Научная статья на тему 'СОЧЕТАНИЕ ПРАВА И ЛИТЕРАТУРЫ В ПОНИМАНИИ СУЩНОСТИ КРИМИНАЛА ЮРИДИЧЕСКИМИ КАДРАМИ'

СОЧЕТАНИЕ ПРАВА И ЛИТЕРАТУРЫ В ПОНИМАНИИ СУЩНОСТИ КРИМИНАЛА ЮРИДИЧЕСКИМИ КАДРАМИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
127
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
юрист / художественная литература на правовые темы / духовность / преступник / наказание / образование / чтение / понятие права и литературы / психика человека. / lawyer / fiction on legal topics / spirituality / criminal / punishment / education / reading / the concept of law and literature / the human psyche.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Чориев Орифжон

В статье взаимосвязь права и литературы, роль и значение художественной литературы в подготовке высококвалифицированных юридических кадров рассмотрены на примере романа «Преступление и наказание» Ф.М. Достоевского, повести “Кукарача” Нодара Думбадзе, повести «Прощай, детство» и романа «Шайтанат» Тохира Малика. Также чтение и изучение таких произведений должно помочь юристу понять суть перевоспитания правонарушителя, а не наказания его за деяния, помочь судье осознать, что его долг – не только выносить приговор на основе правовых норм, но и совершать правосудие, тщательно изучив причины, в частности семейного положения преступника, мнения общества о нем, степени раскаяния за совершенное преступление и необходимости вынести справедливый вердикт, который может реинтегрировать отчужденного человека в общество.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE COMBINATION OF LAW AND LITERATURE IN THE UNDERSTANDING OF THE CRIMINAL SPIRIT BY LEGAL PERSONNEL

In the article, the relationship between law and literature, the role and significance of fiction in the training of highly qualified legal personnel are highlighted by the example of the novel «Crime and Punishment» by F. Dostoevsky, the story «Cucaracha» by Nodar Dumbadze, the story «Farewell, Childhood» and the novel «Shaitanat» Tohir Malik. Also, reading and studying such works should help the lawyer understand the essence of the re-education of the offender, and not punish him for his actions, help the judge realize that his duty is not only to pass sentence on the basis of legal norms but also to administer justice, carefully examining the reasons, in particular, the family situation of the offender, public opinion about him, the degree of remorse for the crime committed and the need to make a fair verdict that can reintegrate the alienated person into society.

Текст научной работы на тему «СОЧЕТАНИЕ ПРАВА И ЛИТЕРАТУРЫ В ПОНИМАНИИ СУЩНОСТИ КРИМИНАЛА ЮРИДИЧЕСКИМИ КАДРАМИ»

UDC: 34 (042)(575.1)

Чориев Орифжон

Тошкент давлат юридик университети "Узбек тили ва адабиёти" кафедраси укитувчиси E-mail: o.choriev@tsul.uz

ЮРИДИК КАДРЛАРНИНГ ЖИНОЯТЧИ РУ^ИЯТИНИ АНГЛАШИДА ^УЦУЦ ВА АДАБИЁТ УЙГУНЛИГИ

Аннотация. Мазкур мацолада ууцуц ва адабиёт тушунчалари уйгунлиги, юцори малакали юридик кадрларни тайёрлашда бадиий адабиётнинг урни ва ауамияти Ф. Достоевскийнинг "Жиноят ва жазо"романи, Нодар Думбадзенинг "Кукарача" циссаси, ТоуирМаликнинг "Алвидо, болалик" циссаси уамда "Шайтанат"романлари мисолида ёритиб берилган. Шунингдек, бундай асарларни уциш, урганиш юрист мутахассис учун жиноятчини жазолаш лозим деган цараш билан эмас, уни цандай цилиб цайта тарбиялаш масаласи долзарб эканлигини уис цилишга ёрдам бериши, судья уз вазифаси фацат уууцуций нормалар асосида уукм чицаришдан иборат эмаслигини теран англаши лозимлиги, бунда жиноят содир этилишига сабаб булган омилларни атрофлича урганиши, хусусан, жиноятчининг оилавий ауволи, мауалла аулининг у уацидаги фикрлари, содир этган жиноятидан цай даражада пушаймонлиги ва жамиятдан ажралиб цолаётган инсонни яна жамиятга цайтара оладиган одилона уукм чицариш йулларини топа олиши кераклиги курсатиб утилган.

Калит сузлар: юрист, ууцуций мавзудаги бадиий асар, маънавият, жиноятчи, жазолаш, тарбиялаш, китоб мутолааси, ууцуц ва адабиёт тушунчалари, инсон рууияти.

Чориев Орифжон

преподаватель кафедры «Узбекский язык и литература» Ташкентского государственного юридического университета

СОЧЕТАНИЕ ПРАВА И ЛИТЕРАТУРЫ В ПОНИМАНИИ СУЩНОСТИ КРИМИНАЛА ЮРИДИЧЕСКИМИ КАДРАМИ

Аннотация. В статье взаимосвязь права и литературы, роль и значение художественной литературы в подготовке высококвалифицированных юридических кадров рассмотрены на примере романа «Преступление и наказание» Ф.М. Достоевского, повести "Кукарача" Нодара Думбадзе, повести «Прощай, детство» и романа «Шайтанат» Тохира Малика. Также чтение и изучение таких произведений должно помочь юристу понять суть перевоспитания правонарушителя, а не наказания его за деяния, помочь судье осознать, что его долг - не только выносить приговор на основе правовых норм, но и совершать правосудие, тщательно изучив причины, в частности семейного положения преступника, мнения общества о нем, степени раскаяния за совершенное преступление и необходимости вынести справедливый вердикт, который может реинтегрировать отчужденного человека в общество.

Ключевые слова: юрист, художественная литература на правовые темы, духовность, преступник, наказание, образование, чтение, понятие права и литературы, психика человека.

Choriyev Orifjon

Lecturer of the Department of Uzbek Language and Literature, Tashkent State University of Law

THE COMBINATION OF LAW AND LITERATURE IN THE UNDERSTANDING OF THE CRIMINAL SPIRIT BY LEGAL PERSONNEL

Abüract. In the article, the relationship between law and literature, the role and significance of fiction in the training of highly qualified legal personnel are highlighted by the example of the novel «Crime and Punishment» by F. Doátoevsky, the átory «Cucaracha» by Nodar Dumbadze, the átory «Farewell, Childhood» and the novel «Shaitanat» Tohir Malik. Also, reading and studying such works should help the lawyer understand the essence of the re-education of the offender, and not punish him for his actions, help the judge realize that his duty is not only to pass sentence on the basis of legal norms but also to administer justice, carefully examining the reasons, in particular, the family situation of the offender, public opinion about him, the degree of remorse for the crime committed and the need to make a fair verdict that can reintegrate the alienated person into society.

Keywords: lawyer, fiction on legal topics, spirituality, criminal, punishment, education, reading, the concept of law and literature, the human psyche.

Хукук ва адабиёт тушунчалари алохида соха-лар доирасида урганилиши юзаки каралганда бир-бирига алокаси йукдек таассурот колдиради. Хакикатда шундай хисоблаш мумкинми? Хукук-нинг адабиётга кандай алокаси бор? Хукук адаби-ётда акс этади деган мулохазага кушилсак була-дими? Бундай саволларни яна давом эттиришимиз мумкин. Умуман олганда, хукук ва унинг махсули булган норматив-хукукий хужжатларнинг одам-лар орасида яшаши, унга инсонларнинг итоат этиши, бутун вужуди билан ишониши учун тафак-кур доираси, дунёкараши кенг юристлар етишиб чикиши мухим саналади. Юрист ким? Юрист - бу, аввало, инсон. Инсон учун нималар зарур? Бу заруратнинг энг мухимларидан бири Абдулха-мид Чулпон таъбири билан айтганда: "Хеч тухта-масдан харакат килуб тургон вужудимизга, тани-мизга сув-хаво не кадар зарур булса, маишат йу-лида хар хил кора кирлар ила кирланган рухимиз учун хам шул кадар адабиёт керакдир. Адабиёт яшаса — миллат яшар". Шунинг учун хам бутун фаолияти инсон ва унинг такдири билан боглик булган судьялар, прокурорлар, адвокатлар учун мутахассис сифатида конунларни билиши канча-лик мухим булса, жиноятчининг инсон сифатида-ги макомини хис килиш шунчалик зарурдир.

Биз хар томонлама ривожланган, уз Ватани фидойиси, давлат ва жамият олдидаги уз масъу-лиятини хис килувчи, мамлакатимиз келажаги

учун виждонан ва халол мехнат килувчи, миллий ва умуминсоний кадриятларни хурмат килувчи, демократик ва хукукий ислохотлар, фукаролик жамиятини шакллантириш ва замонавий халкаро стандартларнинг юксак талабларига жавоб бера-диган юкори малакали юридик кадрларни тайёр-лашни асосий максад килган эканмиз, мутахассис учун зарур булган барча билим ва куникмаларни ривожлантиришимиз шарт.

Шунинг учун хам юкори малакали юридик кадрларни тайёрлаш учун факатгина хукукий би-лимларнинг узи етарли эмас. Юристлар фаолияти мохиятида инсон такдири, унинг эртанги кунига таъсир этувчи омиллар турар экан, хар томонла-ма кенг мушохада килиб карор чикара оладиган мутахассис булиши лозим. Юрист мутахассислар нафакат узлари юксак маънавиятли булиши ке-рак, шу билан бирга бир-бирига ухшамайдиган инсон рухиятини хам теран англай олиши керак. Инсон рухиятини урганиш учун энг мухим манба, шубхасиз, бадиий адабиётдир. Бадиий адабиётги-на инсон рухиятини турли кирраларини очиб бера олади. Бу масалаларни бир катор илмий-тадкикот ишларида хам куришимиз мумкин [1].

Шу уринда бадиий асарларни мутолаа килиш юрист учун кай даражада зарур эканлиги бораси-да тухталиб утамиз.

Биринчидан, бадиий асарларни мутолаа ки-лиш инсоннинг маънавий олами юксалиши учун

мудим урин тутади. Бу борада Узбекистан Респуб-ликасининг Биринчи Президенти И.А. Каримов таъбири билан айтганда, маънавият - инсонни рудан покланиш, калбан улгайишга чорлайди-ган, одамнинг ички дунёси, иродасини бакувват, иймон-эътикодини бутун киладиган, виждонини уйготадиган бекиёс куч, унинг барча карашлари-нинг мезонидир [2].

Иккинчидан, жиноят содир этганликда гумон килинаётган дар бир шахсга индивидуал ёнда-шиш лозимлиги, инсон табиати бир-бирига ухша-маслиги дакида тасаввурга эга булади. Ф. Досто-евскийнинг "Жиноят ва жазо" романи модиятида ифодаланган фикрга кура одамнинг табиатини бир чеккага йигиштириб куйиб мантикнинг узи билан иш куриб булмайди. Мантик билан додиса-нинг уч томонини куриш мумкин, инсон табиати эса миллионлаб куринишларга эга [3].

Учинчидан, жиноятчини жазолашни эмас, балки уни кандай тарбиялашни урганади. Зеро, Узбекистан халк ёзувчиси Тодир Маликнинг "Алвидо, болалик" киссасида бош гоя сифатида таъкидлан-ганидек, деч ким жиноятчи булиб тугилмайди, болани атроф-мудит, жамиятдаги турли иллатлар жиноятчига айлантиради [4].

Юкорида келтирган фикр-мулодазаларимизни дукукий мавзудаги бадиий асарларни тадлил кил-ган долда асослашга даракат киламиз.

Хар куни уч мадал овкатланиш инсон учун одатий дол эканлиги барчамизга маълум. Бу биз-нинг даракатланишимиз учун кувват манбайи саналади. Аммо инсоннинг маънавий олами дам кунлик озукага мудтож эканлиги дакида бироз камрок уйлаймиз. Албатта, дар бир инсон маънавий озукага дам мудтождир. Бу озука барча инсон-лар учун рудий покланишга, калбан улгайишга, ироданинг мустадкамланишига, иймон-эътикод-нинг бутунлигига ва пок виждон содиби булиш-га хизмат килади. Тодир Маликнинг "Шайтанат" романи бу фикримизга яккол намуна була ола-ди [5]. Асар кадрамонларидан икки образ, яъни Зодид Шарипов ва Асадбек долати кишини чукур уйлашга мажбур килади. Иккаласи дам адолатни юзага чикаришга адд килади. Аммо бири тугри йулни, иккинчиси эса нотугри йулни танлайди. Ачинарлиси, дар иккаласи дам узларига нисба-тан килинган адолатсизлик окибатида шу карорга келишади. Зодид Шариповнинг акаси уртоклари томонидан маст долатда уриб улдирилади. Аммо

турт киши биргаликда акасининг котили булиши-га карамасдан факат бир шахсга суд дукми эълон килинади. Бу Зодид Шариповнинг шу кунгача физика-математика содасидаги эришган ютукла-ридан воз кечиб, дукук содасига утиб ишлашига сабаб булади. Асадбек эса отасининг халк душ-мани сифатида нодак камалганидан сунг бутун даётини шу нодаклик килганлардан касос олиш-га, гуё шу йул билан адолат килишга адд килади. Асарда дар иккала образнинг такдир йули кай долатда давом этиши, улар дис этган кечинмалар, даёт асло касос олишдан иборат эмаслиги, турли пушаймонликлар, якинларига етган зиён-задмат-лар акс эттирилади. Асардаги дар бир образнинг такдиридан чикариладиган хулоса инсоннинг маънан юксалишига хизмат килади.

Жиноят содир этганликда гумон килинаётган дар бир шахсга, унинг табиатидан келиб чикиб алодида ёндашиш лозимлиги Ф.М. Достоев-скийнинг "Жиноят ва жазо" романида атрофлича ёритиб берилган. Романнинг энг мудим хусуси-ятларидан бири кадрамонлар психологиясининг чукурлашишидир. Бунда ички дунё дам ташки дунё каби мудимдир. Кадрамонлар тавсифи ва ички диалоглар инсон психологиясига нисбатан янги ёндашувни очиб беради. Хикоядаги бош кадрамон - Санкт-Петербургдаги кичкина хона-донда яшовчи собик талаба Родион Романович Раскольников. У катта ютукларга эришаман деб уйлайди, аммо ички бахтсизлик имкониятларини ишга солишига халакит беради.

Раскольниковнинг фикрича, инсонлар икки тоифага булинади: бири "одми" одамлар ва иккинчиси "фавкулодда" одамлар. Одми одамлар мумин-кобил булиб яшашлари, конунларни буз-масликлари лозим. Фавкулодда одамлар эса инсо-ниятга хизмат киладиган гояларини амалга оши-ришлари учун конун доирасидан четга чикиши, датто буюк кашфиётлар олдида одамларни дам курбон килиши мумкин. Раскольников уша одам-лардан бири эканига ишонган долда кампир (жуда катта фоизлар билан карз берадиган ва медрибон синглисига дам ёмон муносабатда булган шахс) ни улдириши узига имкониятларни очиб берувчи восита деб дисоблайди. Унинг уйлашича, бу ноко-нуний булса дам, ахлокан кораланмаслиги керак.

Раскольниковнинг котилликни режалашти-ришга тайёрланишидаги энг катта ташвишла-ридан бири келажакда унга етказилиши мум-

кин булган психологик таъсирдир. Достоевский ^ахрамоннинг психологик томонини фав^улодда мохир усулда курсатади, хатто собщ талабанинг ^отиллигини хамда ундан кейин пушаймон були-шини узида пайдо булган касаллик деб билади. Кампирни улдиргандан сунг Раскольников но-соглом холатга киради.

Асардаги мухим жихатлардан бирига тухта-либ утадиган булсак, судхур кампир улими билан богли^ ишни олиб бораётган Порфирий Петрович жиноятни очишда, аввало, Раскольниковнинг рухий холатидан келиб чи^иб ёндашади. Уни самоеда олиб суро^ ^илмайди. Аксинча, унинг бар-ча хатти-харакатларини кузатади. У хавдцаги бар-ча маълумотлар, яъни ёзган ма^оласи, жиноят со-дир этгандан сунг телбасифат булиб ^олганлиги, айнан шу жиноят хасида эшитганда саросимага тушиб ^олиши, жиноят содир этган жойига бориб эшик ^унгирогини чалганлиги, у ердагиларга ^о-тил эканлиги ва узини махкамага топширишлари-ни сураганлигини билиб олади. Терговчи Порфирий Петрович ани^ далил булмаса хам, Расколь-никовдаги пушаймонлик хисси ор^али уз жино-ятини тан олишига мажбур ^илади. Чунки унинг рухий холати, узининг "одми" ва "фав^улодда" одамлар хавдцаги ^арашлари нотугри эканлигига амин булиб бораётганлигини сезганди. Шунинг учун хам судхур кампир ва унинг синглиси ули-ми билан богли^ жиноятни тан олиб турган бош^а айбдор булса хам, Раскольниковнинг уйига бориб содир этган жиноятини тан олишига асос булувчи фикрларини айтади. Асарда Порфирий Петрович образи ор^али инсон табиатини урганиш, унинг рухиятидан келиб чи^иб ёндашиш, жиноятчига жиноятчи сифатида эмас, балки инсон деб ^араш лозимлиги ифодалаб берилади.

Жамиятдаги турли холатлар туфайли кимдир жиноят оламига кириб ^олади ёки жиноятчи де-ган тамгани олиб юришга мажбур булади. Лекин ю^орида айтилганидек, хеч ким жиноятчи булиб тугилмайди. Бу айни ха^и^ат. Шундай экан, жа-миятда жиноятчиликнинг олдини олиш, уни энг ю^ори даражада камайтириш хар доим мухим ахамият касб этади.

Нодар Думбадзенинг "Кукарача" ^иссаси бош ^ахрамони Георгий Тушурашвили (унинг ла^а-би Кукарача булади) хам айни шу масалада ани^ ма^садга йуналтирилган ишлар олиб боради [6]. Асарда у участка инспектори сифатида гавдалан-

тирилади. Кукарача узига тегишли худудни назо-рат ^илар экан, хар доим бир нарса учун ва^т то-парди. У яшайдиган худуддаги барча болаларнинг хатти-харакатларини кузатарди. Энг асосийси, шу болалар огир о^ибатга олиб келувчи жиноят содир этганларида, уларни ху^у^ий ^оидалар асо-сида жазолаш эмас, тарбиялаш йулидан борарди. Мисол тари^асида, шу худудда яшовчи бир неч-та болалар бали^ларни нобуд ^илганда уларнинг хар бирининг уйига бориб ота-онаси олдида бу ^илган ишлари нафа^ат узлари яшайдиган одам-лар учун зарарлиги, шу билан бирга давлат учун зарар келтириши ва бу ^онунларга асосан ^андай жазолар берилиши хасида тушунтиришлар олиб боради. Бу йул билан Кукарача жиноятчиликнинг олдини олишга, уни имкон ^адар камайтиришга, усиб келаётган ёшларнинг билиб-билмай ^илади-ган ишлари ^андай о^ибатларга сабаб булишини тушунтиришга харакат ^илади. Бу асар ор^али фидойилик, уз касбини сева олиш, хар ^андай ша-роитда ишласа хам, жамият учун фойдали шахс була олиш, садо^ат ва соф инсоний тушунчаларни англаб етиш мумкин.

Хулоса ^илиб айтганда, бундай асарларни у^иш, урганиш юридик кадрлар учун жиноят-чини жазолаш лозим деган ^араш билан эмас, уни ^андай ^илиб ^айта тарбиялаш масаласи долзарб эканлигини хис ^илишга ёрдам бера-ди. Судья уз вазифаси фа^ат ху^у^ий нормалар асосида хукм чи^аришдан иборат эмаслигини теран англаши лозим. Албатта, бунда жиноят содир этилишига сабаб булган омилларни атро-флича урганиши, хусусан, жиноятчининг оила-вий ахволи, махалла ахлининг у ха^идаги фикр-лари, содир этган жиноятидан ^ай даражада пу-шаймонлиги ва жамиятдан ажралиб ^олаётган инсонни яна жамиятга ^айтара оладиган одило-на хукм чи^ариш йулларини топа олиши керак. Шунинг учун хам юрист хар доим бир ^анча са-волларга жавоб топиш ну^таи назаридан маса-лага ёндашса, ма^садга мувофи^. Бунда жиноят содир этилмаслиги хам мумкин эдими? Кандай ^илиб жиноятчи деган номга дучор булган инсонни яна жамиятга ^айтариш мумкин? ^айси йулдан борилса, ^онун жазолаш эмас, балки тарбиялаш механизми булиб хизмат ^илади? Бу каби саволларга жавоб топа оладиган юристги-на хар томонлама билимли ва ю^ори малакали мутахассис була олади.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Чориев О. Место и роль художественной литературы на правовую тематику при подготовке юристов // Review of law sciences. - 2018. - № 1.

2. Fattakhova A.R. The modern literary process in Russian literature //European research: innovation in science, education and technology. - 2019. - С. 43-45.

3. Расулмухамедова Д. Проблемы воссоздания образа Амира Темура в Узбекской драматургии периода независимости. - 2000.

4. Ramazonov N. et al. Interpretation and arti^ic function of the concept of faqr in Alisher Navoi's lyrics // Interpretation. - 2020. - Т. 29. - № 5. - С. 1633-1641.

5. Ramazanov N. Поэтическая интерпретация концепта факр в лирике Алишера Навои // Theoretical & Applied Science. - 2019. - № 7. - С. 344-347.

6. Матенов Р.Б. Стиль художественной литературы в аспекте лингвистической и литературоведческой стилистики //Молодой ученый. - 2014. - № 19. - С. 663-665.

7. Бозорова Н.П. Способ изучения предмета офисных документов во время пандемии // Review of law sciences. - 2020. - № 2.

8. Pulotjonovna N.B. Late& Studies of Latoif in Stories //International Journal of Progressive Sciences and Technologies. - 2020. - Т. 19. - № 1. - С. 158-161.

9. Зиямухамедова Ш. Fафур Fуломнинг "Менинг угригина болам" х,икояси лексикаси буйича му-лохдзаларим ва х,икоя асосида тузилган кичкина конкорданс-лугат // Общество и инновации. - 2020. - Т. 1. - № 1/s. - С. 211-215.

10. Pulatova U.R. The formation and development of academic written by law &udents // Наука, образование и культура. - 2020. - № 2. - С. 43-44.

11. Yakubovna G.G. Relationships of legal terms //European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol. - 2019. - Т. 7. - № 11.

12. Гулямова Г. Изучение гипонимии и синонимии юридических терминов в условиях дистанционного обучения // Review of law sciences. - 2020. - № 2.

13. Ниязова Н. Работа над художественным текстом при обучении русскому языку в национальной аудитории юридических факультетов // Review of law sciences. - 2020. - № 3.

14. Khaydarova U., Mu^afaeva N., & Abdurakhmonov, B. Issues on increasing motivation in language learning process. International Journal of Advanced Science and Technology Vol. 29, No. 5, (2020), pp. 1479-1482.

15. Khaydarova U. The Use Of Interactive Technologies And Methods In Online Practical Lessons In Uzbeki^an During Covid-19 Pandemic // European Journal of Molecular & Clinical Medicine, 7(03), 2020.

16. Каримов И.А. Юксак маънавият - енгилмас куч. - Т.: Маънавият, 2013. - Б. 19.

17. Достоевский Ф. Жиноят ва жазо: роман. - Т.: Янги аср авлоди, 2017. - 856 б.

18. Малик Т. Алвидо, болалик: ^исса. - Т.: Адолат, 2003. - 175 б.

19. Малик Т. Шайтанат: роман. Том 1-5. - Т.: Шар^, 2006. - 201 б.

20. Думбадзе Н. Абадият ^онуни: х,икоя, ^исса ва романлар. - Т.: Шар^, 2014. - 464 б.

21. Bazarova N. et al. The basis of the word "heart" to become a poetic image // Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Sy^ems. - 2019. - Т. 11. - № 7. - С. 982-991.

22. Niyazova N. J. The role of regional texts in language learning // Проблемы современной науки и образования. - 2020. - №. 1. - С. 41-46.

23. Choriev O. A. Role and significance of law oriented works in pre-service training of legal speciales // Review of law sciences. - 2018. - Т. 2. - № 1. - С. 32.

24. Пулатова У. Формирование и развитие письменной речи студентов-юристов на современном этапе // Review of law sciences. - 2020. - № 2.

25. Ниязова Н. Модульный подход к изучению русского языка в условиях дистанционного обучения // Review of law sciences. - 2020. - № 2.

26. Urinboevna K. D. et al. Creation and use of teaching electronic multimedia books when teaching languages to learners and &udents in the republic of Uzbeki^an // Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Sy^ems. - 2019. - Т. 11. - № 10. - Special Issue. - С. 1039-1045.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.