study of the reflection of cultural symbols in human life.

As long as language is reflected in texts and translations, they serve as a primary source for studying the culture of a nation. Translated from one language to another, along with significant lexical and grammatical differences between the two languages, there are significant differences between the natural, economic and political conditions in which peoples speak those languages, and the imaginations, concepts, and beliefs born of these factors. When a translator translates these words directly, the equivalent of words specific to the culture may obscure or omit the meaning of the word in the original text. The adaptive method of translation is an important method used in translation to preserve the communicative effect of the original text, as a result of which the manifestation of cultural transfer is described in the article.

Keywords: adaptation, translation, translation method, religious realities, culture transfer.

Бир тилдан бошкасига таржима килганда, икки тил уртасидаги жиддий лексик-грамматик фарклар билан биргаликда, уша тилларда сузлашувчи халклар яшаётган табиий, иктисодий ва сиёсий шарт-шароитлар хдмда кишилар онгида шу омиллар такозоси билан тугилган тасаввур, тушунча, эътикодлар уртасидаги катта тафовутларга дуч келиниши кузатилди. Таржимон ушбу сузларни тугридан-тугри таржима килганда, маданиятга хос булган сузларнинг эквивалента асл матндаги суз маъносини беркитиши ёки умуман тушуриб колдириши мумкин. Чунки, турли тил, маданиятлар узаро алокага киришганда маънолар ассимитрияси юзага келиб бушлик кузга ташланади. Демак, "таржима бу тил кодининг оддий

198

О ISSN 2181-1784

SJIF 2022: 5.947 | ASI Factor = 1.7

узгариши эмас, балки матнни бошка маданият призмаси оркали уни идрок этиш учун мослаштириш"[4,76] эканлигини хисобга олиш зарур. Н.А.Фененко лингвомаданият нуктаи назаридан адаптацияни урганиб, асл матнни чет тилида кабул килувчи аслият гоясини тулик тушуниши учун бошка лингвомаданий маконга маълум усуллар ёрдамида мослаштириш [7, 70-71] деб тушунтирса, Комиссаровнинг таърифига кура, адаптация - бу "асл мазмуни таржима матнида бошка шаклда ифодаланган, тиллараро мулокотнинг вазифаси "[3,48]. Яъни таржима матни аслиятнинг эквивалентига эришиши учун берилган сузни бошка шаклдаги ифодасидир.

Демак адаптация нафакат тиллар асситметрияси, балки маданиятлар ассиметриясида хам кулланилади. Шу жихатдан олиб карайдиган булсак, адаптация матннинг маъно тизимини саклаб колиш, шунга ухшаш коммуникатив таъсирга эришиш учун айнан зарур булиб чикади. Таржимада прагматик адаптацияни эътиборга олмасдан таржима килиш эса баъзида таржима матни укувчисида асл матн муаллифи назарда тутмаган мутлако бошка ассоциацияни келтириб чикариши мумкин. Таржимон таржимада нимани саклаш, нимани эътиборга олмаслик ёки узгартириши мумкинлиги хакида иш жараёнида таржиманинг асосий тамойиллари асосида карор кабул килади. Агар у аслиятнинг бутунлигини, лисоний шаклини такрорламокчи булса, метафорани метафора билан, эпитетни эса эпитет билан таржима килиши лозим. Шундай экан, таржимада прагматик адаптацияни эътиборга олмасдан таржима килишлик баъзида таржима матни укувчисида асл матн муаллифи назарда тутмаган мутлако бошка ассоциацияни келтириб чикариши мумкин. Демак, адаптацияни куллаш сабаблари тил бирликлари жихатидан эмас, балки, асосан аслият матни ва таржима матни маданиятларининг турлилиги юзасидан, укувчига аслият матни гоясини ёркинрок етказиб бериш учун кулланилади. Ж.-П.Вине ва Ж.Дарбельненинг фикрига кура, таржимада адаптациядан воз кечиш нафакат тузилишга, балки гоялар, фикрлар ва уларнинг таъсир кучига хам таъсир килиши мумкин [1, 166].

Асл матн миллатига мансуб кишининг хаёти ва уй-хаёлларида дин билан алокадор тушунчаларнинг акс эттирилиши албатта шу миллатга мансуб ёзувчининг тасаввурлари ва тасвир имкониятлари билан боглик холда акс эттирилган. Бадиий асар таржимасида эса бу холатларни ифодалаш энг мураккаб жараён хисобланиб, таржимондан катта махоратни талаб килади. Нацумэ Сосекининг "^алб" асарида диний тушунчаларнинг трансфер булиш холатини тахлил килиш жараёнида япон тилидаги сузлар узбек тилига угирилганида турлича ёндашилган холатлар кузатилди. Жумладан, ушбу маколада аслиятдаги динга алокадор сузларнинг таржимада хам диний атамалар билан берилиш холатларини куриб чикамиз.

Асарнинг учинчи бобида устози шогирдига мактуб оркали узининг утмиши хакида баён килиб, К исмли дусти билан муносабати, унинг карашлари, кизикишлари хакида баён этиб, унинг факатгина буддавийлик динига эмас, балки бошка динлар - насронийлик, ислом динларига хам кизикиши борлигини билиб олганини хикоя килади1.

[12, 170]

[Sono ue kare wa kikai ga attara, köran mo yonde miru tsumorida to tsutaemashita. Kare wa Mohammado to ken to iu kotoba ni öinaru kyömi wo atte iru yödeshita.]

"Бундан ташцари, имкони булса Куръон билан хам танишиб чицмоцчи эканлигини айтди. Чамаси, Мухаммад ва хадислари унинг учун алохида мазмунга эга эди." [5, 137]

Ушбу мисолнинг биринчи жумласида кахрамоннинг дусти куръон билан танишиб чикиш истаги борлигини баён килади. Лекин япон тилида эса бу жумла Ш^Х^Ъ [yonde miru] яъни "укиб курмок" феъли билан берилган. куръон китобининг чет тилларига

1 Буддавийлик дини бошка худоларга сигинишни такикламайди. Будда, уларга ибодат килиш инсонга вактинча тасалли бериши мумкин, бирок улар нирвана холатига олиб бормайди, деб таълим беради. Диншунослик. -Тошкент: Мехнат, 2004.-Б. 62.

о

килинган таржималарда хам укиш имконияти булса-да, уларда асосан Куръоннинг мазмуни баён этилиши бизга маълум. Ислом динига эътикод килувчи мамлакатларда "Куръон укимок" деганда, асосан араб тилида кироат килишни амалга оширилиши назарда тутилади. "Танишиб чикиш" эса унинг таржимаси ва мазмуни билан боглик холат булиб, Куръоннинг бошка тилларга килинган таржимаси, тафсири мисолида куришимиз мумкин. Зеро, асардаги кахрамон хам Куръон китобини япон тилида мутола килишини инобатга олиб, таржимада "танишиб чикиш" феъли танланган деб хисоблаймиз ва бу билан аслиятнинг мазмуни узгармаган. Аслиятдаги мукаддас Куръон китобини "укиб курмок" (bx^T^ö [yonde miru]) феъли узбек тилига "танишиб чикмок" бирикмасига угирилгани ва бунда "кироат килиш" тушунчаси Куръон таржимасини укиб чикиш маъносига силжигани натижасида трансфер содир булганини кузатамиз.

Юкорида берилган таржима матнидаги жумланинг иккинчи кисмида "Мухаммад ва хадислари" бирикмаси аслият матнидаги — ^ у ^ К t ^J [mohammado to ken], яъни "Мухаммад ва киличи" бирикмасининг таржимаси урнида берилган. Аслиятдаги "килич" сузи таржимада "хадис" сифатида таржима килинган булиб, таржима матнида таржимон Мухаммад (с.а.в.)нинг киличлари деганда кучма маънода уларнинг сузлари, насихатлари акс этган "хадис" сузини куллаган булса ажаб эмас. Бирок, Мухаммад (с.а.в.) нинг машхур "Зулфикор" номли киличлари2 хам булиб, аслият матнида уша килич ва у билан боглик жанглар назарда тутилган булиши хам мумкин. Асарда бу билан боглик бошка жумлалар учрамаслигини хисобга олиб, бундай таржима асар мазмунига салбий таъсир курсатган дея олмаймиз, аммо, китобхоннинг тасаввури килич ва у билан боглик ассоциациялардан кура хадислар билан боглик тасаввурга кучиб, кахрамоннинг ислом дини хакидаги маълумоти куп экан деган тушунчани уйготиши мумкин.

Ушбу жумла билан боглик учинчи тахлилимиз -^y^Kt^Jtl^^tff^^l^

[Mohammado to ken to iu kotoba ni Öinaru kyömi wo atte iru yödeshita] жумласи булиб, сузма-суз "Мухаммад ва циличи деган сузга нисбатан катта кизикиши борга ухшарди" деб таржима килинади. Таржима матнида " Чамаси, Мухаммад ва хадислари унинг учун алохида мазмунга эга эди" деб берилиши албатта таржимон нуктаи назаридан "килич"нинг трансфер булган шакли "хадис"га нисбатан берилган булиши мумкин. Бунда таржимон узининг хиссиётлари хам таржимага сингиши натижасида трансфер содир булган деган фикрга келамиз.

Кейинги мисол:

[12, 169]

[Watashi wa mata kare no heya ni seisho wo mimashita. Watashi wa sore made ni o kyo no na wo tabitabi kare no kuchi kara kiita oboe ga arimasuga, kirisutokyö ni tsuite wa, towa reta koto mo kotae rareta rei mo nakatta nodesukara, chotto odorokimashita.]

"Бундан ташцари К. нинг хонасида Библияга кузим тушди. Бу хол мени бир оз таажжубга солди, чунки илгари ундан купинча турли буддавийча оятларни эшитиб турардим, аммо насронийлик тугрисида хеч цачон сузлашмаганмиз." [5, 137]

2 ЗУЛФИКРР. Лугатда «тулкинсимон изли» деган маънода. Пайгамбар алайхиссаломнинг киличлари номи. Исломдан аввал хам машхур бу килич Расулуллохга (с.а.в.) утгунича маккалик Мунаббих ибн Х,ажжожга тегишли булган. Бадр жангида улжа килиб олингач, у Расули акрамга такдим килинган. Пайгамбаримиз вафотларидан кейин килич Х,азрати Алига утган. https://qomus.info/encYclopedia/cat-z/zulfiqor-uz/

О ISSN 2181-1784

SJIF 2022: 5.947 | ASI Factor = 1.7

Тахлилга тортмокчи булган жумламиз kyo no na] ибораси булиб, таржима

матнида "буддавийча оятлар" тарзида таржима килинган. Япон тилидаги kyo] сузида

Ш [o] иероглифи олд кушимча хисобланади ва "хурмат белгисини ифодалайди. 1.Сухбатдош ёки учинчи шахсга нисбатан хурмат ифодалаш юзасидан уларга тегишли нарса ва буюмлари, харакат сузларига кушилади. 2. Будда, худо, императорларга нисбатан хурмат изхор килиш учун улар билан боглик сузларга кушилади"[13, 310] Узбек тилида хурмат шаклга эга олд кушимча мавжуд эмаслиги юзасидан таржима килганда бу олд кушимча лакунарлик хосил килади. Узбек тилида одатда хурмат сузлар билан ёки суффикслар оркали ифода килинади.

[kyo] сузи япон тили катта изохли лугатида "1. Сутра сузининг таржимаси. () Будда таълимотларини жумла сифатида умумлаштирган китоб. Биргаликда у "Ун икки булим" деб номланади. ( п ) "Туккиз булим", "Ун икки булим"лардан бири, будда таълимотларини ифодалайдиган ёзув. Китоб." [13, 665] сифатида таърифланади. Узбекистон миллий энциклопедиясида "сутралар - кадимий хинд адабиётида фалсафа, дин, ахлок, сиёсат, хукук, грамматика ва бошкалар буйича ёзилган, панд-насихат, ибрат тарзидаги парчалар, киска рисолалар" дея таърифлангани нуктаи назаридан "сутра" сузи узбек тилига бегона эмас. Демак, ШШЮ^ [o kyo no na] жумласини таржимон "сутра номлари" деб берганида максадга мувофик булар эди, назаримизда. Чунки, таржимон таржима килганидек "оят" каломи факатгина ислом динига оид булиб, "^уръон сураларининг банди. Исломга кура, оят Аллохнинг уз элчиси Мухаммад (сав)га вахий килиб, бандаларга кулланма сифатида юборган фармойиши, муъжизаси" [10, 614] хисобланади.

Ушбу таржимада «оят» сузи бироз нотугри танланган назаримизда. Диссертация мавзуимиз буйича жумлада трансферни кузатсак-да, "буддавийча оят" таржимаси баъзи маълумотга эга эмас китобхонда барча дин мукаддас китобларидаги тугал жумлалар "оят" деб номланади деган хато тасаввур уйготиши мумкин. Бундай холатга нисбатан Р.Ширинованинг хулосасини келтириш уринли: "Барча динлар учун умумий ва хар бир дин учун хос булган диний реалиялар мавжуд. Умумий реалиялар таржимасида таржима тилидан аслиятдаги истилох - тушунчанинг мукобилини топиб, таржима килинади. Лекин гап бевосита у ёки бу диний таълимотнинг мазмун-мохиятини ифодалайдиган реалияларга бориб такалганда улар транслитерация килиниб, зарур изохлар келтирилади. ..., натижада, аксарият холларда аслиятнинг бадиий-эстетик киммати, уларнинг миллий узига хослиги ва тарихий давр куриниши саклаб колинган." [8, 8]

Юкоридаги бобларда кайд этганимиздек, таржима - бу трансфер демакдир. Маданият трансфери назариясида матнга натижа сифатида ёндашилиши нуктаи назаридан тахлил килсак, аслиятдаги мукаддас калом маъноси саклаб колиниб, таржима матнида унинг шакли, хусусиятлари хакидаги ассоциациялар силжиганини гувохи буламиз. Чунки, асл матнда факатгина "сутра", "мукаддас номлар" маъносида келиб, таржима матнидаги "оят" тушунчаси, "дуо", "кироат" каби тасаввурларни узига сингдириб трансфер хосил килади. K [12, 193]

[K ni mo shukyogarashi yosu ga, mattaku mienaku narimashita.] "Куамуз навбатида ваъзхонгаухшамай цолди" [5, 100] Тахлил килаётганимиз ушбу жумла, K

K ni mo shukyokarashi yosu ga, mattaku mienaku narimashita] жумласи сузма-суз "К нинг хам диний холати умуман куринмай колди" маъносида келиб, аслиятдаги [shukyoga] сузи япон тили катта изохли лугатида "диний миссиялар билан шугулланувчи рохиблар, рухоний ва бошкалар учун умумий атама. Бундан ташкари, кучли эътикодга эга булган киши"[13, 1219] деб таърифланади. Бундан аникланадики, ^^^[shukyoka] сузи Японияда кенг таркалган айнан буддавийлик ёки синтоизм динига оид суз эмас, балки, барча

о

динлардаги дин пешволарини ифодаловчи суз узбек тилига "ваъзхон" деб таржима килинган. "Ваъзхон" сузи узбек тилидаги "диний акидаларни халкка, кавмга тушунтиришга, таргиб килувчи, маърузачи, нутк сузловчи" [11, 175] каби маъноларни беради. Мисолда тасвирланаётган кахрамон камгап, "ичимдагини топ" кабилидаги характерга эга булиб, оиласи шифокор булишини хохлашса-да, хуфёна тарзда ибодатхонада диндан таълим олаётган булиб, буддавийлик дини эътикодида булади. Аслиятдаги ^^^[shükyöka] сузига таржимон муваффакиятли тарзда "ваъзхон" сузини мукобил сифатида танлагани диний коннотацияни узида саклаб колган булса-да, ж^ШЬЫ [shükyökarashT] сузининг ёнидаги калитли суз ^^[yösu] сузи сузма-суз "холат" деб таржима килиниб, "диний холат" сузини ифодаловчи диний пешво ассоциацияси ва камгап кахрамон таржима матнида "таргиб килувчи, нутк сузловчи" тасаввуридаги кахрамонга трансфер булади. "Ваъзхон" сузи хозирги кунда диний ишлардан ташкари нотик, бирор масала буйича маърузачи сифатида хам тушунилиб, аслиятда келган диний тушунчани бир мунча узидан сокит килади хам.

Кейинги мисолдаги суз деярли барча динларга хос булса-да, у хакидаги тушунча ва ассоциациялар турличалиги трансферга сабаб булади.

^ЮШШ&А[12, 180]

[Konosai kare wo ningenrashiku suru no ga sen'itsuda to kangaeta nodesu.]

"Мухими, уни комил инсон даражасига кутариш керак, деб хисоблар эдим." [6, 96]

АШ [ningen] сузма-суз "инсон" маъносини англатиб, япон тили катта изохли лугатида биринчи булиб буддавийлик таълимотидаги маъносига изох берилган. Унга кура, А Ш [ningen] буддизмда 1)"олти йул(дунё, олам)дан бири, инсонлар яшайдиган дунё" [13, 1890] булиб, бу дунёда кайта тугилса, буддизмни кайта урганиб нажот топишга имкон бор деган караш мавжуд [15]. 2) Инсон оламида яшовчи, одам, инсон зоти. 3) Инсонийлик йулини тутган жиддий шахс. 4) Одам, шахс каби маъноларни уз ичига олади. Юкоридаги тахлил килинаётган мисолда, APPbL^tö [ningenrashiku suru] бирикмаси сузма-суз "инсоний булиш (бу ерда айнан дустини инсоний килиш)" деб таржима килиниб, маъноси лугатдаги 3) изохга тугри келади. Яъни, инсонийлик йули - инсон дунёсига олиб борувчи йул булиб, унга эришиш учун "инсон сифатида бажарилиши керак булган ахлокка эга булиш - инсон булиш учун тугри йул" [13, 1890] хисобланади.

Таржима матнида келган комил инсон тушунчаси умуминсоний тушунча хисобланиб, хар бир динда баркамоликка эришиш тушунчасини ифода килади. Ислом динида у "тасаввуф фалсафасининг асосий тушунчаларидан бири хисобланиб, хар жихатдан етук киши. Ахлокий жихатдан олий покликка эришган, борлик ва Аллохни англашда тулик билимга эга булган ва натижада Х,акка етишган (ёки Куръон оятларининг туб мохиятини тушунадиган) инсон. Унинг бутун олам учун булган фавкулодда ахамияти ана шундан келиб чикади, у -Коинотнинг ботиний хукмдори, Олам яратилишининг сабабчиси ва максади" [2, 137] маъносида кулланилинади.

Мишель Эспанга кура, хар кандай объект бир маданиятдан иккинчисига утиш, кучириш жараёнида бошка контекстга тушганда узига янги маъно касб этади. Масалан, турли тиллардаги универсал сузлар ва атамалар хам турли хил маъно ва мазмунга эга эканлиги намоён булади. Асли келиб чикиши француз тилидан булган "буржуазия" сузи немис тилида хаттоки, рус тилида хам кушимча маъно юклаб олади [9]. Тахлил килаётганимиз "Калб" романида хам аслиятда келтирилган дин хакидаги тушунча, караш матн таржимасида хам сакланиб колган. Чунки, "комил инсон" тушунчаси барча динларда хам мавжуд умуминсоний тушунча хисобланса-да, гояси турли хил. Яъни шакли биру маъно турлича. Бу хам, уз навбатида, диний-маданий трансфер холатини намоён этади.

202

0

Аслиятдаги -^y^Ki^J [mohammado to ken], яъни "Мухаммад ва киличи", ^ — у У & Ш ^ [koranwo yomu] "^уръон укимок" динга оид сузларнинг таржима матнида "Мухаммад ва хадислари", "^уръон билан танишиб чикиш" каби хам адаптив диний атамалар билан берилишида албатта хар икки мамлакат динга нисбатан узининг дунёкарашидан келиб чиккан холда амалга оширилгани ва бу ерда хар икки миллат дин хакидаги уз тасаввурлари, айникса, таржима матнида китобхоннинг дунёкарашини хисобга олган холда баён этилганини гувохи буламиз. Таржима матнидаги "ваъзхон", "комил инсон" каби таржималар асар укиш жараёнида китобхонда миллий, исломий тушунчалар ассоциациясига сабаб булади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙ^АТИ (REFERENCES)

1. Вине Ж.-П., Дарбельне Ж. Технические способы перевода // Вопросы теории перевода в зарубежной лингвистике. -М., 1978. -С. 166.

2. Ислом. Энциклопедия: А-Х,. - Т.: "Узбекистон миллий энциклопедияси" Давлат илмий нашриёти. 2003. - 703 б.

3. Комиссаров В.Н. "Теория перевода (лингвистические аспекты)". - М.: Высш. шк., 1990. -216 с.

4. Сдобников В.В., Петрова О.В. Теория перевода. — М.: ACT: Восток—Запад, 2007. — 448 с.

5. Сосеки Нацумэ. «Калб». Жахон адабиёти, № 5(192), 2013. - Б. 7-34.

6. Сосеки Нацумэ. «Калб». Жахон адабиёти, № 6(193), 2013. - Б. 115-139.

7. Фененко.Н.А. Лингвокультурная адаптация текста при переводе: пределк возможного и допустимого//Вестник ВГУ Серия:Лингвистика и межкультурная коммуникация, 2001. В.1. С. 70-71.

8. Ширинова Р. Х. Диний реалияларни бадиий таржимада кайта яратишнинг айрим тамойиллари. фил.ф.н. даражасини олиш учун ёзилган диссертация, - Тошкент: 2002. - Б. 136.

9. Якушенко О. Что такое культурный трансфер. «Европейский университет в Санкт-Петербурге». Автономная некоммерческая образовательная организация высшего образования https://eusp.org/news/chto-takoe-kulturnyj-transfer

10. Узбекистон миллий эециклопедияси. 6 жилд. Давлат илмий нашриёти. - Тошкент, 2004. - 614 б.

11. Узбек тилининг изохли лугати. Икки жилдлик. 1-жилд. - М.: 1981. -Б. 672.

12. Ж ШШЖ". r^j . Printed in Japan, Shinchousha,1952. - Р. 260.

13. li^^ft(fii), SHOGAKUKAN 1981. - P. 2624.

14. https://qomus.info/encyclopedia/cat-z/zulfiqor-uz/

15. https://www.famille-kazokusou.com/magazine/manner/325

16. Akhmedova, Shakhlo Irgashbaevna. (2021). "Ideological and artistic searches in the short stories of the arab countries of the persian gulf at the beginning of the XXI century." Asian Journal of Multidimensional Research 10.10, 838-842.

203

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.