Научная статья на тему 'СИГИРЛАР ЭКСТЕРЬЕРИНИ БАХОЛАШДА ГАВДА ТУЗИЛИШИНИНГ АХАМИЯТИ'

СИГИРЛАР ЭКСТЕРЬЕРИНИ БАХОЛАШДА ГАВДА ТУЗИЛИШИНИНГ АХАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
экстерьер / яғрин / ғўнажин / қўймуч / маклак / қин / бачадон / тос.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Усмонов Одил Камилович, Бобоев Бахромжон Кенжаевич, Махаммадалиев Махмуджон Ботиржон Ўғли

Ушбу мақолада сигирларни сут махсулдорлигига ижобий таъсир этувчи уларни экстерьерини тўғри таққослашнинг ахамияти мухимлиги кўрсатиб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «СИГИРЛАР ЭКСТЕРЬЕРИНИ БАХОЛАШДА ГАВДА ТУЗИЛИШИНИНГ АХАМИЯТИ»

СИГИРЛАР ЭКСТЕРЬЕРИНИ БАХОЛАШДА ГАВДА ТУЗИЛИШИНИНГ

АХАМИЯТИ

1Усмонов Одил Камилович, 2Бобоев Бахромжон Кенжаевич, 3Махаммадалиев

Махмуджон Ботиржон ^ли

1,2Фаргона давлат университети, к.х.ф.н., доцент 3Фаргона давлат университети таянч докторанти https://doi. org/10.5281/zenodo.11208498

Аннотация. Ушбу мацолада сигирларни сут махсулдорлигига ижобий таъсир этувчи уларни экстерьерини тугри таццослашнинг ахамияти мухимлиги курсатиб утилган.

Калит сузлар: экстерьер, ягрин, гунажин, цуймуч, маклак, цин, бачадон, тос.

Аннотация. В данной статье показано значение правильного сравнения экстерьера коров, что положительно влияет на молочную продуктивность.

Ключевые слова: экстерер, ягрин, телка, коймуч, маклак, влагалище, матка, таз.

Abstract. In this article, the importance of the correct comparison of the exterior of cows, which has a positive effect on milk production, is shown.

Keywords: exterior, vagina, uterus, pelvis, maklok, heifer.

Кириш. Дунё микёсидаги жуда куп муфллифларнинг маълуьотларига кура, сигир гавда тузилишининг ирсий омиллар билан белгиланиш курсатгичи 25% га тенг ва бу белгини яхшилаш учун селекция йули билан хайвонларнинг махсулдорлик курсаткичларини яхшилаш билан тенг доирада тараккиётга эришиш мумкинлигини курсатади.

Тадкикот объекти. Наслчилик тоифасига эга фермер хужаликлари. Сигирларни экстерьерини бахолашда асосан ууйидаги курсаткичларга эътибор берилади

Тадкикот натижалари.

1. Ривожланиш Хайвонларни бахолашда алохида белги ёки курсатгич эмас. Аксарият фермерлар учун ривожланиш курсатгич сифатида сигир буйи-бастини улчашдан бошка нарса эмас. Сигирнинг буйи канча баланд булса шунча яхши - бу уларнинг фикри. Кургазмаларда баланд буйли сигирлар аъло бахо олишларини фермерлар яхши билганлар, аммо сут ишлаб чикарувчи, куп йиллик чорвачилик сохасида тажрибага эга булган чорвадорлар юкорида айтиб утилган баланд буйли сигирларни танламаганлар. Улар асосан куп даромад келтирадиган, зотдор сигирларни сотиб олганлар.

2. Гавда тузилиши - хайвонлар танасининг эни ва узунлиги масаласи кизгин бахс-мунозараларга сабаб булади. ^орамол буйини ягрин баландлиги буйича улчаш мумкин (сигирлар учун 150 см ва гунажинлар учун 145 см тавсия этилади). Аммо хайвон кукрагининг чукурлиги, танасини эни ва узунлигини тугри бахолаш учун сигирни батафсил бахолаш зарур.

3. Кукрак хажми - Сигирни кураклари ортидаги кукрак камрови жуда мухим курсатгич хисобланади чунки у дагал озукаларни осон ва куп микдорда истеъмол килишга, сунг эса уларни мумкин кадар самарали хазм килишга кодирлиги ёки кодир эмаслигини курсатади. Сигирни боши кенг булмагани ва курук булиши маъкул. Озика истеъмол килишда канча кам кувват сарфланса, шунча яхши. Кукрак кафасининг чукурлиги ва кенглиги бутун организмни ишлашини белгилайди. Сигир яхлит бир бутун жонзотдир, шу сабабли кукрак кафасини тугри бахолай оладиган сут ишлаб чикарувчи мутахассислар

коринга хам тугри бахо беради. Агар ковургаларнинг биринчи жуфти кукракда тугаса, бу колган аъзолар учун хам хал килувчи омилдир. Кукрак кафаси анча кенг ва чукур булса, тананинг урта кисми хам зарурий хажмга эга булади. Аммо тана урта кисмининг узунлигига эътибор бериш лозим. Бошкача килиб айтганда, ковургалар уртасидаги ораликни куздан кечириш мухимдир. (охирги жуфт ковургалар орасига икки бармок сигиши керак) Хозирги вактда сигирнинг ривожланиши гавдв туилиши белгисининг бир кисмини ташкил этади.

4. Тоснинг холати. Сигирнинг куймич буртиклари маклоклардан 4-4.5 см пастда жойлашган булса, бу тос жуда яхши эканлигидан далолат беради. Агар киялиги катта булса, елин эрта осилиб колиши мумкин. Агар куймуч буртиклари маклоклардан тепада жойлашган булса, тугдиришдан кейин сигирни кин йули ва бачадон сохаларини тозалашда муаммолар тугилиши мумкин ва бу сервис давр чузилишига олиб келади.

1 2 3 расм

1. Ута кутарилган (куймич буртиклари маклоклардан 4 см ва ундан хам тепада жойлашган)

2. куймич буртиклари маклоклардан 4 см пастда жойлашган.

3. Ута осилиб колган (куймич буртиклари маклоклардан 12 см ва ундан хам пастда жойлашган)

5. Тоснинг эни. Сигир тосининг эни тоснинг холати сингари мухим белги хисобланади. Тоснинг эни - бу куймуч суяклари оралигидаги масофадир. Тоснинг эни тор булса сигир болалаётганда муаммолар юзага келади. Бирок агар тос хаддан ташкари кенг булса хам сигирни умри кискаради.

4 5 6 расм

4-куймич суяклар ораси тор. 5-Куймич суяклар ораси уртача.

6-куумуч суяклар ораси кенг.

Хулоса. Сигирни экстерьерини бахолашдаги энг мухим курсатгичлардан бири бу сигир типи. Сигирнинг типини бахолаш айникса осон. Баъзан гавда тузилишини сигирни типи билан адаштирадилар. Фермерлар сигирни типини бахолар экан, куйидагиларга бахо беришлари керак: сигир кай даражада кучли ва сергайрат, кон айланиши яхши ривожланганми, у ортикча куч сарфламасдан сут ишлаб чикара оладими. Сигирни кандай даражада сут ишлаб чикариш имконияти хакида унинг кукрак кафасига ва (кенг ва чукур

булиши керак) хамда сут чикадиган органларининг шаклларига караб хулоса чикариш мумкин. Сигирни елини хаддан ташкари катта булмаслиги керак. Бу ёмон холат белгиси булиши ва сигирнинг сут ишлаб чикариш имкониятлари уз чегарасига етганини курсатиш мумкин.

REFERENCES

1. Usmonov O, Boboyev B, Mahammadaliyev M. Chet eldan olib kelingan qoramollar bilan ishlashga doir tavsiyalar. International scientific journal. 372-375 2023

2. Usmonov O, Boboyev B, Mahammadaliyev M. Qoramollarning to'g'ri harakatlanishi mahsuldorlik garovidir. International scientific journal. 52-56 2023

3. Usmonov O, Boboyev B, Mahammadaliyev M. Baxriddinov F. Chorvachiligi rivojlangan davlatlarda olib borilayotgan naslchilik ishlari. Journal of new century innovations. 57-61 2023

4. Boboyev B, Baxriddinov F, Urokov B. Chorvachilikni yangi innovatsion texnologiyalar asosida rivojlantirish istiqbollari. Journal of new century 2022-yil.

5. Усмонов, О. К., Бобоев, Б. К., Бахриддинов, Ф. Б. (2023) СОВРЕМЕННАЯ РАБОТА В СКОТОВОДСТВЕ-ЗАЛОГ ВЫСОКОЙ РЕНТАБЕЛЬНОСТИ. Jornal of new century innovations 41(2), 62-66.

6. Усмонов, О. К., Бобоев, Б. К., Бахриддинов, Ф. Б. (2023) QORAMOLLARNI SUNIY URUGLANTIRISHDA JINSI AJRATILGAN URUGLARDAN FOYDALANISH TEHNOLOGIYASI. Jornal of new century innovations 41(2), 52-56

7. Boboyev B, Baxriddinov F, Urokov B. Chorvachilikni yangi innovatsion texnologiyalar asosida rivojlantirish istiqbollari. Journal of new century 2022-yil.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.