Научная статья на тему 'ЗАРАФШОН ДАРЁСИ ҚУЙИ ОҚИМИ БАЛИҚЛАРИ БИОЛОГИЯСИ, ЭКОЛОГИЯСИ ВА АҲАМИЯТИ'

ЗАРАФШОН ДАРЁСИ ҚУЙИ ОҚИМИ БАЛИҚЛАРИ БИОЛОГИЯСИ, ЭКОЛОГИЯСИ ВА АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
279
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Зарафшон дарё / Амударё / Қашқадарё / Туркистон / Тожикистон / балиқ / ихтиофауна / Озиқланиши / Ўсиши / ривожланиши / Кўпайиши / Морфологияси / Тарқалиши / Тўдакўл / Қуйимозор / Шўркўл. / Zerafshan river / Amu Darya / Kashkadarya / Turkestan / Tajikistan / fish / ichthyofauna / Nutrition / Growth / development / Reproduction / Morphology / Distribution / Tudakul / Kuymozor / Shurkul.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Рахимов, Жонибек Рашитович, Ҳусенов, Беҳруз Қобил Ўғли, Ғаниева, Малоҳат Одиловна, Ҳайитова, Шахноза Жамоловна

Мақолада Зарафшон дарёси қуйи оқимида учрайдиган балиқларнинг тур таркиби, биологияси, экологияси ва аҳамияти ҳақида маълумотлар келтирилган. Ишда 2021 йил давомида йиғилган материаллар асосида ёзилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Рахимов, Жонибек Рашитович, Ҳусенов, Беҳруз Қобил Ўғли, Ғаниева, Малоҳат Одиловна, Ҳайитова, Шахноза Жамоловна

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

BIOLOGY, ECOLOGY AND IMPORTANCE OF THE LOWER REACHES FISH OF THE ZARAFSHAN RIVER

The article provides information about the species composition, biology, ecology and significance of fish living in the lower reaches of the Zerafshan River. The study is based on material collected during 2021.

Текст научной работы на тему «ЗАРАФШОН ДАРЁСИ ҚУЙИ ОҚИМИ БАЛИҚЛАРИ БИОЛОГИЯСИ, ЭКОЛОГИЯСИ ВА АҲАМИЯТИ»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5/2

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

ЗАРАФШОН ДАРЁСИ ЦУЙИ ОЦИМИ БАЛЩЛАРИ БИОЛОГИЯСИ,

ЭКОЛОГИЯСИ ВА АХДМИЯТИ

Рахимов Жонибек Рашитович

Бухоро давлат педагогика институти Табиий фанлар кафедраси доктаранти

Хусенов Бехруз Цобил ртли Бухоро давлат педагогика институти Табиий фанлар кафедраси укитувчиси

Ганиева Маловат Одиловна Бухоро давлат университети магистранти

Хайитова Шахноза Жамоловна Бухоро давлат университети магистранти

АННОТАЦИЯ

Мацолада Зарафшон дарёси цуйи оцимида учрайдиган балицларнинг тур таркиби, биологияси, экологияси ва ауамияти уацида маълумотлар келтирилган. Ишда 2021 йил давомида йигилган материаллар асосида ёзилди.

Калит сузлар: Зарафшон дарё, Амударё, Цашцадарё, Туркистон, Тожикистон, балиц, ихтиофауна, Озицланиши, Усиши, ривожланиши, Купайиши, Морфологияси, Тарцалиши, Тудакул, Куйимозор, Шуркул.

АННОТАЦИЯ

В статье приведены сведения о видовом составе, биологии, экологии и значении рыб, обитающих в низовьях реки Зерафшан. Исследование основано на материалах, собранных в течение 2021 года.

Ключевые слова: Река Зерафшан, Амударья, Кашкадарья, Туркестан, Таджикистан, рыбы, ихтиофауна, Питание, Рост, развитие, Размножение, Морфология, Распространение, Тудакуль, Куймозор, Шуркуль.

ABSTRACT

The article provides information about the species composition, biology, ecology and significance of fish living in the lower reaches of the Zerafshan River. The study is based on material collected during 2021.

Keywords: Zerafshan river, Amu Darya, Kashkadarya, Turkestan, Tajikistan, fish, ichthyofauna, Nutrition, Growth, development, Reproduction, Morphology, Distribution, Tudakul, Kuymozor, Shurkul.

КИРИШ

Урта Осиё худудида утказилган йирик иклимлаштириш тадбирлари Зарафшон дарёси хавзасидаги ихтиофаунасини хам узгаришига олиб келди.

Мослашиб кетган келгинди баликлар табиийлашиш натижасида тез купайиб,

928

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5/2

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

абориген (жайдари) ихтиофаунани сикиб чикара бошлади ва узи учун янги экологик маконни юзага келтирдилар. Ушбу жараён сув хавзаларида тарихий юзага келган баликлар таркибини бузиб, абориген (жайдари) турларнинг яшаш ариалларини ва таркалиш доирасини узгариб кетишига йул очиб берди.

Узбекистоннинг хайвонот дунёси узига хос, бой ва турли-тумандир. Республикамизда умурткали хайвонлар асосий кисмини баликлар эгаллаб, уларнинг 80 дан ортик тури (баликчилик хужаликлардан ташкари) табиий сув хавзларимизда кайд килинган. Баликларимизнинг баъзи турлари (Орол муйлабдори, куракбурунлар, паррак, чуртан-марка ва бошкалар) ноёб булиб, факатгина Урта Осиё сув хавзларида учрайди. Худудимизнинг экологик холатининг узгариши, сув хавзаларига булаётган антропоген таъсиротлар натижасида сувнинг хажми, таркиби ва биологик хусусиятлари узгариши, купчилик баликларнинг яшаш шароитларини кескин узгаришига олиб келди. Бундай муаммоларни бартараф этиш учун, худуддаги барча сув хавзаларининг экологик шароитини, баликчиликка катта зарар етказадиган турли омилларни хар тамонлама урганиш, балик захираларини купайтириш каби илмий амалий тадкикотлар олиб бориш зарурдир.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Юкорида кайд килинган шароитдан келиб чиккан холда биз 2021-йилда Бухоро вилоятида Зарафшон дарёси сув хавзаларида учрайдиган баликларнинг таркиби ва экологясини урганишни максад килиб олдик.

Зарафшон дарёсининг физик-географик характеристикаси.

Зарафшон дарёси Туркистон тизма тоглари билан Хисор тизма тоглари кушилган жойда денгиз сатхидан 2750 метр баландликда Зарафшон музлигидан бошланади. Дарё шаркдан гарбга караб окади ва узунлиги 750 км ни ташкил этади. Зарафшон дарёсининг музликдан Магиён дарёсигача булган юкори окими 300 км якин булиб, тизма тоглар орасидан окади. Фандарё, Куштутдарё ва Магиён дарёлари Зарафшон дарёсининг ушбу кисмидаги энг катта ирмоклари хисобланади.

Зарафшон дарёсининг урта окими борган сари кенгайиб бориб куп узанли кайирлар буйлаб ока бошлайди. Дарёнинг бу кисмидаги куйиладиган хеч кандай ирмок йук, бирок унинг суви ерларни сугорадиган куплаб канал ва арикдар буйлаб жадал окади. Навоий якинидаги Зарафшон узани Окдарё ва Корадарёга булиниб кетади. Каттакургон ва Зиёвуддин шахарлари оралигида

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

O

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

OKgape Ba Kopagape KafiTa Kymunuö 3apa$moH gapecuHHHr aroHa y3aHHHH xocun KH^agH.

3apa^rnoHHHHr gema KucMuga TagKHKoT onuö öopraH apxeonoraap (aKageMHK

A.MyxaMMag^öHoB paxöapnuruga) 6em MHHr fiun MyKaggaM y y3 cyBHHH AMygapera KyfiraH, geraH xynocara Kengunap. Bern MHHr fiun MyKaggaM эмaс, 6em W3 fiun MyKaggaM amaö yTraH caMap-KaHgnuK TapuxHH ohhm X,o$H3y Oöpy xaM, KyxaK cyBH cepHaM fiunnapu to ^afixyHra Kagap eTap эgн, gea ganonar öepagu. Bat3H öup Kuecufi TaKKocnamnap aKyHH xaM KaguMga 3apa^rnoHHHHr HuxoaTga Mya33aM gape öynraHnurH TacguFugup. CyBHHHr MynnurugaH Ba öaxop nafiraapu efiHnuö OKumngaH myHHanap KeHr TyKafi nafigo öynraHKH, CaMapKaHg arpo^uga 10 MHHr KymHHH öynraH CnuTaMeH AneKcaHgp MaKegoHCKHfi acKapnapnra KaKmaTKUH 3ap6a öepuö, gape öyfiugaru yma HaHraroopra Kupuö Ky3gaH Fofiuö öynraH.

MHHr fiun MyKaggaM amaö yTraH TapuxHH ohhm Hapmaxufi 3apa^moHHH Pygroap, roxuga ^apoMKOM geö aTaraH Ba BofiKaHgra okhö öopumuHH TatKHgnaraH. BofiKaHg эca TyKafi Ba KarTaKynra TyTamagH. By KynHH BaprHH, Oapux, KopaKyn geö arafigunap, geö e3agu HapmaxHfi.

^afixoHHfi (X acp) эca öy KynHH CoMHaH geö aTafigH. Byxopo cyBHHHHr opTHKHacH yma ^ofira fiuFunagu. YHga cyB ^muBopnapu amafigu. XypocoHHHHr xaMMa ^ofiugaH Kym Ba öanuKgapHHHr öapHacHHH ^aMnaca xaM yHra TeHr Kena onMafigH. ^eMaK, YnyFöeK xaM Kum ^acnnapuga ob KH^um yHyH öeKopra KopaKynHH TaHnaMaraH, myHra acocnaHuö, aTHrH öem W3 fiun MyKaggaM xaM 3apa^moH ^yga cepcyB öynraH экaн, gefiHmHMH3 MyMKHH.

YHga 3apa$moH gapecuHHHr cyBH KaHoHgaH öomnaö KaMaa öomnagu. Arap aKHH W3 fiunnuKnap HHHga öy ®;apaeH W3 öepa öomnaraH öynca, HHMa yHyH hkkh MHHr fiun MyKaggaM rynnaö amHaraH BapaxmageK maxpucTOHnap эpaмнзнннг öomnapura Kenuö xyBunnaö Kongu. fflyHgafi MyxTamaM KacpnapgaH uöopaT KypKaM maxapHH Tamnaö HHKumra ogaMnapHH cyBcronuK, 3apa$moH cyBHHHHr eTuö öopa onMafi KonraHnuru, y3aHHHH öupMyHHa TyFpura tomoh y3rapTHpumH xaM caöaöHH öyngu. ^apxaKHKar, AMy eKH Cupgape Kaöu 3apa$moHHHHr xaM y3 okhmhhh Te3-Te3 y3rapTupuö, «Ternupam» ogaTH öop эgн. Apxeonoraap

B.A.fflumKHH, H.A.^eoHoB, A.MyxaMMag^oHoBnap 3apa$moHHHHr Kyfiu oKHMuga Ky3aTumnap onuö öopuö, gapeHHHr y3aHH EpHHHr ucum Ba coBum gaBpnapuga HucöaTaH ceKHH eKH Te3poK afinaHumu Ty^afinu KyTö eKH эквaтop tomoh cun^uö TypumuHH aHHKgagunap. OnuMnapHHHr Ky3aramnapH эpaмнзнннг öomnapuga

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

янги исиш даври юз берганлигини, натижада музликлар купрок эриб кискариб борганлигини, жараён хамон давом этаётган булиши мумкинлигини курсатади.

Иккинчидан эса, Зарафшон дарёсига кадимда Кашкадарё уз сувини куйган, яъни Кашкадарё Зарафшоннинг энг йирик ва охирги чап ирмоги булган. Тарихий геологик даврларда, хатто Сангзор дарёси хам уз сувини унг томондан Зарафшонга куйганлиги тугрисида полеогеографик маълумотлар мавжуд. Шундай бир холатда Зарафшон, албатта, хозирги ахволига Караганда, бемисл серсув дарё эди, дея оламиз. Улкамиздаги энг кухна гидротехник иншоотлардан бири Даргом канали айнан Зарафшон сувининг бир кисмини водийнинг чап сохилидаги янги очилган ерларни сугоришга олиб кетса, худди шу нуктада кейинро; пайдо булган Туятортар канали дарёнинг унг сохили буйлаб пайдо булган сугорма дехкончилик учун сарф була бошлади. Хрзирги вактда Эски Анхор канали оркали Кашкадарё вохаси, Панжакент тумани (Тожикистон) хам бир канча майдонларни Зарафшон суви билан сугоришади. Буларнинг барчаси дарё сувининг меъёрий жихатдан камайишига катта таъсир утказади.

Дарё карийиб хамма вакт айникса июль-август ойларида лойкаланиб окган, январь-февраль ойларида эса деярли тиниклашиб колган. 1917-18 йилларда Узбекистонда шу билан биргаликда Зарафшон вохасида хам экин майдонларини сугориш анчагина мушкул ахволда булган. Сугориладиган ерларга сув, дарёдан тугри каналлар оркали олиб борилган. Курилган тугонлар оддийгина тузилишга эга булиб, сувнинг куп исроф булишига олиб келган. Шу сабабли кейинги йилларда гидротехник коидаларга асосланган холда дарё узани буйлаб тугон курила бошлайди.

Зарафшон дарёсида биринчи булиб 1929-йилда энг катта "Биринчи май" сув тугони курилди. Шу билан биргаликда чап киргок каналлари курилиб ишга туширилди. Кейинги йилларда Зарафшон дарёси буйлаб бир канча катта-катта сув тугонлари курилиб ишга туширилди. Кейинги йилларда Зарафшон дарёси сувини эски ангор каналлари оркали Кашкадарё вилоятига сугориш учун олинади натижада Бухоро вилояти дехкончилик килинадиган ерларга зарафшон дарёсининг суви етарли булмай колди. Натижада Бухоро вилоятининг Амударёга якин минтакалар экинларини сугориш учун Амукоракул ва Амубухоро каналлари оркали Амударё сувлари Зарафшон дарёсига олиб келинди. Юкорида айтилган каналлар оркали шу кундан Зарафшон дарёси Кашкадарё ва Амударё билан кушилган.

Зарафшон дарёсининг куйи окимларида Тудакул, Куйимозор, Шуркул сув омборларидан ташкари Зарафшон дарёсининг куйи окимидан Денгизкул,

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 5/2

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Тузкон, Коракир каби хавзалардан иборат табиий сув куллари мавжуд. Зарафшон дарёсининг куйи окими бугунги кунда кумликларда йуколиб кетади.

Зарафшон дарёси ихтиофаунаси. Хрзирги кунда Узбекистон ахолисини балик ва балик махсулотлари билан таъминлаш аосий вазифалардан бири булиб келмокда. Бунинг учун республикамиздаги сув омборлар, куллар, дарёлар ва ховузлар асосий рол уйнайди. Узбекистонда 13 тадан ортик сув омборлари мавжуд булиб, 130 минг гектардан купрок майдонни ташкил этади.

Зарафшон сув хавзалари ихтиофаунасини атрофлича урганишда К.С. Кеслер (1877), Л.С. Берг (1948, 1949), Г.В. Никольский (1938) Ф.А. Турдаков (1963), Г.К. Комилов (1973), Х. Нуриев (1985), М.А. Абдуллаев (1989), Д.С.Ниёзов (1996) ва бошкаларни илмий тадкикот ишлари мухим ахамият касб этади. Адабиётлардаги маълумотлар буйича Зарафшон сув хавзаларида 36 та балик турлари мавжуд булиб, купчилиги карпсимон баликлар оиласига оиддир. Хрзирги вактда Зарафшон сув хавзаларида 6 тур иклимлаштирилган, 8 тур Зарафшон дарёсига Амударёдан каналлар оркали утган, 4 тур бошка кушни сув хавзаларидан тасодифан келтирилган баликларни учратиш мумкин.

Кузатувлар олиб борилган сув хавзасидаги аникланган балик турлари. Зарафшон дарёсининг Бухоро вилоятидан окиб утадиган жойларидан 2021 йили хаваскор баликчилар ва узимиз томондан тутилган баликлар билан танишдик. Ундан ташкари Бухоро давлат университети зоомузейида сакланаётган коллекциясида турли йилларда тутилган ва сакланаётган баликларнинг кайси турга мансублигини, морфолоясини ёшини, озикланишини, усиш тезлигини, серпуштлигини ва таркалишини ургандик. Баликларни асосан бизлар кармок ва балик тутиш тури ёрдамида овладик. Тутилган баликларни дала шароитида кайси турга мансублигини аниклагич китоблар (Мирабдуллаев, Мирзаев, Кузметов, Кимсанов) ёрдамида аниклаб олдик. Ёшини аниклаш учун елка сузгич канотлари атрофидан тангачалари ажратиб олдинди. Ички органларини яъни асосан ичакларини 4% ли формалинга солиб, кафедра лабораториясига олиб келинди.

Олинган баликларни Н.Ф. Правдин (1966) услубига асосан тадкикотларни давом эттирилди.Тангачаларини бир неча кун сувда ивитиб, спиртнинг кучсиз аралашмасида яхшилаб ювиб, препаратлар тайёрланди. МБИ-10 бинокуляр микроскопи оркали ёши ва усиш тезлиги аникланди. Зарафшон ок чебаги - Leuciscus squalisculus Карплар оиласи-Cyprinidae Карпсимонлар туркуми - Cypriniformes

932

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

3apa$moH gapecu cyB xaB3anapuga, 3apa$moH tof TH3MacuHHHr muMonufi KucMugaru khhhk gapeHanapga KeHr TapKanraH. HuKontcKufi (1938), TypgaKoB (1939), 3apa$moH ok HeöaKru KopacyB Ba öynoK cyBnapuga KaM yHpamuHH afiTuö yTraH. M.C. BypHameB (1949) Kypcamanapu öyfiHHa эca 3apa$moHHHHr xaMMa KucMugaru nacrreKHcnuKnapgarH cyBnapga, 3apa$moH gapecuHH öom y3aHuga, Kynnapga Ba xoBy3napga yHpamuHH afiTraH. 3apa$moH ok Heöaru 3apa$moH gapecu cyB xaB3anapugaru KaTTaKypFoH, KyfiHMo3op, TygaKyn cyB oMöopnapuga Kyn MHKgopga yHpafigu (Komhhob, 1973). Bu3HHHr oBnaraH öanHKgapuMro y3yHnuru 8-22 cm hh TamKun KH^gu.

Of3h TyFpura KaparaH. ^yM cy3ruH KaHoTH o3ruHa KecuMTanuK öynuö,yHHHr nacTKH napparu öomuHHHr y3yHnurugaH KHHHK.EnKa cy3ruH KaHoTuga 3 Ta TapMoK^aHMaraH, 7-8 Ta TapMoKgaHraH,aHan cy3ruH KaHoTuga 3 Ta TapMoK^aHMaraH,8-10 Ta TapMoK^aHraH mytna MaB^yg. Eh HH3HFuga 42-48 ra aKHH TaHraHa öop. OfiKynoK ycTyHHanapu 8-10 Ta.TaHa y3yHnuru 22 cm raHa,oFHpnHrH 160 rpaMMraHa.

Kynaüuwu. 3apa^moH gapecuHHHr HaBoufira aKHH ^ofinapuga öupuHHH xa^Tacuga Tyrafigu. ^apeHHHr WKopu KucMnapuga эca anpen ofinapuga ypyF Tamnafigu. KaTTaKypFoH cyB oMöopuga ypyF Tamnam ^eBpan ofiuHHHr oxupnapuga öomnaHuö, anpenraHa gaBoM этagн (BypHameB, 1949). 3apa$moH HeöaruHHHr ^HHcufi eTunumu cyB oMöopnap mapouTuga 3-4 emra TynraHga pyfi öepagu. By BaKTga TaHa y3yHnuru 8,5 - 13 cm arpo^uga öynagu.

Ewu ea ycuwu. 3apa$moH ok HeöaruHHHr ycumu, ynapHHHr o3HKgaHumu Ba amam mapouTura Kapaö, xap xun y3rapumga öopagu. ^eöaKHHHr ycumu öupuHHH hkkh fiun HHuga öomKa cyB xaB3anapugarura HucöaraH KyfiuMo3op cyB oMöopuga opKapoKga öynagu. CyB oMöopnapuga amafiguraH HeöaKnap эca KaTTaKypFoH 3ax apuFuga amafiguraH HeöaKnapra HucöaTaH khhhkpok öynagu. (Komhhob, 1960). 3apa$moH ok HeöaruHHHr ceMupumu fiun ^acnnapura öofhhk öynuö, Ky3ga ceMupum кoэ$$нцeнтн WKopu öynumu Ky3arangH. ^eHöaKHHHr emu opTraH capu ceMupum KaMaagu (OyntTOH öyfiHHa).

3apa^moH ok HeöaruHHHr Boara eTraH gaBpuga, atHH 3-4 emuga yHHHr öyfiu 15-16 cm ra eTuö, ceMupumu geapnu öup xun KeHagu. 3apa$moH gapecuHHHr y3uga öy öanuKHHHr y3yHnuru 16-18 cm, oFupnuru 190-230 r ra eTagu.

03UKpaHUWW.3apa$moH ok Heöaru r.B.HuKontcKHfi (1938), H.A.CTenaHoBa (1955) Kypcamanapu öyfiHHa gapega xupoHoMug nuHHHKanapu öunaH o3HKgaHagu. M.naBnoBcKufi KypcarumuHa öy öanuK HHHaHu nuHHHKanapu, cyB yTnapu, geTpuT Ba xupoHoMug nuHHHKanapu Kaöu Mafiga ^öHHBopnap öunaH xaM o3HKnaHagu.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Чуртансифат оккайрок - Aspiolucius esocinus Kessler

Карплар оиласи-Cyprinidae

Карпсимонлар туркуми - Cypriniformes

Тарцалиши: Л.С.Берг (1948) ва Г.В. Никольский (1938) курсатмалари буйича бу балик Амударё ва Сирдарёда учрайди. В.А.Максумов (1961) Вахшнинг куйи окимида, Панжи, Норин, Корадарёда, Сирдарёнинг урта ва куйи окимидаги каналларда учрашини таъкидлаб утишган. Аму-Бухоро каналлининг ишга тушиши муносабати билан чуртансифат оккайрок балиги Зарафшон сув хавзаларига Амударёдан утиб кела бошлади. Шу жумладан Тудакул ва Куйимозор сув омборларида хам учрайди. Хрзирги пайтларда Кайроккум, Фарход, Куйимозор ва Тудакул сув омборларида кенг таркалган.

Чуртансифат оккайрок йирик баликлар каторига кирган.

Морфологияси: Танаси чузилган. Боши ясси. Кузлари кичик. Тангачалари майда. Елка сузгич канотида 3 таси тармокланмаган, 8-9 таси еса тармокланган, аналь сузгич канотида 3 та тармокланмаган, 9-11 та тармокланган шуьла бор. Ён чизигида 79-94 тангачалар мавжуд. Ойкулок устунчалари 7-10 та. Х,алкум тишлари икки катор булиб жойлашган,чап томонини биринчи каторида учта, иккинчи каторида бешта тиш, унг томони биринчи каторида бешта ва иккинчи каторида учта.

Купайиши: Чуртансифат оккайрок - йирткич балик хисобланиб Узбекистон сув хавзаларида жуда кам урганилган. Максумов В.А. (1968) таъкидлашича Кайроккум ва Фарход сув омборлари шароитида 6-7 ёшида жинсий етилади. Бу вактда унинг тана узунлиги 45-50 см ни ташкил этади. Февраль, март ойларида сув харорати +5, +10°С етганда уруг ташлашни бошлайди. Икрасини дарё сувининг тез окадиган жойларига куяди.

Усиши ва ривожланиши: Чуртансифат оккайрок (Кларк буйича) усиши Сирдарёда 0,83-1,14 (Максумов, 1961), Аму-Бухоро каналида эса 0,9-1,4 (Хасанов, 1967) ни ташкил этади. Чуртансифат оккайрокнинг огирлиги ва семириши ёшининг ортиши ва тана узунлигининг ортишига караб узгариб боради. Унинг чизикли усишида огирлиги хам ортиб боради. Шунга караб семириш коэффициенти хам ортиб боради. Г.В. Никольский (1938) курсатмалари буйича Чуртансифат оккайрок - тезсузар баликлар каторига киради

Озицланиши: У асосан баликлар билан озикланади. (Никольский, 1938): Максумов, 1961). Узунлиги 26,1-38,5 см дан булган чуртансифат оккайрокнинг

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ошкозонидан килич балик, уткир найзали балик, баъзан тезсузар баликлар борлиги кузатилаган. Бу баликнинг характерли томони шундаки, тутилганда бу балик куркиш натижасида жуда тез улимга олиб келиши сабаб булади. Баликчиларнинг айтишича овлаш турига тушган чуртансифат оккайрок, уни тезда улимга олиб келишига сабаб булади.

хавзаларида кенг таркалган. Ф.А. Турдаковнинг (1956) курсатмалари буйича бу балик Зарафшонда кам учрайди. Купрок арикларда, булок сувларида (Сиёб, Корасув) учрашини таъкидлаб утади. Туркистон кум балиги куп микдорда Зарафшон дарёсининг куйи окимида, Маханкул, Шоркул, денгизкул ва бошка кичик кулларда учрайди (Комилов, 1973). Зарафшон дарёси сув омборларининг киргокка якин жойларида бу балик кенг таркалган. Купрок сув ости кумлик жойларда кенг таркалганлигини аникладик.

Морфологияси: Огзи пастга караган,унинг учи кузининг пастки чети сатхига тенг равишда жойлашган. Огзининг бурчакларида биттадан яхши ривожланган муйловлари бор. Пастки лаби уртасидан булинган. Дум уки баланд ва катта. Танасининг ён томонларида 8-12 та доглари бор.Елка сузгич канотида 3 та тармокланмаган, 7 та тармокланган,аналь сузгич канотида 2 татармокланмаган, 5-6 та тармокланган шуьла мавжуд.Ён чизигида 34-42 тангача бор.Тана узунлиги 10 см гача,огирлиги 15 грамм атрофида.

Купайиши: В.А. Максунов (1959) курсатмаси буйича тана узунлиги 4,19,5 см булган ^орасув дарёсидаги Туркистон кум балигининг увилдириги 347 дан 5485 тагача етган. Уртача 2562 дона увилдирикни ташкил этган. Сув омборлар шароитида Туркистон кум балиги 2-3 йилларида жинсий етилади. Бу пайтда унинг тана огирлиги 1-8 грамм, танасининг узунлиги эса 3-7 смни ташкил этади. Апрел-май ойларида сув харорати 19-20 градусга етганда уруг ташлай бошлайди. Сув омборларининг тугон кисми, сув чикадиган каналларнинг куйилиш кисмидаги тупрокли кумлик ерлар купайиш жой булиб хизмат килади. У. Тургунова (1971) маълумотига кура бу балик йилига 2-3 марта увилдирик куйиши мумкин. Зарафшон дарёсининг урта кисмида Туркистон кум балиги май ойларида увилдирик ташлашга киради. Бизнинг тадкикотларимиз вактида ушланган кум баликлар увилдирикларини ташлаб булган экан.

Туркистон кум бал^и - Gobio gobio lepidoemus Карплар оиласи-Cyprinidae

Карпсимонлар туркуми - Cypriniformes Тарцалиши: Туркистон кум балиги Урта Осиё ва Кдзогистон сув

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Усиши ва ривожланиши: Туркистон кум балигини усиши барча сув хавзаларида деярли бир хил. Тудакул сув омборидаги кум балик хаётининг биринчи йилида бошка сув омборларига нисбатан тезрок усиши кузатилади. Кейинги йилларда 2+ дан 6+ ёшгача булган баликларнинг усиши бир хил микдорда ортиб боради. Сув омборларида Туркистон кум балигининг семириши тана узунлиги 20-80 мм булганда 1,4 дан 2,6 грамни ташкил этади.

Озицланиши: Туркистон кум балиги катта озик захираларини еб, сув хавзаларидаги овланадиган баликларга зарар етказади. У планктон, хирономид личинкалари, детрит, диатом ва кук-яшил сув утлари билан озикланади.

Самарканд храмуляси - Varicorhinus capoeta heratensis

овланадиган турдир. Уни Зарафшон дарёси сув хавзаларида, Кашкадарё ва Сурхондарё сув хавзаларида жуда куп микдорда учратиш мумкин. Г.Комилов (1967) маълумотига кура бу балик сув куйилиш каналлари атрофидаги жойлардаги калин усган утлар ораликларида куп учрайди.

Куйимозор сув омборида эса сув омборнинг жанубий, шаркий, гарбий кисмларида купрок, Тудакул су омборида булса, сув омборининг гарбий кисмида куплаб учратиш мумкин. Зарафшон дарёсида Ф.А.Турдаков (1963), Г.К.Камилов (1967) ва М.Абдуллаев (1969) ларнинг маълумотларига кура кул ва сув омборларига караганда анча камрок, суви секин окар жойларда учратиш мумкин. Зарафшоннинг куйи окимидаги кулларда храмуля балиги куп учрайди. Шунинг учун хам асосий овланадиган баликлар каторига киради. Зарафшон курикхонаси сув хавзларида хам бу балик кенг таркалган.

Морфологияси: Танаси луласимон, Муйловдор баликлардан, огзи пастга караганлиги ва сув ости каттик грунтларини коплаган усимталари киртишлаб олишга мослашган, уткирлашган пастки лаби билан фаркланади. Корин пардаси кора рангда. Елка сузгич канотида 3-4 та тармокланмаган, 5 та тармокланган шуьла мавжуд. Ён чизигида 55-61 тангача бор. Тана узунлиги 50 см гача, огирлиги 2кг гача.

Купайиши: Зарафшон сув хавзаларида Самарканд храмуляси тугрисидаги М.С.Бурнашев (1949) ишлари шуни курсатадики, бу балик уз икрасини Навоий атрофидаги булок сувларида март ойларида, Панжкентга якин жойларда май ойига якин ташлайди.

Карплар оиласи-Cyprinidae Карпсимонлар туркуми - Cypriniformes Тарцалиши: Узбекистон сув хавзаларида Самарканд храмуляси кенг

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Каттакургон сув омборида (Комилов, 1967) храмулянинг купайиши 8-12 майда сув харорати 18-20 градус булганда кузатилади. Куйимозор сув омборида май ойининг бошларида сув харорати 18-20 градус булганда бошлангич купайиши бошланиб куп микдордаги баликларнинг икра ташлаши 20 майдан июнь ойининг бошларига тугри келади. Тудакул сув омборида бошка сув хавзаларидагига нисбатан анча олдинрок, апрель ойининг охирларида икра куйиш бошланади. Бу вактда сув харорати 17-18 градус атрофида булади. Самарканд храмуляси Зарафшон сув хавзаларида хаётининг учинчи йилида жинсий етилади. Бу вактда танасининг узунлиги 15-20 см ни ташкил этади. Зарафшон сув хавзасидаги сув омборларида храмуля чукурлиги 10-40 см келадиган киргокка кин жойларда май ойидан июнь ойига кадар тухум куяди. Курикхона сув хавзаларида булса июнь ойида икра куйишни кузатиш мумкин. Храмуля 3-4 ёшида вояга етади. Хдмда нерест вактида бош кисмида майда ок рангли усимталар пайдо булади. Тухум куйиб булгандан сунг ок усимталар тушиб кетади. Храмуля балиги серпушт баликлар каторига киради.

Усиши ва ривожланиши: Храмуля балигини овланадиган баликлар гурухига кирганлигини хисобга олиб биз усиши ва усиш тезлиги хакида маълумотларни тулик беришни макул курдик. Храмуля балигининг усиши хакида сув омборларидан тула маълумотлар М.Абдуллаев (1969) ва Г.Комилов (1973) ни ишларида курсатилган. Бу авторларнинг кузатиш ишлари шуни курсатдики, Самарканд храмулясининг уртача буйига усиши хаётининг биринчи йиллари юкори курсаткичларга эга. Кейинги йилларда усиши секинлашади. Чунки бу балик вояга етганда куп энергия жинсий органларига кетиши сабабидан буйининг усиши анча секинлашади.

Самарканд храмулясининг семириш коэффициенти (Фультон буйича) Зарафшон хавзаларида 1,3-2,4 га етади. Купинча семириш коэффициенти юкори даражада булган баликлар Учкизил ва Тудакул сув омборларида купрок учрайди. Зарафшон дарёси урта окимидан тутилган балик семириши сув омборларидаги храмуля балигиан анча кам курсаткичга эга.

Озикданиши: В.Г.Никольский (1938) курсатмалари буйича Самарканд храмуляси утхур-детрит балик деб хисобланади. Каттакургон сув омбори шароитида храмуля асосан детритлар билан озикланади. Куйимозор ва Тудакул сув омборларида детритдан ташкари юкори сув утлари билан хам озикланади. Г.К.Комилов олиб борган кузатишлар шуни курсатдики, 50-70% овкати детритлар хисобланса, колган кисми юкори сув усимликларини ташкил этади.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Зарафшон дарёсидан тутилган 8 дона храмуляни ичакларидан хам асосан детрит ва лойни учратдик.

Туркистон муйловли балиFи-Barbus capito conosephalus Карплар оиласи-Cyprinidae

Тарцалиши: Л.С.Берг (1949), Г.В.Никольский (1938) ва Г.К.Комилов (1973) ларнинг маълумотига кура Туркистон муйловли балиги Чу дарёсидан Амударёгача кенг таркалган. Сирдарё, Сурхондарё, Кашкадарё ва Зарафшонда, шунингдек дарё дельталаридаги кулларда сув омборларида кенг учрайди. Зарафшон дарёсининг куйи ва урта окимидаги сув хавзаларида бу балик куплаб учрайди. Туркистон муйловли балиги кимматли балик хисобланиб республикамизнинг деярли барча сув хавзаларида яшайди. Каттакургон сув омборида унга куйиладиган каналнинг куйилиш жойида ва сув омборининг гарбий кисмида, Куйимозор сув омборида сув келадиган каналнинг куйилиш жойида ва сув омборнинг жанубий кисмида куп микдорда учратиш мумкин. Тудакул сув омборида эса асосан, сув омборнинг гарбий кисмида куп учрайди. Хрзирги кунда бу балик тури Бухоро вилоятидаги Хадича, Зикри, Оёк огитма, Замонбобо ташлама кулларида сони жуда ортиб бормокда. Жумладан Коровулбозор туманидаги барча сувликларда учратиш мумкин. Зарафшон дарёсида хам бу балик тури сониниг кейинги йилларда ортиб бораётганлигини аникладик.

Морфологияси: Тумшуги олдинга караб чузилган.Антедорсал масофаси постдорсалдан катта. Ён томонларидан кучли кисилган епкаси енса ортидан тик кутарилади ва елка сузгич канотидан кейин тугриланади. Елка сузгич канотида 3-4 та тармокланмагаан, 7-9 та тармокланган,аналь сузгич каноутида еса 3 та тармокланмаган 4-6 та тармокланган шуьла мавжуд. Ойкулок устунчалари 1618 та. Тана узунлиги 70 см гача, огирлиги 12 кг гача.

Купайиши: М.С.Бурнашев (1949) курсатмалари буйича Туркистон муйловли балиги Зарафшонда май ойининг охирларида Каттакургон сув омборида эса апрель ойларида купайиш жараёни бошланади. Г.К.Комилов (1973) олиб борган кузатишлар шуни курсатдики, Зарафшон дарёси сув хавзаларидаги шароитда муйловли балик май ва июнь ойларида тухум ку бошлайди. Каттакургон ва Куйимозор сув омборларида май ойининг урталарида ва июнь ойинининг биринчи ун кунлигида, Тудакул сув омборида эса катткургон ва Куйимозор сув омборларидагига нисбатан бир хафта олдин тухум куя бошлайди.

Карпсимонлар туркуми - Cypriniformes

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Туркистон муйловли балиги 2+, 4+ ёшларида жинсий томонидан тулик етишади. Бу вактда унинг буйи 20-25 см атрофида булиб тухумининг диаметри 1,3-1,5\4 мм булади. Бу балик серпушт баликлар каторига киради.

Озицланиши: Туркистон муйловли балиги асосан сув тубидаги (бентал) умурткасиз майда организмдир, сув утлари хамда юкори сув усимликлари билан овкатланади. Зарафшон сув хавзаларида детрит, ёз ойларида сув усимликлари, айрим холларда майда баликлар билан овкатланади. Бу баликнинг сув омборларидаги асосий овкати 4 фаслда хам сув утлари ва сув усимликлари ва бошка майда организмлар хисобланади. Бу оилага мансуб баликларнинг ён чизиги йук,анал каноти дум канотидан узокда жойлашган. Жагларида тишлари бор.

Оддий гамбузия - Gambusia affinis (Baird et Girard) Пецилиялар оиласи - Poecilidae Карптишлисимонлар туркуми - Cyprinodontiformes Узбекистонда безгакка кураш максадида иклимлаштирилган эди. Хрзирги вактда у республиканинг барча сув хавзаларида, омборларида, секин окадиган катта арикларда ва сув омборларидаги саёзликларда, илик кулмакларда, жилгаларда, кулларда, коллектор ва каналларда кенг таркалган. Чучук сувларда хам, шур сувларда хам яшайверади. Гамбузияда жинсий деморфизм яхши ифодаланган: эркаклари ургочиларидан кура корамтиррок ва майдарок, анал канотлари узунрок булади. Кулай шароитда гамбузия бир йилда 7 марта янги авлод бериши мумкин. Узбекистон сув омборларида у июн ойида энг куп болалайди. Ургочиларининг танасида эмбрионлар микдори гавда узунлигига караб узгаради. 26-60 мм узунликдаги гамбузия 20-300 та балик тугади; сув утлари, сув усимликлари ва курук усимликлар билан шохдор муйловли ва эшкакоёк кискичбакалар билан, хаво, сув ва куруклик хашаротлари, балик колдиклари, кум ва чириндилар билан озикланади.

Тарцалиши. Гамбузиянинг ватани Шимолий Америка хисобланади. Собик Иттифокда иклимлаштиришнинг асосий сабаби, малерия (безгак) чивинлари личинкалари билан курашиш эди. 1925 йилда Италиядан Абхазияга келтирилган. Хрзирда Урта Осиё республикаларида хам кенг таркалган. Узбекистоннинг барча сув хавзаларида гамбузияни учратиш мумкин. Улар сув хавзаларини саёз ерларида, чукурлиги 3-6 см ли жойларда учрайди. Улар кичик тудалар хосил килиб, тудада 20-25 баликлар булади, улар орасидан эркагини ажратиб олиш осон. Улар майдарок ва рангига нисбатан корамтир булишади.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Ургочи баликларнинг узунлиги 18,9 - 48,5 мм. га, огирлиги эса 0,05 дан 0,038 граммгача етади.

Мофрологияси. Огзи юкорига караган. Жагларида тишлари бор. Елка сузгич канотида 6-9 та аналь сузгич канотида 8-11 шуъла бор. Ургочилари еркакларига нисбатан катта ва ранги очрок. Эркакларида аналь сузгич каноти трубка куринишда. Ранги кумушсимон-кулранг ёки саргиш-корамтир доглари булади. Тана узунлиги 8 см гача. Гамбузия тирик тугадиган баликдир. Узунлиги 20,5-50,5мм булганда жинсий вояга етган булади. Г.У.Линдбергнинг (1933) ёзишича гамбузия ургочиси бир тугишда бир нечтадан тортиб, то юзтагача баликчаларни тугиши мумкин деган. И.И.Сперанскийнинг (1938) маълумотига кура Гамбузия балиги аквариум шароитида бир ёзнинг узида 6 хдтто 7 марта болалаш кобилияти кузатилган. 3-4 ой ичида жинсий етилиши кайд этилган.

REFERENCES

1. Rakhimovich, R. R., & Rustamovich, R. A. (2019). Structure and distribution of animals in the Bukhara region. European science review, 2(1-2), 34-36.

2. Rayimov, A. R., & Rakhmonov, R. R. (2019). The role of Acridotheres Tristis in Biotic Connection. International Journal of Virology and Molecular Biology, 8(1), 1-3.

3. Rayimov, A. R., & Rakhmonov, R. R. (2019). The distribution and number of Acridotherestristis in different habitats in the Kyzylkum. Nature of inner asia, 2(11),

4. Rakhmonov, R. R., & Rayimov, A. R. (2019). Ecological positions of hunting species in Bukhara region. International Journal of Genetic Engineering, 7(1), 15-18.

5. Rakhmonov, R. R., & Raimov, A. R. (2019). STRUCTURE AND DISTRIBUTION OF HUNTING ANIMALS IN BUKHARA. Природа Внутренней Азии. Nature of Inner Asia, (2), 65-68.

6. Rayimov, A., Rakhmonov, R., Nuriddinova, G., & Sanoqulov, R. (2021). BUKHARA REGION AND ITS RELATED TERRITORIES'SPECIES OF REPTILES PART AND NUMBERS'IN SPRING (AYOKOGITMA, KANDIM, AYOKGUJRUMLI, KIZILKUM STATE NATURE RESERVE). Universum: химия и биология, (5-2), 62-65.

7. Avaz, R., Rashid, R., Gulroy, N., & Ramizjon, S. (2021). BUKHARA REGION AND ITS RELATED TERRITORIES'SPECIES OF REPTILES PART AND NUMBERS'IN SPRING (AYOKOGITMA, KANDIM, AYOKGUJRUMLI,

60-64.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

KIZILKUM STATE NATURE RESERVE). Universum: химия и биология, (5-2 (83)), 62-65.

8. Kholboev, F. R., Rakhmonov, R. R., & Rayimov, A. R. (2019). The role of adaptive reactions of starling synantropization. In Региональные проблемы экологии и охраны животного мира (pp. 167-169).

9. Rustamovich, R. A., & Rakhimovich, R. R. (2019). The distribution and number of Acridotheres tristis in different habitats in the Kyzylkum region. European science review, 2(1-2), 37-39.

10. Аминжонова, Ч. А., & Мустафаева, М. И. (2017). БИОЭКОЛОГИЧЕСКАЯ ХАРАКТЕРИСТИКА ВОДОРОСЛЕЙ БИОЛОГИЧЕСКИХ ПРУДОВ г. БУХАРЫ. In Экологические проблемы промышленных городов (pp. 387-389).

11. Aminjonova, C. A. (2021). METHODOLOGY AND PROBLEMS OF TEACHING THE SUBJECT "BIOLOGY" IN MEDICAL UNIVERSITIES. Смоленский медицинский альманах, (1), 15-18.

12. AMINJONOVA, C. (2021). PROBLEMS AND METHODS OF TEACHING THE SUBJECT "BIOLOGY". ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz), 1(1).

13. Rakhmonov, R. R., Naimovich, Z. A., & Khudoikulova, N. I. (2021). Possibilities of Introduction of Hunting Tourism in Hunting Farms of Bukhara Region. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 24(1), 253-

14. Rustamovich, R. A., Rakhimovich, R. R., Gulroy, N., & Ramizjon, S. (2021). Around territories of dengizkul, kora-kir and zamonbobo lakes' species of reptiles part and numbers' in spring. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 800-804.

15. Hayitov, I. Y., Sharopova, M. A., & Rakhimovich, R. R. (2022). Biology and Healing Properties of Pirus Communis L. Types Introduced at Kashkadarya Scientific Experimental Station. CENTRAL ASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES, 3(3), 170-176.

16. Ilhomovna, N. F. (2022). DORIVOR O'SIMLIKLARNING O'ZBEKISTONDAGI AHAMIYATI. БАР^АРОРЛИК ВА ЕТАКЧИ ТАДЩЦОТЛАР ОНЛАЙН ИЛМИЙЖУРНАЛИ, 507-512.

17. NAZAROVA, F. (2022). CREATION OF FINE-FIBER COTTON VARIETIES IN THE CONDITIONS OF THE BUKHARA REGION. International Journal of Philosophical Studies and Social Sciences, 2(2), 50-54.

256.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

18. Aminjonovich, A. A., & Akmalovna, A. C. (2021, March). METHODS OF TEACHING THE SUBJECT "BIOLOGY" IN MEDICAL UNIVERSITIES. In Euro-Asia Conferences (Vol. 3, No. 1, pp. 38-40).

19. Akmalovna, A. C. (2022). Characteristics and Advantages of Soybean Benefits in Every way. Journal of Ethics and Diversity in International Communication, 1(8),

20. Rustamovich, R. A., Rakhimovich, R. R., & Kenjayevana, N. H. (2021). Taxonomic Analysis of Hunting Milk Markers in Uzbekistan. Middle European Scientific Bulletin, 13.

21. Amanovna, S. M., Rakhmonov, R. R., & Naimovich, Z. A. (2021). Lagerstroemia indica l. high potential medicinal plant in introduction conditions of kashkadarya. Middle European Scientific Bulletin, 8.

22. Akmalovna, A. C., & Olimovna, A. G. (2020). METHODOLOGY AND PROBLEMS OF TEACHING THE SUBJECT" BIOLOGY" IN MEDICAL UNIVERSITIES AND SECONDARY EDUCATIONAL SCHOOLS. Eurasian Medical Journal, (2), 6-8.

23. Асроров, А. А., & Аминжонова, Ч. А. (2021). Оценка Состояния Когнитивных Нарушений У Пациентов Перенесших Инсульт В Практике Семейного Врача. Central Asian journal of medical and natural sciences, 397-401.

24. Nazarova, F., & Hudaikulova, N. (2019). Healthy generation-the basis of a healthy family. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(7), 69-73.

25. Asrorov, A. A. (2022). THE MOST IMPORTANT FACTORS IN THE ORGANIZATION OF PHYSICALLY FIT MEDICAL GROUPS. Scientific progress, 3(2), 1132-1138.

26. Khasanov, S. A., Asrorov, A. A., & Vokhidov, U. N. (2006). Prevalence of chronic family tonsillitis and its prevention. Vestnik Otorinolaringologii, (4), 38-40.

27. Akmalovna, A. C. (2022). SOYA-OQSIL TANQISLIGINI HAL ETISHDA ENG MUHIMMANBALARDAN BIRI. БАРКАРОРЛИК ВА ЕТАКЧИ ТАДКИКОТЛАР ОНЛАЙНИЛМИЙЖУРНАЛИ, 410-415.

28. Aminjonova, C. A. (2022). TALABALAR O'QUV FAOLLIGINI RIVOJLANTIRISHDA TA'LIM INNOVATSIYALARIDAN VA METODLARIDAN FOYDALANISH. Scientific progress, 3(3), 447-453.

29. Асроров, А. А., & Аминжонова, Ч. А. (2021). ОИЛАВИЙ ШИФОКОР АМАЛИЁТИДА ИНСУЛЬТ УТКАЗГАН БЕМОРЛАРДА КОГНИТИВ БУЗИЛИШЛАР Х,ОЛАТИНИ БАДОЛАШ. ЖУРНАЛ НЕВРОЛОГИИ И НЕЙРОХИРУРГИЧЕСКИХ ИССЛЕДОВАНИЙ, (SPECIAL 1).

67-69.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

30. Аминжонова, Ч. А., & Мавлянова, Д. А. (2020). МЕТОДИКА ПРЕПОДАВАНИЯ ПРЕДМЕТА "БИОЛОГИЯ" В СИСТЕМЕ ВЫСШЕГО МЕДИЦИНСКОГО ОБРАЗОВАНИЯ. In МЕТОДОЛОГИЧЕСКИЕ И ОРГАНИЗАЦИОННЫЕ ПОДХОДЫ В ПСИХОЛОГИИ И ПЕДАГОГИКЕ (pp. 811).

31. BUKHARA, I. (2019). STRUCTURE AND DISTRIBUTION OF HUNTING ANIMALS. Nature, (2), 65-68.

32. HUNTING, T. D. O., & REGION, A. I. B. (2020). RR Rakhmonov, PhD, Bukhara State Medical Institute, Bukhara OI Jabborova, PhD, Bukhara State Medical Institute, Bukhara MM Turawev, PhD, Bukhara State University, Bukhara. ХОРАЗМ МАЪМУН АКАДЕМИЯСИ АХБОРОТНОМАСИ, 9.

33. Avaz, R., Rashid, R., Hikoyat, N., & Moxinur, R. (2021). DATA ON THE DISTRIBUTION AND ECOLOGY OF SANDSTONE LEPUS CAPENSIS IN BUKHARA REGION. Universum: химия и биология, (7-2 (85)), 4-8.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.