Научная статья на тему 'АНДИЖОН ВИЛОЯТИ ЭКИН МАЙДОНЛАРИ ТАРКИБИНИ ОПТИМАЛЛАШТИРИШ ВА ХОСИЛДОРЛИКНИ ОШИРИШДАГИ СУҒОРИШНИНГ АСОСИЙ СУВ МАНБААЛАРИ, УЛАРНИНГ РЕСУРСИ ВА СИФАТИ'

АНДИЖОН ВИЛОЯТИ ЭКИН МАЙДОНЛАРИ ТАРКИБИНИ ОПТИМАЛЛАШТИРИШ ВА ХОСИЛДОРЛИКНИ ОШИРИШДАГИ СУҒОРИШНИНГ АСОСИЙ СУВ МАНБААЛАРИ, УЛАРНИНГ РЕСУРСИ ВА СИФАТИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

110
32
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
очик коллеторлари / епик етик дренаж / гидротехник иншоотлари / суғориладиган ерлари / коллектор-зовур / сувларининг маъданлашганлик даражаси / сув сарфи / оқим хажми. / open collectors / epic-ethical drainage / hydraulic structures / irrigated lands / collector-ditches / water mineralization level / water consumption / flow rate.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Дилсорахон Абдурахмоновна Саидходжаева

Ушбу мақолада сугориладиган ерларни мелиортив холатини янада яхшилаш, ирригация ва мелиорация обьектларини ривожлантириш, экин майдонлари таркибини оптималлаштириш ва хосилдорликни оширишдаги суғоришнинг асосий сув манбаалари, уларнинг ресурси ва сифати, яъни сувининг маъданлашганлик даражаси ўрганилган ва қўшимча манбаа сифатида юқори даражада маъданлашмаган зовур ва ер ости сувларидан фойдаланиш имкони ѐритилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MAIN SOURCES OF IRRIGATION, THEIR RESOURCE AND QUALITY IN OPTIMIZING THE COMPOSITION OF AGRICULTURAL FIELDS OF ANDIZHAN REGION AND INCREASING PRODUCTIVITY

This article examines the main sources of irrigation water, their resource and quality, ie the level of mineralization of water and the use of highly non -mineralized ditches and groundwater as an additional source to further improve the reclamation of irrigated lands, development of irrigation and land reclamation facili ties, optimization of crop composition and productivity possibility is highlighted.

Текст научной работы на тему «АНДИЖОН ВИЛОЯТИ ЭКИН МАЙДОНЛАРИ ТАРКИБИНИ ОПТИМАЛЛАШТИРИШ ВА ХОСИЛДОРЛИКНИ ОШИРИШДАГИ СУҒОРИШНИНГ АСОСИЙ СУВ МАНБААЛАРИ, УЛАРНИНГ РЕСУРСИ ВА СИФАТИ»

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-707-713

АНДИЖОН ВИЛОЯТИ ЭКИН МАЙДОНЛАРИ ТАРКИБИНИ ОПТИМАЛЛАШТИРИШ ВА ХОСИЛДОРЛИКНИ ОШИРИШДАГИ СУГОРИШНИНГ АСОСИЙ СУВ МАНБААЛАРИ, УЛАРНИНГ

РЕСУРСИ ВА СИФАТИ

Дилсорахон Абдурахмоновна Саидходжаева

Андижон кишлок; хужалиги ва агротехнологиялар институти, катта укитувчи

dilsoraxonsaidxodjayeva51@gmail.com

АНОТАЦИЯ

Ушбу маколада сугориладиган ерларни мелиортив холатини янада яхшилаш, ирригация ва мелиорация обьектларини ривожлантириш, экин майдонлари таркибини оптималлаштириш ва хосилдорликни оширишдаги сугоришнинг асосий сув манбаалари, уларнинг ресурси ва сифати, яъни сувининг маъданлашганлик даражаси урганилган ва кушимча манбаа сифатида юкори даражада маъданлашмаган зовур ва ер ости сувларидан фойдаланиш имкони ёритилган

Таянч сузлар: очик коллеторлари, епик - етик дренаж, гидротехник иншоотлари, сугориладиган ерлари, коллектор-зовур, сувларининг маъданлашганлик даражаси, сув сарфи, оким хажми.

MAIN SOURCES OF IRRIGATION, THEIR RESOURCE AND QUALITY IN OPTIMIZING THE COMPOSITION OF AGRICULTURAL FIELDS OF ANDIZHAN REGION AND INCREASING PRODUCTIVITY

ABSTRACT

This article examines the main sources of irrigation water, their resource and quality, ie the level of mineralization of water and the use of highly non-mineralized ditches and groundwater as an additional source to further improve the reclamation of irrigated lands, development of irrigation and land reclamation facilities, optimization of crop composition and productivity possibility is highlighted.

Keywords: open collectors, epic-ethical drainage, hydraulic structures, irrigated lands, collector-ditches, water mineralization level, water consumption, flow rate.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-707-713

КИРИШ

^ишлок хужалигини ривожлантириш масаласи республикамиз иктисодиетини ривожлантиришнинг мухим устувор йуналишларидан бири сифатига эътироф этилмокда.

Сугориладиган ерларни мелиортив холатини янада яхшилаш, ирригация ва мелиорация обьектларини ривожлантириш, уларнинг хафсиз ва боркарор ишлашини таъминлаш, сув ресурсларидан окилона ва тежамли фойдаланиш ва шу асосда кишлок хужалиги махсулотларини ишлаб чикариш баркарорлигига эришиш максади куйилган ва унинг учун куйидагилар амалга ошириган:

14537,2 километр очик коллеторлари, 1330,5 километр епик - етик дренаж тармоклари, 15 дона мелиоратив насос станцияси, 791 дона мелиоратив тик кудуклари, 2277 дона мелиоратив обьектлардаги гидротехник иншоотларида таъмирлаш ва тиклаш ишлари бажарилган;

500 километр каналларни, 74 километр сугориш лоток-нов тизими, 106 дона гидротехник иншооти, 10 километр босимли сув кувурлари, сигими 625 миллион метр кубга тенг булган сув омборлари реконструкция килинган хамда 0,5 километр киргок буйи минтакасини химоялаш ишлари бажарилган.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Сугориладиган ерларнинг мелиоратив холатини яхшилаш ва сув ресурсларидан окилона, самарали фойдаланиш максадида янги технологияларни куллаш вазифаларини бажариш учун Вазирлар Махкамасининг 2013 йил 21 июндаги 176-сонли "Томчилатиб сугориш тизимини ва сувни тежайдиган бошка сугориш технологияларини жорий этиш ва молиялаштиришни самарали ташкил этиш чора-тадбирлари тугрисида" ги карори чикарилган ва шу кунга кадар ижро интизоми назорат килинмокда.

Экин майдонлари таркибини оптималлаштириш ва хосилдорликни оширишдаги сугоришнинг асосий сув манбаалари, уларнинг ресурси ва сифатига катта этибор каратилган.

Ушбуни хисобга олган холда, кейинги йилларда республикамизнинг бир катор худудларида шу жумладан Андижон вилоятида экинларни сугоришнинг янги технологиялар кулланилмокда

Андижон вилоятининг асосий сув манбалари куйидагилардан иборат: Корадарё, Норин, Окбуйра, Аравон, Майлисой, бундан ташкари сугориш учун ковланган тик кудуклар ва булоклар.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-707-713

Экин экиладиган майдонлар сугориш манбааларига куйидагича булинади: Корадарёга - 62.0 фоиз майдон; Норин дарёга - 29.0 фоиз майдон; Окбуйра дарёга - 3.0-фоиз майдон; Аравонсойга - 2.8 фоиз майдон; Майлисойга - 3.2 фоиз майдон.

Уртача йиллик окими куп йиллик маълумотларга кура 398 м3/с га тенг булган Норин дарёсидан Андижон вилоятига Катта Фаргона хамда Катта Андижон каналлари оркали сув келтирилади. Унинг окими фойдали х,ажми 14 млрд.м3 булган Тухтагул сув омбори билан тартибга солинган.

о "2

Уртача сув сарфи (2000...2010й) 1220м3/с. тенг булган Корадарёда хджми

"5

1,75 млрд.м га тенг булган Андижон сув омбори курилиши билан сугориладиган ерларнинг сув таъминоти салмокли даражада яхшиланди бирок, кун тартибидан сугорма сувга булган эх,тиёжни тулик коплаш масаласини кун тартибидан тулик олиб ташлай олмади.

МУХ,ОКАМА

Корадарёнинг серсув даври (март^август)да сувининг маъданлашганлиги 0,3^0,4 г/л тенг булиб, таркиби буйича у гидрокарбонаткальцийликдир. Суви оз даврида бирмунчага (0,5^0,6 гача) ортади, сувининг таркиби сульфат-гидрокарбонат-натрий-кальцийга алмашади (З.Чембарисов, Б.Бахриддинов, 1981).

Норин дарёсидан Катта Фаргона каналининг биринчи тракти сув оладиган Учкургон гидробугинида сувнинг маъданлашганлик даражаси 0,2^0,32 г/л га тенг, таркиби буйича гидрокарбонат калцийликдир.

Андижон вилояти худудига сув етказиб берадиган йирик каналлар Катта Фаргона канали (КФК) ва Катта Андижон канали (КАК) дир. КФК нинг

"5

узунлиги 356 км, сув утказувчанлик кобилияти 240м /с. Вилоят чегарасида КФК Андижон, Олтинкул, Асака, Шахрихон ва Буз туманлари ерларини сугоради.

Катта Андижон канали - Фаргона водийсида барпо этилган йирик сугориш тармоги - иншоотидир. Наманган, Андижон, Фаргона вилоятлар худудидан утади. Узунлиги 109.1 километрни ташкил этади. Сув утказувчанлик

"5

кобилияти 200м /с. Учкургон шахри якинида Норин дарёсидан бошланиб ундан сув олади. БФК га параллел равишда шимолрокдан утади ва Марказий Фаргона ерларини сув билан таъминлайди, Богдод тумани чегарасига етиб боради. Шимолий Богдод коллекторига ташлама билан тугайди. Канал курилишида

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-707-713

Катта Фаргона каналининг чап сохил ростлагичи сув олгич бош иншоот тарзида фойдаланилган. Каналнинг магистрал кисмида ва тармокларида 706 та хар-хил иншоотлар, канал Корадарёни кесиб утиш жойида йирик Чинобод дюкери курилган. КАК тармоклари суви Марказий Фаргонадаги эскидан узлаштирилган ва илгари Катта Фаргона каналидан сугорилган 80 минг гектар ерни ва янги узлаштирилган 61 минг гектар ерни сув билан таъминлайди.

Канал сувидан Наманган вилоятининг Уйчи, Наманган туманлари (44 минг гектар); Андижон вилоятининг Баликчи, Улугнор, Шахрихон, Асака туманлари (44.6 минг гектар); Фаргона вилоятининг Охунбобоев, Учкуприк, Богдод ва Риштон туманлари (52 минг гектар) экин майдонларини сугоришда фойдаланиланади. Андижон вилояти худудида каналнинг узунлиги 30 км. КАК суви билан вилоятнинг Баликчи ва Улугнор туманлари ерлари сугорилади.

Бошлангич сув сарфи 50 м /с ли Андижонсойнинг узунлиги 70 км, Корадарёнинг юкори окимидан сув олади ва Кургонтепа, Жалолкудук ва Андижон туманлари ерларини сугоради.

Шахрихонсой - Корадарё тизимидаги кадимий йирик магистрал канал. Унинг умумий узунлиги 105км, бошлангич кисмида амалдаги сув утказувчанлик кобилияти 110 м3/с булиб, сугориш эхтёжини кондириш учун етарли эмас. Вилоят худудида каналнинг узунлиги 57 км, Хужаобод ва Мархамат туманлари ерларини сугоради. Каналлар (КФК, КАК, Андижонсой, Шахрихонсой ва б.) даги сувнинг маъданлашганлик даражаси 0,3^0,6 г/л атрофида дарё ва коллекторларнинг ташлама сувлари тартибига караб узгариб туради. Сувнинг таркиби асосан кальций гидрокарбонатли, зовур сувлари билан аралашганда натрий, сульфат ва хлор ионлари улуши ортади.

Сугориш учун шунингдек, коллектор-зовур сувларидан хам фойдаланилади. оллекторларда маъданлашганлик даражаси турлича, лекин у йил давомида ва айникса, сугориш амалга оширилган даврларда, узгариб туради. Коллектор -зовур сувларининг энг юкори маъданлашганлик даражаси шурланган ерларни шурини ювиш даврида кузатилади. Коллектор сувларининг маъданлашганлик таркиби умумий маъданлашганлиги 0,7 г/л гача булганда кальций гидрокарбонатли, 0,7 дан 1,5 г/л гача сульфат-гидрокарбонатли ва натрий-кальцийли, 1,5 г/л дан юкори булганда - гидрокарбонат - сульфатли-кальций-натрийлидан иборат булади.

Вилоят буйича ёпик ётик зовурлардан чиккан йиллик умумий сув сарфи

3 3

59,63м /сек, сув микдори 1454,77 млн.м ташкил этади.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-707-713

Hun gaBOMuga oönap 6yÖHHa yMyMHH cyB cap^u Ba cyB MHKgopuHH TapKanurnu 1 ®:agBanga KypcarnnraH.

Hun gaBOMHga ofinap Syfiuna yMyMHH cyB cap^u (M3/ceK) Ba cyB MHKgopu (MHH.M3)

1-^agBan

янв фев март апр май июн июл авг сент окт ноя дек

41,32 69,79 66,33 65,48 70,75 72,85 71,78 90,92 131,8 3 136,1 9 147,9 5 151,1 6

110,7 5 175,1 2 177,7 6 169,5 9 190,8 4 188,6 5 192,3 6 243,6 8 339,9 5 364,9 7 383,1 4 403,9 5

Табиий ва ирригация-хужалик шароитлари, сув манбаалари сифатини ва уларни экин майдонларида куллашларини урганиш натижаларида куйидаги хулосаларни килишга имкон беради:

ХУЛОСА

1.Фаргона водийси узининг иклим, тупрок шароитлари ва кишлок хужалигини кенг ривожлантиришга етарли мехнат ресурслари микдорга эга булиб, халкни озик - овкат махсулотлари, саноатни эса етарли даражада хомашъё билан таъминлаш учун кенг имкониятлар мавжуддир. Айникса, мустакилликка эришилгандан сунг Республикамиз Президентининг бошчилигида кишлок хужалигида амалга оширилган иктисодий ислохотлар, фермерлик харакатининг кенг кулоч ёзганлиги, ерларни мелиоратив холатини тубдан яхшилаш буйича амалга оширилаётган кенг куламли тадбирлар мухим омиллардан хисобланади.

2. Водийнинг асосий одатланган сув манбааларининг ресурслари чегараланган ва хар доим хам етарли микдорда ва керакли вактларда сугориш сувини олиш имкониятларини бермайди. Бу эса имконият даражасидаги хосилни олишга катта тускинлик килади. Сугорма дехкончиликни сугориш сувига булган эхтиёжини тула кондириш, бир текисда юкори хосилдорликка эришиш максадида кушимча сув манбаалари талаб килинади.

3. Андижон вилояти буйича коллектор - зовур сувларининг хар йиллик окими 1878^2940 млн.м /йил, тик дренаж кудукларидан чикарилган сув 2011

3 3 3

йил - 106,04 млн.м , 2012 йил - 122,18 млн.м , 2013 йил - 132,16 млн.м га тенг булди. Коллектор-зовур сувларининг маъданлашганлик даражаси 0,65^1,5 г/л атрофида узгариб туради. Тик зовурлардан чикарилган сувнинг

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-707-713

маъданлашганлик даражаси 0,03^0,71 г/л ни ташкил этади. Кушимча манбаа сифатида юкори даражада маъданлашмаган зовур ва ер ости сувларидан фойдаланишга имкон беради

4. Сув танкис булган йилларда водийнинг аксарият фермер хужаликларида коллектор - зовур ва тик кудуклардан олинадиган сувлар сугоришга фойдаланилади. Лекин, бу сувлар уларнинг умумий маъданлашганлик даражасини ва кимёвий таркибини етарли даражада хисобга олмаган холда фойдаланилади.

REFERENCES

1. Саидходжаева Д.А., Абдухалилов О.А. "Application economically one the most profitable modern irrication metods one the fields of farms of Uzbekistan".

International jurnal of research culture society 3.06.2019 й.

2. Павловский Н.Н. "О принципах маневрирования затворами плотины для доведения размывов до минимума". Известия ВНИИГ. - Л., 1935, вып.6, с.5-14.

3. Тараймович И.И. "Крепления в нижнем бьефе водосливных плотин". - М.: Энергия, 1966, 99 с.

4. Якушкина О.И. "Исследование и меры борьбы со сбойными течениями за многопролетными плотинами с плоским затвором". Автореферат дисс....канд.техн.наук, ЛИИ, Л., 1972, 29 с.

5. Якушкина О.И. "Исследование сбойного течения в нижнем бьефе за многопролетной плотиной в случае одностороннего планового расширения потока". Труды ЛИЙ. - Л., 1971, № 312, с.42-46.

6. Якушкина О.И. "К выбору отметки заложения верха водобойной плиты с учетом пространственных условий сопряжения бьефов". В сб.: Труды ЛПИ. -Л., 1973, № 333, с.115-118.

7. Якушкина О.И. "Формирование потока в нижнем бьефе за многопролетной плотиной в условиях частичного и полного открытия пролетов". В сб.: Труды ДВПИ. - Владивосток, 1974, т.60, с. 1-8.

8. Базаров Д.Р., Эшонкулов З., Улжаев Ф.Б. "Влияние двойного регулирования стока на морфометрические и Гидравлические параметры русла реки Амударъя". Аграрная наука. Научно-теоретический и производственный журнал. г. Москва. 11-12. 2018г. ст-70-78.

9. Саидходжаева Д., Абдувосиев А., Хамидов И. ОСНОВНЫЕ ПРИЧИНЫ И ПОСЛЕДСТВИЯ ПРОРЫВА ПЛОТИН ПРИ ГИДРОДИНАМИЧЕСКИХ

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-707-713

АВАРИЯХ //Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. - 2021. - Т. 1. - №. 4. - С. 697-707.

10. Саидходжаева Д. А., Саттиев Ю., Ишонкулов З. APPLICATION OF MODERN INNOVATIVE TECHNOLOGIES IN THE REGULATION OF WATER CONSUMPTION AND CALCULATION OF SINGLE-WALLED HYDRAULIC STRUCTURES //Актуальные научные исследования в современном мире. -2020. - №. 2-2. - С. 80-85.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

11. Саидходжаева Д. А., Эгамбердиева Ш. А. УЛУЧШЕНИЕ МЕЛИОРАТИВНОГО СОСТОЯНИЯ ЗЕМЕЛЬ ПУТЕМ СОВМЕЩЕННОГО ВЫРАЩИВАНИЯ ХЛОПЧАТНИКА И БОБОВЫХ КУЛЬТУР ПРИ ВНЕДРЕНИЕ РЕСУРСОСБЕРЕГАЮЩЕЙ ТЕХНИКИ И ТЕХНОЛОГИИ ПОЛИВА //НАУКОВ1 ЗАСАДИ П1ДВИЩЕННЯ ЕФЕКТИВНОСТ1 С1ЛЬСЬКОГОСПОДАРСЬКОГО ВИРОБНИЦТВА SCIENTIFIC BASIS TO RAISE AGRICULTURAL PRODUCTION EFFECTIVENESS НАУЧНЫЕ ОСНОВЫ ПОВЫШЕНИЯ ЭФФЕКТИВНОСТИ.

12. Саидходжаева Д. А., Хусанов Д. Д., Закиров Р. В. ПРИМЕНЕНИЕ ЭК ОНОМИЧЕСКИ ВЫГОДНЫХ СОВРЕМЕННЫХ МЕТОДОВ ОРОШЕНИЯ НА ПОЛЯХ ФЕРМЕРСКИХ ХОЗЯЙСТВ УЗБЕКИСТАНА //Российский электронный научный журнал. - 2017. - №. 1. - С. 218-229.

13. Саидходжаева Д. А., Ишанкулов З. М., Закиров Р. В. Оценка влияния гасящих устройств на кинематическую структуру потока за многопролётной водосбросной плотиной //Экологическая, промышленная и энергетическая безопасность-2018. - 2018. - С. 1040-1044.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.