Научная статья на тему 'ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИНИНГ ТАБИИЙ ГИДРОГРАФИЯСИ ВА УЛАРДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШНИНГ ГЕОГРАФИК ЖИҲАТЛАРИ'

ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИНИНГ ТАБИИЙ ГИДРОГРАФИЯСИ ВА УЛАРДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШНИНГ ГЕОГРАФИК ЖИҲАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
179
32
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
вилоятнинг табиий шароити / географик омиллари / сув ресурслари / гидрологияси / гидрографияси / дарё ҳавзалари / сув сарфи / дарёлар ва сой булоқлар. / природные условия района / географические факторы / водные ресурсы / гидрология / гидрография / речные бассейны / водопотребление / реки и ручьи.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Ж.Э.Холмирзаев, Н.Д.Қосимов, Б.Б.Ҳакимов

Мазкур мақолада Жиззах вилоятининг табиий гидрографияси, дарёлари унга келиб қуйилувчисойлар, булоқлар ва улардан самарали фойдаланишнинг географик жиҳатлари таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ЕСТЕСТВЕННАЯ ГИДРОГРАФИЯ ДЖИЗАКСКОЙ ОБЛАСТИ И ГЕОГРАФИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ ИХ ЭФФЕКТИВНОГО ИСПОЛЬЗОВАНИЯ

В данной статье анализируется естественная гидрография Джизакской области, реки, ручьи и географические аспекты их эффективного использования.

Текст научной работы на тему «ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИНИНГ ТАБИИЙ ГИДРОГРАФИЯСИ ВА УЛАРДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШНИНГ ГЕОГРАФИК ЖИҲАТЛАРИ»

DOI: https://doi.org/10.37547/supsci-ignr-02-01-15 Pages: 109-116

Journal of Geography and Natural Resources SJIF 2022: 6.037

JOURNAL OF GEOGRAPHY AND NATURAL RESOURCES

journal homepage:

https://topjournals.uz/index.php/j gnr

NATURAL HYDROGRAPHY OF JIZAK REGION AND GEOGRAPHICAL ASPECTS

OF THEIR EFFECTIVE USE

J.E. Kholmirzaev

Lecturer

Jizzakh State Pedagogical Institute Jizzakh, Uzbekistan

N.D. Qosimov

Lecturer

Jizzakh State Pedagogical Institute Jizzakh, Uzbekistan

B.B. Khakimov

Lecturer

Jizzakh State Pedagogical Institute Jizzakh, Uzbekistan

_ABOUT ARTICLE_

Key words: natural conditions of the Abstract: This article analyzes the

region, geographical factors, water resources, natural hydrography of Jizzakh region, rivers,

hydrology, hydrography, river basins, water streams and geographical aspects of their

consumption, rivers and stream springs. efficient use.

Received: 05.04.22 Accepted: 07.04.22 Published: 09.04.22

ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИНИНГ ТАБИИЙ ГИДРОГРАФИЯСИ ВА УЛАРДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШНИНГ ГЕОГРАФИК ЖЩАТЛАРИ

Ж.Э. Холмирзаев

Уцитувчи

Жиззах давлат педагогика институти Жиззах, Узбекистон

Н.Д. Цосимов

Уцитувчи

Жиззах давлат педагогика институти Жиззах, Узбекистон

Б.Б. Хранимое

Уцитувчи

Жиззах давлат педагогика институти Жиззах, Узбекистон

_МА^ОЛА ^А^ИДА_

Калит сузлар: вилоятнинг табиий Аннотация: Мазкур маколада шароити, географик омиллари, сув Жиззах вилоятининг табиий ресурслари, гидрологияси, гидрографияси, гидрографияси, дарёлари унга келиб дарё хавзалари, сув сарфи, дарёлар ва сой куйилувчи сойлар, булоклар ва улардан булоклар. самарали фойдаланишнинг географик _жихатлари тахлил килинган._

ЕСТЕСТВЕННАЯ ГИДРОГРАФИЯ ДЖИЗАКСКОЙ ОБЛАСТИ И ГЕОГРАФИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ ИХ ЭФФЕКТИВНОГО ИСПОЛЬЗОВАНИЯ

Ж. Э. Холмирзаев

Учитель

Джизакский государственный педагогический институт Джизак, Узбекистан

Н.Д. Косимое

Учитель

Джизакский государственный педагогический институт Джизак, Узбекистан

Б.Б. Хакимов

Учитель

Джизакский государственный педагогический институт Джизак, Узбекистан

_О СТАТЬЕ_

Ключевые слова: природные Аннотация: В данной статье условия района, географические факторы, анализируется естественная гидрография водные ресурсы, гидрология, гидрография, Джизакской области, реки, ручьи и речные бассейны, водопотребление, реки и географические аспекты их эффективного ручьи._использования._

КИРИШ

Сув ресурслари табиий мухитнинг ажралмас кисми ва инсоннинг физиологик эхтиёжларини кондиришнинг тенгсиз манбаси хисобланади. Сув ресурсларидан фойдаланиш инсоннинг яшашга булган хукукининг бир кисми булиши билан бирга у -инсон фаолиятининг барча турлари учун зарур ресурсдир. Х,ар кандай худуднинг табиий гидрографияси жойнинг табиий географик шароитидан келиб чикиб бахоланади. Жиззах вилоятининг табиий шароити икки карама-карши ассиметрияни ташкил килади. Жанубда баланд тогларнинг мавжудлиги куплаб гидрографик шахобчаларни хосил килган, шимолга томон рельефнинг пасайиб бориши текислик ва пастекисликларни хосил килган бу эса нафакат вилоятда балки республикадаги энг катта Айдар-арнасой куллар тизимини хосил килганлигини куришимиз мумкин. Демак вилоятнинг умумий табиий географик шароити жанубдан шимолга томон комплекс симметрик тарзда узгариб боришини куришимиз мумкин, шу жумладан гидрографик объектлар хам жанубдан шимолга томон мураккабликдан оддийликка томон иерхик узгариб боради. Жанубдан Туркистон тогларидан мавсумий кор ва ёмгир сувларидан туйинувчи Сангзор ва Зоминсув дарёлари вилоятнинг энг йирик дарёлари хисобланса, баландлиги 1500-2000 метргача Молгузар ва Нурота тогларидан бошланувчи ёзда куриб колувчи бир канча сой ва булокларни мисол килиб келтириб утишимиз мумкин. Шу тарзда вилоятнинг бошка табиий географик

компонентлари (иклими, тупрок ва усимлик соплами) хам узгариб боришини кузатишимиз мумкин. Сув захиралари вилоят худудида нотекис таркалган. Тогларда нисбатан зич, текисликларда сийрак жойлашган. Бундай тафоввутларнинг мавжудлиги бир канча табиий географик омиллар билан боглик. Хусусан, жойнинг географик урни, геологик ва геоморфологик тузилиши, иклими, усимлик коплами хамда антропоген омилларга боглик. Жумладан, Жиззах вилоятининг гидрографияси хам айнан шу омилларга боглик холда таркалган. Вилоят худудининг жанубий кисми нисбатан баланд тоглардан иборат булганлиги боис сув ресурсларга анча бой ва энг йирик сув манбалари шу худуддан бошланади. Жиззах вилоятининг табиий гидрографик хусусиятларидан:

1. дарёлари асосан жанубдан шимолга томон окади

2. йирик кул хисобланган Айдар-Арнасой куллар тизими тогларда эмас балки иссик ва курук иклимдаги текисликда жойлаошганлиги

3. дарё, сой ва булоклар асосан март-июн ойларида тулиб окиб утади

4. дарё хавзасининг кичиклиги, мавсумий кор ва ёмгир сувларидан туйинганлиги сабабли вилоятдаги талаб этиладиган сувнинг учдан бирини хам таъминлаб бера олмайди.

АСОСИЙ ЩСМ

Шу сабабдан минтаканинг табиий географик жойлашуви ва гидрологик хусусиятларини инобатга олиб, уни икки кисмга ажратиш мумкин. Биринчи тоглик кисми яъни, дарё сувларини хосил килувчи худуд. Иккинчиси текислик кисми сув сарфланадиган худуд. Жанубда тогларда хосил булган сув манбалари текисликка шимолга томон харакатланиб сугорма дехкончилик ва бошка эхтиёжлар учун сарфланади. Зомин, Чумкортог ва Молгузар тогларнинг 2700-3400 метр баландлигидан бошланадиган дарёларнинг энг йириклари Сангзор ва Зоминсув дарёларидир.

Дарёлар сув ресурларидан самарали фойдаланиш мамлакатимиз халк хужалиги купгина тармокларининг баркарор ривожланишида мухим ахамият касб этади. Жумладан вилоятнинг энг йирик дарёларидан, Сангзор дарёси минтаканинг энг узун, энг серсув дарёси хисобланиб, Чумкортог тогининг шимолий ёнбагридан бошланувчи Гуралаш ва Жонтут сойликларининг кушилишидан хосил булади. Дарёниннг умумий узунлиги 123 км, сув йигиш хавза майдони 2580 кв. км уртача куп йиллик сув сарфи ^оракишлок ёнида секундига 6.9 м ни ташкил етади. Ёгингарчилик куп буладиган йиллари сув сарфи анча ошади. Дарё кор ва ёмгир сувларидан туйинади, март июн ойлари суви купаяди, ноябрь -декабрь ойлари сув камаяди. Сангзор ботигидан чикиб келгач чапдан унга Туятортар каналига кушилади ва сув хажми яна хам купаяди. Дарё Жиззах шахри атрофида Сангзор водийсини хосил килиб, шу ерда иккига булинади. Бир кисми Туёкли канали оркали

®H33ax cyB OMGopura KenuG KyMunagH. hkkhhhh TapMOFH ^nu homh GunaH muMonra o;h6 AMgap-ApHacoM Kynnap TH3HMHra KyMunagH.

®H33ax BH^oaTHHHHr hkkhhhh MupuK cyB MaHGau 3oMHHcyB gapecugup. Aape TypKHCTOH TOFHHHHr mHMO^HH KHCMHgarH fflaB;apT0F TH3MacugaH GomnaHuG, ^yo6a KumnoFH a;HHHga ^am;acyB, KyncyB Ba ^H3HnM030p coMnapuHHHr KymunumugaH 3oMHHcyB homhhh onagu. ^apeHHHr ysyHnuru 41 km, x,aB3a MaMgoHH 709 kb.km, ypTana Kyn hh—hk cyB cap^u ceKyHgura 2.6 m hh TamKun Kunagu. ^ape MaBcyMuM ;op Ba eMFup cyBnapugaH TyHHHagu, MapT-uroH oMnapuga cyBH Kynaagu. 3oMHHcyB gapecu 3omhh maxpugaH yTraHgaH KeHHH TapMOK-napra GynuHuG, ^ymTaMFanu KumnoFugaH 3,5 km ^aHyGu-mapKga TyraMgu. Aape cyBugaH 3omhh maxpu, ^yo6a, ETTHKeHyB, ^ymnu KaGu Gup ;aHHa Kumno; axonucu экнн MaMgoHnapuHH cyFopagu Ba hhhm-hk cyBH cu^aTuga ^oMganaHagu. 3oMHHcyB gapecura nan TOMOHgaH: KaTTamup, rangupayTcoM yHgaH: ^anoupcoM, 3omhhcoh, CaHFaHaK, ETTHKenyB, ^H3unM030p, 0;T0m, YpoK-ucyB, YcMOHcyB, Ahhhcoh, ybo-coh, nmaFapcoM, ^omyr coMnapu KenuG Kymunagu. 3oMHHcyB x,aB3acugaru cyBnapHH TynnaG ^oMganaHum Ma;caguga 3omhh cyB om6oph KypunraH.

Mo^ry3ap TH3MacngaH Som.iaHagiiraH coh Ba Sy^OK^ap:

№ COHHHHr HOMH YpTana hh^hk cyB capi|)n, m3 /ceK. Y3yH^Hrn km

1 TypKMaHcoM 276 147

2 nmaFapcoM 45 111

3 Ahhhcoh 114 236

4 PaBOTcoM 38 59

5 ^anoupcoM 98 140

6 ApgaxmoH 38 59

CaMxoHcoM, ^OBaTaKcoM, EocMaHgucoM, Xy^aMymKeHTcoM, ^ymHucoM, KaGu

^ 3

coMnapHHHr KenTupumHMH3 MyMKHH ynapHHHr ^aMH cyB cap^u 20.74 m hh TamKun этagн. Ynap MaxannuM ax,onu yHyH Myx,HM ax,aMHATra эгa GynuG, gexKOHHunuK, GoFgopHunuK Ba hhhm-hk cyBH cu^aTuga ^oMganaHagu.

HypoTa TOFnapuHHHr muMonuM eHGaFpugaH 45 ra akhh coh GomnaHagu, ynap opacuga энг MupHKnapu:

№ ^apeHHHr homh YpTana hh^^hk cyB cap(|)n, m3 /ceK. Y3yH^Hrn km

1 Ocmohcoh 0.200 13

2 ^ynGacoM 0.140 10

3 YHMacoM 0.200 10

4 Mo^pyMcoM 0.140 15

5 YxyMcoM 0.430 40

Бу сойлар асосан ер ости сувларидан туйинганлиги сабабли сув микдори йил давомида кам узгаради. Бахор фаслида жала ёгиб корлар эриганда суви купайиб сел келади. Баъзи сойларнинг сувини йигиб селхоналар ташкил килинган, улар, ёзда сугориш максадларида ишлатилади. Масалан, Илончисойда ана шундай мавсумий сувларни туплаш учун сув омбор курилган.

Мавжуд сув ресурслари вилоят эхтиёжини бор йуги учдан бир кисмини таъминлайди. Вилоятнинг тогли туманлари (Зомин, Бахмал, Галлаорол, Янгиобод) даги сув манбалари кисман таъминлашга етади. Сувга булган талабнинг колган кисмини каналлар оркали кондирилади. Чул худудидаги туманлари (Мирзачул, Дустлик, Пахтакор, Зафаробод, Арнасой) экин майдонлари асосан Сирдарё суви билан сугорилади.

Вилоятда Айдар-Арнасой куллар тизими сунъий равишда хосил булган булиб,

2 3

хозирги кунда майдони 3702 км га, сув хажми 44,1 км га, сув сатхи 275,5 м ни ташкил килмокда. У маъмурий жихатдан Жиззах ва Навоий вилоятлари худудида жойлашган, умумий узунлиги гарбдан-шаркга 350 км га, шимолдан жанубга 2 кмдан 40 км ораликдаги кенгликга эгадир. Бундай катта худудда сувнинг тупланиши натижасида, бир неча юз минг гектар яйловлар ва унлаб кишлоклар, хамда автомобил йулларини сув босди. Атроф худудларда сизот сувлар сатхи кутарилиб, боткокланган ва шурланган ерлар купайди. Шу билан бирга чул худудида катта сув хавзасининг хосил булиши, мутлако янги геотизимни (экотизимни) шакллантирди; юзлаб турдаги сувда яшовчи кушлар, усимликлар хамда унлаб турдаги баликлар пайдо булди. Сунгги йилларда Айдар-Арнасой куллар тизимига тушиб турадиган сув микдори узгариб бормокда. 2021 йилларда олиб борилган табдкикотлар натижасининг тахлили шуни курсатадики баъзи йилларда кулга келиб тушаётган сувга нисбатан бугланишнинг ва шимилишнинг юкорилиги, сугориш учун сарфланиши, хароратнинг кутарилиши сув микдарининг камайиши, сув хусусиятининг узгариши кулда узига хос муаммоларни келтириб чикармокда.

1-жадвал

100 80 60 40 20 0 Вилоятнинг гидрографик объектлар так,симоти

/

/

1 2 3 4 5 6 7

—Ф—Ряд1 0,3 0,8 1 1 2 9 87

Жиззах чули утган асрнинг 70-80-йилларида ахолини кучириб келиш хисобига узлаштирилди ва дехкончилик ерларига айланди. Сув танкислиги туфайли узлаштирилган ерларни сугориш учун Сирдарё суви келтирилди. Эътиборли жихати шундаки, Жиззах вилоятида жами 318,1 минг га сугориладиган ер мавжуд. Шундан 273,4 минг гектар ер яъни 87% майдон Сирдарё суви билан сугорилади. Зарафшон дарёсидан бошланадиган Туятортар канали оркали 27,2 минг гектар 9,0%, Зомин сув омбори оркали 2,6 минг гектар 1,0%, Жиззах сув омбори 7,1 минг гектар 2,0%, ^оровултепа сув омбори 3,5 минг гектар 1,0%, Хужамушкент сув омбори 1,1 минг гектар 0,3%, Сангзор дарёси эса 3,2 минг гектар 1% сугорилмокда (1-жадвал).

Тахлиллар шуни курсатадики, вилоят худудида шаклланадиган сувлар хисобидан бор йуги 17,3 минг га яъни 7% майдон табиий гидрографик объектлар хисобига сугорилади, колган 300 минг гектар ер яъни 93% четдан кириб келадиган сув манбалари хисобига сугорилмокда. Демак Жиззах вилояти турли хил гидрографик шароитга эга булиб минтакада хали узлаштирилмаган экин майдонлари куп. Уларни узлаштиришга кушимча сув захиралари керак булади.

Шунинг учун вилоятда мавжуд сув танкислиги муаммосини хал килиш, сувдан тежамкорлик билан фойдаланиш нихоят долзарб масала хисобланади. Улардан ташкари, 2018-2020 йилларда Зарафшон дарёси суви хисобидан Жиззах вилоятини ичимлик суви билан таъминлаш тизимини яхшилаш назарда тутилган. Сохага оид кабул килинган йул харитасида, сув олиш иншооти, сувни тозалаш станцияси, сувни таксимлаш узели, магистрал ва тортиб келувчи сув кувурлари (146 км) барпо этилиши керак.

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда вилоятда сув ресурсларидан окилона фойдаланиш учун куйидаги тадбирларни амалга ошириш керак:

- ирригация ва мелиорация тизимида янги технологияларни жорий этиш;

- махаллий ахоли катламида сув ва экотизимга булган экологик маданиятни ривожлантириш;

- сув ва ресурсларни тежайдиган замонавий агротехнологияларни жорий этиш

- сугориладиган ерларнинг гидрологик хусусиятларини тадкик этиш.

- давлат назорати остида сув хужалигига оид хусусий секторларни купайтириб, улар орасида ракобатбардошликни ошириш;

- табиий ва иклим хусусиятларининг сув ресурслари шаклланишига курсатадиган барча омилларни мухофаза килишнинг норматив мезонларини ишлаб-чикиш ва уларнинг таъсир доирасини боскичма-боскич кучайтириб бориш.

Юкоридаги тадбирлар амалга оширилса, вилоятнинг гидрографик хавзаларидаги мувозанат янада яхшиланади. Тог ва текислик уртасида жойлашган гидрографик объектларнинг узвий алокадарлиги сабаб-окибат занжири янада мустахкамланади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ

1. Жиззах вилояти сув хужалиги вазирлигига карашли "Зарафшон ирригация тизимлари хдвза бошкармаси" маълумотлари. 2019.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2. Jumanazar, J. X. (2020). ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИНИНГ ТАБИИЙ СУВ ^АВЗАЛАРИ ВА УЛАРДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШНИНГ ГЕОГРАФИК ЖЩАТЛАРИ. Архив Научных Публикаций JSPI.

3. Х,акимов ^.М., Адилова О.А., Жиззах вилояти географияси. - Т.: Фан ва технологиялар. 2015.

4. Hikmatov F.H., G.X.Yunusov., F.Ya. Artikova., N.B.Erlapasov., N.L.Dovulov. Daryolar gidrologiyasi. - Т.: "Universitet", 2017.

5. Xolmirzayev, J., & Qosimov, N. (2021). Jizzax viloyati ichki suvglariga antropogen omillarning ta'siri. Журнал естественных наук, 1(2).

6. Холмирзаев, Ж. Э., & Соибназаров, Д. (2021). СУВ РЕСУРСЛАРИНИНГ ГЕОГРАФИК ТАЩАЛИШИ ВА ГЕОКИМЁВИЙ ТАРКИБИ ХАСИДА МУЛО^АЗАЛАР (Жиззах вилояти мисолида). Журнал естественных наук, 1(4).

7. Mirkomil, G., Lapasova, U., & Umurzakova, G. (2020). Territorial Aspects Of The Organization Of Ecotourism Routes In The Turkestan Ridge. The American Journal of Interdisciplinary Innovations and Research, 2(11), 87-90.

8. Gudalov, M. (2022). Changes in water volume and environmental impact in the Aydar-Arnasay lake system. Journal of Geography and Natural Resources, 2(01), 1-9.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.