Научная статья на тему 'ЧОРВОҚ ЭРКИН ТУРИСТИК ЗОНАСИДАГИ СУРИЛМА ЖАРАЁНЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШИГА ИҚЛИМ ЎЗГАРИШИНИНГ ТАЪСИРИ'

ЧОРВОҚ ЭРКИН ТУРИСТИК ЗОНАСИДАГИ СУРИЛМА ЖАРАЁНЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШИГА ИҚЛИМ ЎЗГАРИШИНИНГ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
55
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
табиий географик жараён / сурилма / ер ости сувлари / ер ёриқлари / тоғ жинслари ғоваклиги / лёссимон жинслар / тоғ ёнбағирлари / иқлим / ўртача йиллик ёғин / инфильтрация / транспирация. / физико-географический процесс / оползни / грунтовые воды / трещины / пористость горных пород / лессовые породы / горные склоны / климат / среднегодовое количество осадков / инфильтрация / транспирация.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Шавкат М. Шарипов, Элбек Д. Сафаров, Даврон Ў. Боймуродов, Дилшода А. Азимова

Ўзбекистонда ҳар йили сурилма, сел, кўчки ва ўпирилишлар катта иқтисодий зарар келтириб, нафақат экологик, балки ижтимоий ва иқтисодий муаммоларни хам юзага келтиради. Бундай жараёнлар содир бўлиши сўнгги йилларда иқлим ўзгариши туфайли кескин фаоллашди. Ушбу мақолада Чорвоқ эркин туристик зонасида кўп кузатиладиган табиий жараёнлар ёритиб берилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ВЛИЯНИЕ ИЗМЕНЕНИЯ КЛИМАТА НА РАЗВИТИЕ ДВИЖИТЕЛЬНЫХ ПРОЦЕССОВ В ЧАРВАКСКОЙ СВОБОДНОЙ ТУРИСТСКОЙ ЗОНЕ

Каждый год в Узбекистане оползни, наводнения, обвалы и обвалы наносят огромный экономический ущерб, вызывая не только экологические, но и социальные и экономические проблемы. Возникновение таких процессов резко усилилось в последние годы из-за изменения климата. В данной статье описаны наиболее часто наблюдаемые природные процессы всвободной туристической зоне Чарвак.

Текст научной работы на тему «ЧОРВОҚ ЭРКИН ТУРИСТИК ЗОНАСИДАГИ СУРИЛМА ЖАРАЁНЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШИГА ИҚЛИМ ЎЗГАРИШИНИНГ ТАЪСИРИ»

Journal of Geography and Natural Resources SJIF 2022: 6.037

JOURNAL OF GEOGRAPHY AND NATURAL RESOURCES

journal homepage:

https://topjournals.uz /index.php/j gnr

THE EFFECT OF CLIMATE CHANGE ON THE DEVELOPMENT OF DRIVING PROCESSES IN THE CHARVAK FREE TOURIST ZONE

Shavkat M. Sharipov

Associate Professor, Candidate of Science National University of Uzbekistan Tashkent, Uzbekistan

Elbek D. Safarov

Basic doctoral student National University of Uzbekistan Tashkent, Uzbekistan

Davron O. Boymurodov

Basic doctoral student National University of Uzbekistan Tashkent, Uzbekistan

Dilshoda A. Azimova

Basic doctoral student National University of Uzbekistan Tashkent, Uzbekistan

ABOUT ARTICLE

Key words: physical-geographical process, landslides, groundwater, cracks, rock porosity, loess rocks, mountain slopes, climate, average annual rainfall, infiltration, transpiration.

Received: 05.04.22 Accepted: 07.04.22 Published: 09.04.22

Abstract: Every year in Uzbekistan, landslides, floods and collapses cause a huge economic damage, causing not only ecology, but also social and economic problems. The appearance of such processes has increased dramatically in recent years due to climate change. This article describes many natural processes that are witnessed in Charvak free tourism zone.

ЧОРВОЦ ЭРКИН ТУРИСТИК ЗОНАСИДАГИ СУРИЛМА ЖАРАЁНЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШИГА ЩЛИМ УЗГАРИШИНИНГ ТАЪСИРИ

Шавкат М. Шарапов

Доцент, фан номзоди Узбекистон Миллий университети Тошкент, Узбекистон

ЭлбекД. Сафаров

Таянч докторант

Узбекистон Миллий университети

Тошкент, Узбекистон

Даврон У. Боймуродов

Таянч докторант

Узбекистон Миллий университети

Тошкент, Узбекистон

Дилшода А. Азимова

Таянч докторант

Узбекистон Миллий университети

Тошкент, Узбекистон

_МА^ОЛА ^А^ИДА_

Калит сузлар: табиий географик жараён, сурилма, ер ости сувлари, ер ёриклари, тог жинслари говаклиги, лёссимон жинслар, тог ёнбагирлари, иклим, уртача йиллик ёгин, инфильтрация, транспирация.

Аннотация: Узбекистонда х,ар йили сурилма, сел, кучки ва упирилишлар катта иктисодий зарар келтириб, нафакат экологик, балки ижтимоий ва иктисодий муаммоларни хам юзага келтиради. Бундай жараёнлар содир булиши сунгги йилларда иклим узгариши туфайли кескин фаоллашди. Ушбу маколада Чорвок эркин туристик зонасида куп кузатиладиган табиий жараёнлар ёритиб берилади._

ВЛИЯНИЕ ИЗМЕНЕНИЯ КЛИМАТА НА РАЗВИТИЕ ДВИЖИТЕЛЬНЫХ ПРОЦЕССОВ В ЧАРВАКСКОЙ СВОБОДНОЙ ТУРИСТСКОЙ ЗОНЕ

Шавкат М. Шарапов

Доцент, кандидат наук Национальный университет Узбекистана Ташкент, Узбекистан

ЭльбекД. Сафаров

Базовый докторант

Национальный университет Узбекистана Ташкент, Узбекистан

Даврон О. Боймуродов

Базовый докторант

Национальный университет Узбекистана Ташкент, Узбекистан

Дильшода А. Азимова

Базовый докторант

Национальный университет Узбекистана Ташкент, Узбекистан

_О СТАТЬЕ_

Ключевые слова: физико- Аннотация: Каждый год в

географический процесс, оползни, Узбекистане оползни, наводнения, обвалы грунтовые воды, трещины, пористость и обвалы наносят огромный горных пород, лессовые породы, горные экономический ущерб, вызывая не только склоны, климат, среднегодовое количество экологические, но и социальные и осадков, инфильтрация, транспирация. экономические проблемы. Возникновение

таких процессов резко усилилось в последние годы из-за изменения климата. В данной статье описаны наиболее часто наблюдаемые природные процессы в _свободной туристической зоне Чарвак._

КИРИШ

Узбекистон Республикаси Президентининг ПФ-5273 сонли Фармонига кура Чимён-Чорвок курорт-рекреация зонаси доирасида "Чорвок" эркин туристик зонасини яратиш максадида, туристлар учун замонавий мехмонхона мажмуалари, маданий согломлаштириш, савдо-кунгилочар масканлари ва замонавий мухандислик инфратузилмасини куриш режалаштирилган. Угом, Писком ва Чоткол тизмалари ёнбагирларида жойлашган ушбу эркин туристик зонада янги мухдндислик иншоотларини (куприклар, автомобил йуллари, турар жой бинолари, ирригация тизимлари) бунёд этиш ва уларни фойдаланишга топшириш сурилма жараёнларининг юзага келиши ва худудий таркалиши тугрисидаги билимларга эга булишни талаб этади.

Сурилма жараёнларининг иклим омилига богликлигини урганиш табиий фанларнинг энг мухим масалаларидан биридир. Бу масаланинг ечими хам назарий, хам амалий нуктаи

назардан мухим ахамиятга эга. Чунки у иклим шароити таъсирида вакт утиши билан сурилма жараёнларининг ривожланиш конуниятларини аниклашга ёрдам беради.

Шу нуктаи назардан Караганда "Чорвок" эркин туристик зонаси худудида фавкулотда юзага келувчи табиий географик жараёнларни, хусусан, сурилмалар ва уларнинг шаклланишида табиий шароитнинг ролини урганиш долзарб ахамиятга эга.

АСОСИЙ ЩСМ

Тадкикотнинг максади Чорвок эркин туристик зонаси худудида сурилма жараёнларини хосил килувчи омилларни ва иклим узгариши ушбу жараёнга таъсирини махсус кузатув пунктлари маълумотлари асосида урганишдан иборат. Ушбу максадга эришиш учун куйидаги вазифалар белгилаб олинган: 1) Сурилма жараёнлари ва унинг вужудга келиш сабаблари; 2) Чорвок эркин туристик зонасида сурилма жараёнларини хосил килувчи омилларни аниклаш; 3) сурилма жараёнларининг вужудга келишида иклим омилининг ролини аниклаш ва тахлил килиш; 4) сурилма жараёнларининг фаол ривожланишини олдини олиш буйича тавсиялар бериш.

Сурилма жараёнларига карши кураш чора-тадбирлар ишлаб чикишда уларни вужудга келтирувчи асосий омилларни аниклаб олиш лозим. Акс холда унга карши курилган чора-тадбирлар фойда бермайди.

Денгиз, кул ва дарё киргокларидаги, шунингдек, тог ёнбагирларидаги тог жинсларининг уз огирлиги билан киялик буйлаб маълум бир юза буйича сурилиб ёки сирпаниб тушишига сурилма дейилади. Бу жараён ёнбагирдаги тог жинсларининг турли омиллар таъсирида уз мувозанат холатини йукотиши сабабли руй беради.

Сурилма жараёнининг юз беришида жойнинг геологик тузилиши (тог жинсларнинг турлари, катламларнинг ётиш холати), рельефи (ёнбагирлар киялиги даражаси), ер ости ва ер усти сувлари, атмосфера ёгинлари, тог жинсларининг нураши ва уларнинг таркиби катта роль уйнайди. Буларнинг хаммаси биргаликда тог жинсларининг киялик буйича сурилишини хосил килади. Аммо буларнинг айримларигина тог жинсларининг сурилиб тушишига сабаб булувчи омиллар хисобланади. Масалан, ер усти сувлари ва атмосфера ёгинлари ёки ер ости сувлари хамда шу жойнинг геологик тузилиши шулар жумласидандир. Ана шундай асосий омиллар фаол (актив), колганлари эса суст (пассив) омиллар деб аталади. Баъзан сурилма жараёнининг содир булишида фаол ва суст омиллардан ташкари антропоген таъсирлар хам катта роль уйнайди.

Чорвок эркин туристик зонаси Чирчик дарё хавзасининг юкори кисмида жойлашган булиб, худудда сурилма жараёнлари фаол ривожланган, сунги ун йил (2010-2020 йилар оралигида) давомида жами 416 та сурилма жараёни кузатилган. Биргина Сижжак

террасасининг жануби-гарбий кисмида юзага келган Мингчукур сурилмасидан Чорвок сув омбори томон хджми 40 минг м тог жинси сурилиб тушган.

Сурилма жараёнларининг бундай фаол ривожланишига сабаб худуднинг нотекис рельефи, тог ёнбагирлари киялигининг катталиги (уртача 18-26° булиб баъзи жойларда 40-60° ни ташкил килади), геологик тузилиши турли давр ёткизикларидан иборат булган холда юза кисми намдан шишиш хусусияти юкори булган калин (уртача калинлиги 20 м баъзи жойларда 70 м дан ошади) лёсс, лёссимон ва гилли жинслар билан копланганлигидир. Тектоник харакатлар туфайли юзага келган турли хажмдаги ер ёриклари ва дарзларнинг кенг таркалганлиги, айрим йилларда кучли зилзилалар булиб туриши, иклимининг сернамлиги (2020 йили 1534 мм ёгин тушган) хамда ер ости сувларининг сатхи тез узгариб туришидир. Куп холларда сурилма жараёнлари автомобил йулларини ва куприкларни яроксиз холга келтириб, туристлар ва озик-овкат ташувчи транспортлар катновини тухтатиб куяди.

Тадкикот худудида Г.О.Мавлонов, С.Зохидовлар турли табиий жараёнларни урганишган. Р.А.Ниязов, В.Д.Минченко, В.И.Мартемьянов, Г.Л.Круковскийлар тог ёнбагирларидаги лёсс ва лёссимон жинсларда атмосфера ёгинлари билан боглик булган сурилма жараёнларини прогнозлашга харакат килган.

Чорвок эркин туристик зонаси геологик тузилиши палеозой охактошлари, кумтошлари, сланецлари, палеоген ва неоген давр шагал ва гил катламлари кенг таркалган. Бу катламлар юза кисми атмосфера ёгинлари таъсирида мустахкамлигини тез йукотадиган ва шишадиган калин лёсс ва лёссимон жинслар билан копланган булиб, куйи (Qi) ва урта (Qu) туртламчи даврда содир булган зилзилалар таъсирида кучли парчаланган.

Сурилма жараёни ушбу худуднинг деярли барча жойларида учрайди. Улар асосан таркибида майдаланган моддалар куп булган гилли ва кумли жинслардан иборат делювиал ёткизикли ёнбагирларда кенг таркалган. Делювиал ёткизикларнинг калинлиги ёнбагирларнинг юкори кисмидан куйи кисмига томон 0,5 дан 20-40 м гача узгариб туради.

Урганилаётган худудда туртламчи давр ёткизикларининг ер ости сувлари сурилма жараёнларининг содир булишида катта ахамиятга эга. Ёрик ва говаклардаги сувлар туртламчи давр чукинди жинсларидан пастда жойлашган шагал ва конгломератларда харакатланади. Уларнинг режими атмосфера ёгинлари микдори билан белгиланади. Бу сувлар юзага чикиши террасаларнинг чекка кисмларида конгломератлар ва кумли катлам билан сув утказмайдиган катлам чегарасида кузатилади. Булокларнинг сув сарфи хар хил булиб, 0,001 дан 1,0 л/с гача ортиб боради. Говаклардаги сувлар аллювиал узан ёткизикларида ва тог ёнбагирларининг делювиал ёткизикларида хосил булади.

Чирчик дарё хавзасидаги рекреацион худудларда йил давомида ёгинларнинг бир текис таксимланмаганлиги ва уларнинг микдори бахор ойларида максимал даражага (уртача йиллик ёгин микдорининг 40-50%) кутарилиши сурилма жараёнларининг ривожланишига катта таъсир этади. Бундан ташкари сунги йилларда иклим узгариши туфайли уртача йиллик хаво харорати кутарилиб, атмосфера ёгинлари асосан (уртача йиллик ёгиннинг 60-70 %) ёмгир шаклида ёгиши ва доимий кор-музларнинг эриш микдорининг ортиши кузатилади. Бу ходиса окибатида сурилма жараёни шаклланиши, ушбу худудда микдорий жихатдан кескин купайди. Буни куйидаги жадвалда келтирилган маълумотлардан куриш мумкин (1-жадвал).

1-жадвал

Чирчик дарё х,авзаси юкори оким кисмида сурилма жараёнлари фаоллашувининг атмосфера ёFинлари микдорига боFликлиги

Ойлар I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Жами

2012 йил

Ёгин 37 104 147 64 58 73 7,5 2,2 2,4 23 185 131 833,5

Сурилма - - 15 9 - 1 - - - 1 - - 26

2013 йил

Ёгин 118 89 169 115 33 43 15 12 12 11 57 160 672,2

Сурилма - 3 6 - - - - - - - - - 9

2014 йил

Ёгин 246 101 152 214 38 18 0 0 0 137 156 92 1159

Сурилма 1 1 23 8 1 - - - - - - - 34

2015 йил

Ёгин 149 163 133 75 61,3 20 2,1 21,8 13 196 169 154 1156

Сурилма - 4 10 1 1 - - - - - 1 - 17

2016 йил

Ёгин 145 11,4 167,7 96,9 148 33 23 4,0 0,3 111 122 259 971,9

Сурилма - 1 2 5 1- - - - - - - - 9

2017 йил

Ёгин 107 197,4 168 210,5 100,7 3,9 0,4 11,6 33,5 34,4 52,6 119,5 1039,3

Сурилма - 21 23 61 4 - - - - - - - 109

2018 йил

Ёгин 100 97,7 194,4 91 58,5 37 - 9 2,3 89,3 182 122 1779,3

Сурилма - - 2 - - - - - - 2 4 - 8

2019 йил

Ёгин 173 111 155,5 471 67,6 60 0,3 0,5 18,1 4,3 137 181,1 1379,1

Сурилма - - 14 26 4 - - - - - - - 72

2020 йил

Ёгин 163 331,3 72,5 285 247,3 47, 2 66,6 11,8 8,6 230 78,3 1534,4

Сурилма - 24 8 57 17 - - - - - 13 - 119

Жадвалдаги маълумотдан куриниб турибдики, сунгги йилларда Узбекистоннинг бошка жойларидаги каби, Чирчик дарё хавзасидаги рекреацион худудларида хам атмосфера ёгинлари микдори ва шакли (асосан ёмгир шаклида ёгиши) узгариши

кузатилган. Бунинг окибатида сурилма жараёнлари содир булиши микдори 2020 йилга келиб утган йилларга нисбатан уч баробар купайган (жами 119 та сурилма кузатилган).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ёнбагирларга тушадиган атмосфера ёгинлари тупрокларга шимилиб (инфильтрация) унинг намлик билан туйинишига, бугланишга (транспирация) хамда ер усти ва ер ости сувлари окимига сарфланади. Атмосфера ёгинлари сарфининг хар бир йуналиши сурилма жараёнларининг фаоллашувига турли даражада таъсир этади.

Ушбу худудда инфильтрация туфайли тупрокларнинг намлик билан туйиниш ходисаси деярли хамма жойда учрайди. Лекин асосан сурилма жараёнлари интенсив равишда кузатиладиган, ер юзасида дарзлар кенг таркалган хамда говаклик даражаси юкори булган лёсс жинслари билан копланган шимолий, шимоли-шаркий ва Чорвок сув омборига туташ ёнбагирларда бу жараён жуда жадал кечади.

Сурилмаларнинг аксарияти бахорда содир булади ва баъзан маълум бир даврнинг атмосфера ёгинлари таъсирида эмас, балки олдинги вактдаги (масалан, куз-киш) ёгинларининг таъсирида намга туйиниши билан хам боглик булган. Сурилма жараёнларининг фаоллашувини йиллик атмосфера ёгинларининг микдорига боглик холда эмас, балки алохида даврларда, шу жумладан, сурилмаларнинг фаоллашувдан олдинги даврлардаги ёгин микдорига боглик холда кузатиш уринлидир.

Бу эса мазкур хусусиятлар уртасидаги богликликни аниклашга ва маълум даражада сурилмаларнинг муайян турлари ва гурухлари учун богликлик даражасини бахолаш имконини берди. Окма ва сиргалма (юза катламнинг сурилиши) бир омил таъсирида, яъни корларнинг эриши ва ёмгир ёгиши натижасида юзага келганлиги учун уларнинг ривожланиш конуниятлари бир-бирига боглик холда урганилади. Масалан, сиргалма ва опливин сурилмалар (юза катламнинг сурилиши) бир омил таъсирида, яни корларнинг эриши ва ёмгир ёгиши натижасида юзага келганлиги учун уларнинг ривожланиш конуниятлари бир-бирига боглик холда урганилади.

Бундай изланишларни олиб бориш, сурилма жараёнларини содир булишини олдиндан аниклаш ва унга карши курашишда ёрдам беради. Шу билан бирга, йигилган маълумотлар сурилма жараёнларининг фаоллашув даврини олдиндан аниклаб, талофатлилик даражасини камайтиришга ва бу даврда содир буладиган фалокатларнинг олдини олишга хизмат килади.

ХУЛОСА

Чирчик дарё хавзасидаги рекреацион худудларида сунги йилларда иклим узгариши туфайли атмосфера ёгин микдорида ёмгир шаклдаги ёгиннинг ортиши ва куп холларда киш ойларида кор урнига ёмгир ёгиши кузатилмокда. Шунингдек, баъзан, бахор ойларида уртача йиллик ёгин микдорининг 40-50 % ёгган. Бунинг окибатида сурилма жараёни

содир булиши купаймокда ва ушбу худудда жойлашган баъзи автомобил йулларини яроксиз холга келтириши кузатилмокда. Бундан ташкари, Чорвок сув омбори атрофида жойлашган Мингчукурсой сурилмаси каби эски сурилмалар устида янги сурилишлар содир булди. Шунинг учун сурилма жараёнлари содир булиши хавфи булган жойларга ёнгок дарахти каби илдизи чукур дарахтлар экиш, сувга туйинган тог жинсларини дренажлар ёрдамида намини кочириш, сурилаётган кияликларни таянч девор ёрдамида мустахкамлаш ва киялиги юкори ёнбагирларни яссилаш каби ишларни олиб бориш максадга мувофик.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ

1. Мавлонов F.O., Крилов М.М., Зохидов С. Гидрология ва инженерлик геология асослари. Т.: Укитувчи, 1976.

2. Ниязов Р.А., Петрухина И.А., Мартемьянков В.И., Круковский Г.Л., Ходжаев М.Г. Динамика горных склонов Чаткало-Кураминской зоны. Т.: Фан, 1977.

3. Ниязов Р.А. Оползни Узбекистана (тенденции развития на рубеже XXI века) - Т.: ГИДРОИНГЕО, 2009.

4. Сабитова Н.И., Тойчиев Х.А. Четвертичная геология. Част 4. Геоморфология и четвертичная геология. Рельефообразование и осадконакопление в четвертичном периоде. Методическое пособие для студентов вузов геологического и географического направления. - Т.: НУУз, 2015.

5. Шарипов Ш.М., Боймуродов Д.У., Хакимов К.А., Сафаров Э.Д., Fозибеков А.Х. "Амирсой" курорт худуди ва унга туташ тог ёнбагирларида содир булаётган хавфли экзоген жараёнлар ва уларнинг тахлили // Узбекистон География жамияти ахбороти. 60-жилд. -Тошкент, 2021.-Б. 5-15.

6. Ibragimova, R.A., Sharipov, S.M., Abdunazaro, U.K., Mirakmalov, M.T., Ibraimova, A.A. (2019). Aral physical and geographic district, Uzbekistan and Kazakhstan. Asia Life Sciences, 21(1), 227-235.

7. Sharipov, S.M., Gudalov M.R., Shomurodova S.G. (2020). Geolologic situation in the Aydar-Arnasay colony and its atropny. Journal of Critical Reviews, 7(3), 461-468.

8. Sharipov, S.M., Shomurodova S.G., Gudalov M.R. (2020). The use of the mountain kars in the tourism sphere in cort and recreation zone of Chimgan-Charvak. Journal of Critical Reviews, 7(3), 475-481.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.