Научная статья на тему 'СИРОЖИДДИН САЙЙИД ИККИЛИКЛАРИНИНГ ҒОЯВИЙ-ЭСТЕТИК МОҲИЯТИ'

СИРОЖИДДИН САЙЙИД ИККИЛИКЛАРИНИНГ ҒОЯВИЙ-ЭСТЕТИК МОҲИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
иккилик шеърий шакли / жанр / бадиий маҳорат / палиндром / метафора / поэтик усул / дидактик мазмун.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Гулжахан Дошанова

Thes article analyzes examines the issues of dual poetic forms in the work of the modern poet Sirojiddin Sayyid. As well as the txspression of ideological and aesthetic essence in it. It also covers the poets individual style research and artistic skills.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «СИРОЖИДДИН САЙЙИД ИККИЛИКЛАРИНИНГ ҒОЯВИЙ-ЭСТЕТИК МОҲИЯТИ»

"JAHON ADABIYOTI VA QIYOSIY ADABIYOTSHUNOSLIKNING DOLZARB MASALALARI"

XALQAROILMIY-AMALIY ANJUMAN 2024-YIL 7-8-MAY

СИРОЖИДДИН САЙЙИД ИККИЛИКЛАРИНИНГ ГОЯВИЙ-ЭСТЕТИК МО^ИЯТИ Гулжахан ДОШАНОВА

^оракалпок давлат университети, филология фанлари буйича фалсафа доктори https://doi.org/10.5281/zenodo.11098113

Аннотация. Мацолада замонавий шоир С.Саййид ижодида иккилик шеърий шакллари уамда унда гоявий-эстетик мо^ият ифодаси масалалари тадциц цилинади. Шунингдек, шоирнинг индивидуал услуб ишланишлари, бадиий ма^орати ёритилади. Шоир цаламига мансуб иккилик жанрига хос шеърларнинг бадиий хусусиятлари мисоллар билан шар^ланган.

Калит сузлар: иккилик шеърий шакли, жанр, бадиий майорат, палиндром, метафора,поэтик усул, дидактик мазмун.

Abstract. Thes article analyzes examines the issues of dual poetic forms in the work of the modern poet Sirojiddin Sayyid. As well as the txspression of ideological and aesthetic essence in it. It also covers the poets individual style research and artistic skills.

Keywords: dual poetic forms, genre, artistic, stori, mastery, palindrome, metaphor, poetic style, didactic content.

Узбек адабиёти суз санъати тарихида куп асрлик даврни камраб олади. Эпик асарларнинг кулами х,ам, шеърият хазинаси х,ам бу минг йиллик адабиётнинг жуда мух,им таркибий кисми саналади. Х,амма замонларда халкнинг дилидаги фикрларни, калбидаги х,ис-туйгуларни тараннум килиш бадиий адабиётнинг бош вазифаси булиб келгани айни хдкикатдир. Шу боис "Шеър эстетик х,одиса сифатида шоирнинг дардини ифода килади. Дард ифодасида эса илх,ом, кайфият мух,им саналади. Шунингдек, шоирнинг кайфияти гузалликка муносабати, бемаъниликлардан нафрати, олам ва одам, табиат ва жонзотлар дунёси тугрисидаги карашлари шеърларида рамзий тарзда акс этади". [1:152]

Замонавий узбек адабиётининг намояндаларидан бири шоир С.Саййид ижодида х,ам шеърларнинг адабий-эстетик мазмунида ранг-баранглик мавжуд. Ушбу ранг-барангликни юзага келтиришда ижодкорнинг бадиий изланишлари катта ахдмият касб этади. Ранг-баранглик деганда х,ам мазмуни, х,ам шоирнинг рух,ий х,олати, шу билан бирга гох,ида кичик бир шеърнинг ижтимоий мох,ият касб этиши назарда тутилади. Шоир С.Саййиднинг иккиликларида х,ам мазмун, х,ам шоирнинг рух,ий х,олатининг уйгунлиги шеър шаклига хос равишда баён килангани кузга ташланади. Шу боис замонавий узбек шеъриятида мумтоз адабиётдаги фардга мос келадиган давр шоирлари кайфиятини узига хос ихчам усулда ифодалаган ва икки мисрадан таркиб топган шеърий шаклнинг куплаб учраши адабий жараён учун табиий х,ол санала бошлади.

Кейинги йилларда купгина узбек ижодкорлари, жумладан, Мах,муд Тоир ва Сирожиддин Саййид каби халк шоирлари ижодида халкона пафосли иккиликлар майдонга келди. Замонавий узбек шоирлари ижодидаги бу ихчам жанрлар мавжудлигининг асоси, албатта, мумтоз шоирлар ижодини пухта урганганликлари билан богликдир, албатта.

'^ЛНОК ADABIYOTI VA QIYOSIY ADABIYOTSHUNOSLIKNING DOLZARB MASALALARI"

ХАЬОАвО 1ЬМ1У-АМАЬ1У ANJUMAN 2024-УТЬ 7-8-МАУ

Шу нуктаи назардан баъзи ижод намуналарини мумтоз аруз вазнига тушириб ёзадиган Сирожиддин Саййид иккиликлари мумтоз фард жанрига якинлиги билан ажралиб туради.

Масалан:

"Юрт учун куз узра бир киприкчалик хам булмадинг,

Бир ари; устидаги куприкчалик хам булмадинг". [2:49]

Бундаги хикмат юртпарварлик ва юртнинг корига ярашдек улкан бир маънони ифода килади. "Тафаккур" журналида босилган ушбу тоифадаги иккиликларини шоир "Умр фардлари" деб номлаши хам мумтоз адабиётдаги фардларга якинлигидан далолат беради3. Шоирнинг ушбу иккилик шеърида контраст кенг кулланилган булиб, биринчи мисрада "киприк" сузи ва иккинчи мисрада "куприк" сузлари узаро киёсланиб, метафоралар лирикалик кахрамоннинг Эл-юрт, Ватан учун садокат, халк учун мехрибон юртпарвар инсон булиш хакидаги фикрларини ифодалайди. Шоирнинг бадиий махорати у уз иккилик шеърида биргина товуш оркали сузни маъно ранг-баранглигига эришади. Яъни, биринчи мисрада киприк сузидаги "и" унли товуши, иккинчи мисрадаги "у" товуши сузларни икки хил маънода ифодалаш учун бадиий вазифани бажаргани кузга ташланади. "киприкчалик, куприкчалик". Зеро, кичик шаклда ёзилган шеърларда баъзан товушлар тизими хам мухим рол уйнайди. "Аслида шеърий матндаги фикр, образ, туйгу, товушларнинг хар бири узига хос мустакил структура булиб, алохида-алохида равишда мавжуд булади. Аммо шеърдаги гоявий мазмун уларнинг бадиий яхлитлигини таъминлашга хизмат килади".

Шеърда мумтоз адабиёт газалларига хос радифли кофия кулланилган "хам булмадинг". Яъни ушбу эпифораларнинг кулланилиши шоирнинг ифода килган фикр-туйгуларига эмоционал куч беради.

Шоир С.Саййиднинг бадиий изланишлар самарасини "Умр фардлари" туркумида келган ушбу иккиликда бир катор бадиий санъатлар кулланганини ва унинг лирик кахрамон ички туйгуларини ифодалашда бадиий вазифани амалага оширганини кузатиш мумкин. Масалан:

"Айтмангизким, одамийдан хотамийлик истадим-

Одамийдан одамийга одамийлик истадим".

Ушбу шеърда "одамий" сузининг такрори "мукаррар" санъати асосига курилган булиб "одамий" сузи кучма маънода "инсон" маъносида келаётгани, унга "-лик" кушимчаси кушиши билан икки карра сифатлаш кузатилади. Иккиликнинг иккинчи мисрасида "о" товушининг такрори шеърнинг оханг билан эшитилишида катта ахамият касб этади. "Одамийдан одамийга одамийлик".

Шунингдек, шеърда инсоннинг бу дунёда яшашдан максади яхши умр куриб, атрофидагиларга яхшилик килиб, уз изида яхши ном колдиришни "хотамийлик" сузига ургу бериш оркали ифодлайди. Чунки, Шарк халклари адабиётида хотамийликнинг рамзи Хотамтой образи китобхонларга маълум. Шоир ушбу одамийлик хакидаги карашларни уша образ тимсолидан намуна келтиради. Яъни, Хотамтой уз умрида эл-халкка яхшилик ишлаган, ким ёрдам сураса, уларга ёрдам берган. Шунинг учун шоирнинг юкоридаги

"JAHON ADABIYOTI VA QIYOSIY ADABIYOTSHUNOSLIKNING DOLZARB MASALALARI"

XALQAROILMIY-AMALIY ANJUMAN 2024-YIL 7-8-MAY

иккиликларидаги мано ифодаси мумтоз адабиёт билан чамбарчас боглик эканини таъкидлаш лозим.

Шоир С.Саййиднинг:

"Кучукфеъл кимсаларга таърифу тавсиф нечук булгай? "Кучук"ни тескари укисанг хам - кучук булгай".

Ушбу иккилигида маъно ифодалашда "тажохул ул-орифона", яъни "билиб билмасликка олиш" поэтик усулидан фойдаланган. Яъни, шоир пасткаш, феъли ёмон одамларнинг кандай эканини билиб турган холда савол беради. Иккинчи мисрада "палиндром" поэтик усулидан мохирона фойдаланади. Яъни, "кучук" сузи воситасида паст, тубан табиатли одамларга кайси томондан хам каралса, барибир уларнинг феъли узгармайди, деган фикрни илгари суради5. "Палиндром"юнончадан олинган булиб, "оркага юрмок" маъносини англатади6. Шунингдек, шеърда "к" товушининг такрорий кулланилиши одам феълини сифатлашда аллегорик маъно "кучук" сузига ургу бергани хамда дидактик оханг устиворлигига эришгани кузатилади. Яъни биринчи мисрада савол берилган булса, иккинчи мисрада "кучук" - деб, персонажнинг жавоби оркали образлиликни юзага келтиради. Яъни, одам канчалик ёмон булса, у умрининг охиригача уша характерда булади "кучук булгай" суз ибораси оркали тимсоли тасвир билан хулосалайди.

Хулоса килиб айтганда, шоир С.Саййиднинг икки мисрадан иборат шеърларида даврга мос жуда мухим ва айни дамда уз мазмуний салмогига эга бирор ижтимоий-фалсафий ёки ахлокий-маърифий фикр баён килингани кузатилади. Бу ходиса эса, шоирнинг мумтоз адабиёт ва жахон адабиёти дурдоналаридан озикланиб, уз ижодида мазмун ва шаклий изланишларидан дарак беради.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Гайлиева О. Гэрезсизлик дэуири туркий халыклар лирикасында формалык изленислер хэм олардьщ типологиясы. Некис, 2018. -Б.152.

2. Сирожиддин Саййид. Умр фардлари // "Тафаккур" журнали. 2012 йил, 2-сон,49-бет.

3. Baltayeva, Z. S. (2020). Ideological Basis in Erkin Vokhidov's Lyrics: Attitude and Interpretation. Актуальные научные исследования в современном мире, (2-5), 88-90.

4. Berdibayev, Ulug'bek. "Tradition and originality in the context of Turkish literature (On the example of the creations ofabdulla oripov and ibroyim yusupov)." Asian Journal of Multidimensional Research 10.4 (2021): 266-270.

5. Farhodovna T. L. The Role of Furkats' Creation in the Emergence of a New Uzbek Poetry //Восточно-европейский научный журнал. - 2020. - №. 3-4 (55). - С. 4-5.

6. Ugli, Boltaboyev Omonboy Yoldosh. "Hypothesis in the development of professional literary criticismand commonality of literary fact:(Based on the scientific interpretation of Bakhtiyor Nazarov)." Asian Journal of Multidimensional Research 11.11 (2022): 28-31.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.