Научная статья на тему 'ҚУЙИ ЗАРАФШОН ВОҲАСИДА СУВ МАНБАЛАРИ АСОСИДА АЖРАТИЛГАН ҲУДУДЛАРДА МАНЗИЛГОҲЛАРНИНГ ЖОЙЛАШИШИ'

ҚУЙИ ЗАРАФШОН ВОҲАСИДА СУВ МАНБАЛАРИ АСОСИДА АЖРАТИЛГАН ҲУДУДЛАРДА МАНЗИЛГОҲЛАРНИНГ ЖОЙЛАШИШИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
168
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
Қуйи Зарафшон воҳаси / Оқдарё / Қорадарё / В.А.Шишкин / Я.Ғ.Ғуломов. / Lower Zarafshan oasis / Aqdarya / Qoradarya / VA Shishkin / Y.G.Gulamov.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Азизбек Тўйнор Ўғли Тешаев, Мухаммаднисо Носир Ўғли Ярашев

Ушбу мақолада Қуйи Зарафшон воҳасида сув билан ажратилган воҳа-туманлар тавсифи илмий таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LOCATION OF SETTLEMENTS IN SEPARATED TERRITORIES ON THE BASIS OF WATER SOURCES IN KUYI ZARAFSHAN OASH

This article provides a scientific analysis of the description of water-separated oases in the Lower Zarafshan oasis.

Текст научной работы на тему «ҚУЙИ ЗАРАФШОН ВОҲАСИДА СУВ МАНБАЛАРИ АСОСИДА АЖРАТИЛГАН ҲУДУДЛАРДА МАНЗИЛГОҲЛАРНИНГ ЖОЙЛАШИШИ»

ЦУЙИ ЗАРАФШОН ВОХДСИДА СУВ МАНБАЛАРИ АСОСИДА АЖРАТИЛГАН ХУДУДЛАРДА МАНЗИЛГОХЛАРНИНГ ЖОЙЛАШИШИ

Азизбек Туйнор уFли Тешаев Мухаммаднисо Носир уFли Ярашев

Бухоро давлат университети Укув- Бухоро давлат университети талабаси

услубий бошкарма услубчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Куйи Зарафшон вохасида сув билан ажратилган воха-туманлар тавсифи илмий тахлил килинган.

Калит сузлар: Куйи Зарафшон вохаси, Окдарё, Корадарё, В.А.Шишкин, Я.Г.Гуломов.

LOCATION OF SETTLEMENTS IN SEPARATED TERRITORIES ON THE

BASIS OF WATER SOURCES IN KUYI ZARAFSHAN OASH

ABSTRACT

This article provides a scientific analysis of the description of water-separated oases in the Lower Zarafshan oasis.

Keywords: Lower Zarafshan oasis, Aqdarya, Qoradarya, VA Shishkin, Y.G.Gulamov.

КИРИШ

Бухоро вохасининг сугорилиш тарихини хар томонлама кенг ва чукур урганиш археологик жихатдан тадкик этилиши муносабати билан кейинги йилларда унинг тарихи масалаларига багишланган бир канча илмий макола ва асарлар пайдо булди. Бу борада В. А. Шишкиннинг «Варахша» номли асари айникса кимматлидир[1]. Гарчи В. А. Шишкиннинг бу асари бевосита Бухоронинг сугориш тарихига оид булмаса-да, аммо унда келтирилган турли даврларга мансуб археологик ёдгорликларнинг обзоридан воханинг узлаштирилишининг тарихий динамикаси намоён булади.

Куйи Зарафшоннинг ирригация тарихи кенг куламда Я. F. Гуломов томонидан урганилди. Я. F. Гуломовнинг кейинги йилларда туплаган бой археологик ва этнографик маълумотлари хали эълон килинмаган булса-да, хар холда Бухоро вохасининг сугорилиш тарихи масалалари, унинг бир канча илмий тадкикотларида талкин этилган.

Самарканд ва Бухоронинг асосий сув манбаи хисобланган Зарафшон дарёси шимолдан Туркистон ва жанубдан Х,исор хамда Зарафшон тизмалари туташган ерда—3154 м баландликда жойлашган Зарафшон музлигидан бошланади.

2 3

Музликнинг узунлиги 24 км, кенглиги 1,7 км булиб, калинлиги 200 м . Унинг хажми 40.8 кв/км га тенг.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Зарафшон узининг биринчи йирик ирмоги-Фандарё келиб куйилган жойигача Мастчох деб аталади. Мастчох дарёси Зарафшон музлигининг куйи чегарасида 2775 м баландликдан[2] бошланиб, ягона узан буйлаб баланд кояли ва тор тог дараси буйлаб гарбга томон окади. Дарё юкори кисмининг кенглиги 25 м булиб, хар километр масофада, уртача хисоб билан 7 м пастга тушади, шунинг учун хам у жуда тез ва хайкириб, уйнаб окади, тош, кум хамда лойка каби окизинди жинсларни узи билан куп микдорда олиб келади.

Зарафшон музлигидан 205 км куйида, Айний (кадимги Варзаминор) кишлогидан юкорирокда, Мастчох дарёсига Фандарёнинг суви чап томондан келиб кушилади ва шу жойдан бошлаб у Зарафшон номини олади. Мастчох дарёсининг сув хавзаси 4650 кв/км га тенг булиб, у асосан уч дарё -Искандардарё, Ягноб ва Пасруд сувларининг кушилишидан хосил булади. Искандардарёнинг юкори окими Коракулдарё деб аталиб, у Х,исор тогининг шимолий ён багрида Кухисафид, Тагисиё, Сиёкух ва Яхоб тог тизмаларида жойлашган кичик-кичик музликлардан бошланади[3]. Мура ирмоги куйилган жойдан бошлаб, Коракулдарё Саритог номини олади. Саритог дарёси уз сувини Искандаркулга куяди. Кулнинг узунлиги 3260 м, эни 2900 м, юзаси 3,4 км2. Саритог кулдан Искандардарё номи билан окиб чикади7. Искандаркулдан 22 км куйида, унг томондан унга Ягноб дарёси келиб куйилади ва шу ердан бошлаб у Фандарё деб аталади.

Водийнинг урта кисмида Нурота тизмасининг жанубий ён багридан кунлаб сойлар окиб чикади ва Зарафшонга. келиб кушилади. Уларнинг тошкин сувлари бахорда мазкур дарёга келиб куйилади, ёзда вегетация даврида улар сугориш тармоклари буйлаб тортилиб кетади. Айримлари эса бутунлай куриб колади. Бу сойлар Зарафшон дарёси окимининг узгаришида деярлик роль уйнамайди.

Окдарё ва Кррадарё туташган кисмида водий яна бир оз кенгайиб, унинг эни 18-20 км га етади. У шимол ва жануб томонлар- дан тоголди паст ва баланд адрларни ёриб утади ва гарбга томон торайиб боради. Навоий шахари якинида унинг кенглиги 8-10 км дан ошмайди. Навоий районида водийдан Конимех вохаси ажралиб, шимоли-гарбга томон понага ухшаб чул багрига ёриб киради. Унинг кенглиги 3-4 км га боради. Шимолдан у Нурота тизмасининг гарбий этаклари билан туташган баланд кирлар ва жанубдан Конимех чулига кушилиб кстган Офтобачи адрлари билан чегараланади.

Навоий шахаридан куйирокдан бошлаб, Зарафшон деярлик хар икки томондан ураб олинган чул орасида окади. Дарё унг сохили буйлаб Конимех чулининг жанубий этакларини ва чап сохили буйлаб Чулималикнинг шимолий

этaкпapннн roBHÖ yTagu, cyHr muMon Ba ®:aHy6 TOMoHnapgaH MKopugaru nynnap 6unaH CHKHnraH Top Xa- 3opa gapöaHgura okhö Kupagu. By paöoHga Boguö Huxoarga Topaagu. YHHHr KeHrauru 2,5-3 km gaH omMaögu. OKgape Ba Kopagape KymunraH ^oögaH to Xa3oparana 3apa$moHgaH 12 MarucTpan KaHan 6om onagu. Xa3opa gapöaHgugaH nuKKan, y y3 BoguöcHHHHr Kyöu KucMura tomoh fiyn onagu. BoguÖHHHr 6y KHCMHra Kupumu 6unaH 3apa^moH okhm HyHanumHHH ^aHyön-rapöra tomoh Öypagu. ffly HyHannmga y KoHyccuMoH maKnga Byxopo BoxacuHH xpcun Knnagu. Byxopo Boxacu muMon Ba FapögaH KyHMa KyMHap ocruga KonraH KaguMru cyropnnraH epnap opKann KH3HHKyM 6unaH nerapanaHagu. fflapKgaH yHra ^ynuManuK xaMga KrounTena Ba KyöuMo3op agpnapu, ^aHyögaH эca, Kapmu nynn eHgamagu. YHHHr KeHranrH 65 km ra Öopagu.

KH3HHTenagaH 7 km Fapöga 3apa$moHgaH yHHHr gentTa xapaKTepugaru KagHMrn hpmofh BoÖKeHTgape15 a^panuö nuKagu. BoÖKeHTgape öomnaHraH Xapxyp homh öunaH Mamxypgup. XapxypgaH 10 km na Kyöuga Byxopo Ba yHHHr arpo^HHH cyB öunaH TatMHHnoBHH fflaxpyg MarncTpann 6om onagu. By ^oö ^yoöa homh önnaH aranagu. ffly epgaH öomnaö 3apa$moH KopaKyngape homhhh onagu. ^yoöagaH TaxMHHaH 78 km Kyöuga ^KKaryT cтaнцнacн aKUHuga, 3apa$moHHHHr KagHMrn Kypuö KonraH y3aHH -MoxoHgape KopaKyngapeHHHr yHr KnpFoFugaH mHMonn-Fapöra tomoh a^panuö HHKagu. By paöoHga KopaKyngape Byxopo BoxacngaH hhkhö, Top Boguö öyönaö, y3HHHHr энг Kyöu okhmh, KopaKyn Boxacu tomoh öyn onagu. By epga BoguÖHHHr KeHrauru 2,5—3 km gaH omMaögu. ^KKaryrgaH 25 km Kyöuga 3apa$moH-KopaKyngape y3HHHHr my HoMgaru ennnFHHCHMoH энг Kyön BoxacHHH xpcun Kunagu. KopaKyn BoxacuHHHr y3yHnurn 20 km, энн эca 35 km gaH opTHKpoK öynuö, y mapK Ba muMonu-FapögaH ^aHyöu- Fapöra tomoh Hy3HnHÖ, Kapmn nynnra eHgamraH Knpnap Ba KonraH yn ToMoHgaH öapxaHHH KyMnap önnaH KonnaHraH 3HHKyMHHHr mapKnö khcmh öunaH ypanuö Typagu. X,o3Hpru BaKTga BoguÖHHHr Byxopo Ba KopaKyn KHCMnapnga 3apa$moHHHHr xap hkkh coxunnapu öyönaö HHKapunraH 35 Ta MarncTpan KaHarnap cyFopnm CHCTeManapnHH cyB öunaH TatMHHnaMoKga. Ynap opacuga Ka^KoHoTa, KoHHMex, fflo^pnKoH, CynToHoöog, nnpMacT, XapKoHpyg, BoÖKeHTgape, fflaxpyg, PoMHTaH, Xaöpoöog Ba Capnöo3op KaHannapn Byxopo Boxacngarn энг öupHK нppнгaцнa cncTeManapn xucoönaHagu.

MY^OKAMA BA HATH^A^AP

3apa^moHHHHr Kyön oKHMnga yHHHr KagnMrn энг finpuK TaÖHHÖ TapMoKgapugaH SupuHHucu xo3upru BoÖKeHTgape KaHanugup. TapuxHÖ MaHÖanapga y roBxuT^ap, XuT^ap homh 6unaH aTanraH[4].

KaguMru roBxuT^apra xo3upru BaKTga «gape» cy3HHHHr Kymu- hhö aTanumu xaM yHHHr TaÖHHHnHrugaH gapaK Öepagu. By Öopaga F. FynoMoB Xopa3MHHHr KaguMru finpuK cyFopum apTepuacu — roBxypa KaHanu homhhhot этнмoпoгнacн

устида суз юритар экан, «ирмок ёки дарё» сузини англатувчи кадимги терминлар тугрисида ишончли фикрни уртага ташлайди. «Говхура ва Говхитфар» номларидаги «гов» олд кушимчасини у, Урта Осиёнинг кадимги халкларида «тармок» ёки «дарё»ни англатган «укуз» терминига эквивалент сифатида талкин этади ва «укуз» сузига богланиб келган топонимлар сингари, Говхура ва Говхитфар номлари хам дарё шохоби оккан томонлардаги жой ёки районларнинг номи билан боглик булган ирмокларни англатади деб, хисоблайди. Кадимги Говхитфарнинг кейинги номи Вобкентдарё хам «Вобкентга томон окадиган дарё» деб бекорга айтилмаган, балки Я. F. Гуломов томонидан уртага ташланган фикрни англатувчи, топоним сифатида вужудга келган[5].

Хитфар дарёдан ажралган кисмида деярлик гарбга томон оккан, сунгра у жануби-гарбга бурилиб, Зарафшон дарёсидан 4—5 км гарбда унга параллел равишда йуналган. Хитфарнинг кадимги узани деярлик узлаштирилиб, экин майдонларига кушиб юборилган булса-да, аммо унинг колдиклари хозирги вактда лух ва ка- мишзорлар билан копланган узун кетган бир неча саёз чукурликлар холида жуда яхши сакланган. Унинг бир кисми Гишти киш- логидан 3-4 км жануби-гарбда аник кузга ташланади. Махаллий ахоли уртасида у «Кулипингон» деб аталади. Унинг кенглиги 150—200 м. Кулипингондан куйида, киска масофа орасида Хитфарнинг излари куринмаса-да, Гиждувондан 5 км жануби-шаркда «Кулимавлиён» номи билан Кизилтепа ва Гиждувон магистралини кесиб утади. Бу ерда унинг кенглиги 200—250 м га боради. Кулимавлиёндан жанубда Хитфарнинг излари яна бир оз масофа деярлик куринмай, 5—6 км куйирокда «Кулипизъён» номида жануби-гарбга йуналади. У Хархурдан 12 км куйида Вобкентдарёдан, Комиакка, Комикасоба ва Кумишкент каналлари бош олган жойда, унинг хозирги узанига келиб туташади. Бу жой Кунадушанбабозор деб аталади. Кунадушанбабозордан бошлаб Хитфар Вобкентдарёнинг сув окиб пурган хозирги узани буйлаб, деярлик гарбга томон оккан [6].

1969 йилнинг кузида Бухоро области Ромитан ва Свердлов районларининг гарбий ва шимоли-гарбий чегарасига ёндашган кадимги сугорилган ерларни харитага тушириш вактида Хитфарнинг кадимги куриб колган узанлари ва ундан чикарилган куп- дан-куп йирик сугориш каналларининг излари аникланди. Хит-фарнинг кадимги дельтаси хисобланган бу районни махаллий ахоли Урганжий дашти деб атайди. Бу даштда Хитфарнинг куриб колган кадимги излари жуда яхши сакланган. Афтидан, Хитфар, Хархур — Вобкентдарёнинг Зарафшондан ажралиб чикадиган жой номи булиб, бу тугрида кейинрок батафсил гапирилади.

1962 йилнинг бахорида Мохондарё археология отряди кадимги Хитфар масаласи билан махсус шугулланиб, унинг кадимги табиий узанининг колдикларини кидириб топди ва кадимги сакосининг урнашган жойини аниклади. ^озирги Ромитан канали Вобкентдарёдан бош олган районда иккига ажралиб,

ynapgaH öhphhhhch muMonu-FapÖra Ba hkkhhhhch ^aHyÖu-FapÖra öyHanraH. EupuHHH y3aH KoKHmTyBoH KumnoFugaH muMonpoKga xo3upru Boxa HerapacuHH KecuÖ yTHÖ, nyn ÖaFpura 10-12 km KupuÖ ÖopraH Ba KeHr TeppuTopuara TomuÖ Kyn Ba KynMaKnap xocun KunraH. YHHHr KypyK ronapu Xy^a3a$apoH Ba XoHrymap MaB3enapu ypTacuga ^yga axmH Ky3ra TamnaHagu. YHHHr KeHrauru 75 m Ba HyKypnuru 1,5-2 m ra Öopagu.

XHT^apHHHr ^aHyÖH-Fapöra öyHanraH HKKHHHH y3aHH эсa KypFoHH POMHTOH maxap xapoÖacugaH 2 km muMonu-FapÖgaH yTHÖ, Eoöochmochh MaB3euga Boxa nerapacHHH KecuÖ yTraH Ba Hyn ÖaFpura 20-25 km KupuÖ ÖopraH. fflupuHKygyK MaB3eura 3 km eTMacgaH y aHa HKKura a^panuÖ, Öupu ^aHyöra Ba hkkhhhhch aBBan Fapöra cyHrpa ^aHyÖu-FapÖra tomoh fiyHanraH. Y3aHHHHr xap HKKanacu xaM KaguMru Eyxopo xoKHMnapu - ÖyxopxygoraapHHHr Kapoproxu ÖynraH Bapaxma aKUHuga Öupu egropnuKgaH 2 km muMongaH, hkkhhhhch 2 km mapKgaH yTHÖ, MoxoHgape Boguficu tomoh fiyHanraH. 3xthmoh y KaHoHnapgup KaguM 3aMOHnapga MoxoHgaperaHa eTHÖ ÖopraHgup. XuT^apHHHr KypuÖ KonraH ronapu afiHHKca Bapaxma aTpo^uga axmu caK^aHraH. YHHHr KeHrauru 40—60 m Ba HyKypnuru 2 m raHa Öopagu. Bapaxmara энг aKHH cyB MaHÖau xucoönaHraH fflupuHKygyK xaM Xm^apHHHr KaguMru y3aHH HHugaH KoBnaHraH.

MunoggaH aBBanru, II-I acp- napga Eyxopo BoxacuHHHr FapÖufi khcmh XucoönaHraH Öy pafioH KanuH нppнгaцнa TapMoKgapu öunaH KonnaHraH öynuö, y epga KrounKup, CyöyK, EypoHTena, CeTanaK, KopaByrnena, CypxaK, EomTena Ba öomKa KynruHa egropnuKnap Kag KyTapraH. Ammo XuT^apHHHr WKopu Ba ypTa oKUMnapuga нppнгaцнa cucTeManapu Ba gexKoHHunuK MaögoHnapuHHHr KeHrafiumu öunaH, yHHHr agoFura cyB eTMafi, KaguMru oöog epnap Kypuö KonraH.

MoxoHgape oTpaguHHHr 1950-1964 fiunnap MoÖafiHuga 3apa$moHHHHr gentTa xapaKTepugaru upMoKgapu ^oönamraH paöoHnapu. öyfinaö oHraH apxeonoruK Kam^ueTnapu Kyfiu 3apa$moHga amaraH HÖTugoufi KumunapHHHr Moggufi-MagaHuaTH Kue^acuHH Ba xy^anuK xaeTHHHHr acocnapuHH THKnam uMKoHuaTHHH Öepum öunaH Öupra, MoxoHgape Ba ry^afinuHHHr KaguMru y3aHnapu öyfinaö cyBHHHr oKKaH gaBpnapu (rapHH hhcöhh paBumga öynca xaM) Ba ynapHHHr oKUMuga cogup öynraH Öat3H Öup y3rapumnap Tyrpucuga $HKp ropuTum yHyH ÖH3ra KUMMarau MaTepuan Öepgu.

XY^OCA

3apa^moH BoguficHHHHr, xycycaH, yHHHr Kyfiu KHCMura ^ofinamraH Eyxopo BoxacuHHHr cyFopunum Tapuxura öaFumnaHraH acapnap Taxnun kh^hhhö mynap aHHK, Öy KaguMru gexKoHHunuK BoxacuHHHr cyFopunuö oöog этнпнmн Tapuxura oug fiupuK acapnap to xo3upru KyHraHa Hamp этнпмaгaн. fflyHgafi Öynca xaM, Kyfiu 3apa^moH Boxacuga ^ofinamraH axonu MaH3HnroxnapupHHHHr Taxnunu apxeonoruK TagKHKoTnap HaTH^acuga aManra omupungu.

REFERENCES

1. Шишкин В. А.. Варахша, М. 1963.

2. Шульц В. Л., Гидрография Средней Азии, Ташкент, 1958, стр. 59.

3. Шульц В. Л. ва Mашрабов P., Урта Осиё гидрографияси, Тошкент, «Укитувчи» нашриёти, 1969, 137-бет.

4. Абу Бакр Мухаммад ибн Жаъфар Наршахий, Бухоро тарихи, Тошкент. 1966, 35-бет.

5. Гуломов Я. F. Хоразмнинг сугорилиш тарихи, Кадимги замонлардан хозиргача, Тошкент. 1959, 144-145-бетлар.

6. Мухаммаджонов А.Р. Куйи Зарафшон водийсининг сугорилиш тарихи (Кадимги даврдан то XX аср бошларигача). Тошкент. 1972

7. Ochilov Alisher. "The Role of Zamanbaba Culture in The Social and Economic History of Bukhara Oasis During Bronze Age." CENTRAL ASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND HISTORY 2.4 (2021): 42-47.

8. OCHILOV, Alisher. "JEWELRYC TRADITION IS A SOURCE OF STUDY OF BUKHARA HISTORY." Bayterek Uluslararasi Akademik Ara§tirmalar Dergisi 1.1: 105-116.

9. Ochilov, A. T. "DATING OF THE ZAMANBABA CULTURE: ASED ON ARCHAEOLOGICAL SOURCES." Theoretical & Applied Science 12 (2019): 589591.

10. Очилов, Алишер Тулис Угли. "БУХОРО ВОДАСИ ШАКЛЛАНИШИДА ЗАРАФШОН ДАРЁСИНИНГ УРНИ ВА ВОДА ТАРИХИЙ ГЕОГРАФИЯСИГА ДОИР АЙРИМ МУЛОХДЗАЛАР." Scientific progress 1.6 (2021): 933-938.

11. Ochilov A. Бухоро вохасида олиб борилган илк археологик тадкикотлар //ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz). - 2021. - Т. 4. - №. 4.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.