Научная статья на тему 'СОЧИНЕНИЕ КЛАВИХО “ДНЕВНИК ПУТЕШЕСТВИЯ В САМАРКАНД КО ДВОРУ ТИМУРА В 1403-1406 ГГ.” И ЕГО ПЕРЕВОДЫ'

СОЧИНЕНИЕ КЛАВИХО “ДНЕВНИК ПУТЕШЕСТВИЯ В САМАРКАНД КО ДВОРУ ТИМУРА В 1403-1406 ГГ.” И ЕГО ПЕРЕВОДЫ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
154
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КЛАВИХО / ТИМУР / ТЕКСТ / ПЕРЕВОД / ИЗДАНИЕ / СРЕЗНЕВСКИЙ / ЛЕ СТРЭНДЖ / МАСЪУДИ РАДЖАБНИЁ / МИРОКОВА / ЮСУФИ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Саидов Абдукахор, Джонмуродов Шамшод Мирзоевич

В статье говорится о сочинении испанского путешественника Руи Гонсалес де Клавихо “Дневник путешествия в Самарканд ко двору Тимура в 1403-1406 гг.» и её переводах на другие языки. До нас дошло два списка рукописи этого сочинения, которые были изданы в 1582, 1779, 1782 и 1943 гг. на испанском и в 1859 г.-на английском языках. Академик И.И. Срезневский перевёл это сочинение на русский язык и вместе с испанским текстом в 1881 г. издал его. В 1928 г. Г. Ле Стрэндж второй раз перевёл сочинение Клавихо на английский язык и издал его вместе с русским переводом И.И. Срезневского. Иранский переводчик Масъуди Раджабниё в 1965 г. на основе испанского текста, подготовленного И.И. Срезневским, перевёл это сочинение на персидский язык. В 1987 и 1995 г. в Тегеране была издана новая редакция сочинения Клавихо. В 1970-1971 гг. в Лондоне вышли ещё два перевода сочинения. В 1990 г. русский перевод сочинения с примечаниями был подготовлен и издан И.С. Мироковой. Ислом Юсуфи на основе русского перевода осуществлённого И.С. Мироковой, перевёл это сочинение на таджикский язык и в 2016 г. издал его в г. Душанбе. Сопоставительный анализ переводов текста этого сочинения показал, что в них имеются некоторые противоречия и неточности, которые указаны в статье.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COMPOSITION OF CLAVIJO "DIARY OF TRAVEL IN SAMARKAND TO THE COURT OF TEMUR IN 1403-1406" AND HIS TRANSLATIONS

The article talks about the essay of the Spanish traveler Rui Gonzalez de Clavijo "A Diary of a Journey in Samarkand to Temur's Court in 1403-1406." and its translation into other languages. Two manuscripts of this work have come down to us, which were published in 1582, 1779, 1782 and 1943 in Spanish and in 1859 - in English. Academician I.I. Sreznevsky translated this work into Russian and published it together with the Spanish text in 1881. In 1928, G. Le Strange translated Clavijo's work into English for the second time and published it together with the Russian translation by I.I. Sreznevsky. Iranian translator Masudi Rajabniyo in 1965 translated this work into Persian based on the Spanish text prepared by I.I. Sreznevsky. In 1987 and 1995, a new edition of Clavijo's work was published in Tehran. In 1970-1971 two more translations of the work were published in London. In 1990, a Russian translation of the essay with notes was prepared and published by I.S. Mirokova. Islom Yusufi based on the Russian translation by I.S. Mirokova, translated this essay into Tajik and published it in Dushanbe in 2016. Comparative translations of the text of this work indicate that there are contradictions and inaccuracies in them, which are indicated in the article.

Текст научной работы на тему «СОЧИНЕНИЕ КЛАВИХО “ДНЕВНИК ПУТЕШЕСТВИЯ В САМАРКАНД КО ДВОРУ ТИМУРА В 1403-1406 ГГ.” И ЕГО ПЕРЕВОДЫ»

Шукуров бахшида мешавад. Дар он чузъиёти хаёт ва фаъолияти илмй-омузгории олим, ки дар тахдикд таърихи фархднг ва маорифи Точикистони Шуравй вокеан мавкеи пешсафй дошт, мавриди тахлилу баррасй карор гирифтааст. Муаллиф бо такя ба далелхои муътамад ахаммияти осори олимро дар халли доираи нихоят васеи масоили марбут ба сохтмони маданй ва дастовардхои илмиву фархангии Точикистони Шуравй кушодааст.

Калидвожах,о: профессор Мацсуд Шукуров, Тоцикистони Шуравй, фар^анг, ищилоби маданй, маорифи халц, таърихнигорй, Донишгоуи давлатии Тоцикистон.

A GENERALLY RECOGNIZED RESEARCHER OF CULTURE AND PUBLIC EDUCATION OF SOVIET TAJIKISTAN

The article is dedicated to the 100th anniversary of Professor M.R. Shukurov, the famous Tajik scientist, historian, teacher and mentor of young specialists. The main strokes of the life and work of the scientist, who made, in fact, a defining contribution to the study of the history of culture and public education of Soviet Tajikistan are described in the article. The author of the article determined the scientific significance of the scientist's works concerning a wide range of issues related to cultural construction in the Republic.

Key words: Prof. Maqsud Shukurov, Soviet Tajikistan, culture, cultural revolution, public education, historiography, Tajik State University.

Сведения об авторе: Пирумшоев Хайдаршо-доктор исторических наук, профессор, член корреспондент Национальной академии наук Таджикистана, главный научный сотрудник отдела древней, средневековой и новой истории Института истории, археологии и этнографии им. А. Дониша НАНТ. Телефон (+992) 919-14-87-36. E-mail: pirumshoev 44 @ mail.ru

Information about author: Pirumshoev Haidarsho - Doctor of Historical Scinces, Professor, corresponding member of the National Academy of Sciences of Tajikistan, chief researcher of the Department of Ancient, Medieval and Modern History of the A. Donish Institute of History, Archaeology and Ethnography of the National Academy of Sciences of Tajikistan. Tel.: (+992) 919-14-87-36. E-mail: pirumshoev 44 @ mail.ru

УДК -910.4 _

АСАРИ КЛАВИХО «РУЗНОМАИ САФАР БА САМАРКАНД БА ДАРБОРИ ТЕМУР ДАР СОЛ^ОИ 1403-1406» ВА ТАР^УМА^ОИ ОН

САИДОВ А.,

Институти таърих, бостоншиноси ва мардумшиносии ба номи А.

Дониш ЧОНМУРОДОВ Ш. М., Донишгохи давлатии омузгории Точикистон ба номи С. Айни

Аз рисолаи Руи Гонсалес де Клавихо «Рузномаи сафар ба Самарканд ба дарбори Темур дар солхои 1403-1406» ду нусхаи дастнавис то замони мо расидааст, ки дар Китобхонаи миллии Мадрид хифз мешаванд [7,3]. Бори

аввал ин асар 1582 аз чониби Арготе де Молина зери унвони «Таърихи Темурланги бузург» ба нашр расид. Соли 1779 асари Клавихо ба чилди сеюми мачмуаи солнома ва ёддоштх,ои испанй, ки ба шох,они католикии испанй бахшида шуда буд, шомил гардид [9].

Соли 1782 Николас Антонио де Санче ин асарро дар шакли китоби алох,ида ба нашр расонд. Соли 1859 олими англис К. Маркхэм дар асоси матни ба нашр расондаи Николас Антонио де Санче ин асарро ба забони англисй дар Лондон тарчума ва нашр кард [11]. Асари Клавихо соли 1943 дар Мадрид ба кушиши Лопес Эстрада бо тавзех,оти таърихй руи чоп омад [10].

Шаркшиноси маъруфи рус академик И.И.Срезневский ин асари Клавихоро зери унвони «Дневник путешествия ко двору Темура в Самарканд в 1403-1406 гг.» ба русй тарчума намуд, ки он соли 1881 дар Санкт-Петербург якчо бо матни испании асари Клавихо ба табъ расид [6].

Соли 1928 Ле Стрэндж дар асоси матни испании асари Клавихо, ки соли 1779 аз чониби Амирола тах,ия шуда буд, онро бори дуюм ба забони англисй тарчума намуда, якчо бо тарчумаи русии И.И. Срезневкий чоп кард.

Мутарчими эронй Масъуди Рачабниё асари Клавихоро зери унвони «Сафарномаи Клавихо» соли 1344 х,.ш. (1965) дар асоси матни испанй, ки соли 1881 И.И. Срезневский нашр карда буд, ба забони форсй тарчума намуд. Ин асар сол^ои 1366 ^.ш. (1987) [3] ва 1374 ^.ш. (1995) [4] бо тачдиди назари куллй дар Тех,рон ба табъ расид.

Солх,ои 1970-1971 ду тарчумаи асари Клавихо дар Лондон аз нав чоп гардид. Соли 1990 асари Клавихо дар асоси нашри якуми испании тахдяи Арготе де Малин аз чониби И.С. Мирокова бо забони русй бо тавзех,оти густурда руи чоп омад [7].

Асари Клавихо зери унвони «Рузномаи сафар ба Самарканд» соли 2016 дар ша^ри Душанбе дар асоси тарчумаи русии И.С. Мирокова аз тарафи Ислом Юсуфй ба забони точикй тарчума шуд [8].

Чуноне ки дида мешавад, сафарномаи Клавихо аз асри XVI то х,оло таваччухд ноширон, олимон, таърихнигорон ва мутарчимонро ба худ чалб карда, ин асар борх,о ба забонх,ои мухталифи дунё тарчума ва нашр гардидааст.

Бояд зикр кард, ки тарчумах,ои русии китоби Клавихо, ки аз чониби И.И. Срезневкий ва И.С. Мирокова анчом ёфтааст, назди донишмандон ва муаррихон эътибори баланди илмй доранд. Тарчумаи М.Рачабниё дар Тех,рон аз руи матни тарчумаи И.И. Срезневкий ва И.Юсуфй дар Душанбе аз руи матни тарчимаи И.С.Миракова тарчума шудаанд, аммо дар к;иёс тафовутх,ое дида шуд, ки зарурати таъкиди онх,оро ба миён овард. Дар замина чанд мисоли к;иёсй меоварем.

Матни асле, ки И.И. Срезневский мувозй бо тарчумааш овардааст: Е1

gran Senor Tamurbec, aviendo muerto al Emperador de Samarcante y toadose [tomadole] el Imperio, onde comenzo la su senoria, segun adelante oiredes, y aviento despues conquistador toda tierra de Mogalia, que se contiene con este dicho Imperio y con tierra de la India menor» [6, 2].

Тарчумаи И.И. Срезневский: «Великий государь Тамурбек, убивши царя самаркандского и взявши у него его владения (откуда и началось его царство, как вы сейчас услышите), затем завоевавши всю землю Монгол-скую, которая соприкасается с этим царством и с землею Малой Индии» [6, 2].

Тарчумаи И.С. Мирокова: «Великий сеньор Тамурбек, убив императора самаркантского (самаркандского), захватил его земли, откуда и началось его господство, как вы позже услышите, потом завоевал всю землю Могальскую (Моголистан), граничащую с названной империей и землями Малой Индии» [7, 15].

Тарчумаи Масъуди Рачабниё: «Темурбек фармонравои бузург пас аз нобуд сохтани фармонравоёни Самарканд Сюргутмишхони чагатоиро, ба соли 1307 (772 х.к.) он импературиро мусаххар сохт ва аз он таърих кала-мрави хукумати вай вусъат ёфт, чунон ки баъдхо хохем гуфт. Сипас барои тасарруфи саросари замини мугул, ки шомили импературии Самарканд мешавад ва сарзамини Динди Сагир харакат кард» [3, 204].

Тарчумаи Ислом Юсуфй: «Темурбек хокими Самаркандро ба катл ра-сонда, заминхои уро забт кард ва хамин тавр ба х,укмронии худ огоз бах-шид. У баъдтар тамоми сарзамини Могалй (Мугулистон)-ро, ки ба импе-рияи у хамчавор буд, инчунин Диндустони хурдро низ ишгол кард. Дар ин бобат мо поёнтар маълумот хохем дод» [8,17].

Чуноне ки мушохида мешавад, дар тарчумахои И.И.Срезневский ва И.С. Мирокова тафовути чиддие ба назар намерасад, аммо дар тарчумаи М. Рачабниё мо иштибохоти фохишеро мебинем. Нахуст ин ки исми хоки-ми Самаркандро, ки мутарчим Суюргутмиш ном мебарад, дар матни асли Клавихо зикр намешавад. Дувум ин ки ин замон хокими Мовароуннахр бо маркази Самарканд Илёсхоча буд, зеро соли 1361 Туглуктемур, хокими Мугулистон бо истифода аз вазъи нобасомони Мовароуннахр ба ин сарзамин лашкар кашида, онро ишгол карда, Илёсхоча - писари хешро хокими Мовароуннахр таъйин намуд [2, 427]. Аммо Суюргутмиш касе буд, ки Темурланг баъди бо фиреб кудратро аз Сарбадорони Самарканд ги-рифтан ва куштани амир Дусайн, уро ба хотири насабаш, ки ба хонадони Чингиз мерасид, ба кавли Ибни Арабшох «ба аморат нишонд», то касе ба Темурланг дар бораи хукуматаш эроде нагирад [1,45]. Темурланг аз соли 1370 аз номи Суюргутмиш хукумат мекард ва ин усули машруият бахшидан ба хокимияташ буд. Зеро баъд аз ба катл расидани ^азонхони мугул дар соли 1346 дар Мовароуннахр идораи хукумат аз насли Чингиз ба ашрофи кучии турк - амирхо ва бекхо гузашт. Бо дарназардошти ин ки мафхуми хукуки меросии намояндагони хонадони Чингиз барои хокимият

хануз хифз шуда буд, бинобар ин, дар Mовapоyннaхp конуни нави ба макоми хонй таъйин намудани намояндагони хонадони Чингиз ба вучуд омад. Амир KдзaFaн аз нахустин амироне буд, ки аз соли 1347 бо конуни нави кабулгардида аз номи хони таъйиншуда Донишмандчй хукумат кард [2, 425]. Севум ин ки СyюpFyтмиш на соли 772 х.к., ки мусодиф ба 13701371 аст, (мутарчим иштибохан 1307 зикр мекунад) балки соли 1388 бо марги табий вафот мекунад [2, 440]. M.Рaчaбниë дар хамин чо дар матне, ки ба тавзехи вожаи «чaFaтой» овардааст, соли кушта шудани амир Дусайнро соли 1771 гуфтааст, ки иштибох аст. Баъд аз ба вучуд омадани ихтилоф мдани Хемурланг ва амир Дусайн мохи марти соли 1370 дар калъаи Диндувон, ки дар наздики Балх карор дошт, чанг ба вукуъ пайваст. Tемypлaнг сипохи амир Дусайнро ба мухосира гирифт, ки дар натича лашкари амир Дусайн дар ин набард мaFлyб ва худаш кушта гардид [5, 99101].

Tapчyмaи И. Юсуфй низ нокомил ба назар мерасад: «Великий сеньор Taмypбек» - «Уемурбек» омада, «откуда и началось его господство» - ин чо аз номи чонишини шахси сеюми танхо сухан меравад, лекин ба чонишини шахси якуми танхо «хамин тавр ба хукмронии худ OFOЗ бахшид» иваз шудааст.

Maтни дигар:

Maтни аслй: E en esta ciudad ficieron mucha honra a los dic [40] hos Embajadores e aqui les dieron asaz vianda e mucho vino; otrosi les dieron una ropa de camocan e un caballo [б, 223-224].

Tapчyмaи И.И. Срезневский: «В этом городе посланникам оказали большие почести и принесли им много мяса и вина, кроме того дали им камокановое платье и лошадь» [б, 223-224].

Tapчyмaи И.С. Mиpоковa: «В городе посланникам оказали большие почести и принесли им много мяса и вина, кроме того им подарили платье из камки» [7, 98].

Дар ин ду тарчума тафовути чиддие ба назар намерасад ба чуз ин ки дар тарчумаи И.И.Срезневский «в этом городе» ва «камокановое платье» омада ва И.С. Mиpоковa «в городе» ва «платье из камки» тарчума карда, аммо калимахои «и лошадь»-ро зикр накардааст.

Tapчyмaи Maсъyди Рачабнда: «Дар Балх аз мо бо эхтироми тамом пазирой карданд ва барои мо хуроки фаровон ва шароби бисëp хушгувор оварданд ва низ ба мо аспу хилъат (зарбофт) доданд» [3, 204].

Дар тарчумаи M.Рaчaбниë «в этом городе» «дар Балх», «много мясо и вина»-«хуроки фаровон ва шароби бисëp хушгувор» тарчума шудааст, ки ин чо иловаи тарчумон бештар аст.

7арчумаи Ислом Юсуфй: <^оро дар шахр бо обрую иззати баланд пешвоз гирифтанд. Бароямон гушти здад оварданд. Либосхои шохй низ хадя карданд» [8,125]. Дар ин чо мутарчим калимаи «вино»-ро зикр накар-да, «камокановое платье»-ро «либоси шохй» тарчума кардааст, ки мушах-

хасоти пирохан ё хилъат аз миён рафтааст. «Камокановое платье» ё «платье из камки» ин пирохдн ва ё хилъатест, ки аз кимхо духта мешуд ва ба-рои боло рафтани арзишаш онро зардузй мекарданд. Масъуди Рачабниё онро хилъати зарбофт гуфтааст, ки дуруст аст.

Бояд гуфт, ки чунин тафовутхо дар тарчумахои дар Техрон ва Душанбе анчомшуда хеле зиёданд ва мо бо мисолхои дар боло оварда иктифо мекунем.

Хдмин тавр, тарчумаи асари Клавихо «Рузномаи сафар ба Самарканд ба дарбори Темур дар солхои 1403-1406» ба забони русй, ки академик И.И. Срезневский ва И.С. Мирокова анчом додаанд, хеле мухим буда, миёни донишмандон чун тарчумаи комил шинохта шудааст. Академик И.И. Срезневский ният дошт, ки ахбори таърихй ва чугрофиёии Клавихоро бо маълумоти муаллифи асри XIII Марко Поло мавриди мукоиса карор дихад, аммо умр вафо накард ва у ин корро натавонист ба анчом расонад.

АДАБИЁТ

1. Ахмад ибни Мухаммад ибни Арабшох. Зиндагии шигифтовари Темур (Ачоибу-л-макдур фи ахбори Темур). Тарчума аз забони арабй, мутарчим Мухаммад Алй Начотй. Баргардонанда А. Муродзода. Душанбе, 2018.-400 с.

2. История таджикского народа. Т.III. Душанбе: Дониш, 2013.-580 с.

3. Клавихо. Сафарномаи Клавихо. Тарчумаи М. Рачабниё.Техрон: Ширкати интишоротии илмй ва фархангй, 1366 х.ш. -387 с.

4. Клавихо. Сафарномаи Клавихо. Тарчумаи М. Рачабниё.Техрон: Ширкати интишоротии илмй ва фархангй, 1374 х.ш. -387 с.

5. Низомуддини Шомй. Зафарнома. Душанбе: Эр-граф, 2019. -400 с.

6. Руи Гонзалес де Клавихо. Дневник путешествия ко двору Темура в Самарканд в 1403-1406 гг. Подлинный текст с переводом и примечаниями составленными под редакцию И.И. Срезневского. Санкт-Петербург:Типография императорской Академии наук, 1881. -455 с.

7. Руи Гонсалес де Клавихо. Дневник путешествия в Самарканд ко двору Тимура (1403-1406). Перевод со староиспанского. Перевод, предисловие и комментарий И.С. Мироковой. -Москва: Наука, 1990. -211 с.

8. Руи Гонсалес де Клавихо. Рузномаи сафар ба Самарканд. Тарчумаи И.Юсуфй. Душанбе: Эр-Граф, 2016. -288 с.

9. Coleccion de Cronicas y Memorias de los Reyes catolicos.T.3.Madrid,1779.

10. Embajada a Tamorlan. Estudio y edicion de un manuscrite del sigio XV par F. Lopez Estrada. Madrid, 1943.

11. Narrative of the Embassy of Ruy Gonzalez de Clavijo to the Court of Timour at Samarkand A.D. 1403-1406. Translated for the First Time with Notes, a Preface, and an Introductory Notes about Life of Timour Beg by C.R. Markham.L., 1859.

АСАРИ КЛАВИХО «РУЗНОМАИ САФАР БА САМАРКАНД БА ДАРБОРИ ТЕМУР ДАР СОЛХОИ 1403-1406» ВА ТАР^УМА^ОИ ОН

Дар макола сухан дар бораи рисолаи сайёхи испанй Руи Гонсалес де Клавихо «Рузномаи сафар ба Самарканд ба дарбори Темур дар солхои 1403-1406» ва тарчумахои он ба забонхои дигар меравад. То замони мо ду нусхаи дастнависи

асар расидааст. Ин асар солхои 1582, 1779,1782 ва 1943 ба забони испанй ва соли 1859 ба забони англисй нашр гардида буд. Академик И.И.Срезневский соли 1881 ин асари Клавихоро ба русй тарчума намуда бо матни испанй якчо онро ба табъ расонд. Соли 1928 Ле Стрэндж ин асарро бори дуюм ба забони англисй тарчума намуда, якчо бо тарчумаи русии И.И. Срезневкий чоп кард.

Мутарчими эронй Масъуди Рачабниё соли 1965 асари Клавихоро дар асоси матни испании ба табъ омоданамудаи И.И. Срезневский ба забони форсй тарчума намуд. Ин асар солхои 1987 ва 1995 бо тачдиди назари куллй дар Техрон ба табъ расид. Солхои 1970-1971 ду тарчумаи асари Клавихо дар Лондон аз нав чоп гардид. Соли 1990 И.С. Мирокова асари Клавихоро бо забони русй бо тавзехоти густурда чоп намуд. Соли 2016 Ислом Юсуфй дар Душанбе ин асарро дар асоси тарчумаи русии И.С. Мирокова ба забони точикй тарчума ва нашр намуд. Х,ангоми киёс намудани матни тарчумахои асари Клавихо маълум гардид, ки байни ин тарчумахо баъзе тафовутхо ба назар мерасанд, ки онхо дар макола таъкид гардидаанд.

Калидвожах,о: Клавихо, Темур, матн, тарцума, нашр, Срезневский, Ле Стрэндж, Масъуди Рацабниё, Мирокова, Юсуфй.

СОЧИНЕНИЕ КЛАВИХО "ДНЕВНИК ПУТЕШЕСТВИЯ В САМАРКАНД КО ДВОРУ ТИМУРА В 1403-1406 гг." И ЕГО ПЕРЕВОДЫ

В статье говорится о сочинении испанского путешественника Руи Гонсалес де Клавихо "Дневник путешествия в Самарканд ко двору Тимура в 1403-1406 гг.» и её переводах на другие языки. До нас дошло два списка рукописи этого сочинения, которые были изданы в 1582, 1779, 1782 и 1943 гг. на испанском и в 1859 г.-на английском языках. Академик И.И. Срезневский перевёл это сочинение на русский язык и вместе с испанским текстом в 1881 г. издал его. В 1928 г. Г. Ле Стрэндж второй раз перевёл сочинение Клавихо на английский язык и издал его вместе с русским переводом И.И. Срезневского.

Иранский переводчик Масъуди Раджабниё в 1965 г. на основе испанского текста, подготовленного И.И. Срезневским, перевёл это сочинение на персидский язык. В 1987 и 1995 г. в Тегеране была издана новая редакция сочинения Клавихо. В 1970-1971 гг. в Лондоне вышли ещё два перевода сочинения. В 1990 г. русский перевод сочинения с примечаниями был подготовлен и издан И.С. Мироковой. Ислом Юсуфи на основе русского перевода осуществлённого И.С. Мироковой, перевёл это сочинение на таджикский язык и в 2016 г. издал его в г. Душанбе. Сопоставительный анализ переводов текста этого сочинения показал, что в них имеются некоторые противоречия и неточности, которые указаны в статье.

Ключевые слова: Клавихо, Тимур, текст, перевод, издание, Срезневский, Ле Стрэндж, Масъуди Раджабниё, Мирокова, Юсуфи.

COMPOSITION OF ClAVIJO "DIARY OF TRAVEL IN SAMARKAND TO THE COURT OF TEMUR IN 1403-1406" AND HIS TRANSLATIONS

The article talks about the essay of the Spanish traveler Rui Gonzalez de Clavi-jo "A Diary of a Journey in Samarkand to Temur's Court in 1403-1406." and its translation into other languages. Two manuscripts of this work have come down to us, which

were published in 1582, 1779, 1782 and 1943 in Spanish and in 1859 - in English. Academician I.I. Sreznevsky translated this work into Russian and published it together with the Spanish text in 1881. In 1928, G. Le Strange translated Clavijo's work into English for the second time and published it together with the Russian translation by I.I. Srez-nevsky.

Iranian translator Masudi Rajabniyo in 1965 translated this work into Persian based on the Spanish text prepared by I.I. Sreznevsky. In 1987 and 1995, a new edition of Clavijo's work was published in Tehran. In 1970-1971 two more translations of the work were published in London. In 1990, a Russian translation of the essay with notes was prepared and published by I.S. Mirokova. Islom Yusufi based on the Russian translation by I.S. Mirokova, translated this essay into Tajik and published it in Dushanbe in 2016. Comparative translations of the text of this work indicate that there are contradictions and inaccuracies in them, which are indicated in the article.

Key words: Clavijo, Temur, text, translation, edition, Sreznevsky, Le Strange, Masudi Rajabniyo, Mirokova, Yusufi.

Сведения об авторах: Саидов Абдукахор-доктор исторических наук, главный научный сотрудник отдела древней, средневековой и новой истории Института истории, археологии и этнографии имени А. Дониша Национальной академии наук Таджикистана. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г. Душанбе, ул. ак. Раджабовых, 7. Телефон: (+992) 919-13-41-84. E-mail: Saidov.45@mail.ru.

Джонмуродов Шамшод Мирзоевич-старший преподаватель кафедры всеобщей истории Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Адрес:734003, Республика Таджикистан, г.Душанбе, проспект Рудаки, 121. E-mail: Shamshodgonmurodov1990@gmail.com

Information about the author: Saidov Abdukakhor-Doctor of Historical Sciences, Chief Researcher of the Department of Ancient, Medieval and Modern History of the A. Donish Institute of History, Archeology and Ethnography of the National Academy of Sciences of Tajikistan. Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, st. ac. Radjabovs, 7. Телефон: (+992) 919-13-41-84. E-mail: Saidov.45@mail.ru.

Information about the author: Djonmurodov Shamshod Mirzoevich-Senior Lecturer of the Department of General History of the Tajik State Pedagogical University named after Sa-driddin Aini. Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe, st. Rudaki, 121. E-mail: Shamshodgonmurodov1990@gmail.com

УДК- 930.23

САДМИ А. Ю. ЯКУБОВСКИЙ ДАР ОМУЗИШИ ДЕВОРНИГОРАДОИ ПАН^АКЕНТ

ИБРОДИМОВ М. Ф., КАРИМОВА Г. Б., Институти таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи А. Дониш

Таърихи омузиши шах,ркадаи Панчакенти ^адим аз соли 1946 сарчашма мегирад.Ин шахркадаро узви вобастаи Академияи илмх,ои Иттифоки Шуравй А.Ю. Якубовский (1886-1953) кашф карда, барои ба ро^

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.