Научная статья на тему 'СЛУЧАИ, ТРЕБУЮЩИЕ ДОКАЗАТЕЛЬСТВ, В УГОЛОВНЫХ СУДАХ ПО ДЕЛАМ НЕСОВЕРШЕННОЛЕТНИХ. СРАВНИТЕЛЬНО-ПРАВОВОЙ АНАЛИЗ НАЦИОНАЛЬНОГО И ЗАРУБЕЖНОГО ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА'

СЛУЧАИ, ТРЕБУЮЩИЕ ДОКАЗАТЕЛЬСТВ, В УГОЛОВНЫХ СУДАХ ПО ДЕЛАМ НЕСОВЕРШЕННОЛЕТНИХ. СРАВНИТЕЛЬНО-ПРАВОВОЙ АНАЛИЗ НАЦИОНАЛЬНОГО И ЗАРУБЕЖНОГО ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
57
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
несовершеннолетние / обстоятельства / подлежащие доказыванию / законодательство. / juveniles / circumstances subject to proof / legislation.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Рамазонова Наргиза Абдирашидовна

в статье проводится научно-теоретическое исследование обстоятельств, подлежащих доказыванию по делам, связанным с преступлениями, совершенными несовершеннолетними, а также проведен сравнительно-правовой анализ норм национального законодательства и законодательства некоторых зарубежных стран. В результате проведенного исследования разработаны научно-обоснованные предложения и рекомендации по совершенствованию уголовно-процессуального законодательства Республики Узбекистан.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CIRCUMSTANCES THAT SHOULD BE PROVEN IN JUVENILE CASES ON CRIMINAL COURTS. COMPARATIVE AND LEGAL ANALYSIS OF NATIONAL AND FOREIGN LAW

a scientific-theoretical study of the circumstances requiring to be verified on cases relating to crimes commited by juveniles was conducted, as well as a comparative legal analysis of the norms of national legislation and legislation of some foreign countries. As a result of research scientifically justified proposals and recommendations on advancing the criminalprocedure legislation of the republic of Uzbekistan were worked out.

Текст научной работы на тему «СЛУЧАИ, ТРЕБУЮЩИЕ ДОКАЗАТЕЛЬСТВ, В УГОЛОВНЫХ СУДАХ ПО ДЕЛАМ НЕСОВЕРШЕННОЛЕТНИХ. СРАВНИТЕЛЬНО-ПРАВОВОЙ АНАЛИЗ НАЦИОНАЛЬНОГО И ЗАРУБЕЖНОГО ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА»

CIRCUMSTANCES THAT SHOULD BE PROVEN IN JUVENILE CASES ON CRIMINAL COURTS. COMPARATIVE AND LEGAL ANALYSIS OF

NATIONAL AND FOREIGN LAW

N.RAMAZANOVAa

Tashkent state University of law, Tashkent, 100047, Uzbekistan

СЛУЧАИ, ТРЕБУЮЩИЕ ДОКАЗАТЕЛЬСТВ, В УГОЛОВНЫХ СУДАХ ПО ДЕЛАМ НЕСОВЕРШЕННОЛЕТНИХ. СРАВНИТЕЛЬНО-ПРАВОВОЙ АНАЛИЗ НАЦИОНАЛЬНОГО И ЗАРУБЕЖНОГО

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

Н.РАМАЗОНОВАа

Ташкентский государственный юридический университет, Ташкент, 100047, Узбекистан

ВОЯГА ЕТМАГАНЛАР ИШЛАРИ БУЙИЧАЖИНОЯТ СУДЛАРИДА

ИСБОТЛАНИШИ ЛОЗИМ БУЛГАН ХОЛАТЛАР. МИЛЛИЙ ВА ХОРИЖИЙ КОНУНЧИЛИКНИНГ КИЁСИЙ-ХУКУКИЙ ТАХЛИЛИ

Н.РАМАЗОНОВА"

Тошкент давлат юридик университети, Тошкент, 100047, Узбекистон

Аннотация :мазкур мацолада вояга етмаганлар томонидан содир этилган жиноят ишлари буйича исботланиши лозим булган уолатлар илмий-назарий жщатдан урганилиб, бир цатор хорижий мамлакатлар цонунчилиги уамда миллий цонунчилик нормалари циёсий-ууцуций таулил этилган. Узбекистон Республикаси жиноят-процессуал цонунчилигини такомиллаштиришга царатилган илмий асослантирилган таклиф ва тавсиялар уз аксини топган.

Калит сузлар: вояга етмаганлар, исботланиши лозим булган уолатлар, цонунчилик.

Аннотация:в статье проводится научно-теоретическое исследование обстоятельств, подлежащих доказыванию по делам, связанным с преступлениями, совершенными несовершеннолетними, а также проведен сравнительно-правовой анализ норм национального законодательства и законодательства некоторых зарубежных стран. В результате проведенного исследования разработаны научно-обоснованные предложения и рекомендации по совершенствованию уголовно-процессуального законодательства Республики Узбекистан.

Ключевые слова:несовершеннолетние, обстоятельства,подлежащие доказыванию, законодательство.

Annotations scientific-theoretical study of the circumstances requiring to be verified on cases relating to crimes commited by juveniles was conducted, as well as a comparative legal analysis of the norms of national legislation and legislation of some foreign countries. As a result of research scientifically justified proposals and recommendations on advancing the criminalprocedure legislation of the republic of Uzbekistan were worked out.

Keywordsjuveniles, circumstances subject to proof, legislation.

Мавзунинг долзарблиги.

Вояга етмаганларнинг рухий-психологик ва физиологик ривожланиши узига хосликларини инобатга олган холда мамлакатимиз Конституциясининг 64-моддасида ота-оналар уз фарзандларини вояга етгунларига кадар бо^иш ва тарбиялашга мажбур эканлиги мустахкамлаб ^уйилган. Мазкур ^оида вояга етмаганларнинг катталарга берилаётган хамма ху^у^лардан фойдалана олмаслиги, а^лий ривожланиши хали тугалланмаганлиги ва бу ор^али уз ха^-ху^у^ларини тули^ химоя ^ила олмаслигидан келиб чи^иб, давлат томонидан алохида гамхурлик хамда имтиёзлар берилишига мухтожлиги билан белгиланади.

Вояга етмаганларнинг ху^у^ларини ^ушимча кафолатлаш, албатта, жиноят содир этган вояга етмаган шахсларга нисбатан хам амалда булади. Жумладан, жиноят содир этган вояга етмаган шахсларга нисбатан суд ишини юритишда Узбекистон Республикаси Жиноят-процессуал кодексида белгиланган иш буйича исботланиши лозим булган холатлар хар томонлама ва тули^ текшириб чи^илиши лозим.

Иш буйича исботланиши лозим булган холатларга ЖПКнинг умумий исбот ^илиниши шарт булган холатлар билан бирга вояга етмаганлар учун ^ушимча ^оидалар белгиланган. Улар ЖПКнинг 548-моддасида назарда тутилган булиб, айбланувчининг ёши, вояга етмаганнинг шахсига хос хусусиятлар ва унинг саломатлик уолати, вояга етмаганнинг турмуш ва тарбияланиш шароитлари, катта ёшли далолатчилар ва бошца иштирокчиларнинг бор ёки йуцлигини аницлаш масаласини ^амраб олади.

Мавзу юзасидан илмий-назарий ёндашув та^лили.

Бу борадаги назарий ^арашларни тахлил этадиган булсак, F.А.Абдумажидов [1] ва А.БДулахметов [2]лар исботланиши лозим булган холатлар таркибига Узбекистон Республикаси Жиноят-процессуал кодексининг 548-моддасида белгиланган холатларни киритадилар: вояга етмаган айбланувчининг ёши (тугилган куни, ойи, йили); турмуш ва тарбияланиш шароити; вояга етмаган шахс томонидан жиноят содир этишга олиб келган сабаблар ва шарт-шароит; катта ёшли далолатчилар ва бош^а хамтово^ларининг бор-йу^лиги.

F.А.Абдумажидов вояга етмаган шахснинг саломатлиги холатига доир маълумотларга тухталиб утмайди ва уз фикрини давом эттириб, вояга етмаганнинг а^лан заифлиги маълум булса, у уз харакатлари о^ибатини тули^ англай олган-олмаганлиги ани^ланиши керак эканлигини, мазкур жихатларни аницлаш ма^садида вояга етмаганнинг ота-онаси, у^итувчилари ва тарбиячилари суро^ ^илиниши шартлигини айтиб утади [3].

А.Б.^улахметов эса вояга етмаганнинг ижтимоий шароитларини текширишда ^уйидагиларни аницлаш зарур: 1) вояга етмаганнинг ота-онаси; 2) агар бола ^аровсиз ёки тарбиясиз долган булса, бунинг сабабларини аницлаш лозим; 3) оила тули^ булмаса, у холда вояга етмаган шахснинг маънавий ривожланишига бу холат ^андай таъсир этганлигини аницлаш ма^садга мувофи^ булади; 4) агарда вояга етмаган шахс болалар уйида, мактаб-интернатда тарбия курган булса, у ^андай сабабларга кура бу муассасага келиб ^олганлиги хамда у ер унинг хаёти ва тарбиясига ^андай таъсир курсатганлиги ани^ланади [4].

Б.Нуриддинов исботланиши лозим булган холатларга вояга етмаганларнинг ёши, вояга етмаганнинг ижтимоий рухий холатидан келиб чи^адиган шахсига хос хусусиятлар, вояга етмаганнинг саломатлиги ха^идаги маълумотлар, вояга етмаганнинг турмуш ва яшаш шароитлари, катта ёшли далолатчиларнинг мавжудлиги холатлари билан бир ^аторда вояга етмаганнинг ота-онаси ёки уларнинг ^онуний вакиллари тугрисидаги барча маълумотлар, вояга етмаганнинг моддий ахволи ва унинг маълумоти, вояга етмаганнинг ало^алари, буш ва^тини утказиш мухити, унинг ^изи^иш доиралари, махаллада ва уйда узини тутиши, ^андай уюшмаларга аъзолиги, жиноий ^илмиш содир ^илишдан аввал ^андай ху^у^бузарликлар содир этгани, унга нисбатан ^андай чоралар ^улланилгани ва бу чоралар ^андай натижаларга олиб келгани тугрисидаги маълумотлар, агар вояга етмаган шахс хеч ^аерда у^имаса ёки ишламаса, бунинг сабаблари, вояга етмаганларда жамиятга ^арши булган дунё^араш ва куникмалар ^андай шароитларга асосан пайдо

булгани, жиноятнинг сабаблари ва унинг содир этилишига имкон берган шарт-шароитлар, вояга етмаганнинг жисмоний, а^лий ва рух,ий ривожланиш хусусиятлари хдаидаги маълумотлар, вояга етмаганнинг хул^-атвори тугрисидаги маълумотлар, хусусан, унинг илгариги ^у^у^бузарликлари ва шу муносабат билан унга нисбатан ^улланилган чоралар хдаидаги маълумотлар, жиноят туфайли етказилган зиён, усмирга нотугри тарбия бериш ор^али етказилган маънавий зиённинг даражаси каби х,олатларни киритиш ма^садга мувофщ деб х,исоблайди [5].

Хорижий олимлар фикрларини урганар эканмиз, А.Г.Филлипов [6], Т.В.Аверьянова, Р.С.Белкин, Ю.Г.Корухов, Е.Р.Российская [7]лар исботланиши лозим булган х,олатларнинг ^уйидаги руйхатини беради: 1) вояга етмаганнинг ёши (тугилган куни, ойи, йили); 2) вояга етмаганнинг яшаш ва тарбияланиш шароитларининг тавсифи; 3) психологик ривожланиш даражаси ва шахсига доир бош^а жихдтлар; 4) вояга етмаганнинг жиноят содир этишига катта ёшдагиларнинг таъсири; 5) агар вояга етмаганда психик касаллик билан богли^ булмаган психологик ривожланишда ^оло^лик аломатлари ани^ланса, вояга етмаган жиноятчининг уз хдракатлари ижтимоий хавфлилигини англаши ва ^илмишининг фактик характерини тушуниши урганилади.

А.Ф.Волынский, В.П.Лавровлар х,ам шу жихдтлар урганилиши лозимлигини айтиб утиб, урганилаётган жиноят ишлари туркумида вояга етмаганнинг турмуш ва тарбия шароитларига алох,ида эътибор ^аратиш кераклигини эътироф этади. Ушбу жараёнда оиланинг моддий шароитлари, вояга етмаган шахсда алох,ида мулк, маблагнинг мавжудлиги, ота-онасининг характеристикаси (таълими, касби, иш жойи, ахло^ий жихдтлари, узаро ва болаларга муносабати, тарбия жараёнида мажбуриятларини бажариш даражаси, болаларнинг ота-оналарига булган муносабати) ^ушимча эътибор талаб этади [8].

Г.М.Миньковский исботланиши лозим булган х,олатларнинг кенгайган руйхатини беради. Улар ^уйидагилардан иборат: а) жиноят содир этиш ва^тидаги ани^ ёш (тугилган куни, ойи, йили); б) ота-онасининг тавсифи; в) вояга етмаганнинг атроф-мух,ит билан узаро муносабати ва танишлари доираси; г) вояга етмаган шахснинг у^ишга булган муносабати; д) илгари ^у^у^бузарликлар содир этилганлиги факти; е) усмирнинг соглиги, одатлари; ж) вояга етмаганнинг ва^т утказиши; з) жиноятни содир этилишига туртки булган сабаб ва асослар [9].

А.Г.Филлипов, А.Ф.Волынский, В.П.Лавров, Г.М.Миньковскийлар томонидан илгари сурилган вояга етмаганлар томонидан содир этилган жиноятларни тергов ^илиш чогида исботланиши лозим булган уолатлар ^аторида жиноятни содир этилишига туртки булган сабаблар ва шароитлар тах,лил этилади. Шу билан бирга, жиноятнинг сабабларини ани^лаш масаласи Жиноят-процессуал кодексидаги 548-моддада назарда тутилмаган булсада, Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг тушунтиришларида кузда тутилган. Олий суд Пленумида судлар вояга етмаганлар томонидан содир ^илинган жиноят ишлари судда курилаётганда жиноятни келтириб чи^арган сабабларни ани^лаб, уларни бартараф ^илиш учун хусусий ажрим чи^аришлари шарт эканлиги белгилаб ^уйилган [10]. Биро^ Узбекистон Республикасида суд тушунтиришлари, яъни прецедентлар тавсиявий характер касб этиб, уларни ^уллаш императив хусусиятга эга эмас. Шундан келиб чи^иб, вояга етмаганлар томонидан содир этилган жиноятларни тергов ^илишда, вояга етган шахсларга нисбатан утказиладиган тергов жараёнидан фар^ли уларов, жиноятнинг содир этилиши сабаблари ва унга туртки булган шарт-шароитларни чу^ур урганиш ва мазкур х,олатни исботланиши лозим деб белгилаш ма^садга мувофи^.

Хорижий мамлакатлар конунчилиги та^лили.

Бу борада хорижий мамлакатларнинг жиноят-процессуал ^онунчилигини тах,лил этар эканмиз, миллий ^онунчилигимиздан фар^ли равишда Арманистонда вояга етмаганлар ишлари буйича исботланиши лозим булган уолатлар сирасига вояга етмаганнинг ёши (тугилган куни, ойи, йили); турмуш ва тарбияланиш шароити; соглиги ва умумий ривожланиш х,олати (ЖПКнинг 440-моддаси) кабилар киритилади [11].

Россия Федерацияси ЖПКнинг 421-моддасига биноан вояга етмаган томонидан содир этилган жиноят буйича юритилаётган тергов жараёни ва суд мух,окамаси даврида вояга етмаганнинг ёши, тугилган куни, ойи ва йили; вояга етмаганнинг турмуш ва тарбияланиш шароитлари, психик ривожланиш даражаси ва шахсининг узига хос хусусиятлари; вояга етмаганга катта ёшдаги шахсларнинг таъсири каби уолатлар исботланиши лозим. А^ли норасолик билан

боглщ булмаган психик ривожланиш даражаси сустлиги анщланган холатларда, шунингдек вояга етмаган уз харакатлари (харакатсизлиги)нинг фактик характерини ёки ижтимоий хавфлилик даражасини тули^ англаган ёхуд бош^ара олганлиги ^ушимча равишда текширилади [12]. Айнан ^оидалар Киргизистон Республикаси ЖПКда хам мустахкамланган булиб, унга кура вояга етмаганнинг ёши (тугилган куни, ойи, йили); интеллектуал, психик ривожланиши даражаси ва бош^а шахсга доир хусусиятлар, шунингдек турмуш ва тарбияланиш шароитлари; катта ёшдаги далолатчилар ва иштирокчиларнинг бор ёки йу^лиги урганилиши талаб этилади (ЖПК 392-моддаси) [13]. Болгария жиноят-процессуал ^онунчилигининг 387-моддасига биноан дастлабки суд тергови жараёнида вояга етмаганнинг шахси тугрисидаги маълумотлар тупланади, жумладан, вояга етмаганнинг тугилган куни, ойи ва йили, таълим, турмуш тарзи ва шароитлари тугрисидаги маълумотлар урганилиши билан бир ^аторда, жиноят вояга етган шахс таъсири натижасида содир этилганми ёки йу^ми текширилиши лозим [14].

Узбекистон Республикаси билан ухшаш ^оидалар Озарбайжон хамда Козогистон давлатларининг Жиноят-процессуал кодексларида мустахкамланган [15]. Крзогистон Республикаси ЖПКнинг 481-моддасига биноан вояга етмаганнинг ёши (тугилган куни, ойи, йили), турмуш ва тарбияланиш шароитлари, интеллектуал, иродавий ва психик ривожланиш даражаси, феъл-атвор ва темперамент хусусиятлари, эхтиёжлари ва ^изи^ишлари, катта ёшдагиларнинг ва бош^а вояга етмаганларнинг таъсири урганилиши лозим [16].

Миллий жиноят-процессуал ^онунчилигимиздан фар^ли уларов, айрим давлатларда текширилиши лозим булган холатлардан бири сифатида вояга етмаганнинг жиноят содир этишига туртки булган сабаблар ва шароитлар урганилади. Жумладан, Туркманистон ЖПКнинг 508-моддасига мувофи^, вояга етмаганнинг ёши (тугилган куни, ойи, йили); турмуш, яшаш ва тарбияланиш шароитлари; жиноят содир этилишига туртки булган сабаб ва шароитлар; интеллектуал, иродавий ва психик ривожланиш даражаси, феъл-автор ва темперамент хусусиятлари, эхтиёжлари ва ^изи^ишлари; тенгдошлари, катта ёшдагилар, далолатчиларнинг таъсири текширилиши зарур [17]. Тожикистон Республикаси жиноят-процессуал ^онунчилигига кура, вояга етмаганнинг ёши (тугилган куни, ойи, йили); турмуш, у^иш ва тарбияланиш шароитлари; жиноят содир этилишига туртки булган сабаб ва шароитлар; далолатчи ёки бош^а иштирокчиларнинг мавжудлиги каби холатлар ^ушимча урганишни талаб этади (ЖПКнинг 90-моддаси) [18]. Молдова ЖПКнинг 475-моддасига биноан, вояга етмаганларнинг ишлари буйича вояга етмаганнинг ёши (тугилган куни, ойи, йили); кундалик турмуш ва тарбияланиш шароити, унинг интеллектуал, иродавий ва психологик ривожланиш даражаси, феъл-атвори ва темпераменти хусусиятлари, унинг ^изи^ишлари ва талаблари; катта ёшдагиларнинг ёки бош^а вояга етмаганларнинг таъсири; жиноят содир этилишига туртки булган сабаб ва шароитлар билан богли^ холатлар исботланиши лозим [19]. Грузия жиноят-процессуал ^онунчилигининг 320-моддаси (вояга етмаганларга нисбатан ^узгатилган ишларни тергов ^илишнинг узига хос хусусиятлари)га кура, вояга етмаганга нисбатан ^узгатилган иш буйича утказилаётган тергов жараёнида вояга етмаганнинг турмуш шароити, тарбияланиши, ривожланиши холати, оиладаги мухит хамда унинг характери ва хул^-атворининг узига хос хусусиятларини бахолашга имкон берувчи бош^а шароитлар урганилиши ма^садга мувофи^ [20].

Тахлил этилган мамлакатларнинг жиноят-процессуал ^онунчилигидан фар^ли равишда, ^атор мамлакатлар (мисол учун, Украина [21], Латвия [22], Белоруссия [23], Германия [24], Хитой Хал^ Республикаси [25]нинг Жиноят-процессуал кодексида вояга етмаганларнинг ишлари буйича ^ушимча исботланиши лозим булган холатлар ажратиб курсатилмайди.

Хулоса урнида таъкидлашимиз лозимки, иш буйича исботланиши лозим булган холатларни синчковлик билан текшириш вояга етмаган шахс томонидан содир этилган жиноятнинг тугри квалификация ^илинишига, жиноят тез, тули^ ва тугри очилишига, шунингдек шахсга ^онуний ва асосли, инсонпарвар жазо тайинланишига, енгиллаштирувчи холатларнинг тугри ^улланилишига олиб келади. Ушбу холат вояга етмаган шахснинг келажагига хам уз таъсирини утказмай ^олмайди. Шундан келиб чи^иб, Узбекистон Республикаси Жиноят-процессуал кодексининг 548-моддаси ^уйидаги тахрирда баён этилиши лозим ма^садга мувофи^ хисобланади:

"548-модда. Вояга етмаганларнинг жиноятлари хавддаги ишлар буйича исботланиши лозим булган холатлар

Дастлабки тергов хдракатлари ва суд мух,окамаси даврида вояга етмаганларнинг жиноятлари ^а^идаги ишлар буйича, ушбу Кодекснинг 82-84-моддаларида курсатилган х,олатлардан таш^ари, ^уйидагилар исботланиши лозим:

1) вояга етмаган айбланувчининг ани^ ёши (тугилган йили, ойи, куни);

2) вояга етмаганнинг шахсига хос хусусиятлар ва унинг саломатлиги х,олати;

3) унинг турмуш ва тарбияланиш шароитлари;

4) катта ёшли далолатчилар ва бош^а иштирокчиларнинг бор ёки йу^лиги;

4)1 вояга етмаган томонидан жиноят содир этилишини келтириб чи^арган сабаблар ва асослар.

А^ли норасолик билан богли^ булмаган психик ривожланиш даражаси сустлиги шунингдек, вояга етмаган уз хдракатлари (х,аракатсизлиги)нинг фактик характерини ёки ижтимоий хавфлилик даражасини тули^ англаган ёхуд бош^ара олганлиги ^ушимча равишда текширилади".

References:

1. Abdumajidov G'.A. Kriminalistika. - T.: Adolat, 2003. - B.213.

2. Qulaxmetov A.B. Voyaga yetmaganlarning jinoyatlarini tergov qilish. - T.: O'zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi, 2003. - B.20.

3. Mualliflar jamoasi. Kriminalistika. Darslik. - T.: Fan va texnologiya, 2005. - B.331.

4. Qulaxmetov A.B. Voyaga yetmaganlarning jinoyatlarini tergov qilish. - T.: O'zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi, 2003. - B.20-21.

5. Nuriddinov B. Voyaga yetmaganlarning jinoyatlari. - T.: TDYUI, 2011. - B.27-28.

6. Fillipov A.G. Kriminalistika. - M.: Vissheye obrazovaniye, 2006. - S.426.

7. Averyanova T.V., Belkin R.S., Koruxov Yu.G., Rossiyskaya Ye.R. Kriminalistika. Uchebnik dlya vuzov. - M.: NORMA, 2000. - S.990.

8. Volinskiy A.F., Lavrov V.P. Kriminalistika. - M.: Yuniti Dana, 2009. - S.837.

9. Kollektiv avtorov. Kriminalistika. - M.: Yuridicheskaya literatura, 1981. - S.185.

10. O'zbekiston Respublikasi Oliy sudi Plenumining 2000 yil 15 sentyabrdagi "Voyaga yetmaganlarning jinoyatlari haqidagi ishlar bo'yicha sud amaliyoti to'g'risida"gi 21-son qarori. - T., 2000. - B.4.

11. Ugolovno-protsessualniy kodeks Respubliki Armeniya, prinyat 01.07.1998.

12. Ugolovno-protsessualniy kodeks Rossiyskoy Federatsii ot 18.12.2001 N 174-FZ (red. ot 01.05.2016).

13. Ugolovno-protsessualniy kodeks Kirgizskoy Respubliki ot 30 iyunya 1999 goda № 63(s izmeneniyami i dopolneniyami po sostoyaniyu na 10.08.2012 g.).

14. Ugolovno-protsessualniy kodeks Bolgarii ot 29.04.2006 g.

15. Ugolovno-protsessualniy kodeks Azerbaydjanskoy Respubliki (utverjden Zakonom Azerbaydjanskoy Respubliki ot 14 iyulya 2000 goda № 907-IQ).

16. Ugolovno-protsessualniy kodeks Respubliki Kazaxstan (s izmeneniyami i dopolneniyami po sostoyaniyu na 17.01.2014 g.).

17. Ugolovno-protsessualniy kodeks Turkmenistana ot 1 iyulya 2009 goda.

18. Ugolovno-protsessualniy kodeks Respubliki Tadjikistan (v redaksii Zakona RT ot 21.07.2010 g. № 618).

19. Ugolovno-protsessualniy kodeks Respubliki Moldova Nr. 122 ot 14.03.2003.

20. Ugolovno-protsessualniy kodeks Gruzii (na sostoyaniye ot 1 yanvarya 2016 goda)

21. Ugolovno-protsessualniy kodeks Ukraini, prinyat 12 fevralya 2003 goda (RTI, 203, 27, 166), vstupil v silu 1 iyulya 2004 goda.

22. Ugolovno-protsessualniy zakon Latvii, prinyatiy Seymom 21 aprelya 2005 goda i obnarodovanniy Prezidentom gosudarstva 11 maya 2005 goda (s izmeneniyami, vnesennimi po sostoyaniyu na 28 sentyabrya 2005 goda).

23. Ugolovno-protsessualniy kodeks Respubliki Belarus ot 16 iyulya 1999 g. № 295-Z.

24. Ugolovno-protsessualniy kodeks FRG

25. Ugolovno-protsessualniy kodeks KNR (Prinyat 1 iyulya 1979 goda na 2-y sessii Vsekitayskogo sobraniya narodnix predstaviteley pyatogo soziva, s popravkami, vnesennimi Postanovleniyem, prinyatim na 4-y sessii Vsekitayskogo sobraniya narodnix predstaviteley vosmogo soziva 17 marta 1996 goda «O vnesenii izmeneniy v «Ugolovno-protsessualniy kodeks KNR Kitayskoy Narodnoy Respubliki»).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.