Научная статья на тему 'СИФАТЛИ ГЎШТ ЕТИШТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ ВА УНИНГ САМАРАДОРЛИГИ'

СИФАТЛИ ГЎШТ ЕТИШТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ ВА УНИНГ САМАРАДОРЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
буқачалар / ахталаш / жарроҳлик усули / қимматбаҳо гўшт / озуқа / ахталанмаган буқача / қонсиз ахталаш усули / семизлик / вазн ортиши / гўштдор қорамоллар / гўшт маҳсулдорлик / гўшт сифати / даража / мармарсимон гўшт / рацион / озиқлантириш.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Жабборов Шермат Шокирович, Нурматов Аъзам Акбарович

Мақолада сифатли гўшт етиштириш технологиясининг афзалликлари ва самарадорлиги баён қилинган. Шунингдек, ахталанган ҳайвонлардан кўп миқдорда ва сифатли, яъни қимматбаҳо гўшт олиш ва буқачаларни 4-6 ойлигида ахталаш мақсадга мувофиқлиги, ахталанган буқачалар гўштида ахталанмаганларидан 1,5-2 баробар кўп ёғ бўлиши тўғрисида батафсил баён қилинади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «СИФАТЛИ ГЎШТ ЕТИШТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ ВА УНИНГ САМАРАДОРЛИГИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

УУК: 636.2.03.018.08.88/637.

СИФАТЛИ ГУШТ ЕТИШТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ ВА УНИНГ САМАРАДОРЛИГИ

*Жабборов Шермат Шокирович, 2Нурматов Аъзам Акбарович

1Чорвачилик ва паррандачилик илмий тадкикот институти (ЧПИТИ), директор уринбосари, к.х.ф.ф.д. (PhD), 2Чорвачилик ва паррандачилик илмий тадкикот институти (ЧПИТИ), директори, к.х.ф.н., катта илмий ходим https://doi.org/10.5281/zenodo.13857432

Аннотация. Мацолада сифатли гушт етиштириш технологиясининг афзалликлари ва самарадорлиги баён цилинган. Шунингдек, ахталанган уайвонлардан куп мицдорда ва сифатли, яъни цимматбауо гушт олиш ва буцачаларни 4-6 ойлигида ахталаш мацсадга мувофицлиги, ахталанган буцачалар гуштида ахталанмаганларидан 1,5-2 баробар куп ёг булиши тугрисида батафсил баён цилинади.

Калит сузлар: буцачалар, ахталаш, жарроулик усули, цимматбауо гушт, озуца, ахталанмаган буцача, цонсиз ахталаш усули, семизлик, вазн ортиши, гуштдор цорамоллар, гушт маусулдорлик, гушт сифати, даража, мармарсимон гушт, рацион, озицлантириш.

Аннотация. В статье описаны преимущества и эффективность технологии производства качественного мяса. Также, подробно поясняется, что от кастрированных бычков после откорма можно получать 1,5-2 раза больше качественное мясо, чем некастрированных бычков и целесообразно кастрировать бычков в 4-6-месячном возрасте.

Ключевые слова: бычки, кастрация, хирургический метод, ценное мясо, корм, некакстрированнцй бычок, безкровный метод кастрации, упитанность, привесы, мясной скот, мясная продуктивность, качество мяса, сорт, мраморное мясо, рацион, кормление.

Abstract: The article describes the advantages and efficiency of the technology for producing quality meat. It is also explained in detail that after fattening, castrated bulls can produce 1.5-2 times more quality meat than uncastrated bulls, and it is advisable to castrate bulls at 4-6 months of age.

Keywords: bulls, castration, surgical method, valuable meat, feed, non-castrated bull, bloodless castration method, fatness, weight gain, beef cattle, meat productivity, meat quality, variety, marbled meat, diet, feeding.

Кириш. Чорвачилик сохдси ривожланган: Голландия, Германия, Исроил, Жанубий Корея каби давлатларда насл учун олиб колинган букачалардан ташкари барча букачалар ахта (кастрация) килинади. Бу эса уларга сунъий уруглантириш оркали молларнинг насл ва мах,сулдорлигини оширишга, юкори тирик вазн олишга, озукани тежашга, сифатли мармарсимон гушт етиштиришга кенг имконият яратади.

Мол эгасининг эркак бузокларни жинсий фаолиятини бартараф этиш учун ахталашни хох,ишга кура танлаб бажариш мумкин. Юзага келадиган усишга булган тускинликни олдини олишни кузлаб, ахталашни букачалариниг ёши 4 ойликдан 8 ойгача булган муддатда жаррох,лик ёки консиз кастрация каби бошка усуллар билан амалга ошириш тавсия килинади. Гуштдор корамолчиликда гушт мах,сулдорлиги ва уни сифатини яхшилашда ахталаш мух,им ахдмият касб этади. Бу тадбир бир катор гуштдор корамолчилик

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

билан шугулланадиган А^Ш, Англия, Австралия, Корея, Мексика, ЖАР, Франция, Италия ва бошка давлатларда букачаларни ахталаш режали равишда амалга ошириб борилади.

Озиклантириш омилининг мах,сулдорликка, шу жумладан гушт мах,сулдорлигига ижобий таъсири килиши куплаб илмий манбаларда ёритилган. Шу нуктаи назардан,овкат хдзм килиш органлари турлича тузилган кишлок хужалик хдйвонларида озиклантириш омилини мах,сулдорликка таъсирини урганиш максадида илмий манбаларни тахлилий ургандик. Жумладан, И.Хафизов, БДахрамонов, С.Исамухаммедов., А.Хафизов (2022) маълумотларига кура, озиклантириш омили кишлок хужалик хдйвонларини мах,сулдорлиги оширишда мух,им ахдмиятга эга булиб, беда усимлиги, маккажухори ва оралик экинлардан тайёрланган пичан, силос хдмда сенаж асосий озукалардан х,исобланади. И.Хафизов,У.Куччиев, А.Хафизовларнинг (2009) хулосасига кура, тула кийматли озиклантириш имкониятларини яратиш сигирларнинг сут мах,сулдорлигини ва пуштдорлик хусусиятларини оширади.Сохд олимлари А. Нурматов, И.Хафизов (2024), И.Хафизов, А.Хафизов (2024), И.Хафизов, О.Куччиев, А.Хафизов (2024) фикрларига кура, отларга макбул озиклантириш шароитини яратиш, уларни насл ва ишчанлик хусусиятларини яхшилайди. А.Нурматов, И.Хафизов, Ш.Жабборов, Л.Тагаеваларнинг (2024) хулосасига кура, тойларни онасидан ажратилгандан кейин жадал уситиришда асосий рацион таркибига биологик фаол кушимчаларни киритиш афзаллиги исботланган. А.Нурматов, И.Хафизов, АХафизов, Д.Карибаева (2024), И.Хафизов (2023), И.Хафизов, А.Хафизовнинг (2024) фикрига кура, отларни эрта бах,ордан кеч кузгача яйлов шароитида бокишни ташкил килиш озукаларни иктисод килиш имконини беради.

Тадкикот услубияти ва олинган натижаларни тахлили. Илмий тадкикот ишини бажаришда умумкабул килинган зоотехникавий усуллар асосида ва х,исоб-китоб ишлари хужжатлар маълумотларидан фойдаланиб олиб борилди.

Гуштга бокиладиган корамолларни тугри озиклантириш оркали сифатли, яъни мармарсимон гушт етиштирилади. Худди шунингдек махдллий корамолларни TMR технологияси билан бокиб сифатли гушт етиштириш имконияти мавжуд.

Республикамизда ах,оли хонадонларида корамолларнинг асосий кисми бокилишини х,исобга олсак, бу технология тугри танланганлигига амин буламиз. Авваллари ах,оли хонадонларида одатий мол бокишда озукаларни едиришга етарли даражада тайёрланмаслиги натижасида 30 фоизгача озукаларнинг нобудгарчилигига йул куйилар эди. TMR технологиясини куллаш натижасида чорва озукаларининг нобудгарчилигига чек куйиладива 30 фоиз озука иктисод килинади.

ТМР технологиясида бощлган мол гуштининг сифат курсатгичи (Чорвачилик ва парра ндачилик илмий-тадщкрт института)

< 3-даражали гушт> < 2-даражали гушт>

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" SEPTEMBER 26-27, 2024

¿лУ*

. «g «çj-г.-.

< 1-даражали гушт>

<юкори даражали гушт>

<энг юкори даражали гушт>

1. Гушт сифатини белгиловчи даражанинг УЗИ аппаратида куриниши

2. ТМР технологиясида боцилган юцори сифатли Корея Хану мол гушти

TMR технологиясида озукалар рецепт асосида тайёрлангандан сунг киш кунлари 3 кун давомида шиббаланиб усти махкамлаб ёпиб куйилади. Натижада озукалар майинлашиб улардан ёкимли хид кела бошлайди, бу эса ёш корамолларнинг иштахасини очиб сулак безларини жадал ишлашига олиб келади. Тайёрланган озукаларда моллар истеъмол килмасдан парчаланиш жараёнлари бошланади. Ушбу озукалар истемол килинганда хазмланиш даражаси 15-20 фоизга ошади, натижада 20 фоизга юкори усишга эришилади. Ахоли хонадонлари чорва молларидан оладиган даромадлари 30 фоизга ошади.

Махаллий технологияда Мщаллий технологияд............ТМР технологиясида

боцилган мол гушти(чапда), боцилган мол гушти боцилган мол гушти

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" SEPTEMBER 26-27, 2024

ТМР технологиясида боцилган мол гушти(унгда)

Сифатли гушт етиштиришда ахталаш мухим ахамият касб этади. Ахталаш (кастрация) деб, кесиш (операция) йули билан сунъий равишда эркак хайвонларнинг жинсий безлари функциясини тухтатишга айтилади. Жинсий безлар функциясини сунъий равишда тухтатиш, организмда кечадиган моддалар алмашунувида кескин узгаришлар келтириб чикаришга ва ички секреция безлари (гипофиз, буйрак усти жаг ости ва х.к) фаолиятида хам бир канча узгаришларга сабаб булади. Бу узгаришлар хайвонларни физиологик холатига таъсир килиб орган ва тукималарда сон ва сифат жихатдан узгаришлар булишига, шуниндек ахталанган хайвонларнинг хатти-харакатига хам таъсир килади.

Эркак хайвонларни ахталанса кариндош урчитишни олди олинади, зотдорлиги маълум булмаган букалар билан уруглантиришни олди олинади, хамда максадли урчитиш йулга куйилиб сунъий уруглантиришга имконият кенгаяди. Эркак хайвонларни нафакат сифатли гушт учун ахта килинади, балки наслчилик ишларини талаб даражасида ташкил килиб, сифатли пода яратиш имконияти яратилади. Жинсий безлар вазифаси суъний равишда тухтатилганда организмни семиришига олиб келади, бу эса бурдокига бокишда хайвонларни тирик вазнини тез фурсатларда усишига, озука кам сарфланишига олиб келади. Ахталанган хайвонлар бурдокига бокилганда уларни гушти майин, мармарсимон булиб, ширин таъмга эга булади, ёкимсиз хидлар булмайди. Шунинг учун бундай гушт дунёда кимматбахо хисобланади. Ахталанган эркак молларнинг гушт чикими ахталанмаган букачаларнинг гушт чикимидан юкори булади. Ахталанган хайвонлар юввош булиб колади, уларни гурух килиб бокиш, шунингдек яйловларда сигирлар билан хам бирга бокиш мумкин булади. Барча тоифадаги чорвачилик билан шугулланадиган хужаликларда

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

ва ахоли хонадонларида келиб чикиши номаълум букачаларни ахталашни амалга ошириш максадга мувофик. Натижада сунъий уруглантириш кенг жорий этилиб, наслчилик ишлари тугри ташкил килинади, корамолларнинг гушт махсулдорлиги ошади, халкимиз сифатли, арзон гушт махсулотлари билан таъминланиб, пода сифати йилдан-йилга яхшиланиб боради. ^он чикармасдан кискичлар ёрдамида ахталанса кесилган жойни даволаш учун дори-дармонларга кетадиган маблаглар айтарли даражада тежаб колинади. Шунингдек, компресс (босим остида) йули билан кискичлар ёрдамида ахталанганда юкори сифатли гушт махсулоти олишга эришилади.Операция усулида ахталаш ишончли ва тез амалга ошириладиган хамда тез тузаладиган усул хисобланади.

Хулосалар. Ахталанган хайвонлардан куп микдорда ва сифатли, яъни кимматбахо гушт олинишига эришилади. Шунингдек ветеринария мутахассислари ва бошка чорвадорларни мехнатини осонлаштиради.Букачаларни 4-6 ойлигида ахталаш максадга мувофик хисобланади. Ахталанган букачалар гуштида ахталанмаганларидан 1,5-2 баробар куп ёг булиб, ёглар гушт орасига кирган булади. Гуштининг сифати хам ахталанмаганларидан юкори булиб, суяклари енгил, танаси бир хилда ривожланади, бел ва сони бир хилда тулиб боради ва гушти мармарсимон куринишда булади.

REFERENCES

1. Аллашов Б.Д. Ахмедов Т. П, Бонни М.А, Озука экинларидан сули экини уругчилигининг самарадорлигини оширишда "Узбекистон кенг баргли" навида бирламчи уругчилик ишларини олиб борилиши. "Шоли ва дуккакли дон экинлари селекцияси, уругчилиги хамда етиштириш агротехнологияларини илмий-амалий асослари" мавзусидаги халкаро республика илмий-амалий конференция туплами. (2024 йил 15-16 август, Тошкент). 248-250 б

2. Нурматов А.А., Жабборов Ш.Ш., Х,афизов И.И., Тагаева Л.Х. Корабайир зотли тойларнинг усиш ривожланишини жадаллаштиришнинг илгор технологияси. Toshkent davlat agrar universiteti hamda "Science and innovation" xalqaro ilmiy jurnali hamkorligida tashkil etilgan "Smart texnologiyalarni qishloq xojaligiga tadbiq etish va rivojlantirish" mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy anjumani materiallari., 2024/5/30, Toshkent, ToshDAU, 200-206b.

3. Х,афизов И.И., Х,афизов А.И.Отларни яйлов шароитида саклашнинг афзаллиги ва унга булган талаблар. Özbekistonning janubiy hududlarida qishloq xojalik mahsulotlarini yetishtirish, saqlash va qayta ishlashning muammo va istiqbollari mavzusidagi respublika ilmiy-amaliy anjumani materiallari., 2024/5/17, Qarshi-2024, TIQXMMI, 400-403b.

4. Х,афизов И.И., Х,афизов А.И. Ёш тойларнинг усиш ривожланишига макбул озиклантириш ва саклаш технологиясининг таъсири.Chorvachilik va parrandachilik ilmiy-tadqiqot institutida "Science and innovation" xalqaro ilmiy jurnali bilan hamkorlikda 2024-yil 26-27-sentabr kunlari o'tkazilgan "Chorvachilikni rivojlantirishning dolzarb muammolari, zamonaviy usullari va rivojlantirish istiqbollari" mavzusida Xalqaro miqyosidagi ilmiy-amaliy anjuman materiallari., /Chorvachilik va parrandachilik ilmiy-tadqiqot instituti./ 26-27-sentabr, 2024-yil, ^shkent.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.