Научная статья на тему 'ҲАМЗА ШИНВОРИЙ ШЕЪРИЯТИДА БАДИИЙ САНЪАТЛАР'

ҲАМЗА ШИНВОРИЙ ШЕЪРИЯТИДА БАДИИЙ САНЪАТЛАР Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
12
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
шеърият / ғазал / рубоий / қитъа / илми балоға / лафзий санъатлар / маънавий санъатлар / ҳарфий санъатлар / мукаррар / издивож / иштиқоқ / тазод. / poetry / ghazal / rubai / khita / ilmi baloga / verbal arts / spiritual arts / literary arts / mukarrar / izdivaj / ishtiqaq / tazad.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Қорабоев, Сардор

Ушбу мақолада Ҳамза Шинворийнинг шеъриятидаги илми балоға, яъни мукаррар, издивож, иштиқоқ, тазод каби лафзий, маънавий ҳамда ҳарфий санъатларнинг қўлланиши таҳлил қилинган бўлиб, шоирнинг улардан қанчалик маҳорат билан фойдалана олганлиги кўрсатиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FINE ARTS IN THE POETRY OF HAMZA SHINVORI

This article analyzes the use of verbal, spiritual and literal arts such as ilmi baloga, i.e. mukarrar, izdivoj, ishtiqaq, tazad, in the poetry of Hamza Shinvari, and shows how skillfully the poet was able to use them.

Текст научной работы на тему «ҲАМЗА ШИНВОРИЙ ШЕЪРИЯТИДА БАДИИЙ САНЪАТЛАР»

ХДМЗА ШИНВОРИЙ ШЕЪРИЯТИДА БАДИИЙ САНЪАТЛАР

КОРАБОЕВ Сардор

Филология фанлари буйича фалсафа доктори (PhD)

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада Хамза Шинворийнинг шеъриятидаги илми балоза, яъни мукаррар, издивож, иштицоц, тазод каби лафзий, маънавий уамда уарфий санъатларнинг цулланиши таулил цилинган булиб, шоирнинг улардан цанчалик майорат билан фойдалана олганлиги курсатиб берилган.

Калит сузлар: шеърият, газал, рубоий, цитъа, илми балога, лафзий санъатлар, маънавий санъатлар, уарфий санъатлар, мукаррар, издивож, иштицоц, тазод.

Маълумки, бадиий санъат воситалари нуткни безашга, уни таъсирчан ва мафтункор килишга хизмат килади. Улар, айникса, шеърларда катта ахамият касб этади. Бадиий адабиётларда "илми балога", "илми саное" деб аталувчи бу воситалар шеърнинг таъсирчанлигини, унинг бадиийлиги ва кимматини алохида курсатиб берган. Адабиётшунослар шеърий санъатларни тавсифлашда учта алохдда гурухни эътироф этишади:

1. Шеър охангига таъсир этувчи - лафзий санъатлар.

2. Шеър маъносига таъсир этувчи маънавий санъатлар.

3. Шеър оханги ва маъносига таъсир этувчи лафзий-маънавий санъатлар (Хдрфий санъатлар хам дейилади).

Хдмза шеъриятини тахлил килар эканмиз, унинг хар уччала бадиий санъат воситаларидан унумли фойдаланганини курамиз. Айникса, газалларнинг охангдорлигини таъминлаш учун лафзий санъатларни махорат билан куллай олган. Масалан, куйидаги байтларда лафзий санъатнинг энг кенг ишлатиладиган тури мукаррарни куришимиз мумкин. Мукаррар - арабча суз булиб, "такрорланган" деган маънони англатади. Байт таркибида такрор ёки жуфт сузни куллашдан хосил буладиган шеърий санъат тури.

Ij^i V ¡Л Jlj jj ^

Таржима: "Тавба-тавба бу кабоб ва шаробдан яралган лаблар яна хумор булади".

1 i i jjl^j i i ^jljj^

248

Бу байтда жуфт суз сифатида такрорланиб келган "тавба-тавба" сузи байт охангдорлигини таъминлаган.

^^^ аа^а^ ^

Таржима: "Лабларинг ширин-ширин ишва килади Кузинг нега аччик нигох билан карайди" Юкоридаги байтда хам мукаррарнинг ажойиб намунасини куришимиз мумкин. Худди мукаррар каби шеърнинг охангини шакллантирувчи санъатлардан яна бири издивож хисобланади. Издивож - арабча "жуфтламок" маъносини англатади. Бу санъат мисраларда узаро охангдош сузларнинг биргаликда келишида намоён була

Таржима: "Тасалли гулистони вахшатда биёбон булди Тасалли ёкасига тикан тикканман" Байтдаги "биёбон" ва "гулистон" хамда "ми" ва "ди" сузлари узаро охангдош булганлиги учун издивож санъатини яратмокда. Хамза издивож санъатини айрим байтларда факат бир мисрада куллайди:

Таржима: "Менинг куз ёшларим камайгани сари ёрнинг чехрасидаги табассум хам камаяди, Афсуски, менинг хотимам тасалли воситаси булди" Хамза газалларини тахлил килар эканмиз, яна бир лафзий санъатнинг кенг кулланилгани курамиз. Бу иштикок санъати булиб, у арабча "ёриш", "булиш", "суздан сузни ажратиш" маъноларини англатади. Иштикок шеърда бир узакдан ташкил топган бир неча сузларни ишлатиш оркали ифодаланилади. Хамза газал мазмун ва мохиятни тиник ва теран, хамда мусикийлик асосида ифодалаш максадида узакдош сузларни келтириш оркали иштикок санъатини кенг куллаган.

Таржима: "Кузлардаги йуколган жилони томоша килмокчиман Сенинг бир тасаввурингда бутун дунёни туплайман"

2 \ i ^ЯД^ i jjl^j i i ^jljj^

3 Я\ i ^ЯД^ i jjl^J i AjjJfr i ^jljO^ öJ^Ä

4 Я\ i ^ЯД^ i jjl^J i i ^jljO^

5 ДГ i ^ЯД^ i jjI^J i i ^jljo^ öjAÄ

249

Узбек тилидаги таржимасига назар ташласак, узакдош сузлар йукдек. Лекин пушту тилида Aj - бутун ва fjJjjlj - туплайман сузлари узакдош хисобланади.

<i*jlj jÄ <Jclj flj^li ^ilul^l J J^Ä Aj ^jlj

Таржима: "Ей, хис-туйгулар кушандаси, келасанми ё келмайсанми Нега менинг хабарларим етиб бормаганини айтасан"

Бу байтда - келасанми, - келмайсанми ва Aj - бормаганини (келмаганини) сузлари - келмок феълидан ясалган узакдош сузлар булиб, улар иштикок санъатини хосил киляпти. Иккинчи мисрадаги Aj -

келмаганини сузи иккинчи шахсга тегишли булганлиги учун маънони саклаш максадида "бормаганини" тарзида таржима килинди.

Хдмза газаллар орасида шундай байтлар хам борки, уларда бир вактнинг узида бир неча лафзий санъатнинг ишлатилганлигини куриш мумкин.

-j ^¿ij jU^iK aj Ü^il J -j JS jj 7-j jl^JJJ a^a. -j ^i^lj jl^'Ä

Юкоридаги байтда "гул", "гулистон" сузлари узакдош хисобланиб, иштикок санъатини вужудга келтирган булса, -j - келганман сузи такрир санъатига мисол булади. Бундан ташкари байтда маънавий санъат турларидан тазод хам кулланилган булиб, бу ердаги jbjÄ - "хурсанд" ва j^jjj - "хафа" сузлари зид маъноли сузлардир.

Хдмза газаллари орасида тазод санъатига мукаммал мисол була оладиган унинг бир газалидан парча келтирамиз:

oJ ^JJ^ I^ä a£j A^^ <

oJ ^JJ^ l^J ojS lia. U Aa

oJ ^JJ^ I^J J^ aj ^^

oJ I^J ojJ ^ja jjä ^^ aa

0J Iffi J ij

oJ ^jS t^t Aj

Aj lila. aj aa ij aj ^jlj

oJ tjj U Aa Ij Aj ^ijl^

pjjJ J o^c j A^jS

6 Vf с ^^f с jjl^u. с Ajjjt с ^jljj^ oj^^

7 fA с ^^f с jjLüii с Ajjjt с ^jljj^ oj^^

250

8OJ (^jS AJ ^J O^C J A^JS

Tap^HMa: "fflyöxacro, MeH myHH xaTO KugraHMaH

CeH /Ka^o KugraHga ead)o KHgraHMaH

EyryH MeH yMPHMja ceHH po3H KuggHM

MeH y3 y^HMHMra gyo KugguM

CeH 3ygM KHnurnHH TyraTraHHHrga

MeH TacgHM öygumHH Som^araHMaH

Hur^aHMaH Hera ceH xaHjoH oTMaHcaH

MeH HHF^araHHMja ceH kv IHO KegraHcaH

MeHHHr KaficH BatgaMHH e^FOH caHaficaH

Y3HHr KaficH BagaHrHH pocrra afigarnupraHcaH

(aMagra omupraHcaH)" KypHHHÖ TypuöguKH, Fa3agga Sup-Supura 3ug cy3gap yfiHHH KofiHgMaKoM Tap3ga aMagra omupugraH. X,aTTO MeH Ba ceH o6pa3gapuHH x,aM Ta3og cu^araga KegTupum MyMKHH. ^yHKH MeH oöpa3H ^aBOKam, xypgaHraH cu^araga KypuHca, ceH oöpa3H öepaxM 3oguM cu^araga HaMoeH öygagu.

ffloup Fa3aggapu opacuga Tamöux caHtaTHHHHr Typgu xug KypHHHmgapuHH x,aM ynparam MyMKHH. Ygapga moup MatmyKa, umK, 6at3aH omHKHH Typgu ^ucMnap, xogucagapra yxmaTagu. YxmaTumgapHHHr aKcaputfra TaöuaT öugaH öornHK.

j^j y^Ä J AJ J^. oj ^J AS

9 ytj^iK Aj JjJ^ J y'"^ J ^^

Tap^HMa: "Arap MeH KaTpa öygcaM, ceH xycH KyemucaH, CeHHHr ceBruHr öaxppugaH rygucroHMaH" Ma3Kyp öafiTga xaM Myaggu^ omHKHH xaM, MatmyKaHH x,aM, umKHH x,aM TaöuaT xogucagapu, ^ucMgapura KuecgaraHHHH KypaMH3. YMyMaH ograHga X,aM3a u^oguga MatmyKaHH rygra, MatmyKa gaÖHHH gatgra eKH ryHnara, omHKHH geBOHara, öygöygra yxmaTum Kaöu aHtaHaBHfi Tamöu^gap TagafiruHa. .HeKHH MyMTO3 agaöueTga ynpaMafiguraH öup KaTop opuruHag Tamöu^gap xaM MaB^yg öyguö, öygap X,aM3aHHHr öofi gyHeKapamu Ba öaguufi MaxopaTH HaTH^acu cu^aTuga gyHera Keggu.

XaM3a Mypo^aaT KHgraH öaguufi caHtaTgapgaH «Ha öupu Ta^Mex - metpga Mamxyp Tapuxufi BoKea, maxc, öaguufi acapgap eKH ygapHHHr KaxpaMoHgapuHH

8 f£ i ^¿f i jjI^J i AjjJfr i OJXÄ

9 ^f i ^¿f i jjl^j. i Ajjjp i ^jljj^ OJ^Ä

251

эcgaö yrarn caHtaTugup. ffloup KynpoK Tapuxufi maxc-apra эtтнöop KapaTraH. y KenTHpMOKHH öy-raH maxcuHu öat3aH TyFpugaH-TyFpu, öat3aH yHuHr Taxannycn eKH -aKaö-apu öu-aH эcgafigн.

Ey öafiTga moup Tapuxufi maxc, TypTHHHH xa-u^a Ä-ura umopa Ku-fluru. ^yHKH Xafigap yHHHr -aKaö-apugaH öupu öy-raHu Mat-yM.

X,aM3a metpuaTHHHHr oxaHrgop Ba cepMa3MyH khcmhhh Fa3a—apu öu-aH öupra pyöoufi-ap xaM TamKH- этagн. ffloup pyöoHH-apuga xaM öaguufi caHtaT-apHHHr öeTaKpop HaMyHa-apuHH ynparam MyMKHH.

X,aM3a pyöoHH-apuga MatHaBufi caHtaT-apgaH энг caMapa-u Ba KeHr um-aTH-raHH 6y a^j [Tamöux] - "yxmaTum" caHtaTugup. yHHHr pyöoHH-apuga aHtaHaBHH yxmaTum-ap Ta-afiruHa. Maca-aH, ceBru Ka-ö-apHu eKryBHH onoBra, KeHr Ba Myca^o geHru3ra, Ka-ö-apra epyF-uK o-uö Ke-ryBnu Hypra yxmaTunagu. XycHu Tat-u- caHtaTu xaM X,aM3a KeHr Ky—araH MatHaBufi caHtaT-apgaHgup. ffloup öup Maca-a ycTuga $uKp wpuTraH экaн, y3 ^uKp-apuHu acoc-amra xapaKar Ku-agu. yHuHr TaxafiwgoTu Hara^acuga By^ygra Ke-raH acoc-am-ap KumuHu -o-Ko-gupaguraH gapa^aga ®ö3uöagop. ffloup Kyru-MaraH ypuH-apga Kyra-MaraH, -eKuH xaM MaHTuKaH, xaM öaguufi ^uxargaH MyKaMMa- gagu—ap Ke-Tupagu. ÄKcapuaT pyöoufi-apga öup BaKTHuHr y3uga öup Hena MatHaBufi caHtaT-apHu Ky—amu pyöoufiHuHr мaзмyнgopgнgнк gapa^acuHu omupagu.

Tap^MMa: "Eup Tapa^-aMa umK öy-Mafigu öyHra ryMoH Ku-Ma

^oHoHHuHr u-tu^otu öomKara Hacuö этca öy o-oBgup. X,aM3a, xen Hapca y3-y3uHa ^нgogaнмaнgн -Ärap yHra KyemHuHr paBmaH Hyp-apu TymMaca."

Pyöoufigaru Tamöex, fltHu umK xu^poHuHuHr o-oBra yxmaтнgнmн aHtaHaBufi agaöueTgaH o-uHraH öy-ca, TypraHnu Mucpagaru xycHu Tat-u- X,aM3a öaguufi MaxopaTuHuHr Hara^acugup. ffloupHuHr ^uKpuna, öup ToMoH-aMa umK öy-Mafigu. ^apc ukku Ky-gaH nuKKaHugeK ceBru xaM ukku ToMoHHuHr y3apo

A aj jiji^J £jj aj^

^ül ^ aji^ aJ a^ Tap^KMa: "X,aM3a, ceHuHr pyxuHr a3a-gaH nax-aBoH эgн,

XygogaH ceHu Xafigap öu-aH y-^aT Ku-umuHu cypa"

10,

10

252

муносабати натижасида юзага келади. Лекин бунда учинчи томон - агёр иштирок этиши ва висол унга насиб этиши хам мумкин. Шунда ошибка хижрон, яъни оловли кунлар бошланади. Хдмза севги бир томонлама мавжуд булмаслигини учинчи ва туртинчи мисраларда гузал тарзда асослаш максадида далил келтиради: "Бирор нарса агар унга куёш нури тушмаса уз-узича ялтирамайди. Маълумки ёруглик булмаса хеч нарса куринмайди, хатто ялтирок нарсалар хам. Кечкурун узидан ёруглик таратадиган фосфор хам кундузи куёш нуридан туйинади.

Рубоий узининг охангдорлиги ва мазмун жихатдан бойлиги билан халк орасида кенг урф булган. Охангдорлигини кофия ва радиф таъминлайди. Хдмза рубоийларининг аксарият кисмида радиф ишлатилади.

Таржима: "Нодон яхши инсон йук деб уйлайди, Узида одобдан бирон сифат булмайди. Хамза, жазо айбга яраша берилади, Енгил нарсага кахрабо хам илтифот килмайди.

Рубоий мазмунан олиб караганда енгил-хаётий фикрлардан тузилган ва учинчи ва туртинчи мисралар биринчи мисрада куйилган масалага мазмунан богланмагандек туйилади ва бу туртлик рубоий талабларига жавоб бермайди, деган фикр тугдиради. Чунки рубоийда биринчи мисрада куйилган масала иккинчи ва учинчи мисраларда мухокама килинади ва туртинчи мисрада хулоса чикарилади. Лекин таржимада хам бадиий саънатларни саклаш, хам рубоийнинг мазмунини бузмаган холда миллий колоритни бериш анча мушкул масала. Шунинг учун рубоийни шархлаш эхтиёжи сезилади. Рубоийнинг биринчи мисрасида OjjU [нопуха] - "нодон", "аклсиз" кимса бу дунёда яхши инсонлар йук, деб хисоблайди. Чунки одамлар бошкаларни хам узига ухшаш инсон деб уйлайшади. Иккинчи мисра биринчи мисрани асослаб келмокда "узида одобдан бирон сифат булмайди". Яъни узида одобдан бирон сифат булмагани учун нодон бошкаларни хам узига ухшаш деб хисоблайди. Учинчи мисрадаги [сазо] хам, [жазо] хам узбек тилига бир хил таржима килинади. Лекин бу мисрада шоир факатгина жазони назарда тутмаяпти. "Жазо" сузи остида, таг маъносида хаёт машакатлари яширин. Туртинчи мисрада эса барча мисралардаги фикр жамланиб хулоса чикарилади: "Енгил

253

www.birunijournal .uz

Hapcara Kaxpaöo xaM hoth^ot KunMafigu" -fltHH y3uga ogoö-axnoK Ba unMgaH acap xaM öynMaraH Ba xaeTHHHr MamaKarnapura öapgom öeponMaraH, HogoH KumuHH Kaxpaöo - gyHe TamBumnapu, HKup-nuKupnapu y3 goMura topthö KeTagu.

Tap^HMa: "^ynoHMaH ceHHHr umKUHrga tof öomura öopaMaH, KapopuM KaTtufi opTra KafiTMafiMaH CeHgaH y3raHH KypumHH y3HMra xapoM xucoönafiMaH Arap ceH öunaH ynpamMacaM Kaepra xaM öopaMaH Ymöy pyöoufiga pagu$ my gapa^aga MaxopaT öunaH KynaHraHKH, y y^yBHH OHruHH acocufi FO«ra fiyHanrapHmra xu3Mar KunraH. EyHgaH Tam^apu ymöy pyöoufiga TaKpop caHtaru xaM umnarunraH öynuö, y pyöoufira MycHKufinuK öaFumnaraH. X,aM3a pyöoufinapuga umnarunraH pagu^napHHHr aKcapu«TH öyfipyK Mafinuga KynnaHunraHH xaM yHHHr y3ura xoc xycycH«Tugup. Ey MatHO öunaH y3Bufi öoFnuK öynuö, pyöoufi MacnaxaT, yruT öepum Ma^caguga, naHg HacuxaT pyxuga e3unraH öynca, ran oxupugaru öyfipyK Mafinugaru KecuM pagu$ Tap3uga KafiTa-KafiTa TaKpopnaHraH.

Tap^HMa: "KapBOH paHr-öapaHrnurugaH ypKanHH TaHna, EyHgafi napumoHnuKHH fiyKOT, öaxopHH TaHna. KynryfiHM, KanÖHMHHHr goFnapu эcкнpgн CeHra ok fiyn, y3 fiynHHrau TaHna. ffluHBopufi H^ogueTHHHHr «Ha öup y3ura xoc tomohh y öat3H pyöoufinapura capnaBxa Ky«gu. ro^opugaru pyöoufira "Xymxon öoöo" capnaBxacu öepunraH. Kynry Kanö 3aBKugaH xocun öynraHH ynyH yHH roparuMHHHr rynu geö HOMnafigu. ^eKHH öy ryn эcкнpгaнnнгн «Hru ryn KenTupumuHH yHH «Ha xypcaHg KunumuHH cypafigu. ffletpga nymTy Tunugaru uöopa "nt Mtxa gu ma" - ok fiyn öaguu«T Tanaöu öunaH y3rapTHpunagH. Cy3Ma-cy3 Tap^HMa KunuHraHga öy uöopa "onguHru3ga «xmunuK öyncuH" geö Tap^HMa KunuHagu. X,aM3a эca "«xmunuK" cy3HHH "rynnap" öunaH anMamTupagu. Y "onguHrroga, KagaM Ky«guraH

13

254

www.birunijournal .uz

жойингизда гул булсин", дейди. Бу рубоий мазмунига, унинг маънавий юксаклик даражасига хам ижобий таъсир этган.

Шеърни шеър килувчи, назмнинг асоси булган унсур буни кофиядир. Мумтоз шарк шеъриятида кофия билан боглик зулкофиятайн, тажнисли кофия, мусажжа, тажзия ва зулкавофи тарсе каби бадиий санъатлар мавжуд. Ушбу санъатлар орасида мусажжа шеърнинг ритмини такомиллаштириши билан ажралиб туради.

oj A^J JIjäI Aj JjljJJ^jl J ol£l oj A^j J ^^ ^Jjjö jJ Aa Ai*^ aJ A4 OJJJ AJ IJ ^JJ^JI ^JL A£ JJ&A 15oj A^j ^Jjlj Ejl^1 J A

Таржима: "Инглизлар ахволидан огохман

Уларнинг заифлигидан озгина хафаман. Гитлер енгилса, жуда яхши буларди. Хориждаги галабаларидан хурсандман.

Хамзани юкоридаги рубоийсида "ема зи" радифидан олдин "пе ахвол", "гунде малол" ва "бонде хушхол" сузлари куш кофия тарзида ишлатилган ва ушбу рубоий нафакат бадиий санъат жихатдан, балки мафкуравий-психологик жихатдан хам ахамиятлидир. Иккинчи жахон уруши даврида бутун Хиндистон халкдари, жумладан, пушту кабилалари хам Хиндистон озодлиги учун курашаётган сиёсий вазият булишга карамай, шоир инглизларнинг халкаро майдондаги заифлашувидан хафа булганини ва Гитлернинг тезрок даф булишини истайди. Гарчи Хиндистон ва ватан озодлиги йулида инглизларга мухолифатчи булсада, хориждаги инглизлар галабасидан хурсанд булади.

Тажзия байт мисраларининг хар бирини икки булакка ажратиб узаро кофиялаш санъатидир. Рубоий мисралари хажман кичик булганлиги сабабли тажзия санъатини ишлатиш анча мушкул. Лекин шундай булса хам, Хамза рубоийларининг икки мисраси асосан, биринчи ва иккинчи мисралари тажзия санъати воситасида богланади.

^jjj la aäa i ^JjJ a^j la oj ^Jjj 1л AÄA i ^jjj AäA oj

^jjj ^j ^b ^j Ajl^al a£ Ujj Ujj ^j jj ^j

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Таржимаси: "Мени ким гапирди, уни ким гапирди У мени деди, мен уни дедим

15 i ^ЯЯУ -JJ^JÜ i '"'Ijfc i ^JIJO^ ojÄ

16 W i ^ЯЯУ -JJ^JÜ i '"'Ijfc i ^JIJO^ ojÄ

255

Агар дунё пок Раб айтганидек афсона булса, Пок Раб дунё айтганидек Хакикатдир. Чукур тасаввуфий маънога эга ушбу рубоийда кофия санъатининг хам тажзия, хам тажнисли кофия ишлатилган. Тажнисли кофия бу - бир неча маънога эга булган сузнинг кофия санъати сифатида ишлатилиши ва бирдан ортик маънони ифодалаши. Бу ерда "вайилай" хам гапирмок, хам айтмок, хам демок маъноларини ифодаламокда.

Кофия санъатининг энг жозибадор, сероханги бу зулкофиятайн булиб, мусажжадан фаркли томони бунда узаро кофияланаётган сузлар байтнинг турли жойларида ишлатилиши мумкин.

jl Clll^lJ J ЬЬ J ^jJJj^ J JXIA

Таржима: "Рисолат ва имоматнинг бобоси келди Одамийлик ва иноят ташувчиси келди" Мазкур рубоийда кофиянинг бетакрор намунаси терилган булиб, мисралардаги биринчи суздан бошка барча сузлар кофияланмокда. Бу пушту шеъриятида жуда кам учратиладиган холат. Рубоий факатгина умуминсоний, панд-насихат рухидаги тасаввуфий гоялари билангина эмас, балки, бадиияти, юксак махорат билан ишлатилган бадиий санъатлари билан хам кадрлидир.

Хулоса урнида шуни айтиш мумкинки, Хдмза Шинворий уз рубоий ва газаларида пуштузабон шоирлар фикрларини янада чукурлаштиришга ва янгича карашлар билан юксалтиришга эришди. Жумладан, рубоийларида анъанавий мавзуни уз даврининг ижтимоий-сиёсий, маънавий-ахлокий карашлари билан янада бойитди ва халкчиллик багишлади. Хамзанинг рубоийлари узининг юксак бадиияти ва мазмундорлиги билан пушту адабиёти рубоий хазинасининг жавхари хисобланади. Умуман олганда анъанавий адабиётнинг вориси булган Хдмза факат мавжуд тамойиллар доирасида колиб кетмади. Хусусан, газал ва рубоий жанрларига уз даврининг долзарб хаётий муамоларини, инсон ва унинг маънавий камолоти мавзусини олиб кирди. Хамзанинг бадиий махорати шеърий санъатлардан мохирлик билан фойдалана олишида намоён булади. У куллаган бадиий санъатлар шеърнинг шаклий бир унсури булибгина колмай шоирнинг ижтимоий-фалсафий карашларини укувчи онгига янада аник ва таъсирли етиб боришига, мазмунни бойитишга хизмат килади.

256

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.