Научная статья на тему 'ШУМҒИЯГА ҚАРШИ ҚЎЛАНИЛАДИГАН ФИТОМИЗА ПАШШАСИ(PHYTOMIZA ORABANCHIA KALT.) НИНГ БИОЭКОЛОГИЯСИ'

ШУМҒИЯГА ҚАРШИ ҚЎЛАНИЛАДИГАН ФИТОМИЗА ПАШШАСИ(PHYTOMIZA ORABANCHIA KALT.) НИНГ БИОЭКОЛОГИЯСИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

168
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Фитомиза пашшаси (Phytomiza orabanchia Kalt.) абориген / фитофаг / тухум / личинка / ғумбак ва имаго / гулли паразит / шумғия / тамаки / паразит ўсимлик / ҳўжайин ўсимлик / Phytomiza fly (Phytomiza orabanchia Kalt.) native / phytophage / egg / larva / fungus and adult / flower parasite / fungus / tobacco / parasitic plant / host plant.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Матлабжон Ҳасанович Суюнов, Элмурод Умурзакович Умурзаков

Мақолада Фитомиза пашшалари (Phytomiza orabanchia Kalt.) абориген фитофаг сифатида кенг қўлланилаѐтгани, унинг тухуми, личинкаси, имогаси ва ғумбаги ҳақида ва қишлоқ ҳўжалиги экинлари паразит бегона ўти шумғияни пишмаган уруғи, гул тўқималари ва пояси билан озиқланиши ва шу сабабли ушбу пашша паразитни самарали кўпайтиришни бошқариш ҳақида малумотлар келтирилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ШУМҒИЯГА ҚАРШИ ҚЎЛАНИЛАДИГАН ФИТОМИЗА ПАШШАСИ(PHYTOMIZA ORABANCHIA KALT.) НИНГ БИОЭКОЛОГИЯСИ»

Samarkand branch of Volume 3 | SB TSAU Conference | 2022 Tashkent State Agrarian University Theoretical and Practical Principles of Innovative Google Scholar indexed_Development of the Agricultural Sector in Uzbekistan

ШУМГИЯГА КАРШИ КУЛАНИЛАДИГАН ФИТОМИЗА ПАШШАСИ(PHYTOMIZA ORABANCHIA KALT.) НИНГ БИОЭКОЛОГИЯСИ

Матлабжон Х,асанович Суюнов

Стажёр тадкикотчи Шароф Рашидов номидаги Самарканд давлат университети.

Элмурод Умурзакович Умурзаков

Шароф Рашидов номидаги Самарканд давлат университети, профессор.

АННОТАЦИЯ

Маколада Фитомиза пашшалари (Phytomiza orabanchia Kalt.) абориген фитофаг сифатида кенг кулланилаётгани, унинг тухуми, личинкаси, имогаси ва гумбаги хакида ва кишлок хужалиги экинлари паразит бегона ути шумгияни пишмаган уруги, гул тукималари ва пояси билан озикланиши ва шу сабабли ушбу пашша паразитни самарали купайтиришни бошкариш хакида малумотлар келтирилган.

Калит сузлар. Фитомиза пашшаси (Phytomiza orabanchia Kalt.) абориген, фитофаг, тухум, личинка, гумбак ва имаго, гулли паразит, шумгия, тамаки, паразит усимлик, хужайин усимлик.

ABSTRACT

The article describes the widespread use of Phytomiza orabanchia Kalt. as a native phytophage, its eggs, larvae, aphids and aphids, as well as the fact that it feeds on immature seeds, flower tissues and stems of parasitic weeds, sorghum. and therefore this fly is an efficient parasite. Information on breeding management is given.

Keywords. Phytomiza fly (Phytomiza orabanchia Kalt.) native, phytophage, egg, larva, fungus and adult, flower parasite, fungus, tobacco, parasitic plant, host plant.

КИРИШ

Усимликларни биологик химоя килишда бугимоёклилардан усимликни генратив органлари билан озикланадиган истикболли ва ахамиятли хисобланади. Бугимоёкли - фитофагларни биологияси ва экологияси, айрим бегона утларни сонини биологик бошкаришдаги роли тугрисида жуда куп

October 5-6

745

илмий-тадкикотлар утказилган. Масалан, шумгияни мушка фитомиза Phytomiza orobanchia Kalt, ва бошка хашаротлар юкори самарали фитофаглар хисобланади. (Бондаренко, 1986; Коппел, 1980, Соутмен, 1964; Чернышев, 2001, Хасанов, Хамраев, Эшматов, 2002; Бровди, Зерова, Протононова, 1983, Бровди, Слободянюк, 1983, Хдмраев ва бошкалар, 2003, 2013)

Бегона утлар сонини бошкаришда бугимоёклиларни юксак ихтисослашган ва маъданий усимликларга зарар етказмайдиган турлари кулланилмокда.

Асосий кисм. Фитомиза пашшалари (Phytomiza orabanchia Kalt.) абориген фитофаг сифатида кенг кулланилмокда. Унинг личинкаси шумгияни пишмаган уруги, гул тукималари ва поями билан озикланади ва шу сабабли ушбу пашша паразитни самарали купайтиришни бошкаради. Фитомиза Марказий Осиё шараитида 5-6 та, Европада эса 1-2 авлод беради.

Усимликларни биологик химояси буйича таникли олим О.В. Ковалев маълумотига кура, фитофагни колонияси пайдо булган жойда паразитни юкори зичлиги, фитомизани табиий популяциясини агроценозда купайиши, уларни паразитлар билан касалланиши мухим омиллардан хисобланади. Бегона утларга карши курашда якунланган илмий ечимлардан ягона хисобланган илонутга карши фитомиза пашшаси (Phytomiza orobanchia Kalt) ни курсатиш мумкин (Бронштейн, 1970).

Шумгиялар (Orobanchaceae оиласи) - техник, сабзавот- полиз,тамаки ва бошка купгина ем-хашак экинларининг гул паразитидир. Россия ва Марказий Осиё давлатлари худудларида 6 авлодга мансуб 100 турдаги шумгиялар бор. Европа кисмида, Урта Осиё республикалари ва Крзогистонда таркалган шумгиялар асосан ёввойи усимликлар паразити сифатида учрайди. Бирок улар икки авлодининг етти тури купгина кишлок хужалик экинларининг, шу жумладан, кунгабокар, ковун, тарвуз, бодринг, помидор ва бошка сабзовот-полиз экинларининг хамда юлгун билан саксовулнинг хам хавфли паразитидир. Бу паразитнинг энг самарали усулини топиш максадида унинг табиий кушандалари - гербифаглари урганилди. Бу борада фитомиза пашшаси (Phytomyza orobanchia Kalt.) энг фойдали булиб чикди (Бронштейн, 1970). Унинг личинкаси шумгия уругини ейди ёки уни зарарлайди, натижада уларнинг униб чикиш кобилияти йуколади.

Фитомизани шумгияга карши куллаш. Фитомиза -

Phytomyza orabanchia Kalt. (Иккиканотлилар туркуми,

October 5-6

Agromyzidae оиласи). гумбаклар кишни уруг кобиги ичида утказади. Кишлаб чиккан гумбакдан фитомиза суткалик уртача харорат 20°С дан юкори булганида учиб чикади. Киска давр озикланишдан сунг улар жуфтлашади ва ургочи фитомиза уз тухумларини илонутнинг очилган гулига куяди. Бир ургочи фитомиза 20°С га якин тухум куйиб, 1,5-2 кундан сунг тухумлардан личинкалар очиб чикиб, илонут тугунчалари ичига кириб олиб унинг хом уругларини ея бошлайди. Личинкаларнинг бир кисми уз ривожланишини гул кусагида тамомлайди ва шу ернинг узида гумбакка айланади; улар кусак деворчасини кемириб тешиб, юпка пардача колдиради. Бу пардачани фитомиза осонлик билан йиртиб учиб чикади.

Личинкалар поя буйлаб харакат килиб, илонут тугунининг асосини еб битиради. Уз ривожланишини тамомлаб, у эпидермисни ёриб чикади. Фитомизадан каттик зарар курган поя илма-тешик булиб кетади.

Личинкалик даври (иклимий шароитга караб) 14-20 кун; гумбаклик даври 7-9 кун; фитомизанинг тулик ривожланиш даври эса 20-36 кун давом этади. Вояга етган фитомиза 3-4 мм улчамдаги хашарот булиб, у 6 хафтагача яшайди.

Табиий шароитда илонутнинг таркалишига фитомиза куп жихатдан таъсир курсатади. Фитомизанинг бутун ривожланиш даври факат илонут оиласига кирувчи усимликларда утади. Фитомиза билан илонутларнинг ривожланиши синхрон булади. Фитомиза Урта Осиёда 5-6 насл бериши мумкин.

Фитомизанинг илонутни йукотишдаги ахамиятини ошириш максадида, унинг табиий захираларидан фойдаланилади. Ундан ташкари гербифаг лаборатория шароитида хам купайтирилади. Сентябр охири, октябр бошларида далани хайдашга тайёрлашдан олдин табиий фитомизани йига бошлаш керак.

Бунда кишлашга кета бошлаган личинкалар билан тулган илонутнинг курук поя ва уруг кусакчаларини хамда кеч усиб чиккан, ичида гумбаккина эмас, балки турли ёшдаги фитомиза личиикалари хам булгаи илонут гулбандини йигиш керак кузги паст хароратларда ва ернинг биринчи бор музлашида бу личинкалар нобуд булади, бирок сунъий яхши шароит яратилса, улар уз ривожланишини нихоясига етказади ва гумбакка айланади. Диапауза жараёни бутун киш даврида давом этади ва бу холат мавсумий ва йиллик характерга эга булади. Етук хашаротни учиб чикиш даври чузилиб кетади. Шу сабабли фитомиза гумбагидан имагонинг учиб чикиш даврининг биринчи кисмида 35% , кейин 20, 15, 10, ва 5% имаголар учиб чикади.

Хулоса. Фитомиза (Phytomyza orobanchia Kalt) пашшаси биологик ва трофик (озикланиш) жихатдан факат

October 5-6

паразит бегона ут- шумгияга (Orobanche) богланган ва уни самарали бошкариш хусусиятига эга фойдали хашарот хисобланади. Шумгиянинг гуллаш муддати билан фитомизанинг учиб чикиши синхрон (бир- бирига мос) равишда амалга ошади ва одатда бу жараён тупрок ва хаво харорати 20°С дан ошганда руй беради. Фитомизанинг ривожланиш даврининг давомийлиги хароратга боглик равишда 20 кундан 36 кунгача булади. Шумгиянинг ер устида гуллаши ва фитомизани гумбакдан имаго хосил килиш жараёнлари кузгача давом этади. Фитомиза пашшасини биоэкологик хусусиятларини урганиш асосида шумгия паразит утига карши биологик кураш усули ишлаб чикилмокда ва бу такомиллаштирилмокда. . Фитомиза пашшасини табиий популяция микдорий сонини камайтирмаслик учун айрим технологик тадбирлар, айникса кимёвий воситаларни ишлатишни чегаралаш ва фитомизага энтомофагларни таъсирини камайтириш имкониятларини куриш лозим.

REFERENCES

1. Кабулов Д. Т. Заразиховые Средней Азии. Ташкент, 1978. 67 с.

2. Бейлин И.Г. Борьба с повиликами и заразихами. Москва - 1967. С.88

3. Грушевой С.Е Болезни табака и система мероприятий по борьбе с ними. Москва,1950.

4. Загоровиский А.В.Заразиха и меры борьбы с ними. Фрунзе,1956.

5. Хдмроев А.Ш., Насриддинов К. Усимликларни биологик химоялаш. Тошкент. 2003. 123-б.

6. Хдсанов Б.О., Хдмраев А. Ш., Эшматов О.Т., Алимухамедов С. Н. ва бошк. Гузани зараркунанда, касалликлар ва бегона утлардан химоя килиш.Тошкент, 2002. 379 б.

7. Умурзаков Э.У., Хашимов Ф.Х., Ахмедов С.И., Файзуллаев Б.Ф., Усманов Э.А., Умурзакова У.Э. Паразитные сорные растения и меры борьбы сними. Монография. Самарканд. 2019.70-б.

8. Бронштейн Ц.Г. Методические указания по производственному испитанию биологического метода борьбы с заразихой египетской на овощных и табачных плантациях. -М. 1970. -с.10.

9. Бондаренко Н. В. Биологическая защита растений. Издание 2-е переработанное и дополненное. Москва: Агропромиздат, 1886. 278 стр.

October 5-6

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.