Научная статья на тему 'ХХ АСР САМАРҚАНД АДАБИЙ ҲАРАКАТЧИЛИГИДА МАНБАЛАРНИНГ МАЗМУНИЙ ВА ЖАНРИЙ ТАСНИФИ'

ХХ АСР САМАРҚАНД АДАБИЙ ҲАРАКАТЧИЛИГИДА МАНБАЛАРНИНГ МАЗМУНИЙ ВА ЖАНРИЙ ТАСНИФИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
81
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
адабий ҳаракатчилик / шўро мафкураси / қўлёзма / анъана / зуллисонайнлик / хаттотлик / таржима / манба / “Шарҳи Омолий”. / literary movement / Soviet ideology / manuscript / tradition / poetry / calligraphy / translation / source / “Commentary Omoly”.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Хуррамова, Зебинисо Сафарбоевна

Мазкур мақолада ХХ аср бошларидан 90-йилларигача бўлган даврда Самарқанд атрофҳудудларида яшаб ўтган ижодкорлар томонидан ёзиб қолдирилган бой адабий ва илмий мерос ўрганилиб манбалар таснифи амалга оширилган. Давр манбаларида мумтоз анъаналарнинг изчил давом эттирилгани шу йилларда яшаган ижодкорлар асарлари таҳлили асосида ёритиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONTENT AND GENREAL CLASSIFICATION OF SOURCES IN THE SAMARKAND LITERARY MOVEMENT OF THE XX CENTURY

This article examines and classifies the rich literary and scientific heritage written by artists who lived in the Samarkand region from the beginning of the XX century to the 90s. Sources of the period highlight the consistent continuation of classical traditions based on the analysis of the works of artists who lived in these years.

Текст научной работы на тему «ХХ АСР САМАРҚАНД АДАБИЙ ҲАРАКАТЧИЛИГИДА МАНБАЛАРНИНГ МАЗМУНИЙ ВА ЖАНРИЙ ТАСНИФИ»

ХХ АСР САМАРКАНД АДАБИЙ ХДРАКАТЧИЛИГИДА МАНБАЛАРНИНГ МАЗМУНИЙ ВА ЖАНРИЙ ТАСНИФИ

d https://doi.org/10.5281/zenodo.6653481

Хуррамова Зебинисо Сафарбоевна

СамДЧТИ Якин шарк тиллари кафедраси, филология фанлари буйича фалсафа доктори

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада ХХ аср бошларидан 90-йилларигача булган даврда Самарканд атроф- уудудларида яшаб утган ижодкорлар томонидан ёзиб цолдирилган бой адабий ва илмий мерос урганилиб манбалар таснифи амалга оширилган. Давр манбаларида мумтоз анъаналарнинг изчил давом эттирилгани шу йилларда яшаган ижодкорлар асарлари таулили асосида ёритиб берилган.

Калит сузлар: адабий уаракатчилик, шуро мафкураси, цулёзма, анъана, зуллисонайнлик, хаттотлик, таржима, манба, "Шаруи Омолий ".

ABSTRACT

This article examines and classifies the rich literary and scientific heritage written by artists who lived in the Samarkand region from the beginning of the XX century to the 90s. Sources of the period highlight the consistent continuation of classical traditions based on the analysis of the works of artists who lived in these years.

Keywords: literary movement, Soviet ideology, manuscript, tradition, poetry, calligraphy, translation, source, "Commentary Omoly".

КИРИШ

ХХ аср бошларидан то Мустакилликкача булган йиллар узбек миллатпарвар зиёлилари хдётида мисли курилмаган азоб-укубатлар, хорлик ва хурланиш, куллик ва мутелик йиллари булди. 1920-йиллардан бошлаб коммунистик партия ижтимоий-сиёсий, иктисодий сохалар каби узбек адабиёти ривожи устидан хам ягона назоратни урнатди. Иккинчи жахрн урушининг бошланиши билан НКВД органлари зуравонликка куч берди. Энди, диний утмишга эга булган зиёлиларни оммавий камокка олиш бошланди. Бунинг исботи сифатида Наим Каримовнинг китобидан бир лавхдни келтирамиз: «1937 йилнинг ёз ойларида НКВДнинг янги рахбари В.Ежов совет

давлатининг навбатдаги катагон кампаниясини юксак даражада» утказиш максадида махфий кенгаш утказади. Кенгашдан кайтган УзССР ички ишлар комиссари уринбосари Леонов-Немировский НКВД вилоят булимларининг рахбарларини туплаб, уларга бундай дейди: «Москвада Ежов хузурида бошка наркомлар ва бошкарма бошликлари ун минглаб кишиларни хибсга олганлари тугрисида хисобот берганларида Узбекистон НКВДсининг атиги бир неча минг кишини камаганиини айтиш мен учун жуда уятли булди». Леонов -Немировский адреслар столига бориш, телефон дафтарларини вараклаш, хатто сайловчилар руйхатини куздан кечириш оркали ун минглаб кишиларни камокка олишни айтади. НКВД ертуласидаги кийнокхонадан самарали фойдаланиш мумкинлигини писанда килади» [1,29]. Шундан сунг куйилган топширикни амалга ошириш учун Узбекистонда бегунох кишиларни айбдор килиш, айникса, саводли ёки эски мадраса курган, ота-боболари зиёли утган кимсаларни камокка олиш бошланади. Бир томондан масжид, мадрасаларни бузишга канчалик зур берилса, иккинчи томондан, оталари дин пешволари булганларни узлари хам, оила аъзолари хам таъкиб остига олинди, мол-мулклари тортиб олиниб, шахсий кутубхоналари ёндирилди, баъзилари юртдан кочиб кутилди, баъзилари «халк душмани» тамгаси билан Сибирь улкаларига камок муддатини уташга жунатилди.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Умрининг бир кисмини ана шундай зулматда утказган зиёлилар юртга кайтгандан сунг умрларининг охиригача огизларига мум солиб утдилар. Чунки «Сиёсий Бюро ва НКВД катагон этилган миллионлаб кишилар манглайига «халк душманлари» деган мудхиш тамгани уйиб, уларнинг муборак номларини, килган хайрли ишларини, хатто кариндош-уругларини, хизматдошлари, ватандошлари хотирасидан бир умрга учириш чораларини курди[1,7]. Бу кишиларнинг фарзандлари уз келиб чикишларини яширмаса, хатто совет давлати ташкилотларида мансабга хам тайинланмас, бир умр «халк душмани авлоди» - деган тамгадан кутула олмас эдилар. Уларнинг ораларида ижодкорлар куп булган. Бирок улар уз ижод намуналарини ошкор кила олмас эдилар. Сабаби, бу шахслар совет давлатининг сохта «миллий сиёсат»ини ёкламас эдилар. Шеърларини эса мумтоз адабиёт анъаналарига мувофик булгани учун газета ва журналларда чоп килишнинг иложи йук эди. Оммавий ахборот воситалари ута жиддий назоратга олинган эди. Х,ар бир шеър давр мафкураси нуктаи назаридан текширувдан утар эди. «Главлит» деган адабиёт ва нашр ишлари буйича бош бошкарма тузилган булиб,хатто бир сатр хам

уларнинг назаридан четда колмас эди. Анъанавий диний-фалсафий гояларни поэтик образларда, анъанавий жанрларда давом эттириш - «утмиш хаётини кумсаш» ёки «эскилик саркитлари»ни таргиб этиш дея бахоланди. Аруз вазнида ёзилган шеърлар шоирни эски тузумни кумсовчилар сифатида жазога тортишга тулик асос хисобланарди. Шунинг учун замона зайли билан шоирлар бармок вазнида ижод этишга мажбур булдилар.

Аммо узбек мумтоз адабиёти тараккиётини тухтатиб булмади. Шуни алохида кайд этиш керакки, совет даврида бармок вазнига асосланган янги замонни, янги замон кишиси туйгулари ва ижтимоийлик касб этган кечинмаларини шеърга солиш, шуро давлати мафкураси белгилаб берган мавзулар доирасидаги шеърият билан ёнма-ён узбек мумтоз шеъриятининг купйиллик тажрибасини узида мужассам этган аруз вазнига асосланган, диний-фалсафий дунёкараш негизида шаклланган мумтоз шеърият хам яшаб келди. Факат ижод намуналари пинхон сакланди. Зулматда колган ижод ахлининг купчилиги мавжуд тузум томонидан рад этилган, иш билан таъминланишига хам йул куйилмаган, баъзилари улкан олим даражасида булса-да, оддий ходим сифатида ишлашга мажбур булган шахслар эди. Баъзиларининг турли байрам ёки тадбирлар муносабати билан ёзилган айрим шеърлари матбуотда эълон килинган, албатта. Бирок уларнинг аксарият асарлари мавжуд тузум мафкурасига тугри келмаганлиги боис дафтарларда колиб кетди. Мустакилликдан сунггина бундай ижод ахли меросини урганиш имкониятлари тугилди. Уларнинг баъзилари урганилиб, адабий мерослари авлодлари ёки илм ахли томонидан чоп этила бошлади, кискача илмий ахборотлар берилди. Жумладан, Гарибий [2,112] - Нарзуллахон Низомиддинхон угли, Салохий [3,554] - Салохиддин Жалолиддин угли (1878-1964), Ножий [4,104-208] - Кори Мухаммадрасул (1895-1989) девони, Кутбий [5,61]-Кутбиддин Мухиддинов (1907-1984), Соидий [6,335] - Низомиддин Зокиров (1931-1969), Сирожий [7,81] -Самариддин Сирожиддинов (1932-1987), Салохий [8,142] (1933-1997) каби ижодкорлар шеърий тупламларининг нашр килинганини таъкидлаш лозим.

Бугунги кунда Самарканд шахри ва атроф худудларида яшаб, ижод этган, бирок асарлари дафтарлар шаклида уларнинг авлодлари шахсий архивларида сакланиб келаётган куплаб номлар аникланди. Уларнинг адабий мероси куздан кечирилиб, тавсиф ишлари олиб борилмокда. Бу давр ижодкорлари асарларини мазмунига кура адабий манбалар - девонлар, лирик шеърлар мажмуаси, мусаввадалар (Ибн Давлат, Ножий, Музнибий, Вадуд Махмуд, Муродий,

Ахлам, Жомеъ Гарибий), тарихнависликка оид манбалар (Ахлам, «Хидир элининг тарихи»), илмий манбалар (Вадуд Махмуд илмий тадкикотлари) куринишида мавжуд эканлигини таъкидлаш лозим. Манбаларни жанр турига кура хат ва ёзишмалар, хужжатлар ва архив фондлари (Вадуд Махмуд, Жомеъ)га булиш мумкин.

Девон тузиш анъанаси. 1920-1990 йиллар мобайнида Девон тузиш анъанасининг давом этиб келганлиги бир нечта шоирлар ижоди мисолида куринади. Шу уринда айтиб утиш жоизки, бир катор шоирларнинг девонлари 30-40-йиллар ижтимоий-сиёсий туфонида йук килинган булса, баъзиларининг девони кимларнингдир кулида колиб кетган. Ана шу йукотишлардан омон колган бир неча девонлар давр адабиёти бадиий камолотини аниклашга имкон беради. Жумладан, Ибн Давлат томонидан 1944-йилда тартиб берилган Девон, Вадуд Махмуд томонидан 60-70-йилларда тузилган рубоийлардан иборат мажмуа, Ахлам, Жомеъ, Муродийнинг мусаввада, тупламларини хали жамоатчиликка номаълум лирик мерос сифатида, Музнибий, Гарибий, Ножий, Салохий, Кутбий, Соидий, Исомиддин Салохий, Сирожий ва бошкаларнинг мустакилликдан кейин нашр этилган асарларини айтиб утиш мумкин.

Девон тузиш анъанаси Ибн Давлатнинг газал, мураббаъ, мухаммас, мусаддас, рубоий, фард ва бошка мумтоз жанрдаги 345 та шеърий асарини Басмала, хамд, муножот ва араб алифбоси асосидаги харфлар тартибида жойлаштирилиши муаллиф томонидан мазмун ва шакл жихатидан анъанавий девон тартиб бериш коидаларига амал килинганини курсатади. Ножий девони хам анъанавий девон тузиш талаблари асосида тартиб берилган, куплаб жанрдаги бадиий баркамол шеърлардан иборат.

Вадуд Махмуд томонидан тузилган мажмуа узига хос булиб, бунда турли жанрдаги шеърлар эмас, факат бир жанр-рубоийлар жамланганини таъкидлаш жоиз. Бунда хам рубоийлар девон тузиш анъанасига кура араб алифбоси тартибида жойлаштирилиб, мингдан ортик шеърлар киритилган.

Шоир Жомеъ кулёзмалари орасида «Баёзи Жомеъ» дан олинди» деган жумла учради, шунга кура бу даврда баёз тузиш анъанаси хам давом этганини билиш мумкин. Лекин шоир адабий мероси орасида баёзни учратмадик. Йуколган деб тахмин килиш мумкин.

Мусаввада холидаги лирик меросга Ахлам ва Жомеъ шеърларини мисол келтириш мумкин. Муродийнинг мумтоз жанрлар асосида яратилган шеърий туплами (шоирнинг узи бу тупламни девон деб атайди) муаллифнинг уз кули билан нихоятда чиройли хуснихатда тартиб берилган.

Y36eK agaSueTuga 3yggncoHaHHgHK MyMT03 metpuflTHHHr a^pagMac khcmh caHagu6, MyxuM aHtaHa cu^arnga 6axoga6 KeguHagu. By aHtaHa 1917-1990 Huggap Mo6aHHHga caMapKaHgguK moupgap ToMoHugaH MyBa$$aKHtfraH gaBoM эттнpнgraн. YTraH acpHHHr 20-HHggapuraHa 6ygraH gaBpga Ta3Kupa Ba 6ae3gapra KHpmugraH My^TaKup, TacguM, BacguH, a^3hh cuHrapu moupgap TOMOHHgaH gaBOM эттнpнgraн 6y aHtaHa KeftuHnaguK nuHxoHHH Tap3ga My3HH6uH, CagoxuH, OMoHygga OxyHg, ho^hh, AxgaM, ^oMet, Bagyg MaxMyg, KyTSuft Ba 6om^a moupgap TOMOHugaH gaBoM эттнpнggн. By moupgapgaH 6at3ugapuga, xycycaH, ho^hh, AxgaMga y36eK Tugugaru metpgap KynpoK 6ygca, My3HH6uH, CagoxuH, Bagyg MaxMyg, ^oMetgap u^oguga $opc-To^HK Tugugaru metpgap KynnuguKHH TamKug этagн. Bygap opacuga h6h ^aBnar Ba Mypoguftgap 6y aHtaHaHH Heraa6 yTraHura ryBox 6ygaMH3. XycycaH, h6h ^aBgaT geBoHH ^a^aT TypKHH-y36eK Tugugaru Fa3ag Ba MyxaMMacgapgaH Ty3ugraH 6ygu6, yHga 6upruHa $opc-To^HK Tugugaru KHTtaHH ynparam MyMKHH. MypoguH metpuH TyngaMH xaM TypKHH-y36eK Tugugaru Fa3ag, MyxaMMac Ba MycaggacgapgaH Ty3ugraH.

XarroTgHK aHtaHaen. KyptoHH KapuMHH KyHupHm-xaTTOTgHK aHtaHacu OMoHygga ^ypa6ofi yrgu ToMoHugaH gaBoM эттнpнgraн. Apa6 e3yBHHHHr Ky^uft xaT Typuga KynupugraH KyptoHH KapuMHHHr Typrra Hycxacu 6yryHru KyHrana caKgaHu6 KograH. By HycxagapgaH ynTacu 6yryHru KyHga Kympa6oT TyMaHuga, 6uTTacH MueHKygga aBgoggapu Kyguga caKgaHagu. KyptoHH KapuM Kyge3Ma HycxagapugaH 6upu 6yftH 60cm., энн 30 cm., KaguHguru 8 cm., orupgurH 4,5 Kr hh TamKug этagн, xu^puft 1333 Hug, MugoguH 1914 Hugga KynupugraH [9,11]. KograHgapu 20 Huggapga KynupugraH. By y3 gaBpuga xairoTgHK aHtaHacuHHHr xaM MyHocu6 gaBoM эттнpнgгaнннн Kypcaragu. ^Ha myHH afiTH6 yTum KepaKKH, 6yryHru KyHga MypoguHHHHr Myxgucu Ba morupggapugaH 6upu ToMoHugaH 6u3ra TaKguM этнgгaн KupKKa akhh metpuH TyngaMH KyguMH3ga. By metpuH TyngaMgap MypoguHHHHr Ha^aKaT moup cu^arnga XX acp y36eK MyMTo3 aga6ueTH aHtaHagapuHH gaBoM эттнpгaнн, 6agKH my gaBp MaH6amyHocguru Ba MaTHmyHocguru, xycycaH, xairoTgHK aHtaHagapuHH gaBoM эгrнpгaн Moxup xaTToT cu^aTuga xaM xuccacu 6opguruHH KypcaTagu.

Tap^HManngHK Ba Kacngan Mag^HHgap HpaTHm aHtaHaen. By gaBp metpHflTHgaru aHtaHagapgaH aHa 6upu Tap^HManuguK 6ygu6, moupgap H^ogxoHacuga Typgu Karra-KHHHK ^aHpgaru acapgap Tap^HMacuHH ynpaTum MyMKHH. 1917 HuggaH MycTaKugguKKana 6ygraH gaBpga aHtaHaBHH MyMTo3 metpuflTHHHr 6omKa ^aHpgapura KaparaHga KaTTHK TatKH^ra oguHraH myHgafi Typgapu xaM 6op эgнкн, 6ygap MaB^yg Ty3yM ogu6 6opaeTraH Ma^Kypara TecKapu

булиб, Яратганнинг мадди -дамд, инсоннинг Яратганда илтижоси-муножот ва пайгамбарлар (асосан Мудаммад с.а.в. мадди) наътлар типидаги умумий долда Касидайи маддияга бирлашувчи шеърлар эди. Хдтто шуро даврида чоп этилган улуг шоирлар эпик асарлари таркибий кисмини ташкил этган бу касида турлари атайин нашрдан тушириб колдирилар ва умуман урганилмас эди. Адабиётшунос Р.Орзибеков дамд, муножот ва наът шакллари хусусида тухталар экан, дакли равишда шундай ёзган эди: «Афсуски, инкилоб тунтаришидан сунг адабиёт илмида диний-фалсафий, ирфоний мазмундаги бундай асарлар четлаб утилди. Улар диний-хурофий, расмий асарлар сифатида кайд этилди, холос»[10,27]. Касиданинг бу турида калам тебратиш XX асрнинг 20-30 йилларидан бошлаб бошка мумтоз жанрларга караганда деярли тухтаб колгандек эди. Шунга карамай, бугунги кунда касидайи маддия таркибига кирувчи дамд, муножот ва наът каби касида шаклларининг ошкора булмаса-да, пиндоний тарзда мавжуд булиб келганлиги шу даврда яшаган бир катор шоирлар ижоди мисолида маълум булмокда. 1917-1990 йиллар оралигида Самарканд адабий даракатчилигида Саййид Мудаммад Йулдош - Ибн Давлат (1876-1947) девонида касиданинг газал, мураббаъ, мухаммас, мусаддас жанрларида ёзилган унлаб намуналари, Музнибий (1878-1969), Адлам (1887-1971)нинг мусаввадаларида маснавий, газал, мухаммас жанрларида ёзилган дажман катта бир катор дамд, муножотлар, Кутбий (1906-1983) ижодида дам узбек ва форс-тожик тилларидаги газал, маснавий жанрида ёзилган касида турлари бу давр шеъриятнинг энг юксак бадиий намуналари булиб саналади. Касиданинг дамд, муножот, наът каби турлари асосан эпик асарларнинг кириш кисмида келтирилади. Ибн Давлат, Музнибий, Адлам ва Кутбийлар ижодида булар алодида шеър тури сифатида мустакил долда учратамиз. Бу даврда яратилган диний-тасаввуфий, ирфоний мазмундаги бу муножотлар шуро даври атеистик мафкурасига карши уларок халкимизнинг диний эътикоди асосида шаклланган узлиги, миллий рудияти акс этган бадиий асар намуналари экани билан дам катта адамиятга эга эди. Бу давр шоирлари томонидан яратилган дамд, муножот ва наът туркумидаги куплаб шеърлар XX аср 30-80- йилларида диний-фалсафий, ирфоний мазмундаги касидалар ёзиш анъанаси саклаб колингани дамда муваффакиятли давом эттирилганини курсатувчи мудим манбалар булиб хизмат килади.

Адламнинг мусаввадалари орасида настаълик хатида дуснихат билан ёзилган касида мавжуд. Бу Абу Бакр Сиддик (572-634) томонидан араб тилида ёзилган 12 байт, 24 мисрали муножотнинг узбек тилига килинган таржимаси.

Бу хакда шоирнинг узи «Ушбу касидайи шариф хазрати Абу Бакр Сиддик разиоллоху анху касидаларидур. Камина банда ул жаноби рухи покларидан истионат талаб килиб, бу касидани турки(й) тилга назм килдим. Токи турки(й) тилда сузловчи дустлар хам бу табаррукона касидани(нг)маъносидин бахраманд булуб, укуб савоб топсунлар» - деб изох беради» [11,5].

Нарзуллахон Эшон-Гарибий (1908-1986 й.)нинг Тавхид, яъни Аллохнинг ягоналиги, яратувчанлик сифатлари бадиий акс эттирилган манзумалар туркуми хамда Касидаи Омолийнинг шархли назмдаги таржималари каби диний-ирфоний мавзудаги асарлар яратиш ёки таржимасини амалга оширишни дин-эътикод тан олинмаган бир даврда маънавий жасорат деб бахолаш уринли булади, назаримизда.

Эпик асарлар таржимасида Салохий томонидан таржимаси бошланган «Бахори дониш» асарини айтиб утиш мумкин. Бобурий хукмдорлардан Шох Жахонга багишлаб Иноятулло Канбу томонидан ёзилган бу форс тилидаги насрий асарни Салохий туркий-узбек тилига назмий таржима килишни бошлаган. 1916 йилда бошланган таржимани муаллиф турт йилда охирига етказишини тахмин килган, лекин таржима асар кириш кисмини узбек тилига угириш билан тухтаб колган. Бунинг сабабини муаллиф баззозлик хужалиги синиши, замонанинг нотинчлиги ва отасининг вафоти омиллар билан изохлаган. «Кунлардан бир кун бир жел рафиклар «Бахори дониш» китобини туркий назм килмокни такозо килиб, шаъма килур эрдилар. Ман хам узумга маъкул куруб, тахминан хисоб килсам, турт йилга тамом булувини мужмалан маълум килгон булдум ва утган пиру устозлардан мадад тилаб мазкурга урундум» [3,402-403]. Шоирнинг бу сузларидан яна шуни англаш мумкинки, шаркда «Одоби тасниф» яъни хар кандай китоб тузишдаги анъана тусини олган коидаларга у ижодкор сифатида амал килган. Бунга кура китоб басмала, хамд, наът, муножот, устозлардан мадад сураш ва китоб ёзилиши сабаби каби омилларнинг курсатиб утилиши лозим саналган. Бизнингча, мадраса таълимини олган олим ва етук шоир сифатида узи таржима килишни бошлаган бу асарни «Одоби тасниф»сиз бошлаши деярли мумкин булмаган хол. Бундан ташкари асар асл нусхасида хам бу олтин коидага амал килинган. Бизнингча, муаллиф амалга оширган таржима асарнинг маълум кисмлари йуколган булиши мумкин. Китобни нашрга тайёрлаган К.Турамурод «Салохий килган таржимани айрим тузатиш ва кискартиришлар билан» берганини хисобга олганда, таржима аслияти билан нашр вариантида маълум бир тафовутлар мавжудлиги маълум булади.

57

Х,икоятнавислик. Шарк адабиётида мухим урин эгаллаган дидактик йуналишдаги асарлардан намуналар ХХ аср 70-80 йилар адабиётида хам учрайди. Бунга мисол тарикасида Латиф Шарифийнинг панд-насихат характеридаги хикоятларини айтиб утиш мумкин. Унинг хикоятларида Шайх Саъдийнинг «Гулистон» ва «Бустон» асарлари мазмуни ва композицион тузилишига эргашиш кузатилади. Мисол тарикасида "Хом-гурлик хикояти"ни келтирамиз: Кишлок чеккасидан бир гала бури тог томон утиб кетди. Уларга итнинг кичкинагина икки боласи эргашди. Куп уриндим, аммо полапонларни кайтара олмадим. Чунки улар анча узоклашиб кетган эди. Минг афсус билан кишлокка кайтдим. Кузим кордаги изларга тушди: йирик тирнокли излар ёнида жажжи изчалар хам бор эди. Бир неча кун куйидаги туртлик тилимдан тушмади.

Рубоий:

Бу урликмас, бу албатта, хом -гурлик,

Эргашиб бормокда бечора шурлик,

Полапон бугзига бури тиш ургай,

Колур эх, жасади булмасдан гурлик[12,101].

ХУЛОСА

Куринадики, XX аср узбек адабиёти тарихида мумтоз адабий анъаналар изчил давом этган. Бу анъаналар мумтоз адабиётимизнинг мавзулар куламида хам, жанр-шакллар оламида хам уз аксини топган. Айникса, накшбандийлик тарикатига издошлик бу давр адабиётида мухим урин тутади. 1920-1990 йиллар мобайнида Самарканд шахри ва якин атрофларида ошкора ва пинхон тарзда мавжуд булган таркок ва сочилган холдаги бу лирик мерос бир жойга жамланиб, кулёзма холида сакланган араб ёзувидаги асарлар жорий ёзувга табдил килинса хамда бу ноёб лирик мерос монографик куламда урганилса, узбек адабиётшунослигининг утган 70-75 йиллик тарихи - собик шуро тузуми даврида муножот, хамд, наът, газал, рубоий, мухаммас, мусаддас, таърих, маснавий, китъа ва бошка мумтоз жанр ва мавзуларда ёзилган катта лирик мерос мавжудлиги ойдинлашади.

АДАБИЁТЛАР (REFERENCES)

1. Каримов Н. 1937-1938 йиллардаги «Катта кдргин»нинг фожиали окибатлари. - Тошкент:Mumtoz so'z, 2015. -Б.29.

2. Урокхон (Рафъиддинхон) хожи шайх Нарзуллахон угли. Ибратли хаёт гулшани. - Тошкент:Мовароуннахр, 2005. -Б. 112.Нашрга тайёрловчи ва сузбоши муаллифи: фил.фан. ном.Сайфиддин Сайфуллох.

58

3. Салодий. Кори Салодиддин Махдум Кори Жалолиддин Махдум угли. Кутилган китоб. -Тошкент: Шарк нашриёт-матбаа акциядорлик компанияси бош тадририяти. 2015. -Б.554.

4. Ножий. Уммон.-Самарканд: Зарафшон. 1996.- Б.104. Кори Мудаммадрасул Ножий. Девон. - Тошкент: Mumtoz so'z. 2014. -Б. 208.

5. Кутбй. Ман зи хатти каламат омадаам. -Тошкент: Янги авлод,.2003. -Б. 61.

6. Соидий. Кечиккан китоб. -Тошкент:Шарк нашриёт-матбаа акциядорлик компанияси бош тадририяти, 2014. -Б. 335.

7. Сирожий. Армон. -Тошкент:Навруз, 2012. -Б. 81.

8. Салодий. Хдрорат. -Самарканд: СамДУ, 2004. -Б. 142.

9. Туймудаммад угли Ёрбек. Омонуллод макомоти. -Тошкент:Янги нашр, 2010. -Б. 11.

10. Орзибеков Р.Узбек лирик шеърияти жанрлари. -Тошкент:Фан, 2006. - Б. 27.

11. Адлам. Кулёзма. Шахсий архив. 5-садифа.

12. Латиф Шарифий. Бог. Девон. -Тошкент.: 2003. - Б.101.

13. Тухтасинов, И. М. (2011). Лингвокультурологические и гендерные особенности сложных слов в художественном тексте (на материале английского и узбекского языков). Автореф. дисс.... канд. филол. наук. Ташкент: УзГУМЯ.

14. Тухтасинов, И., & Хакимов, М. (2021). Modern views on the problem of distance and traditional methods of teaching italian language in higher education institutions. Society and Innovation, 2(2), 111-117.

15. Tukhtasinov, I. M., Muminov, O. M., & Khamidov, A. A. (2017). The days gone by. Novel by Abdulla Qodiriy. Toshkent.

16. Tukhtasinov, I. M. (2018). The structure of the phenomenon of equivalence and its importance for translation strategies. In Modern Romano-German linguistics and new pedagogical technologies in language teaching, Materials of the Republican scientific-practical conference, Samarkand.

17. Тухтасинов, И. М. (2018). Развитие профессиональной компетенции на основе эквивалентности при подготовке переводчиков.

18. Tukhtasinov, I. M. (2017). Discursive approach in the training of translators. In Mat. International scientific and creative forum" Youth in science and culture of the XXI century". Chelyabinsk: Chelyabinsk State Institute of Culture (pp. 229-231).

19. Тухтасинов, И. М. (2012). Национально-культурная специфика сложных слов, выражающих внешность и характер человека, в английском и узбекском

языках. Вестник Челябинского государственного университета, (2 (256)), 122125.

20. Тухтасинов, И., & Хакимов, М. (2021). Современные взгляды на проблему дистанционного и традиционного методов обучения итальянскому языку в высших учебных заведениях. Общество и инновации, 2(2), 111-117.

21. Тухтасинов, И. М. (2017). Дискурсивный подход в обучении переводчиков. In Научные школы. Молодежь в науке и культуре XXI в. (pp. 229-231).

22. Тухтасинов, И. (2021). Таржимоннинг касбий компетенцияси ва фаолият функциялари. Иностранная филология: язык, литература, образование, (3 (80)), 5-10.

23. Тухтасинов, И. (2021). Особенности формирования учебного процесса в системе высшего образования Узбекистана в условиях Covid-19. Иностранная филология: язык, литература, образование, (1 (78)), 11-18.

24. Тухтасинов, И. М. (2020). Лингвокультурологический аспект обучения переводческой компетенции. In Язык и культура (pp. 226-231).

25. Tuxtasinov Maqsadjon Murodjon O'G'Li (2020). San'at va madaniyat sohasi talabalari bilimlarini nazorat qilishda nostandart testlaming afzalliklari. Oriental Art and Culture, (III), 320-325.

26. Тухтасинов, У. М. (2020). ИГРОВЫЕ ТЕХНОЛОГИИ НА УРОКАХ РУССКОГО ЯЗЫКА. Мировая наука, (3), 498-501.

27. Тухтасинов, И. М. (2020). Лингвокультурологический аспект обучения переводческой компетенции. In Язык и культура (pp. 226-231).

28. Tuhtasinov, Ilhom and Lutfilloeva, Fahriniso, The Japanese Language Teaching Technologies Based on Computer Simulation Models (September 10, 2019). Available at SSRN: https://ssrn.com/abstract=3458780

29. Тухтасинов, И. М. (2019). ВНЕДРЕНИЕ ИННОВАЦИЙ В ПРОЦЕСС ОБУЧЕНИЯ ТЕОРИИ И ПРАКТИКИ ПЕРЕВОДА. In Россия-Узбекистан. Международные образовательные и социально-культурные технологии: векторы развития (pp. 111-113).

30. Сукиасян, Г. А., Тухтасинов, И. М., Гушул, Ю. В., & Баштанар, И. М. (2019). Научные школы. Молодежь в науке и культуре XXI века: материалы междунар. науч.-творч. форума (научной конференции), 7-8 нояб. 2019 г./сост.: СБ Синецкий (отв. сост.).

31. Тухтасинов, И. М. (2018). Методика выявления эквивалентности слов разносистемных языков в процессе перевода. Бюллетень науки и практики, 4(7), 539-544.

32. Тухтасинов, И. (2017). Таржимада маданий мослашиш хрлатлари. Иностранная филология: язык, литература, образование, 2(2 (63)), 5-9.

33. Тухтасинов, И. (2017). Жамият тарихининг хрзирги боскичида таржимонлар тайёрлашнинг асосий муаммолари. Иностранная филология: язык, литература, образование, 2(4 (65)), 20-24.

34. Тухтасинов, И. (2016). Таржима назариясида тиллараро эквивалентлик тушунчаси ва унинг таджики. Иностранная филология: язык, литература, образование, 1(4), 26-30.

35. Тухтасинов, И. М. СОЦИОЛИНГВИСТИЧЕСКАЯ СПЕЦИФИКА В ОБУЧЕНИИ ИНОСТРАННЫМ ЯЗЫКАМ. ББК 74.48 Р 76, 314.

36. Djurayev, D. M. Linguo-cultural Approach to Teaching Foreign Languages. International Journal on Integrated Education, 3(12), 240-241.

37. Джураев, Д. (2021). ХИТОЙ ТИЛИНИ У^ИТИШ0ДА ТАЛАБА ХАРАКТЕРИНИНГ АХАМИЯТИ. АКТУАЛЬНОЕ В ФИЛОЛОГИИ, 1(1).

38. Джураев, Д. (2020). Талабаларни таълим жараёнида хитой тилига укитиш самарадорлигини ошириш методлари. Иностранная филология: язык, литература, образование, (1 (74)), 124-127.

39. Джураев, Д. М. (2017). ИСТОРИЧЕСКИЕ ПРЕДПОСЫЛКИ ОБУЧЕНИЯ И МЕТОДЫ ПРЕПОДОВАНИЯ КИТАЙСКОГО ЯЗЫКА В УЗБЕКИСТАНЕ. In Актуальные вопросы преподавания китайского и других восточных языков в XXI в. (pp. 84-88).

40. Dilshod, D. (2012). ЦШШШШ^ФЩШ^ПШМЬк (Master's thesis, Ш

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.