Научная статья на тему 'БУХОРО ВОҲАСИНИНГ ШАКЛЛАНИШИДА ИРРИГАЦИЯНИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ БЎЙИЧА АЙРИМ МУЛОҲАЗАЛАР'

БУХОРО ВОҲАСИНИНГ ШАКЛЛАНИШИДА ИРРИГАЦИЯНИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ БЎЙИЧА АЙРИМ МУЛОҲАЗАЛАР Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
83
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
Бухоро воҳаси / Зарафшон дарёси / Наршахий / Вобкентдарё / Шаҳруд / Қоракўлдарё / Мохондарё. / Bukhara oasis / Zarafshan river / Narshakhi / Vobkent river / Shahrud / Karakul river / Mokhon river.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Азизбек Тўйнор Ўғли Тешаев

Ушбу мақолада Бухоро воҳасининг шаклланишида Зарафшон дарёси ва ундан бош олган каналларнинг аҳамияти илмий таҳлил қилган. Ҳамда, воҳада аҳоли манзилларининг вужудга келишида сув ҳавзаларининг ўрни, уларнинг хусусиятлари илмий адабиёт ва манбалар таҳлили натижасида очиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME CONSIDERATIONS ON THE ROLE AND IMPORTANCE OF IRRIGATION IN THE FORMATION OF BUKHARA OAS

This article scientifically analyzes the importance of the Zarafshan River and its tributaries in the formation of the Bukhara oasis. Also, the role of water basins in the formation of settlements in the oasis, their characteristics are revealed through the analysis of scientific literature and sources.

Текст научной работы на тему «БУХОРО ВОҲАСИНИНГ ШАКЛЛАНИШИДА ИРРИГАЦИЯНИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ БЎЙИЧА АЙРИМ МУЛОҲАЗАЛАР»

БУХОРО ВОХАСИНИНГ ШАКЛЛАНИШИДА ИРРИГАЦИЯНИНГ УРНИ ВА АХДМИЯТИ БУЙИЧА АЙРИМ МУЛОХДЗАЛАР

Азизбек Туйнор уFли Тешаев

Бухоро давлат университети Укув-услубий бошкарма услубчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Бухоро вохасининг шаклланишида Зарафшон дарёси ва ундан бош олган каналларнинг ахамияти илмий тахлил килган. Хдмда, вохада ахоли манзилларининг вужудга келишида сув хавзаларининг урни, уларнинг хусусиятлари илмий адабиёт ва манбалар тахлили натижасида очиб берилган.

Калит сузлар: Бухоро вохаси, Зарафшон дарёси, Наршахий, Вобкентдарё, Шахруд, Коракулдарё, Мохондарё.

SOME CONSIDERATIONS ON THE ROLE AND IMPORTANCE OF IRRIGATION IN THE FORMATION OF BUKHARA OAS

ABSTRACT

This article scientifically analyzes the importance of the Zarafshan River and its tributaries in the formation of the Bukhara oasis. Also, the role of water basins in the formation of settlements in the oasis, their characteristics are revealed through the analysis of scientific literature and sources.

Keywords: Bukhara oasis, Zarafshan river, Narshakhi, Vobkent river, Shahrud, Karakul river, Mokhon river.

КИРИШ

Дунё хам жамиятида илк цивилизациялар дарё ва сув хавзалари буйида вужудга келади. Масалан Кадимги Мисрда Нил хавзаси буйида, Месопатамияда Дажла ва Фрот дарёлари оралигида, Хдндистонда Х,инд ва Ганга дарёлари буйида кадимги ахоли манзилгохлари, шахар-давлатлар вужудга келган. Шу уринда Бухоро вохасининг шаклланиши, кадимги ахоли манзилголари, кишлок ва шахарларнинг тараккий этишида Зарафшон дарёсининг урни бекиёс хисобланади. Шу сабали тарихчилар "Бухоро-Зарафшон дарёсининг тухфаси" деб такидлайди[1]. Сабаби, кадимдан Бухоро вохасининг асосий сув манбаи Зарафшон дарёси хисобланган.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Зарафшон дарёси шимолдан Туркистон, жанубдан Х,исор хамда Зарафшон тизмалари туташган ерда 3154 метр баландликда[2] жойлашган Зарафшон

My3nurugaH SomnaHraH. My3nHKHHHr y3yHnuru 24,7 km, KeHrnuru 1,7 km SynuS, KanuHnuru 200 m hh TamKun Kunagu[3].

3apa$moH gapëcu y3 BaKTuga AMygapëra KyfiunraH. ByHu apxeonoruK Ba reonoruK TagKUKoTnap ucSoTnaS SepraH. fflyHgaH 3apa$moHHHHr genTa khcmh KaguMgaH ogaMnap amamu ynyH Kynafi xygygnapra afinaHa SomnaHagu. By gapga Eyxopo Boxacu xygyguga amun gamTnap, KynnaS Kynnap Ba KaHannap MaB^yg SynraH. 3apa^moH Boguficuga xanu cyropMa gexKOHHunuK By^ygra KenMaraHuga gapëHHHr Sapna cyBnapu Byxopo Boxacu tomoh umunraH.

Byxopo Boxacuga y KaguMru Xrn^ap (BoSKeHTgapë), Pygu3ap (fflaxpyg), KppaKyngapë, MoxoHgapë BaTafiKup KaSu Sup HenTa TapMoKnap xocun KunuS, 6yTyH Boxa SyfinaS ëfiunuS oKKaH. Yma 3aMoHnapga xo3upru Byxopo BHnoaTHHHHr Bogufi khcmh 3apa^moHHHHr TomKUH cyBnapugaH xocun SynraH Kyn Ba SoTKoKguKnapgaH uSopar SynuS, ynap KanuH 6yTa3op, naKanaoop Ba TyKafi3opnap SunaH KonnaHraH.

ByxopoHHHr ^y^a KaTTa xygygnapu axonu ToMoHugaH y3namTHpunHmH Haru^acuga 3apa$moH gapëcuHur cyBu AMygapërana SopMafi Konagu. 3apa$moHgaH cyB onraH ByxopoHHHr rapSufi KucMugaru MoxoHgapë, rypgym, ry^afinu, 3aMoHÔo6o Kynu, ^yKypKyn, YpTaKyn Ba 6omKa cyB xaB3anapu Kypufigu. 3apa$moH ByxopoHHHr KppaKyn xygygura SopuS nynra cuHruS KeTagu. MaHÔanapga Kafig этнnнmннa Byxopo Boxacu xygyguga 3apa$moH gaëcugaH 35 Ta KaHan Ba cyB xaB3anapu 6om onraH. ffly KaHannap Boxaga WKcaK puBo^naHraH maxapnapHu By^ygra KenTupagu. XycycaH, Byxopo maxpuHUHr By^ygra Kenumuga xaM cyB xaB3anapuHHHr ypHu Ba axMuaTu xap Kaficu ^uxargaH ycTyH TypraH.

MYXOKAMA BA HATH^A^AP

Byxopo BoxacuHHHr 6y KaguMufi TaSuufi MaH3apacu X acpga amaraH Tapuxnu MyxaMMag HapmaxufiHUHr«Byxopo Tapuxu» acapuga Kyfiugaruna TacBHpnaHagu:«X,o3Hpga Byxopo (ypHamraH) 6y MaB3e, (unrapu) Sotkok^hk SynuS, yHUHr Sat3u epnapuHu TyKafi3op, gapaxT3op Ba KyKanaM3opnap TamKun этraн, afipuM ^ofinapu эca myHgafi SynraHKu, SupoH xafiBoH xaM oëK Kyfiumra ^ofi Tona onMaraH. ByHUHr caSaSu myKu, CaMapKaHg ToMoHugaru BunoaTnapga Tornapga Kop эpн6, cyBu (okhS KenuS) yma ^ofira fiurunuS ëTap эgн.

CaMapKaHg ToMoHuga Sup KaTTa gapë SopKu, yHHHr «Pygu Moca$» -«Moca$ gapëcu» geS arafigunap. By gapëra Kyn cyB fiurunraH, y Sup Tanafi epnapHu mbhS, ynupuS, nofiKanapHu cypuS KenraH Ba HaTH®;aga Sy SoTKoKnuKnap TynuS KonraH. CyB Kyn okhS KenaBepgu, nofiKanapHu to Bhthk Ba OapoSrana cypuS KenTupa Sepgu. CyHr cyB (TomuS Kenumu) TyxTagu, Byxopo ypHamraH ®;ofi (acra-ceKHH) TynuS, TeKuc epra afinaHgu Ba myHgafi KunuS y KaTTagapë Cyrg Ba Sy (nofiKanap SunaH) TynraH MaB3e Byxopo SynuS Kongu»[4].

AfiHu yma 3aMoHnapga xo3upru ^opaKyn Ba OnoT Hoxuanapu ypHuga ynKaH Kyn SynuS, yHra Sup ToMoHgaH KamKagapëHHHr, hkkhhhh ToMoHgaH ^opaKyn gapë

оркали Зарафшон дарёсининг сувлари кишин-ёзин муттасил куйилиб турган. Урта аср ёзма манбаларида бу кул «Бухайрайи Сомжан» (яъни, Сомжан денгизи),«Бахр ул-Бухоро» (яъни, Бухоро денгизи), «Боргини

Фаррох»-«Кенг хавуз», «Мовозаи Бойканд», яъни Бойканд якинидаги кул каби бир нечта атамалар билан тилга олинади. Турклар уни «Денгиз» ёки «Коракул»деб юритишган. Бу кулнинг узунлиги хам, кенглиги хам 20 фарсанг, яъни 120-140 км га тенг булган. Бухоро денгизи ва Бойкандкул номлари билан шухрат топган бу кулнинг шимолий киргоги Шибурдонота баландликларига туташган Замонбобо адирликларига, жанубий киргоги Денгизкулнинг жануб сохилларига, шаркий киргоги Пойканд-Тайкир кирлари оркали Кдрши даштига, гарбий киргоги эса Олот текисликлари оркали Урганжий даштига-^изилкумга туташиб кетган. Манбаларда кайд этилишича айнан шу сув хавзалари буйида дастлабки ахоли манзилгохлари вужудга кела бошлаган.

Бухоро ва унга якин жойларда ташкил этилган дастлабки ахоли манзиллар тугрисида Абу Бакр Мухаммад ибн Жаъфар ан-Наршахий узининг Бухоро тарихи китобиди ёзиб колдирган. У Бухородаги кадимги Фараб, Тавоис, Искажкат, Шарг, Зандана, Вардона, Афшина, Баркад, Ромтин (Ромитан), Варахша, Байканд, Кармина манзиллар хусусида куйидагиларни таъкидлайди.

Кармина- Бухоро кишлоклари жумласидан булиб, унинг суви Бухоро сувидан келади, хирожи Бухоро хирожига кушилади. Унинг узига тегишли алохида бир кишлок хам бор, унда масжиди жоме барпо этилган. Карминани «Бодяйнхурдак» («Кузача») деб атаганлар. Бухородан то Карминагача ун турт фарсангдир.

Нур катта жой Бухоро ва бошка жойларнинг одамлари хар йили зиёрат учун у ерга борадилар. Нур зиёратига борган киши хажкилган (кишининг) фазилатига эга булади;у зиёратдан кайтиб келганида табаррук жойдан келганлиги сабабли шахарни хавоза банд килиб безатадилар. Бу Нурни бошка вилоятларда Нури Бухоро деб атайдилар.

Тавоис- Бухоро вилоятларидан булиб, асл номи Аркуддир. Унда хар бир киши зийнат учун уйида бита ёки иккита товус саклаган. Араблар (бу ерга келишдан) илгари товусни курмаган эканлар, бу ерда куп товусларни куриб, у кишлокни «Зотут-тавоис» - «Товуслар эгаси» деб атаганлар, унинг асл номи эса унутилган; ундан кейинрок «зот» сузини ташлаб Тавоис деб куя колганлар. Унда масжиди жоме бор, у ката бир шахристонга эга, кадимги вактларда (хар) куз фаслида у жойда ун кун бозор буларэди. Х,ар йили (шу ун кунда) бу бозорга масалан, Фаргона, Чоч ва бошка жойлардан келган савдогарлар ва турли хожатмандлардан ун мингдан ортик киши хозир булишар ва куп манфаат топиб кайтар эдилар. Шу сабабли бу кишлокнинг ахолиси бой кишилар эдилар ва

бойликлари дехдончилик туфайли эмас эди. Тавоис Самардандга бориладиган ката йул устида булиб,ундан Бухорогача етти фарсангдир.

Искажкат- У бир ката кухандизга эга. Унинг хамма ахолиси савдогарчилик билан шугулланган. У жойда куп буз (тудиб) чидарилар эди. Х,ар пайшанба куни у ерда бозор буларди. У кишлод султонликка тегишли мулклар жумласидандир.

Шарг дишлоги Искажкат рупарасидадир, икковининг орасида катта дарёдан бошда хеч бир бог ва буш ерлар йуд. У дарёни Рудя Сомжан деб атаганлар. Хрзирда эса Шарг дарёси, баъзи кишилар булса, Хдромком дейдилар. Бу икки дишлод уртасида дара устида катта куприк бор эди. Исмоил Сомоний бу дишлодни барча ер-сувлари ва дов-дарахтлари билан сотиб олиб, хаммасини Бухоро шахрининг ичкарисида Самарканд дарвозасида бино этган работга вадф дилган. Бу Шарг ва Искажкат Бухоронинг энг яхши дишлодлари булган.

Зандана - Бу дишлод катта далъага, купгина бозор жойларга масжиди жомега эга. Бу дишлодда (тудиб) чидариладиган нарса - бузни «занданийчи», яъни «Зандана дишлогидан чидадиган» деб атайдилар. Шу хил буздан Бухоронинг куп дишлокларида тудийдилар ва буни хам «занданийчи» деб атайдилар. Шу дишлокда тудиб чидарилган буз Ирод, Форс, Кермон, Х,индистон ва бошдалар каби хамма вилоятларга олиб борадилар.

Вардона-катта бир дишлод булиб, кухандизга, катта ва мустахкам хисорга эга. У дадим вадтлардан подшохларнинг турар жойлари булган.

Афшина- катта шористонга ва мустахкам хисорга эгадир. Бир данча дишлодлар унга мансубдир. У ерда хар хафтада бир кун бозор булади. Бу дишлоднинг экин ерлари ва биёбонлари мадраса талабаларига вадф дилинган.

Баркад- дадимий ва катта бир дишлод; бир катта кухандизга эга. Бу дишлодни «Баркадиалавиён»— «Али авлодининг Баркади» деб атайдилар. Бунга сабаб шуки, амир Исмоил Сомоний будишлодни сотиб олган ва олти булакка ажратиб, ундан икки булагини Али ва Жаъфар авлодига, икки булагини дарвишларга ва икки булагини уз меросхурларига вадф дилган.

Ромтин- (Ромитан) ката бир кухандизга эга ва мустахкам бир дишлод булиб, Бухородан дадимийроддир. Баъзи китобларда бу дишлодни Бухоро деб атаганлар. Бу дишлод дадим вадтларда подшохларнинг турар жойлари булган, (кейинрод эса) Бухоро шахри бино булгандан кейин, подшохлар диш фаслидагина бу дишлодда турадиган булганлар.

Варахша- бир нусха (китоб) да Варахша урнида Ражфандун деб ёзганлар. Катта дишлодлар биридир. У Бухоро шахридан дадимийроддир. Унда подшохларнинг дароргохлари жойлашган. Йилнинг охирида эса йигирма кун бозор дилиб, йигирма биринчи куни навруз - янги йил байрамини утказадилар. Буни «Наврузи кишоварзон» -«Дехдонлар наврузи» дейдилар. Бухоро дехдонлари (йил кунлари) хисобини уша кундан бошлайдилар ва бунга эътибор берадилар.

Байканд- буни шахарлар жумласидан деб хисоблайдилар. Байканд ахолиси,бирор кишининг Байкандни кишлок деб аташига розилик берган эмаслар. Байкандда Бухоро кишлокдари сонича, мингдан ортик работ булган.

Фараб- бу шахарлар жумласидан булиб, алохида жойларга эга, Жайхун дарёси лабидан то Фарабгача бир фарсанг, сув тошган вактларда эса ярим фарсанг келади. Жайхуннинг суви (тошиб) Фарабгача бориб етган[5].

Ахоли жойлашувида шахристон, арк, работ хамда воха буйлаб мавжуд тепалар хам мухим ахамият касб этади. Бухоро вохасида бир гурух тепалар сакланган булиб улар худуднинг географик жойлашуви ва ахоли хаёт тарзи натижасида вужудга келган. ХУЛОСА

Хулоса килиб айтадиган булсак, Бухоронинг хар бир карич ери, хар бир тарихий ва маданий обидаси эл-юртимизнинг буюк иктидори ва яратувчилик салохиятидан, юксак тараккиёт, илму маърифат, маънавият ва маданият равнаки йулидан дарак беради. Кадимги Бухоро узининг нафакат архитектура обидалари билан, бундан ташкари минглаб археологик обидалари билан хам дунёга донги кетган. Буларнинг пайдо булиши, ривожланиши ва заволга юз тутишида ирригация тизмларининг ахамияти бекиёс исобланган.

REFERENCES

1. Шишкин В.А. Варахша. М.,1963. С.8.

2. Шульц В.Л. Гидрография Средней Азии. -Ташкент,1958. С.59.

3. Мухаммаджонов А.Р. Куйи Зарафшон водийсининг сугорилиш тарихи. -Тошкент,1972. Б.22.

4. Мухаммаджонов А.Р. ^адимги Бухоро. -Тошкент: "Фан", 1991. -Б.9.

5. Абу Бакр Мухаммад ибн Жаъфар ан-Наршахий. Бухоро тарихи. -Тошкент: "Шарк машаълига илова", 1993. -Б.20-25.

6. Ochilov Alisher. "The Role of Zamanbaba Culture in The Social and Economic History of Bukhara Oasis During Bronze Age." CENTRAL ASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND HISTORY 2.4 (2021): 42-47.

7. OCHILOV, Alisher. "JEWELRYC TRADITION IS A SOURCE OF STUDY OF BUKHARA HISTORY." Bayterek Uluslararasi Akademik Ara§tirmalar Dergisi 1.1: 105116.

8. Ochilov, A. T. "DATING OF THE ZAMANBABA CULTURE: ASED ON ARCHAEOLOGICAL SOURCES." Theoretical & Applied Science 12 (2019): 589-591.

9. Очилов, Алишер Тулис Угли. "БУХОРО ВО^АСИ ШАКЛЛАНИШИДА ЗАРАФШОН ДАРЁСИНИНГ УРНИ ВА ВОХД ТАРИХИЙ ГЕОГРАФИЯСИГА ДОИР АЙРИМ МУЛО^АЗАЛАР." Scientific progress 1.6 (2021): 933-938.

10. Ochilov A. Бухоро вохасида олиб борилган илк археологик тадкикотлар //ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz). - 2021. - Т. 4. - №. 4.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.