Научная статья на тему 'СИРДАРЁ ҲАВЗАСИДАГИ ЧИРЧИҚ ДАРЁСИ ИХТИОФАУНАСИ'

СИРДАРЁ ҲАВЗАСИДАГИ ЧИРЧИҚ ДАРЁСИ ИХТИОФАУНАСИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
183
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Agro Inform
Область наук
Ключевые слова
Чирчик / ихтиофауна / абориген турлар / кўчириб келинган турлар / Ўзбекистон / Chirchik River / ichthyofauna / native species / invasive species / Uzbekistan.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Тагир Салихов, Бахтияр Камилов, Жобир Собиров, Лазиз Тўраев, Мансур Юлдашов

Тадқиқот манбаларини 2021 йил февраль 2022 йил март ойларида Сирдарёнинг йирик ирмоғи бўлган Чирчиқ дарёси юқори, ўрта ва қуйи оқимидан тўпладик. Балиқларни қўйма тўр, невод, тузоқ каби ов қуроллари билан овладик. Ихтиофаунаси 12 оилага мансуб 39 тур балиқ туридан ташкил топганлиги аниқланди. Кўрсатилганлардан 21 тури абориген, 18 тури ХХ асрнинг иккинчи ярмида кўчириб келинган турлар саналади. Кўчириб келинган балиқ турлари ўзлари учун қулай шароит топганлиги ва ҳавзада кўпаётганлиги аниқланди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Тагир Салихов, Бахтияр Камилов, Жобир Собиров, Лазиз Тўраев, Мансур Юлдашов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The sampling was conducted from February 2021 to March 2022 at upper, middle and down streams of the of Chirchik River, the biggest tributary of the Syrdarya River. The fish samples were caught using several fishing gears such as gillnets, seines, traps. It was revealed that the ichthyofauna includes 39 fish species that are included in 12 families. From those, 21 species are native, 18 species are invaders as a result of acclimatization work in the second half of the 20th century. The identified invasive species have found favorable environments and reproduce in the basin.

Текст научной работы на тему «СИРДАРЁ ҲАВЗАСИДАГИ ЧИРЧИҚ ДАРЁСИ ИХТИОФАУНАСИ»

УУТ: 639.311

СИРДАРЁ ХДВЗАСИДАГИ ЧИРЧИЦ ДАРЁСИ ИХТИОФАУНАСИ

Тагир Салихов, Бахтияр Камилов, Жобир Собиров, Лазиз Тураев,

Узбекисшон Республикаси ФА зоология институты,

Мансур Юлдашов, Тошкент давлат аграруниверситету Сайёра Рацматова, Самарканд ветеринария медицинаси институти

Тошкент филиали

Аннотация. Тад;икот манбаларини 2021 йил февраль 2022 йил март ойларида Сирдарёнинг йирик ирмоги булган Чирчик дарёси ю;ори, урта ва ;уйи оцимидан тупладик. Бали;ларни куйма тур, невод, тузо; каби ов куроллари билан овладик. Ихтиофаунаси 12 оилага мансуб 39 тур бали; туридан ташкил топганлиги ани;ланди. Курсатилганлардан 21 тури абориген, 18 тури ХХ асрнинг иккинчи ярмида кучириб келинган турлар саналади. Кучириб келинган бали; турлари узлари учун кулай шароит топганлиги ва щвзада купаётганлиги ани;ланди.

Таянч сузлар: Чирчик, ихтиофауна, абориген турлар, кучириб келинган турлар, Узбекистон

Аннотация. Материал собирали с февраля 2021 по март 2022 годов в верхнем, среднем и нижнем течениях реки Чирчик - крупнейшего притока реки Сырдарьи. Рыб ловили различными орудиями лова, такими как ставные сет, невода, ловушки. Выявлено, что ихтиофауна включает 39 видов рыб, которые входят в 12 семейств. Из указанных 21 вид являются аборигенными, 18 видов - вселенцев в результате акклиматизационных работ во второй половине ХХ века. Выявленные вселенцы нашли благоприятные условия и воспроизводятся в бассейне.

Ключевые слова: Чирчик, ихтиофауна, аборигенные виды, виды-вселенцы, Узбекистан.

Abstract: The sampling was conducted from February 2021 to March 2022 at upper, middle and down streams of the of Chirchik River, the biggest tributary of the Syrdarya River The fish samples were caught using several fishing gears such as gillnets, seines, traps. It was revealed that the ichthyofauna includes 39 fish species that are included in 12 families. From those, 21 species are native, 18 species are invaders as a result of acclimatization work in the second half of the 20th century The identified invasive species have found favorable environments and reproduce in the basin.

Key words: Chirchik River, ichthyofauna, native species, invasive species, Uzbekistan.

Узбекистон ихтиофаунаси маълум даражада хилма-хил булиб унда табиий холда - 44 - 49 тур чучук сув баликлари айрим холатларда эса кисман шурлангансувбаликлари аникланган, ХХ асрда комплекс антропоген омиллар таъсирида турлар сони - 69-74 тургача ошди. Узбекистон худуди муътадил иклим хонасининг жанубида жойлашган ва унинг шаркий кисми баланд тоглар билан уралган (республиканинг 25 % худуди), гарбий кисми текислик кисмидан иборат булиб чул ва

сахролардан ташкил топган хамда улар оркали 4 та дарё шу жумладан Сирдарё окиб утади.

Сирдарёнинг урта окими Фарход тугонидан Чордара сув омборигача булган кисмни уз ичига олади хамда ирмокларга ва дарёнинг эски узанларига бой булиб кенг водий буйлаб окади. Сирдарёнинг урта окимига бир нечта ирмок дарёлар шу жумладан энг йирик булган Чирчик дарёси кушилади хамда Тошкент вилоятининг тогли ва текислик районлари худудидан окиб утади.

Сирдарёнинг ;уйи, урта ва ю;ори ;исмида яъни Орол денгизи хавзаси табиий холатидаги ихтиофаунаси етарли даражада урганилган (Никольский, 1940, Турдаков, 1963; Камилов, 1973; Максунов, 1968; Salikhov, ТУ., КатПоу 1995). Унинг йирик ирмо;лари ихтиофаунаси ха;ида маълумотлар анча кам (Салихов,1983). Биро; курсатиб утилган тад;и;отлар хам асосан ХХ асрда олиб борилган. ХХ асрнинг иккинчи ярмида хавза ихтиофаунаси сезиларли даражада антропоген таъсир остида ;олди: йирик ирригацион курилишлар натижасида Сирдарё о;ими тули; бош;ариладиган булди, хавзага балицларнинг янги турларини и;лимлаштириш буйича комплекс ишлар амалга оширилди (Юлдашов, Камилов, 2018). Охирги ун йилликларда мунтазам тад;и;отлар олиб борилмаганлиги натижасида, Сирдарёнинг урта о;ими шу жумладан, Чирчи; дарёси ихтиофаунаси ха;ида маълумотлар йу;. Мазкур тадкицтнтнг мацсади Чирчи; дарёси ихтиофаунасининг хозирги холатини тахлил ;илиш хисобланади.

Материал ва методика. Тад;и;от материаллари «Узбекистонда бали;чиликни ривожлантиришни назарий асослаш учун гидробионтлар мослашувчанлик потенциали ва популяцион фенотипик турли-туманлигини урганиш» (УзР ФА Зоология института) мавзусидаги лойиха доирасида 2021 йил февраль-март ойларида тупланди. Чирчи; дарёси о;ими буйлаб 3 та: ю;ори о;им, урта о;им ва ;уйи о;им худудларига ажратдик. Ю;ори о;имида бали;ларни Чорво; сув омборида ва унга ;уйиладиган дарёларда шунингдек, Чирчи; дарёси узанида Хужакент гидроузелигача овладик. Урта о;имида Чирчи; дарёси узанида ва Тошкент ва Янги йул атрофида дарёнинг ;ушимча тизимларида, ;уйи о;имида эса Чиноз шахри атрофида шунингдек, дарёнинг Сирдарёга ;уйилиш жойида овладик. Бали;лар, катак улчами - 16

- 110 мм булган турлардан шунингдек, катак улчами - 6 - 10 мм ли тузо;лардан ва улчами - 6

- 10 мм булган неводлардан фойдаланган холда хар ойда овланди. Дала шароитида тур таркиби ани;ланди, тули; биологик тахлил утказилди (Правдин, 1966; Салихов ва бош;алар, 2001).

Натижалар. Чирчи; дарёси Тяншан тоги Угам тизмасида Чот;ол ва Пском дарёларининг ;ушилишидан хосил булган. Чирчи; дарёсига иккита нисбатан йирик (Угом ва О;со;ота) ирмо; ;ушилади, ;олган ирмо;лари майда тог дарёчалари хисобланади.

Чирчи; дарёси тог ;исми Пском ва Чот;ол дарёларидан ташкил топган. Пском дарёси ва унинг барча ирмо;лари ;орликлар ва музл^.ардан туйинадиган тош;ин тог дарёлари саналади хамда чу;ур тог водийси буйлаб о;ади. Чот;ол дарёси ю;ори ;исмида чу;ур д^ралар ор;али о;ади, Коратерак ирмоги ;ушилгандан кейин дарё узани кенгаяди о;ими сокинлашади аммо, айрим жойларида унинг ;ис;арган ;исмлари хам бор. Бурчмулла ;ишлогидан пастда Чот;ол ва Пском дарёлари ;ушилади биро; хозир бу жойлар Чорво; сув омбори сувлари билан босилган. Чорво; сув омбори тугони Чирчи; дарёсини бевосита Угом дарёси ;уйилишидан олдин тусган. Чирчи; дарёси хавзаси сувлари Тошкент оазиси ерларини сугориш учун жадал тарзда олинади, бунинг учун каналлар тармоги барпо этилган, уларнинг айримлари асосий узандан хам сер сув (Зах, Бузсув, чап ;ирго;даги Корасув ва бош;алар). Чирчи; ва Охангарон (Сирдарёнинг Тошкент вилояти худудидан о;иб утадиган йирик ирмоги) хавзалари ирригация тармо;лари ор;али охирги ун йилликда дарёнинг урта ва ;уйи о;имида узаро чалкашиб кетган.

Чирчи; дарёсининг ю;ори о;имида суви чучук, сувининг минераллашуви мавсумга ;араб - 168 - 280 мг/л оралигида, рН эса - 7,7

- 8,3 оралигида узгариб туради. Кишда сув

66

Agro ТпЮгш N2 [4] 2022

харорати бутун хавза буйлаб паст (тог ва тог олди худудларида кунлик курсаткичи - 2-3оС ни, текислик цисмида - 5-6о С ни ташкил цилади), ёзда, тог ва тог олди худудларида - 9-13°С гача текислик цисмида эса - 23 - 25оС гача исийди.

Чирчиц дарёси хавзаси тог цисми унинг асосини ташкил этувчи Пском ва Чотцол дарёларидан ташкил топган. Пском дарёси ва унинг барча ирмоцлари цорликлар ва музликлардан туйинадиган тошцин тог дарёлари саналади хамда чуцур тог водийси буйлаб оцади. Чотцол дарёси юцори цисмида чуцур даралар орцали оцади, Коратерак ирмоги цушилгандан кейин дарё узани кенгаяди оцими сокинлашади аммо, айрим жойларида унинг цисцарган цисмлари хам бор. Бурчмулла цишлогидан пастда Чотцол ва Пском дарёлари цушилади бироц, хозир бу жойлар Чорвоц сув омбори сувлари билан босилган. Чорвоц сув омбори тугони Чирчиц дарёсини бевосита Угом дарёси цуйилишидан олдин тусга<. Пском ва Чотцол дарёлари тог худуди буйлаб оцади (баландлиги 1500 м ва ундан юцори), фацат цуйилишидан олдин тог олди худудига чицади (баландлиги 890 м гача - Чорвоц сув омбори айнан шу баландликда жойлашган). Пском ва Чотцол дарёларининг суви совуц, ёзда максимум - 8-10°С гача исийди, суви чучук, тадцицотларимиз давомида минераллашув даражаси турли мавсумларда - 105 - 230 мг/л оралигида узгариб турди.

Чорвоц сув омбори - водий-узан сув омбори булиб 1978 йилда фойдаланишга топширилган ва ирригация, гидроэнергетика ва Тошкент Чирчиц хамда бошца ахоли пунктларини сув билан таъминлашга хизмат цилади. Сув омборининг умумий майдони сув билан тулган вацтида - 40,1 км2, узунлиги - 22 км, максимал кенглиги - 0 км, энг чуцур жойи -148 м, уртача чуцурлиги - 50 м. Сув омборининг сув сигими, сув билан тулган вацтида - 2006 млн. м3, фойдали хажми - 1580 млн. м3.

Сув хавзаси денгиз сатхидан - 900 - 4500 м булган тоглардан сув олади. Сув омбори ер усти оцимидан асосан, 3 та сув омбори йиллик сатхининг 96 % берадиган дарёлар - Чотцол, Пском ва Куксувдан туйинади. Бу дарёлардан ташцари йигирмадан ортиц майда дарёчалар суви хам сув омборига цуйилади, бу дарёлар мавсумий цорлар эришидан шунингдек, ер ости сувларидан туйинади.

Чирчиц дарёси. Чирчиц дарёси Чорвоц сув омбори тугонидан кейин чуцур дара орцали оциб Хужакент сув омбори тугонигача оцади ва шу ерда Хужакент сув омборини хосил цилади. Ундан кейин Чирчиц дарёси кенг цайир буйлаб Fазалкент сув омбори тугонигача оцади. Х,ар икки тугонда сув тацсимловчи иншоатлар цурилган ва улар орцали дарё суви йирик каналла >га та.симланади. Fазалкент тугонидан кейин Чир.иц дарёси хажми сезиларли \драж?д а эр ости сувлари ва оцова сувларидан ташкил топади. Куйироцда Юмалоц тугони цурилган ва у хам дарё оцимини каналларга тацсимлайди.

Чирчиц дарёсининг суви Сирдарёга Бузсув канали ва цисман Колган Чирчиц тармоги орцали ташланади. Шартли равишда дарёнинг тоголди-текислик хамда текислик цисмларга ажралган жойи Чирчиц шахрига яцин булган Юмалоц тугонида деб хисоблаш мумкин.

Ихтиофаунаси. Пском, Чотцол ва уларнинг айрим ирмоцларида бутун ирмогига хос булган - оддий цора балиц, яйдоц кукча, Тибет ялангбалиги, Туркистон лаццачаси каби балицлар яшайди. Туркистон тошбуцаси Пском ва Чотцол дарёлари ирмоцларида купроц учрайди.

Чорвоц сув омборига цуйиладиган дарёларда ва сув омборининг узида оддий цора балиц, яйдоц кукча, Кушакевич ялангбалиги, тибет ялангбалиги, Туркистон тошбуцаси яшайди. Утказган назорат овларимиз

натижалари оддий кора балик сув омборининг бутун акваторияси буйлаб таркалганини курсатди, колган абориген турлар (реофиллар) фа;ат дарёларнинг куйилиш кисмида ва майда майда тог дарёлар куйилишида ва ундан ю;орида колган ва улар сув омборига туташ жойларга кириб туради.

Чорво;сувомборидаХХасрнингиккинчи ярмида бир катор кимматбахо бали; турларини интродукция килиш (кучириб келиш) ишлари амалга оширилган. 1973 - 1984 йилларда сув омборига Иссиккулдан севан гулбалиги, гегаркуни бир неча марта олиб келинган (3 млн донадан ортик). Иссиккул гулбалиги мазкур сув хавзасига мослашиб купаймокда чунки, биз унинг бир нечта чавокларини тутдик. Бирок, гегаркуни ва унинг чавоклари сони унчалик куп эмас. 1980 йилларда бир неча йил давомида сув омборига режали равишда Сирдарё хавзасининг тогли худудларид^н (К^иргизистоннинг Тухтакул ва Сон:ул кулларидан) пеляд балигининг чавоклари кучириб келинган. Шу билан бирга сигсимон баликларнинг бошка яна икки тури (сиг, сибир ряпушкаси) тасодифан келтирилган. Тадкикот овларимиз ичида мазкур икки турнинг жинсий вояга етган ва чавокларини учратдик бирок, уларнинг хам сони унчалик куп эмас. Биз, буни саёз жойлардаги урчиш жойларининг камлиги билан изохлаймиз яъни уларнинг купайиши учун мос келадиган жойлар кам. 1984 йилда сув омборига ховуз хужаликларидан карп балиги чавоклари хам олиб келинган. Карп баликлари сув омборининг саёз жойларида учрайди ва мазкур сув омборида табиий купайиши аникланган. Шунингдек, 1980 йилларда Тошкент вилоятидаги Товоксой форел хужалигидан камалак гулбалик олиб келинган. Камалак гулбалик хам сув омбори шароитига мослашди, уни сув омборига куйиладиган дарёларнинг куйилиш жойларидан тутишган.

Хозирги кунда Чорвок сув омбори

ихтиофаунасининг таркиби хам абориген хам кучириб келинган турлардан ташкил топган (1 - жадвал). Сув омборида баликлар саноат усулида овланмайди бир вактлар яъни режали иктисодиёт даврида (собик иттифок даврида) 1970-1980 йилларда Тошбалик питомникнинг баликчилик бригадаси бор эди аммо, овланган баликлар микдори жуда камлигидан 1990 йилда сув омборидан саноат усулида балик овлаш тулик тухтатилган. Саноат овининг йуклигига асосий сабаб у ерда яшайдиган баликларнинг сезиларли даражада тупланган тудаси мавжуд эмаслиги хисобланади.

Чирчик дарёси ихтиофаунаси Чорвок сув омбори тугонидан то Fазалкент гидроузсли^ача тоголди вакиллари (оддий кора балик, Кушакевич яланг балиги, туркистон тошбукаси, Сирдарё елец балиги) яшайди. Охирги йилларда Тошкент вилоятида камалак гулбалик етиштириш ривожланганлиги сабабли купинча камалак гулбалик овланмокда. Бу баликлар баликчилик хужаликлари кафас мосламаларидан кочиб чикади.

Чирчик дарёси урта ва куйи окимида абориген турлардан Туркистон кумбалиги, чипор тезсузар, Тошкент юза сузари, Орол тиканаги, догли лабдор ва Туркистон тошбукаси, купинча Тошкентгача (шу жумладан, шахар ичидаги каналларда) оддик кора балик учрайди. Тахминан, Тошкентдан ва ундан куйида ховуз хужаликларидан чиккан баликлар (етиштирилаётган карпсимон баликлар ва Хитой текислик комплекси баликлари, илонбош балик) шунингдек, гамбузия баликлари учрай бошлайди.

Чирчик дарёсининг текислик кисмида айникса, Чирчик дарёсининг куйи окимида турлар сони бир мунча ортади ва уларнинг ярмидан купи кучириб келинган турлар хисобланади. Хавзада курилган айникса кейинги йилларда курилган катта ва кичик ховуз хужаликларининг таъсири сезилади.

1 - жадвал.

Чирчи; дарёси хавзаси ихтиофаунаси

№ Оила, тур Тог цисмида Тоголди цисмида Чорвоц сув омборида Тоголди текислик цисмида Текислик цисмида

Salmonidae

1 Oncorhynchus mykiss Walbaum -камалак гулбалиц

2 Salmo ischchan issykogegarkuni Lushin - севан гулбалиги - - + - -

Coregonidae

3 Coregonus peled (Gmelin) - пелядь - - + - -

4 Coregonus sardinella Valenciennes -сибир ряпушкаси - - + - -

5 Coregonus lavaretus ludoga Poljakow - лудога сиги - - + - -

Cyprinidae л

6 Rutilus rutilus L. - чавоц балиц - - - - +

7 Ctenopharyngodon idella (Valenciennes) - оц амур - */V . ■ - - +

8 Aspius aspius L. - оц цайроц - - - - +

9 Opsariichthys uncirostris (Temminck et Schlegel) - учлаб - - - - +

10 Pseudorasbora parva (Schlegel) -кичик псевдоразбора - - + - +

11 Gobio gobio lepidolaemus Kessler -туркистон цумбалиги - - - + -

12 Abbotina rivularis (Basilewsky.) -дарё абботинаси - - + - +

13 Barbus capito conocephalus Kessler -туркистон муйловдори - - - - +

14 Schizothorax intermedius MacClel-land - оддий цора балиц + + + - -

15 Diptychus dybowskii Kessler - яйдоц кукча + + + - -

16 Alburnoides taeniatus (Kessler) -чипор тезсузар - - - + -

17 Alburnoides oblongus Bulgakov -тошкент юзасузари - - - + +

18 Abramis brama L. - оддий оцча - - - - +

19 Ballerus sapa (Pallas) - цора куз - - - - +

20 Hemiculter leucisculus (Basilewsky) оддий циррацорин - - + - +

21 Pelecus cultratus (L.) - цилич балиц - - - - +

22 Rhodeus ocellatus (Kner) - кузли тахир балиц - - - - +

23 Carassius gibelio (Blochin) - кумуш товонбалиц - - - - +

24 Cyprinus carpio L. - карп / сазан - - + + +

25 Hypophthalmichthys molitrix (Valenciennes) - оц дунгпешона - - - - +

26 Hypophthalmichthys nobilis (Richardson) - чипор дунгпешона - - - - +

Cobitidae

27 Noemacheilus stoliczkai (Steindachner) - тибет ялангбалиги + + + - -

28 Noemacheilus kuschakewitschi Herzenstein - Кушакевич ялангбалиги - + - -

29 Noemacheilus strauchi (Kessler) -догли лабдор - - - + -

30 Cobitis aurata aralensis Kessler -орол тиканаги - - - + +

Siluridae

31 Silurus glanis L. - европа лаццаси - - - - +

Sisoridae

32 Glyptosternum reticulatum MacClelland - туркистон лаццаси + - - - -

Poecilidae

33 Gambusia affinis (Baird & Girard)-гамбузия - - - - +

34 Gambusia holbrooki (Gir.) - гамбузия - - - - +

Percidae

35 Sander lucioperca (L.) - оц сла - - - - +

Eleotridae

36 Micropercops swinhonis (Günther) -микроперкопс - - - - +

Channidae

37 Channa argus warpachowskii Berg -амур илонбош балиги - - - - +

Gobiidae

38 Rhinogobius similis Gill - риногобиус - - + - +

Cotiidae

39 Cottus spinulodus Kessler - туркистон тошбуцаси + + + + -

Мух,окама. Чирчи; дарёси хавзасида чучук сув бали;ларининг 12 оиласига мансуб булган вакиллари учрайди. Cyprinidae оиласи вакиллари доминантлик килади - 21 тур, Cobitidae оиласининг 4 вакили учрайди, хавзада интродукция ишлари амалга оширилиши натижасида Coregonidae оиласининг - 3 тури, Salmonidae ва Poecilidae оилаларининг 2 тадан тури, колган оилаларнинг вакиллари 1 турдан

келинган. О; дунгпешона ва о; амур каби турлар Чирчи; хавзасидаги бали;чилик хужаликларига ма;садли утказилган ва у ердан мунтазам равишда республикадаги куплаб сув омборлагига утказилади. Улар билан бирга тасодифан чипор дунгпешона кучириб келинган ва бу^унги кунда етиштирилаётган объетлар р'йхатида мухим жой эгаллади. Ьд/.ган турлар о; дунгпешона ва о; амур

ташкил топган. Ихтиофаунасида хозирги ва;тда бали'^аги билан тасодифан утказилган ва яшаётган 21 тур абориген, 18 тур кучириб келинган турлар саналади. Камалак гулба и;, сигсимон бали;лар вакиллари мазкур янги Чорво; сув омбори бали; махсулдорлигини ошириш учун ма;садли равишда кучириб

у ерда узлари учун ;улай мухит топиб дарё хавзасига утган. Бали;ларни кучириб утказган ва;тдан бери бир неча ун йиллар утганлиги сабабли биз ани;лаган турлар Чирчи; дарёси хавзасида купаймо;да деб хисоблаш мумкин.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Камилов Г.К. Рыбы и биологические основы рыбохозяйственного освоения водохранилищ Узбекистана. Ташкент, Фан, 1973. - 220с.

2. Никольский Г.В. Рыбы Аральского моря. - Известия Московского общества испытателей природы, отделение биологии, 1940. - 216 с.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

3. Максунов В.А. Промысловые рыбы Таджикистана. Душанбе, Дониш, 1968. -99 с.

4. Салихов Т.В. Распределение ихтиофауны в бассейне р. Чирчик. - В кн. : Биологические основы рыбного хозяйства республик Средней Азии и Казахстана, Ташкент, ФАН, 1983. - с. 216 -218.

5. Салихов Т.В., Камилов Б.Г., Атаджанов А.К. Рыбы Узбекистана (определитель). Ташкент: Chinor ENK, 2001, 152 с.

6. Турдаков Ф.А. Рыбы Киргизии. Фрунзе, Издательство АН КиргССР, 1963. - 283 с.

7. Юлдашов М.А., Камилов Б.Г. Результаты интродукций чужеродных видов рыб в водоемы Узбекистана. - Научные труды Дальрыбвтуза, 2018, 44 (1). - с. 40 - 48.

8. Salikhov, T.V., Kamilov, B.G. Ichthyofauna of the Mid-Syr Darya Basin, Journal of Ichthyology, 1995.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.