Научная статья на тему 'ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИДА ЭКОТУРИЗМ МЕНЕЖМЕНТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ'

ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИДА ЭКОТУРИЗМ МЕНЕЖМЕНТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
127
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Туризм / хорижий сайёҳлар / туризм менежменти / экотуристик ҳудудлар / илмий-тадқиқот ишлари / даволаниш / спорт ўйинлари / дам олиш ва зиёрат амаллар. / Tourism / foreign tourists / tourism management / ecotourism areas / research / treatment / sports / recreation and pilgrimage.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Камрон Миркомил Ўғли Равшанов

Мазкур мақолада, Жиззах вилоятида экотуризмни ривожлантириш учун менежмент йўналишларини қўйиш орқали хорижий сайёҳлар оқимини кўпайтириш масалалари ўрганилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Камрон Миркомил Ўғли Равшанов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DEVELOPMENT OF ECOTURISM MANAGEMENT IN JIZZAKH REGION

This article examines the issues of increasing the flow of foreign tourists by setting management directions for the development of ecotourism in Jizzakh region.

Текст научной работы на тему «ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИДА ЭКОТУРИЗМ МЕНЕЖМЕНТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ»

ЖИЗЗАХ ВИЛОЯТИДА ЭКОТУРИЗМ МЕНЕЖМЕНТИНИ

РИВОЖЛАНТИРИШ

Камрон Миркомил уFли Равшанов

Тошкент давлат техника унверситети 1-курс талабаси

АННОТАЦИЯ

Мазкур маколада, Жиззах вилоятида экотуризмни ривожлантириш учун менежмент йуналишларини куйиш оркали хорижий сайёхлар окимини купайтириш масалалари урганилган.

Калит сузлар: Туризм, хорижий сайёхлар, туризм менежменти, экотуристик худудлар, илмий-тадкикот ишлари, даволаниш, спорт уйинлари, дам олиш ва зиёрат амаллар.

DEVELOPMENT OF ECOTURISM MANAGEMENT IN JIZZAKH REGION

ABSTRACT

This article examines the issues of increasing the flow of foreign tourists by setting management directions for the development of ecotourism in Jizzakh region.

Keywords: Tourism, foreign tourists, tourism management, ecotourism areas, research, treatment, sports, recreation and pilgrimage.

Француз ёзувчиси Анатоль Франс фикрига кура, "Сайёхат нима булишидан катъий назар, хар кандай жихатдан купрок нарса ургатади. Баъзида бошка жойда утказилган бир кун, уйда утказилган ун йилдан купрок нарса беради" деган эди. Шу боисдан хам туризмни ривожланишига нафакат дунёда, балки Узбекистонда хам катта эътибор берилмокда.

Шу боисдан республикамизда сунги 2 йил давомида энг куп эътибор берилаётган сохалардан бири сузсиз - туризм со^асидир. Туризмни ривожлантириш борасида давлатимиз томонидан бир канча карор ва фармонлар чикарилганлиги хамда унинг ижросининг самарадорлиги кунлик хаётимиздаги узгаришларда уз аксини топиб бормокда. Ташки ва ички туризмни параллел равишда ривожланиб бориши натижасида, сайёхлар окими бир неча баробар усишига эришилди. Бу уз навбатида, сайёхлар оркали тушадиган даромадни хам ортишига олиб келади. Ракамларга эътибор берадиган булсак, Туризмни ривожлантириш давлат кумитаси раиси Азиз Абдухакимов маълумотига кура, 2019 йилда Узбекистонга 2,5 млн хорижлик сайёх келганлигини ва ялпи ички махсулотдаги улуши 2,3 % ни ташкил этганлиги тугриси маълумотларни бериб утилган. Якин йилларда хорижлик сайёхлар окимини 4-4,5 млн га ва ялпи ички

махсулотдаги улушини 5 фоизга етказиш буйича ишлар олиб борилаётганлиги хам диккатга сазовардир.

Х,ар бир сохани ривожланиши, албатта илмий асосга таянади. Шу жумладан туризм сохасини ривожланиши хам бундан мустасно эмасдир. Биз хам узимиз яшаётган худудда, яъни Жиззах вилоятида туризм сохаси буйича кичик бир илмий лойихани, яъни туризм менежментини ривожлантиришга доир муаммоларни урганишга харакат килдик. Туризм менежменти лойихаси доирасида сайёхларни Жиззах вилояти худудида харакатланиши учун маршрут йуналишларини урганилди. Келгусида сайёхларни харакатланишига янада кулай булиши учун методик тавсиялар ва схематик карталарини ишлаб чикишни хам режалаштирилди.

Жиззах вилоятининг майдони 21,2 минг км2 булиб, шимолдан-жанубга 175 км, гарбдан-шаркга эса 150 км масофага чузилган. Вилоят худуди катталиги туфайли хам академик ^ Зокиров томонидан ажратилган 4 та баландлик минтакалар (чул, адир, тог ва яйловлар) нинг барчаси мавжуд булиб, уларнинг хар бири узига хос мафтункор табиати билан ажралиб туради. ^олаверса, вилоятнинг шимолий-гарбий худудларини эгаллаган Айдар-Арнасой куллар тизими хам табиат манзараларининг узига хослиги билан ажралиб туради.

Бу худудларда экотуризм менежментини ривожлантириш ва илмий тадкикот ишлари олиб бориш бугунги куннинг актуаль муоммаларидан бири хисобланади. Вилоят худудини экотуристик хусусиятлари, жойлашиши ва маршрут йуналишларини хисобга олган холда 3 та экотуристик худудларга ажратилди. Экотуристик худудларни номлашда махаллий хусусиятларни хисобга олган холда куйидагича номланди:

> Зомин-Хужамушкент экотуристик худуди;

> Сангзор хавзаси экотуристик худуди;

> Нурота ва Айдар-Арнасой куллар тизими экотуристик худуди.

Экотуристик худудларга Жиззах шахридан бориладиган маршурт йуналиши

белгиланди ва тахминан булсада масофалар аникланди.

> Зомин-Хужамушкент экотуристик худуди. Жиззах шахридан чиккан сайёхлар ушбу йуналишда Пшагор гори, "Хужаий Сероб", "Кук тунли ота" зиёратгохлари, Зомин шахри, Зомин сув омбори, Зоминсув дарёси ва унинг ирмокларини, остона ва шаршаралар, тог манзараси ва арчазорлар, Зомин санаторияси, Супа, Чортангри, Мик каъласи, Култепа архелогик казилмалари, Ховатак-Гулшани санаторияси, Хужамушкент сув омбори хамда Хужамушкент авлиё макбарасини зиёрат килиш имкониятига эга булади. Бу маршрут буйлаб сайёхат килинганда бориб-келиш йулларини хисобга олганда, тахминан 280 км йул босади. Йулнинг асосий кисми автобус ёки микроавтобуслар оркали, 8-10 км

лик масофа отлар билан ва 1-2 км пиёда ёки киш фаслида Зомин миллий табиат боги худудида чангилар ёрдамида харакатланиши мумкин.

Зомин-Хужамушкент маршрутида харакат килган сайёхлар кизикишларига кура илмий-тадкикот ишлари, даволаниш, спорт уйинлари, дам олиш ва зиёрат амалларини хам бажариши мумкин. Сайёхат бир неча кун давом этадиган булса, Зомин миллий табиат боги худудидаги кемпинглар, Зомин шахридаги мехмонхоналар ва колаверса, уй-мехмонхоналарида дам олиш имкониятлари бор.

Экотуристик худудни ривожлантириш учун амалий ишлар бошланган. Зомин шахрини замонавий туристлар шахрига айлантириш учун кенг куламдаги курилиш ишлари олиб борилмокда, яъни махаллий туристик худуддан халкаро туристик худуд боскичига утмокда.

> Сангзор хавзаси экотуристик худуди. Жиззах шахридан чиккан сайёхлар ушбу йуналишда Сангзор оромгохи, Амур Темур дарвозаси, Сангзор дарёсининг урта ва юкори окимлари, Саъд ибн Абу Ваккос авлиё макбараси, булоги ва унинг релект кора баликлари, Ойкартог манзаралари, Новкаота зиёратгохи ва булоклари, Маржанбулок минерал сувлари ва даволаниш масканларига бориш мумкин булади. Бу маршрут буйлаб сайёхатга бориб-келиш йулларини хисобланса, тахминан 190 км йул босади. Йулнинг асосий кисми автобус ёки микроавтобуслар билан, Маржанбулок-Жиззах йуналишида 40 км тез юрар поездларда, шунингдек сайёхларнинг хохиш ва истакларига кура харакатланишнинг турли хил воситаларидан фойдаланиш мумкин.

Сангзор маршрутида харакат килган сайёхлар кизикишларига кура илмий-тадкикот ишлари, даволаниш, спорт уйинлари, дам олиш ва зиёрат амалларини хам бажариш мумкин. Сайёхат бир неча кун давом этадиган булса, Галлаорол ва Усмат шахарларидаги мехмонхоналарда, махаллий ахолининг уй-мехмонхоналарида хамда ёз фаслида кучма чодирларда хам дам олиш имкониятлари бор.

Экотуристик худудни ривожлантириш учун хозирги кунга кадар етарли даражадаги амалий ишлар олиб борилмаган. Факат, Саъд ибн Абу Ваккос авлиё макбараси ва Маржанбулок санаторияси худудидаги курилиш ишлари хамда хизмат курсатиш бир-мунча талаб даражасига якин булса, худуднинг колган кисмларида кенг куламда курилиш ишларини олиб бориш лозим.

> Нурота ва Айдар-Арнасой куллар тизими экотуристик худуди. Жиззах шахридан чиккан сайёхлар ушбу йуналишда Темирязовда охактош казиб олиниши, Хонбанди тугони, Нурота тогидаги минг йиллик Савр дарахти, ёнгокзор ва булоклар, Писталитог манзаралари, Айдар-Арнасой куллари ва Тузкон шифобахш балчиги, тукай ва чул манзаралари, Мирзачул минерал сувлари ва даволаниш масканларига бориши мумкин. Бу машрурт буйлаб сайёхат килинганда бориб-келиш йулларини хисобга олганда, тахминан 230 км йул

босади. Йулнинг асосий кисмида микроавтобуслар билан, шунингдек сайёхларнинг хохиш ва истакларига кура тукай ва чул манзараларини томоша килаётганда от ва туяларда, кул манзараларини томоша килаётганда кайиклардан фойдаланган холда харакатланиши мумкин.

Нурота ва Айдар-Арнасой куллар тизими экотуристик худуд маршрутида харакат килган сайёхлар кизикишларига кура илмий-тадкикот ишлари, фенологик кузатишлар, даволаниш, сув спорти уйинларини ташкил килиш ва дам олиши мумкин. Сайёхат бир неча кун давом этадиган булса, Дустлик шахридаги мехмонхонада, Мирзачул санаториясида ва кул атрофидаги кемпингларда хамда ёз фаслида кучма чодирларда хам дам олиш имкониятлари бор.

Айдар-Арнасой куллар тизими ва унинг атрофидаги экотуристик худудининг табиатини томоша килиш ва белгиланган худудда ов килиш максадида араб сайёхлари йилда 2 маротаба (бахор ва куз фаслида) доимий равишда келмокда. Араб сайёхларини бу худудга кизикишига, кул ва чул манзараларининг узаро уйгунлиги хамда кушлар оламига бойлиги, колаверса бахор ва куз фаслида иссик минтакаларга учувчи кушлар Айдар-Арнасой куллари оркали харакатланишини кузатиш мумкин. Худуд табиатининг узига хос ва мафтункорлиги каби хусусиятлари, келгусида чет эллик туристлар окимини янада кенгайтириш имкониятини беради.

Айдар-Арнасой куллар тизими ва унинг атрофидаги экотуристик худуднинг хусусиятларидан келиб чикиб туризмнинг экотуризм йуналишини ривожлантириш, табиати чет эллик туристларни кизиктираётган ушбу худудда хизмат курсатиш сохасини халкаро талаблар даражасига кутариш лозим.

REFERENCES

[1]. Alibekov L, Alibekova S, Hazarov I, Gudalov M. About some regularities of geosystems degradation in Central Asia. Tatranka Javorina, Slovakia, 2012, Vol 21, № -1, 42-44 р

[2]. Gudalov M. Foundation of Aydar-Arnasay lakes system and their effects on the environmental landscape. Nature and Science.Volume 17, Number 11 November 25, 2019 USA New York.

[3]. Gudalov M., Zikirov B. Metnods of studying the landscapes around the Aydar-Arnasay lake system. International engineering journal for research & development. Vol - 5, Issue - 7, 2020 India.

[4]. Gudalov M., Zikirov B., Imamova D. Predicting changes in landscares around the Aydar-Arnasay lake system. Accerted in the journal The American of Engineering and Technology. Volume - 02, Issue - 10, October 2020.

[5]. Gudalov M., Gozieva M. Ways to develor modern ecoturism in the Zamin basin. International engineering journal for research & development. Vol - 5, Issue - 7, 2020 India.

[6]. Sharipov Sh, Gudalov M, Shomurodova Sh. Geolologic situation in the Aydar-Arnasay colony and its atropny. Journal of Critical Reviews. Volume 7, Issue 3, 2020 Maleziya Kuala-Lumpur.

[7]. Sharipov Sh, Shomurodova Sh, Gudalov M. The use of the mountain kars in the tourism sphere in cort and recreation zone of Chimgan-Charvak. Journal of Critical Reviews. Volume 7, Issue 3, 2020 Maleziya Kuala-Lumpur.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.