Научная статья на тему 'КРИМИНОЛОГИЧЕСКАЯ ХАРАКТЕРИСТИКА ПРЕСТУПЛЕНИЙ, СВЯЗАННЫХ С ТЕРРОРИЗМОМ, И ИХ ПРИЧИНЫ'

КРИМИНОЛОГИЧЕСКАЯ ХАРАКТЕРИСТИКА ПРЕСТУПЛЕНИЙ, СВЯЗАННЫХ С ТЕРРОРИЗМОМ, И ИХ ПРИЧИНЫ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
118
40
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
терроризм / преступность / объект / агрессивность / религия / профилактика / личность / идеология / образовательное учреждение. / terrorism / crime / object / aggression / religion / prevention / personality / ideology / educational institution

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Жамшид Иброхимов

Терроризм – это самая опасная и сложная проблема современности. Для того чтобы решить данную социальную проблему, необходимо прежде всего точно знать, что такое терроризм, его сюжет, сущность, почему и кем он используется в качестве инструмента борьбы с терроризмом. Стоит отметить, что сейчас тот факт, что личность террориста не была описана полностью, является одной из главных проблем в науке. В таком случае также очень важно обратить внимание на различные данные о целях наемников в случае терроризма. В данной статье представлено криминологическое описание преступления терроризма и его причины.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CRIMINOLOGICAL DESCRIPTION OF CRIMES RELATED TO TERRORISM AND THEIR CAUSES

Terrorism is the most dangerous and difficult vocation of our time. In order to solve this social problem, it is necessary first of all to know exactly what terrorism is, its plot, essence, why and by whom it is used as a tool in the fight against terrorism. It is worth noting that now the fact that the identity of the terrorist was not described as a Fox, is one of the main problems in science. In this case, it is also very important to pay attention to the various data on the delivery of mercenaries maksad in the case of terrorism. Therefore, this article is devoted to the criminological description of the crime of terrorism and its causes.

Текст научной работы на тему «КРИМИНОЛОГИЧЕСКАЯ ХАРАКТЕРИСТИКА ПРЕСТУПЛЕНИЙ, СВЯЗАННЫХ С ТЕРРОРИЗМОМ, И ИХ ПРИЧИНЫ»

Review of law sciences

Jamshid Ibrohimov,

independent applicant Academy of the Ministry of Internal Affairs of Uzbekistan

CRIMINOLOGICAL DESCRIPTION OF CRIMES RELATED TO TERRORISM AND

THEIR CAUSES

Annotation: Terrorism is the most dangerous and difficult vocation of our time. In order to solve this social problem, it is necessary first of all to know exactly what terrorism is, its plot, essence, why and by whom it is used as a tool in the fight against terrorism. It is worth noting that now the fact that the identity of the terrorist was not described as a Fox, is one of the main problems in science. In this case, it is also very important to pay attention to the various data on the delivery of mercenaries maksad in the case of terrorism. Therefore, this article is devoted to the criminological description of the crime of terrorism and its causes.

Keywords: terrorism, crime, object, aggression, religion, prevention, personality, ideology, educational institution

Жамшид Иброхимов,

самостоятельный соискатель Академии МВД Республики Узбекистан

КРИМИНОЛОГИЧЕСКАЯ ХАРАКТЕРИСТИКА ПРЕСТУПЛЕНИЙ, СВЯЗАННЫХ

С ТЕРРОРИЗМОМ, И ИХ ПРИЧИНЫ

Аннотация: Терроризм - это самая опасная и сложная проблема современности. Для того чтобы решить данную социальную проблему, необходимо прежде всего точно знать, что такое терроризм, его сюжет, сущность, почему и кем он используется в качестве инструмента борьбы с терроризмом. Стоит отметить, что сейчас тот факт, что личность террориста не была описана полностью, является одной из главных проблем в науке. В таком случае также очень важно обратить внимание на различные данные о целях наемников в случае терроризма. В данной статье представлено криминологическое описание преступления терроризма и его причины.

Ключевые слова: терроризм, преступность, объект, агрессивность, религия, профилактика, личность, идеология, образовательное учреждение.

Жамшид Иброх,имов,

Узбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академияси мустацил изланувчиси Jama_tilla@mail.ru 1

ТЕРРОРИЗМ БИЛАН БОГЛЩ ЖИНОЯТЛАРНИНГ КРИМИНОЛОГИК ТАВСИФИ ВА УЛАРНИНГ САБАБЛАРИ

Аннотация: терроризм хозирги даврнинг энг хавфли ва мураккаб воцелигидир. Ушбу ижтимоий муаммони уал этиш учун биринчи галда терроризмнинг нималигини, унинг максадини, моуиятини, нима учун ва кимлар томонидан цандай восита сифатида цулланишини аниц билиш мацсадга мувофицдир. Таъкидлаш жоизки, цозирги кунда террорчининг шахсига тулиц таъриф берилмаганлиги фандаги мущм муаммолардан бири булиб цолмокда. Шундай булса-да, терроризмнинг содир этилишидаги гаразли мацсад тугрисидаги турли маълумотларни эътиборга олиш щм катта а^амият касб этади. Шунинг учун ушбу мацолада тероризм жиноятининг криминологик тавсифи ва унинг сабаблари ёритилган.

Калит сузлар: Терроризм, жиноят, объектив, агрессив, диний, профилактика, шахс, мафкура, таълим муассасаси.

Жиноят-хукукий сиёсат давлат ички сиёсатининг алохида кисми булиб, у демократик ижтимоий тузумни жиноий тажовузлардан мухофаза килиш, жиноятчиликнинг олдини олиш, жиноятчиликнинг ижтимоий жараёнларга салбий таъсирини камайтириш максадида ушбу ижтимоий салбий ходисага жиноят-хукукий таъсир курсатиш гояларини ишлаб чикиш ва асосий коидаларини шакллантириш, уларнинг шакл ва услубларини яратишда ифодаланади [1].

Терроризм билан боглик жиноятлар барча замонларда хам огир жазога лойик жиноятлар каторига кирган. Ушбу жиноятнинг содир этилиши сабабларини урганиш эса, унга карши кураш чораларини ишлаб чикишда мухим ахамиятга эга. Зеро, Е.И.Каиржанов таъкидлаб утганидек, "сабабият криминологиянинг энг мураккаб ва серкирра муаммоларидан бири" [2] хисобланади. Муаллифнинг кайд этишича, "гайриижтимоий ходисалар, шу жумладан жиноятчилик факат ижтимоий муносабатлар доирасида уз сабабларига эга булади, шу сабабли асосан ижтимоий хусусият касб этади. Умуман олганда, бу хаётнинг иктисодий шароитларини, инсон психологиясини, унинг эхтиёжлари, манфаатлари, хулк-атвор мотивлари ва максадларини, кичик ва катта ижтимоий гурухдаги одамларнинг узаро муносабатларини (оила, ишлаб чикариш муносабатлари, якин мухитини), карашлари, эътикодлари, кадриятлари ва мулжалларини камраб олади" [3].

Айни дамда З.Зарипов ва М.Кержнерлар хам уз тадкикотларида жиноятчиликнинг олдини олишда ташкилий-бошкарув, ижтимоий-психологик, хукукий сабаб ва шарт-шароитларини аниклаш мухим ахамият касб этишини таъкидлаб утадилар [4]. Шундай фикрни уз навбатида С.Арыстамбаева хам кайд этиб утади [5].

Умуман жиноятчилик ва хусусан терроризм билан боглик жиноятларнинг сабаб ва шарт-шароитларини шартли равишда иккига булиб урганиш максадга мувофик: 1) жиноят содир этилган вактда ушбу жиноят содир этилишига туртки булган объектив сабаб ва шарт-шароитлар (конунчиликдаги камчиликлар, муайян ижтимоий муносабатни мухофаза килиш тизимидаги камчиликлар, жамиятда карор топган ижтимоий-сиёсий, иктисодий-хукукий вазият); 2) айнан жиноятчи шахси билан боглик булган субъектив омиллар

(жиноятчи шахсининг рухий-психологик омиллари билан белгиланади, масалан, мумай даромад орттириш ва х.к.).

С.С.Ниёзова хам огир тажовузкор-зуравоник жиноятларини содир этиш шарт-шароитларига, уни амалга оширувчи айбдорнинг шахси ва рухиятига таъсир этиш омилларига кура объектив ва субъектив жихатдан тавсифлаш мумкинлигини таъкидлаб утади [6].

Жиноятчи шахси билан боглик булган субъектив омиллар юзасидан профессор М.Х.Рустамбаев "агрессивлик шахснинг тугма генетик сифати сифатида, низоли вазиятда, унинг хукукка хилоф зурлик воситаларидан фойдаланишга карор килишида хал килувчи ахамият касб этмайди" [7], деб ёзади. Шунга якин фикрни уз тадкикотларида А.Е.Михайлов[8] хам илгари сурган. Юкоридаги фикрга кушилган холда ^.П.Пайзуллаев "шахс темпераменти, характерига хос булган хусусиятлар маълум вазиятларда унинг зуравонлик йулини танлашида ёрдамчи восита сифатида хизмат килиши мумкин, бирок аник бир жиноятни содир этишга етакловчи асосий омил булиб хизмат килади, деб хисоблаб булмайди" [9], деб таъкидлаб утади.

Г.Куаналиеванинг таъкидлашича, жиноятчилик сабабини аниклаш хамда жиноятларни самарали индивидуал профилактика килиш учун, жиноятчи шахсини урганиш зарур, зеро, инсон шахсига хос булган караш, максад ва йуналишлар сингари субъектив омилларни аниклаш мухим ахамиятга эга [10].

Терроризм билан боглик жиноятларни содир этган жиноятчилар шахсига тухталадиган булсак, 100 дан ортик жиноят иши материаллари тахлили ЖК 1552-моддасида назарда тутилган жиноятлар 24-59 ёш орасидаги фукаролар томонидан содир этилганлигини курсатмокда. Тахлиллар мазкур жиноят аксар холларда 30-40 ёш оралигидаги (65 %) шахслар томонидан содир этилаётганлигини курсатмокда. Урганилган жиноят иши материалларига кура, жиноятчилар урта (55%), урта-махсус (40 %), туликсиз урта-махсус (5 %) маълумотга эга. Шунингдек, жиноят ишлари тахлили аксарият холларда ушбу жиноят вактинча ишсиз фукаролар (96 %) томонидан содир этилганлигини курсатмокда. Жиноятчи шахсига оид яна бир жихати мазкур жиноят купинча оиласиз, ажрашган ёки бевалар томонидан содир этилган (80 %).

ЖК 1553-моддасида назарда тутилган жиноятлар эса, 23-62 ёш орасидаги фукаролар томонидан содир этилганлигини курсатмокда. Тахлиллар мазкур жиноят аксар холларда 40-60 ёш оралигидаги (70 %) шахслар томонидан содир этилаётганлигини курсатмокда. Урганилган жиноят иши материалларига кура, жиноятчилар урта (65 %), урта-махсус (35

%) маълумотга эга, оилали (60 %), якка тартибда мехнат фаолияти билан шугулланади (80 %).

Жиноятчилик сабаб ва шарт-шароитларини яна шартли равишда умумий ва махсусга булиб урганиш хам максадга мувофик. Жиноятчиликнинг умумий сабабларига аксарият жиноятларни содир этилишига имкон берган сабаблар ва унга йул куйган шарт-шароитларни киритишимиз мумкин. Булар жумласига хусусан, иктисодий, хукукий, ташкилий сабабларни келтириш мумкин. Масалан, иктисодий фойда олиш ёки ишсизлик аксарият жиноятларнинг содир этилиш сабабларидан хисобланади.

Жиноятчиликнинг махсус сабабларига эса, айнан муайян тоифа жиноятларга хос булган сабабларни киритишимиз мумкин булиб, жумладан терроризм билан боглик жиноятларнинг махсус сабаблари сирасига уларнинг диний акидапарастлик замирида

содир этилиши, куп холларда диндан никоб сифатида фойдаланишилиши кабиларни киритиш мумкин.

Айни дамда С.М.Бучаев терроризм билан боглик жиноятларнинг асоси экстремистик ва терроризмга оид оммавий чакириклар хамда экстремизм ва терроризмни окловчи материаллар булиб, улар уз навбатида террорчи шахсга айланиш борасида жиддий таъсир утказади, деб ёзади [11].

М.Ю.Павлик бу борада терроризм ва у билан боглик жиноятларнинг таркалиши куп жихатдан ахолининг кашшоклиги, катор минтакалар ижтимоий-иктисодий ривожланишининг паст даражаси, ахолининг саводсизлиги, шу жумладан диний саводсизлик, гарбнинг таъсири, коррупциянинг юкори даражаси, ижтимоий кескинликнинг мунтазам равишда кучайиши, жамият хаёти ва фаолияти барча сохаларининг криминаллашганлиги, "ислом омили" ва хорижий террористик ташкилотларнинг купорувчилик фаолияти, куроллар, ук-дорилар ва портловчи моддалар ноконуний айланмасининг жуда катта кулами, жангари-миллатчилик ва сохта-диний, экстремистик мафкура (вахобийлик), шахсият психикасининг хусусиятлари ва бошка сабабларга кура содир этилади [12], деб ёзади.

Жиноятчи-террорчининг шахсини шакллантириш жараёнига карши курашнинг асосий йуналиши жамоатчилик онгида террористик ва экстремистик карашларни рад этишга булган муносабатни шакллантириш хисобланади.

Террорист шахси шаклланишининг олдини олишнинг самарали тизими, тадкикотчилар таъкидлаганидек, "узаро боглик ва бир-бирини тулдирадиган чора-тадбирлар мажмуи ёрдамида" муваффакиятли йулга куйилиши мумкин [13]. Ушбу жараёнга карши курашиш ижтимоий ташкилотчиликнинг турли даражаларида умумий ва махсус тадбирлар тизимини назарда тутади: умумдавлат, хукукий, иктисодий, тиббий, педагогик, ижтимоий-психологик.

Террочилик харакатларга карши курашиш тизимида ахолининг, айникса ёшларнинг хукукий онгини ошириш мухимлигини хисобга олиб, хукукни мухофаза килиш органлари ходимлари, махаллий давлат хокимияти органлари вакилларини жалб килган холда терроризм билан боглик жиноятларга карши кураш, шу йуналишда курилаётган чораларга нисбатан фукароларда ижобий муносабатни шакллантириш масалаларига багишланган умумтаълим муассасаларида, олий укув юртларида, мехнат жамоаларида мунтазам равишда чикишлар ташкил этиш зарур.

Таъкидлаш жоизки, хукукни мухофаза килиш идоралари томонидан оммавий ахборот воситалари ёрдамида, айникса Интернет жахон ахборот тармоги оркали шахснинг террорчига айланиши жараёнига карши курашишга каратилган профилактика ишларини олиб боришлари узининг ижобий самарасини беради.

Терроризм билан боглик жиноятларнинг олдини олиш субъектларидан бири сифатида диний бирлашмалар, таълим муассасалари хам мухим урин эгаллайдилар. Хусусан, таълим муассасалари терроризм билан боглик жиноятларнинг олдини олишда мухим субъект хисобланади. Ёшларни ижтимоийлаштиришнинг бутун маъсулияти уларнинг зиммасига тушади. Таълим муассасалари мамлакатда амалга оширилаётган, жамиятда юз бераётган мураккаб ижтимоий-сиёсий жараёнларнинг мазмунини усмирларга тушунтиришлари ва уктиришлари керак.

Ёшлар уртасида экстремизм ва терроризм мафкурасига баркарор салбий муносабатни шакллантириш учун зарур билимлар асосларини мактаб укувчилари ва талабаларга етказиш

учун имконият булиб малакали дин мутахассисларининг кушимча педагогик маълумот олишлари мухимдир, бу уларнинг радикал экстремистик ташкилотлар фаолиятига жалб этилишига тускинлик килиб, мухим профилактик ахамият касб этади.

Х,акикаттан хам таълим органлари ва муассасалари ёшлар уртасида ушбу жиноятларнинг олдини олишда етакчи уринни эгаллайди. Таълим олдидаги асосий вазифалардан бири бу, канчалик мураккаб булсада, укув-таълим муассасаларида успиринларнинг соглом жисмоний ва ижтимоий ривожланишини таъминлайдиган шароит яратишдир [14]. Таълим тизими муассасалари томонидан олиб борилаётган, узларининг тарбиявий-профилактика имкониятларидан самарали фойдаланиш ёшлар экстремизмига карши курашда мухим хисса кушади.

Таълим тизимининг муассасалари ёшлар уртасида терроризмнинг эрта олдини олишни умумий укув-таълим вазифаларига мувофик равишда, бу функцияни алохида ажратмаган холда, ёшлар радикаллашувининг олдини олиш буйича аник максадли чора-тадбирларни амалга ошириш оркали бажарадилар. Бунда усмирлар ва ёшлар билан индивидуал тарбиявий-профилактик ишларни олиб бориш алохида ахамиятга эга.

Ёшлар билан индивидуал ишлашнинг асосий йуналишларидан бири - бу укитувчилар ва ижтимоий химоя ходимлари томонидан мактаб соатларидан ташкарида уларнинг хатти-харакатларини доимий назоратни ташкил этишдир. Шунинг учун синф рахбарлари ушбу успиринлар ва ёшларнинг ота-оналари билан якин алока урнатиши, уларни синф укитувчиси мактабдан ташкарида булган хатти-харакатлар тугрисида ва экстремистик таъсир курсатиши мумкин булган одамлар билан алокалар тугрисида хабардор килиш зарурлигига ишонтириш учун барча чораларни куришлари керак.

Терроризм билан боглик жиноятларнинг олдини олишнинг мухим шакли экстремистик таъсирга мойил успиринлар ва ёшларни ижтимоий фойдали фаолиятга жалб килишдир.

Террористик гурухларнинг аъзолари компьютер воситалари ва интернет тармоги оркали мамлакатнинг турли бурчакларида ёки чет элда яшайдиган узларига хамфикр одамлар билан маълумот алмашадилар [15]. Улар омма учун очик булган компютер маълумотлар базасини тулдиришади ва шу билан одамларнинг онгига таъсир курсатадиган ва фикрлашларида экстремизмни ривожлантирадиган гиж-гижловчи галамис чакирикларни таркатишадилар.

Шундай килиб, биз терроризм билан боглик жиноятлар механизмини урганиш (уни тайёрлаш, содир этиш ва яшириш усуллари, шунингдек, жиноий вокеанинг бошка иштирокчиларининг харакатлари), окибатларнинг пайдо булишига олиб келадиган конуниятларни; уни амалга оширишга кулай ёки халакит берадиган холатлар; жиноий фаолиятнинг окибатлари - терроризмга карши курашнинг янада самарали воситалари ва усулларини янада ривожлантиришга имкон берадиган шартдир деб айтса булади [16].

Жиноят иши материаллари тахлил килинганида купчилик шахслар терроризм билан боглик жиноятларни содир этишда диний жихатдан билими ва савияси пастлиги сабаб булганлигини курсатмокда. ЖК 1551-моддаси биринчи кисмида назарда тутилган жиноят эса, хукукий жихатдан саводсизлик, хукукни мухофаза килувчи органларга ишончсизлик, шу жумладан, хабар бериш натижасида узига муаммо орттириб олишдан, хусусан, жиноятда шерик булиб колишдан куркиш каби сабаблар билан содир этилади.

Шунингдек, чегаралардан утиш билан боглик тизимли камчиликлар хам террорчилик фаолиятини амалга ошириш учун укувдан утиш ёки террорчилик фаолиятида иштирок

этишда хорижга чикиб кетишучун шароит яратмокда. Жиноят иши материалларини урганиш жиноятчилар террорчилик фаолиятини амалга ошириш учун укувдан утиш ёки террорчилик фаолиятида иштирок этиш учун Сурия Араб Республикасига (Туркия оркали), шунингдек, Афгонистон Ислом Республикасига утаётганликларини курсатмокда. Масалан, 2017 йил 27 ноябрдаги Наманган вилояти судида курилган жиноят иши буйича судланувчи Т. террорчилик фаолиятини амалга ошириш учун укувдан утиш ёки террорчилик фаолиятида иштирок этиш учун Россия Федерациясидан Туркияга хамда ундан Суриянинг Атма шахрига утади ва у ерда олти ой давомида укувдан утиб, Сурия Хукумати кучларига карши жангларда иштирок этади [17].

Терроризм билан боглик жиноятлар учун жазо тайинлаш амалиётини тахлил килиш ЖК 1551-моддасида назарда тутилган жиноят учун 4-5 йил озодликни чеклаш, ЖК 1552-моддасида назарда тутилган жиноят учун 5-10 йил озодликдан махрум килиш хамда ЖК 1553-моддаси биринчи кисмида назарда тутилган жиноят учун 8-9 йил озодликдан махрум килиш жазоси тайинланишини курсатмокда.

Шу билан бирга, 2019 йил 18 сентябрь куни Наманган вилояти Наманган тумани судида курилган жиноят иши буйича ЖК 1552-моддасида хамда ЖК 223-моддасида назарда тутилган жиноятларни содир этган 9 нафар аёл судланувчиларга ЖК 1552-моддаси буйича тегишлича 4-5 йил озодликдан махрум килиш жазоси тайинланиб, судланувчилар ЖК 72-моддасига мувофик 3 йил синов муддати билан шартли хукм килинган [18].

Хулоса килиб айтганда, жиноятчилик ва хусусан терроризм билан боглик жиноятларнинг сабаб ва шарт-шароитларини шартли равишда иккига, яъни объектив ва субъектив омиллар асосида урганиш ва тахлил этиш мазкур йусиндаги жиноятларни келиб чикиш асослари хамда уни олдини олишда мухим жихат хисобланади.

Шу билан бирга, терроризм билан боглик жиноятларнинг аксарият кисми дин остида амалга оширилиши сабабли, дастлабки таълим муассасаларида динга булган муносабатни шакиллантириб, экстремист ва террорчи шахсига нисбатан салбий фикрларни уйготиш лозим булиб, ушбу йуналишдаги дастурларни урта-махсус ва олий таълим муассасаларида хам давом эттириш лозим.

Шунингдек, диний бирлашмалар томонидан оммавий ахборот воситалари ва Интернет жахон ахборот тизимида террорчи шахсига оид ва унинг хатти-харакатларига нисбатан тегишли илмий маърифий рукнидаги маърузаларни куйиб ва намойиш этилиши мазкур йусиндаги жиноятларни олдини олиш учун самарали восита хисобланиши мумкин.

References:

1. Abdurasulova Q.R. Davlatning jinoyatchilikka qarshi kurash siyosati haqida ayrim mulohazalar. // Jinoyat qonunchiligini takomillashtirish muammolari (Ilmiy amaliy konferentsiya materiallari to'plami). - Toshkent: TDYuU, 2010. - B. 44.

2. Kairjanov Ye.I. Ob'yekt prestupleniya - interesi sotsialnix sub'yektov. Monografiya. -Almati: Ekonomika, 2008. - S. 106-107.

3. Kairjonov Ye.I. Kriminologiya. Obshaya chast.Uchebnik. - Almati, 2005. - B. 29-30.

4. Zaripov Z., Kerjner M. Profilaktika pravonarusheniy. Nauchno-populyarnoye izdaniye. -Tashkent: Uzbekistan, 1993. - S. 61.

5. Aristambayeva S. Profilaktika prestupleniy kak sentralnaya problema sovremennoy kriminologii // Vestnik TGYuI. - Tashkent, 2009. - №2. - S. 107-108.

6. Niyozova S.S. Shaxsning zo'rlik jinoyati qurboniga aylanishining ijtimoiy-ruhiy tavsifi // TDYuI Axborotnomasi. - Toshkent, 2010. - № 3. - B. 87.

7. Rustambayev M.X. Otvetstvennost za prestupleniya protiv zdorovya po zakonadatelstvu Respubliki Uzbekistan. - Nukus: Karakalpakistan, 1992. - S.273.

8. Mixaylov A.E. Rol lichnostnix faktorov v mexanizme nasilstvennix pre-stupleniy: Avtoref. diss.... kand. yurnd. nauk. - Kiyev, 1989. - S. 14-15.

9. Payzullayev Q.P. Zo'rlik ishlatib sodir etiladigan jinoyatlarga qarshi kurash // TDYuI Axborotnomasi. - Toshkent, 2009. - № 6. - B. 50.

10. Kuanaliyeva G. Kriminologicheskaya xarakteristika lits, sovershayushix posyagatelstva na zdorove cheloveka // Vestnik TGYuI. - Tashkent, 2009. - №3. - S. 99-100.

11. Buchayev S.M. Kriminologicheskiye problemi protivodeystviya protsessu stanovleniya lichnosti prestupnika-terrorista: Diss... kand. yurid. nauk. - Grozniy, 2019. - S. 56.

12. Pavlik M.Yu. Kriminologicheskiye aspekti protivodeystviya terrorizmu v Rossii // Leningradskiy yuridicheskiy jurnal. - 2015. - №4.

13. Raskin I.L. Organizatsionno-pravovie problemi viyavleniya, preduprejdeniya i presecheniya prestupleniy terroristicheskogo xaraktera // Biznes v zakone. - 2007. - № 4. -S. 246-252; Zaripov Z.S., Sisoyev A.M. Ugolovno-pravovie aspekti protivodeystviya ekstremizmu (kriticheskiye zametki otnositelno prestupleniy ekstremistskoy napravlennosti) // Probeli v rossiyskom zakonodatelstve. - 2008. - № 2. - S. 263-267; Rabchuk V.N. Osobennosti pravovogo regulirovaniya protivodeystviya terrorizmu v Rossiyskoy Federatsii // Biznes v zakone. - 2008. - № 1. - S. 1-3; Agabalayev M.I. Natsionalnie interesi i ugrozi obshestvennoy bezopasnosti Rossiyskoy Federatsii // Ugolovnoye pravo. - 2009. - № 1. -S.54-64; Axmadulin A.S. Protivodeystviye religioznomu politicheskomu ekstremizmu // Zakonnost. - 2011. - № 11. - S.40-43.

14. Glowka D et al. Schulen und UnterrichtimVergleich: Russland/Deutschland. - Munster

- New York: Waxmann, 1995. - S. 139.

15. Lapunova Yu.A., Golyandin N.P. Rasprostraneniye ideologii ekstremizma i terrorizma vkiberprostranstve: problemi i puti ix resheniya // Trudi Akademii upravleniya MVD Rossii.

- 2017. - № 3 (43).

16. Verenich I.V., Kustov A.M., Proshin V.M. Kriminalisticheskaya teoriya mexanizma prestupleniya. M., 2014.; Verenich I.V., Kustov A.M., Proshin V.M. Kriminalisticheskaya nauka i teoriya mexanizma prestupleniya. M., 2016.

17. 2017 yil 27 noyabrdagi Namangan viloyati sudida ko'rilgan 2-45-17-sonli jinoyat ishi.

18. 2019 yil 18 sentyabrdagi Namangan viloyati Namangan tumani sudida ko'rilgan 1-1602-1901/73-sonli jinoyat ishi.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.