Научная статья на тему 'РЕКРЕАЦИЯ ВА ЭКОТУРИЗМ ЖИҲАТЛАРИ (САМАРҚАНД ВИЛОЯТИ) МИСОЛИДА'

РЕКРЕАЦИЯ ВА ЭКОТУРИЗМ ЖИҲАТЛАРИ (САМАРҚАНД ВИЛОЯТИ) МИСОЛИДА Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

105
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
туризм / экология / пансионат / минталитет / биологик ресурслар / tourism / ecology / boarding house / mentality / biological resources

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — Шерзод Иброим Ўғли Иброимов

Мақолада Самарқанд вилояти рекреация ва экотуризмни ривожлантириш жиҳатлари очиб берилган ва унга берилган изоҳлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

EXAMPLES OF RECREATION AND ECOTURISM (SAMARKAND REGION)

The article reveals the aspects of the development of recreation and ecotourism in Samarkand region and provides comments on it.

Текст научной работы на тему «РЕКРЕАЦИЯ ВА ЭКОТУРИЗМ ЖИҲАТЛАРИ (САМАРҚАНД ВИЛОЯТИ) МИСОЛИДА»

РЕКРЕАЦИЯ ВА ЭКОТУРИЗМ ЖИХДТЛАРИ (САМАРКАНД

ВИЛОЯТИ) МИСОЛИДА

Шерзод Иброим ^ли Иброимов

Чирчик давлат педагогика институти укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Маколада Самарканд вилояти рекреация ва экотуризмни ривожлантириш жихатлари очиб берилган ва унга берилган изохлар келтирилган.

Калит сузлар: туризм, экология, пансионат, минталитет, биологик ресурслар

EXAMPLES OF RECREATION AND ECOTURISM (SAMARKAND

REGION)

Sherzod Ibroim ugli Ibroimov

Teacher of Chirchik State Pedagogical Institute

ABSTRACT

The article reveals the aspects of the development of recreation and ecotourism in Samarkand region and provides comments on it.

Keywords: tourism, ecology, boarding house, mentality, biological resources

КИРИШ

Зарафшон водийси деярли кенглик буйича шаркдан Fарбга 766 км чузилган булиб, ураб томони очик ва нишабдир. Вилоят аник табиий чегаралар билан ажралган булиб, шимол томондан ЧумFартоF, Еубдиш^, K,арокчитоF, ОктоF ва K,оратоF, жанубдан К,оратепа, Зиёвуддин ва Зирабулок тоFлари билан уралган, шаркий чегараси эса шартли равишда Тожикистон билан булган чегараоркали утади.

Рельефи. Вилоят ер юзаси асосан палеоген, неоген ва антропоген давр чукинди жинсларидан таркиб топган.

Вилоятнинг рельефи асосанясси текислик булиб, шаркдан Fарбга томон нишабдир. Самарканд шахри якинида мутлак баландлик 727 м, КаттакурFOнда 450 м. Иккинчи томондан, вилоят марказий кисмидан шимолга ва жанубга-водийни ураб турган тоFларга томон баландлаша борди. Бу кисм рельефи ункир -

чункир ерлардан иборат т0F0лди текисликлардир. Зарафшон водийси рельефининг узига хос хусусиятлари шундаки, у гох кенгаяди, гох тораяди.

Зарафшон водийсининг ана шундай кенгайган жойида Самарканд бототи жойлашган. Самарканд ботиFи анча кенг, рельефига кура кирлардан иборат булиб, Fарбда то Хазар йулагигача 220 км га чузилади. Унинг кенглиги 50-60 км га етади. Ботикнинг жанубида унча баланд булмаган К,оратепа, Зиёвуддин, Зирабулок тоFлари, шимолда эса Кдрокчш^, ОктоF ва K,оратоFлар жойлашган. Бу тоFларнинг Самарканд вилоятига караган ёнбаFирлари сойлар ва вактли сувлар таъсирида емирилган. Вилоятнинг бу кисмида Зарафшон дарёсининг учта кухна кайрлари булиб, улар лёссимон юмшок жинслардан тузилган. Шу сабабли окар сувлар натижасида улар ювилиб, жуда куп жарлар хосил килган. Бундай жарлар, айникса Самарканд шахрининг жануби^арбида куп. Хдтто Самарканд ботигининг шимолий кисмидаги Октепа ва Андан сойлари орасидаги 220 кв.км худудда 100 дан ортик жарлар вужудга келган. Демак, Самарканд бототида рельефнинг характерли хусусиятларидан бири- бу сув эррозиясидир. Х,озирги жарларнинг вужудга келишига чек куйиш, борларини кеннгайтирмаслик учун бундай ерларга куп йиллик экинлар (жар чеккаларига) дарахтлар утказилмокда.

Самарканд бототи Fарбга томон торайиб боради. Натижада Зиёвуддин ва K,оратоFнинг Fарбий давоми булган Абтобач, Азкалор, Хазар платолари бир-бирига жуда якинлашади ва Хазар йулагини хосил килади. Бу ерда Зарафшон водийси торайиб, унинг кенглиги 8-10 км булиб колади. Хазар кишлоFидан Fарбга утгач, Зарафшон водийси яна кенгаяди ва пасаяди.

И^лими. Самарканд вилояти иклими Туркистоннинг текислик кисмидаги ухшаш- ёз жазирама, иссик ва курук, киш совук, ёFин кам булади. Лекин вилоят жанубий кенгликларда булганлигидан ва кисман булсада, шамол, шимоли-шарк ва шарк томонлардан тоFлар билан уралганлигидан кишда хаво хаддан ташкари совуб кетмайди. Январ ойининг уртача харорати - 0 - 1,3 0С булади. Баъзан арктика хаво массалари кириб келганда энг паст харорат - 24 - 35 0С гача пасаяди. Ёзда эса, аксинча, хаво очик булиб, жуда исиб кетади. Натижада июлнинг уртача харорати +26 +28 0С атрофида булиб энг юкори харорат эса +40 +44 0С га етади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Вилоятга бахор ва кузда баъзан арктика хаво массалари бостириб келиб, хавони совутиб юборади бахорда буладиган охирги совуклар тахминан март ойининг учинчи унг кунлигига туFри келади. Вилоятда бир йилда 213-215 кун совук булмайди. Хдрорат +10 0С дан юкори булган кунлар сони 212-215,

вегетация давридаги ижобий хароратларнинг йотиндиси эса 4300-50500 ни ташкил этади.

Самарканд вилоятида ёFин кам - Fарбдан шаркка томон ортиб боради. КаттакyрFOнда йиллик ёFин микдори 282 мм (мутлок баландлиги 695 м), Самаркандда (мутлак баландлиги 695 м) 328 мм. Йиллик ёFиннинг куп кисми (44-49%) бахор ва кишга тyFри келади, ёзда бор-йyFи 2,0-4,0 % ёFин ёFади.

ЁFиннинг бир кисми кор тарзида тушади, лекин хароратнинг юкори булиши туфайли кор коплами узок турмайди, тез эриб кетади. К,ишда кор коплами уртача 7-15 см калинликда булиб, 15-20 кун эримай туради.

Сувлари. Самарканд вилоятининг асосий дарёси Зарафшондир. У Туркистоннинг катта сув артерияларидан бири булиб, Куксув tof тугунидан жойлашган Зарафшон музлигидан бошланиб, Амударёга 20 км етмасдан Сандикли ва Эшакчи кумлари орасига сингиб кетади. Шу масофада унинг узунлиги 781 км, хавзасининг катталиги 43 минг кв км дир. Лекин шундан факат 12,3 минг кв км булган тоFли кисмидагина сув йотилади, холос.

Зарафшон дарёси узининг юкори кисмида Зарафшон музлигидан Мастчох номи билан бошланади. У Айний кишлоFи ёнида чап ирмоFи Фандарё билан кушилгач, Зарафшон номини олади. Зарафшон дарёси тоFли кисмида купириб, тошларга урилиб, секундига 15-17 м тезликда окади. Бу кисмида Зарафшон 200 га якин ирмокларни кушиб олади. Бу ирмоклар ичида энг мухимлари чапдан кушилувчи Фандарё, Киштутдарё ва МаFиёндарёдир. Колган ирмоклари кичик. Зарафшон дарёси Панжакент шахридан утгандан кейин, вилоят худудида биронта хам доимий окадиган ирмоFи йук. Лекин суFориш натижасида суви камайиб, Зарафшон дарёсига куйилмайдиган 120 та сой бор. Шу сойларнинг 50 таси Нурота - Окг^дан, колганини Коратепа, Зирабулок ва Зиёвуддин тоFларидан бошланади. Бу сойларнинг энг мухимлари Зарафшон тизмасидан бошланувчи Ургутсой, Омонкутонсой, Камангарансой, ОFалисой, Сазангсой, Оксой ва Нурота-ОктоFдан бошланувчи Турсунсой, Октепасой, Тасмачисой, Лангарсой, Куксарой ва бошкалар.

НАТИЖАЛАР

Зарафшон дарёси вилоят худудида секин окиб, кенглиги 3 -4 км келадиган кайирлар хосил килган. У Самарканд шахридан 8 км утгач, Окдарё (узунлиги 130 км) ва Корадарё (узунлиги 127 км) номи билан икки тармокка булинади. Хатирчи KишлоFида эса бу икки тармок яна бирлашиб, орасида хосилдор Миёнкол оролини хосил килади. Оролнинг узунлиги 100 км, кенглиги 15 км, майдони эса 1200 кв.км дир.

Зарафшон дарёси серсув булиб, Зарафшон, Туркистон ва Х,исор тоFларида жойлашган умумий майдони 556,7 кв.км булган 424 га якин музликларидан ва доимий корлардан сув олади. Зарафшон дарёсининг йиллик окими 100 % десак, шунинг 65 % и муз ва корларнинг эришидан, 34 % м кор сувларидан ва атиги 1 % и ёмFир сувларидан иборат. Демак, Зарафшон дарёси йиллик окимнинг 61,1 % ини утказади. Энг кам сув сарфи (30-35 м3/сек) эса киш фаслига туFри келади. Аксинча, суви энг купайган давр ёзга туFри келиб, июлда баъзан секундига 930 м3 гача сув окизади. Зарафшон дарёсининг уртача йиллик сув сарфи секундига 165 м3 ни ташкил этади.

Маълумотларга кура вилоят худудида хар йили 914 млн м3 ер ости суви тупланади. Унинг асосий кисми (52%) суFориш шахобчаларидан, экин далаларидан буладиган шимилиш хисобига, 26 %и Зарафшон водийсининг юкори кисмидан сизиб келиш хисобига, 10 %и вилоятнинг узида дарёдан шимилиш хисобига, 3 %и атрофни ураб турган тоFлардан ва 6 %и КаттакурFOн сув омборидан сизиб келган сувлар хисобига туFри келади.

МУХОКАМА

Биологик ресурслар. Самарканд вилоятининг табиий усимликлари кишиларнинг хужалик фаолияти туфайли анча узгантирилган. Шу сабабли маданий воха тупроFи таркалган обикор ерларда асосан маданий усимликлар устирилади.

Зарафшон дарёсининг куйи кайирларида ва эски кайирларида хамда кадимий узанларида камиш, рувак, жинFил, тол, ёввоий жийда, янток, шуражрик, кампирсоч, итгунафша, сувранг, юлFун усади.

Самарканд вилоятининг буз тупрокли лалмикор ерларида козикулок, шувок, буFдойик, ок куврак, кампирчопон усади. Шунингдек, бу жойларда бахорда эфемер ва эфемероид усимликлар, айникса кУнFирбош, лолакизFалдок, чучмома кабилар кенг таркалган.

ХУЛОСА

Вилоят Туркистондаги ахоли зич яшайдиган районлардан бири булганлиги сабабли, унинг табиий фаунасига катта таъсир курсатилган. Бу ерларда Туркистонга хос хайвонларнинг баъзи турлари учрайди: бури, тулки, куён, чиябури, жайрон ва жайра, тукайзорларда эса кирFOвул, лойхурак, урдак яшайди. Бу ерда кушлардан яна сУфитУрFай, чумчук, зарFалдок, судралиб юрувчилардан геккон, калтакесак, тошбака, сарик илон, эчкемар, кемирувчилардан курсичкон, кичик кушоёк, кумсичкон, типратикан, каламуш ва бошкалар учрайди.

REFERENCES

1. Tojieva Zulxumor Nazarovna, Dusmanov Farhod Azamqulovich, Muhamedova Nazokat Jurayevna, & Haydarova Surayyo Abdusalomovna (2016). Mustaqillikdan keyingi yillarda O'zbekiston Respublikasi aholisining o'limi va umr ko'rish davomiyligi. Evropa ilmiy sharhi, (3-4), 24-27.

2. Shernayev Akbar (2020/1/30) Abstracts of V International Scientific and Practical Conference Osaka, Japan 29-31 January 2020,189-193.

3. Иброимов, Ш. И. У., & Болтаев, М. Ж. (2020). Узбекистан TOF-водийларининг экотуристик имкониятлари ва улардан фойдаланиш. Academic Research in Educational Sciences, (1).

4. Rajabov Furkat Turakulovich, Sattarov Abdisamat Umirkulovich (2020) FARMS OF UZBEKISTAN: DEVELOPMENT, SPECIALIZATION, GEOGRAPHY. Journal of Critical Reviews, 7 (6), 1189-1196.

5. Oybek Uralovich Abdimurotov (2020). TABIIY GEOGRAFIYA DARSLARINI MUSTAQIL O'RGANISHDA INTERFAOL METODLARDAN FOYDALANISHNING IMKONIYATLARI. Academic research in educational sciences, (3), 1306-1312.

6. Ibroimov, S., & Madaminova, M. (2020). Maktablarda geografiya fanini о 'qitish samaradorligini oshirishda innovatsion texnologiyalarni qо 'llash. Academic research in educational sciences, (1).

7. Radjabov, F. (2020). Describe the Individual Food Industry Contents and their Role in the Delivery of Agricultural Products. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 19(1), 292-294.

8. Komilova, N. K., Haydarova, §. A., Xalmirzaev, A. A., Kurbanov, S. B., & Rajabov, F. T. (2019). Territorial Structure of Agriculture Development in Uzbekistan in Terms of Economical Geography. Journal of Advanced Research in Law and Economics, 10(8 (46)), 2364-2372.

9. Шерзод Иброим Угли Иброимов, Мансур Фарманович Бурибеков, & Максуда Анвар Кизи Сатторова (2020). ЁШ АВЛОДГА ЭКОЛОГИК ТУРИЗМНИНГ МАЗМУН-МОХДЯТИНИ ЕТКАЗИШ. Academic research in educational sciences, (3), 275-279.

10. Turakulovich RF (2020). Dynamics and Regional Features of Agricultural Production. In the Republic of Uzbekistan. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24 (2), 1264-1269.

11. Фуркат Ражабов, Лобар Джураева, & Асрор Махмадалиев (2020). УЗБЕКИСТОН ФЕРМЕР ХУЖАЛИКЛАРИ: РИВОЖЛАНИШИ,

ИХТИСОСЛАШУВИ, ГЕОГРАФИЯСИ. Academic research in educational sciences, (3), 674-686.

12. Шерзод Иброимов, Махмуд Болтаев, & Максуда Сатторова (2020). МАКТАБ УКУВЧИЛАРИ ОНГИДА РЕКРЕАЦИЯ ТУШУНЧАСИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ. Academic research in educational sciences, (3), 146-151.

13. Фуркат Туракулович Ражабов, & Азиза Абдуллаевана Олимова (2020). ТАЪЛИМ МУАММОЛАРИ ЕЧИМИДА ИННОВАЦИОН КЛАСТЕРНИНГ А^АМИЯТИ (ГЕОГРАФИЯ ТАЪЛИМИ МИСОЛИДА). Academic research in educational sciences, (3), 697-702.

14. Sharipov Shavkat Mukhamajanovich, Shomurodova Shahnoza Gayratovna, Gudalov Mirkomil Ravshanovich (2020) THE USE OF THE MOUNTAIN KARS IN THE TOURISM SPHERE IN CORT AND RECREATION ZONE OF CHIMGAN-CHARVAK. Journal of Critical Reviews, 7 (3), 475-481.

15. Шомуродова Шахноза Гайратовна Природные озера Тянь-Шаня в зоне отдыха Чимган-Чарвак // Европейское научное обозрение. 2018. №9-10-1. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/the-natural-lakes-at-the-tianshan-mountains-covered-in-chimgan-charvak-recreation-zone (дата обращения: 15.12.2020).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.