Научная статья на тему 'ШИПОВНИК, КАК ПОЛЕЗНЫЙ И ВИТАМИНИЗИРОВАННЫЙ КУСТ'

ШИПОВНИК, КАК ПОЛЕЗНЫЙ И ВИТАМИНИЗИРОВАННЫЙ КУСТ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
361
74
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПЛОДЫ ШИПОВНИКА / ВИТАМИН С / КИСЛОТНОСТЬ / ПРОТИВОВОСПОЛИТЕЛЬНОЕ СРЕДСТВО

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Раджабов Ш.Х., Шарипова Б.А.

В статье отмечается, что, в последние годы на шиповник обратили особое внимание из-за того, что в его составе имеется много биологически активных веществ, в основном, витамин С. Поэтому он нашел широкое применение в медицине, как средство для укрепления противовоспалительных процессов. Также даётся характеристика шиповника дикого, как ценного витаминизированного продукта. Отмечается, что в высокогорных регионах Республики Таджикистан концентрация кислотности в плодах шиповника всегда выше, чем в низинах и сегодня известны различные методы переработки плодов шиповника на основе диффузионных явлений и при отделении семян из его мякоти. При этом потеря витамина С составляет 7,3%. Шиповник является лучшим материалом для прививки садовой розы. В статье справедливо отмечается, что, действительно, в последнее время наблюдается негативное воздействие на естественные насаждения шиповника.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A DOGROSE THE USEFUL AND VITAMINIZED BUSH

In article is noted that, in recent years on a dogrose have paid special attention because as a part of hips there are many biological active agents, generally vitamin C. Therefore he has found broad application in medicine as means for strengthening anti-inflammatory processes. Also the characteristic of a dogrose wild as the valuable vitaminized product is given. It is noted that in mountain regions of the Republic of Tajikistan concentration of acidity in hips always is higher, than in lowlands and today various methods of processing of hips on the basis of the diffusive phenomena are known and at office семьян from his pulp, poterye of vitamin C are made by 7,3%. The dogrose is the best material for an inoculation of a garden rose and he is used widely as a basis for an inoculation. In article it is fairly noted that really the negative impact on natural plantings of a dogrose is observed recently.

Текст научной работы на тему «ШИПОВНИК, КАК ПОЛЕЗНЫЙ И ВИТАМИНИЗИРОВАННЫЙ КУСТ»

DYNAMICS OF GROWTH, DEVELOPMENT AND PRODUCTIVITY OF SUNFLOWER VARIETIES DEPENDING ON THE CLIMATIC CHARACTERISTICS OF THE GROWING

ZONE

It is shown that the dependence on the ecological conditions of the growth dynamics of the main stem, the formation of the leaf area, the parameters of the productivity of oilseed varieties of sunflower (VNIIMK-8883 Saratov-85, Donskoy large-fruited) differ markedly, the photosynthetic potential of sowing of these varieties ranged ^ from 0.91 to 1.29 million m 2 х days, the yield of seeds ^ from 28.2 to 37.4 c / ha. The weight and diameter of the basket, the weight and the number of seeds of one basket were also different.

Key words: Sunflower - growth - development - leaf area - productivity - oil content

Сведения об авторах:

Иброхимов Кобилджон Абдукаримович, заведущий воспитательным отделом ТГПУ им. С.Айни; э-почта: Qobil 1980@inbox.ru; тел: 8 (10992) 918-79-73-04 Республика Таджикистан, 734003, г. Душанбе , Рудаки 121

Эргашев Абдулложон, д.б.н., профессор кафедры геоэкологииТГПУ им. С.Айни;э-почта: Ergash 42@mail. ru: тел: 8 (10992) 988-31-14-08 Республика Таджикистан, 734003, г. Душанбе , Рудаки 121.

Information about authors:

Ibrohimov Kobiljon Abdukarimovich, head of the educational department of the TSPU. S. Aini; email: Qobil 1980@inbox.ru; tel: 8 (10992) 918-79-73-04 Republic of Tajikistan, 734003, Dushanbe, Rudaki 121

Ergashev Abdullozhon, Doctor of Biological Sciences, Professor, Department of Geoecology, Tomsk State Pedagogical University; S. Aini; E-mail: Ergash 42@mail.ru: Tel: 8 (10992) 988-31-14-08 Republic of Tajikistan, 734003, Dushanbe, Rudaki 121.

ХУЧ БУТТАИ СЕРВИТАМИН ВА ФОИДАОВАР АСТ

Раджабов Ш.Х., Шарипова Б.А.

Коллечи техникии ДТТба номи академикМ.Осими

Точикистон сарзамини бихиштосову нотакрори чахон аст, ки бо табиати зебову куххои сар ба афлок, бо буттаву дарахтони мевадихандаи худ чахониёнро ба хайрат меорад. Аз таъму лаззати мевахои худруи куистон,(хуч, дулонаи сагак, олуча ва г.)аз хусусиятхои шифобахшии онхо мардуми кухистон, бахусус дар кишлокчойхо хазорсолахо боз истифода мебаранд.

Дар байни гуногуншаклии азими растанихои дарахтию буттагии Точикистон чои намоёнро намудхои хуч(настаран) (Rosa L.). ташкил медихад. Бо дар назардошти дар таркиби мевааш мавчуд будани мачмуъи зиёди моддахои фаъоли биологй, бахусус витамини С, солхои охир ба ин растанй ахамияти аввалиндарача дода мешавад. [1,2,3,4]

Дар таркиби меваи хуч витаминхои гуногун мавчуданд. Гализати миёнаи туршии аскорбинй дар мевахои хушки хуч, ки ба корхонахои истехсоли витамин ворид карда мешаванд, 1200—1500 мг %-ро ташкил медихад. Аввалхо меваи онро асосан аз руи дар таркибашон мавчуд будани туршии аскорбинй кадр мекарданд. Аммо тадкикотхои минбаъда нишон доданд, ки дар меваи хуч дигар витаминхо низ хеле фаровон мавчуд будааст. Х,амин тавр, таркиби каротиноидхои мевахои хуч то имруз хеле хуб омухта шудааст. Дар натичаи омузиши мевахои хуч таркиби моддахои флавоноидй (витаминхои гуруди Р) чунин мукаррар гардидаанд: кверсетин, кемпферол, изокверситрин. Аз моддахои антосианй бошад, сианидин пайдо карда шудааст. Х,амчунин меваи хуч аз витаминхои B 2, K, P, E, равганхои чарбй, канд, моддахои пектинй, туршихои органикй хеле ганй мебошад.

Гализати туршии аскорбинй дар мевахои хучи худруи Чумхурии Точикистон— аз 0,69 то 1,28% , нисбати вазни комилан хушки мевахои онро ташкил медихад. Мувофики сарчашмахои илмии дигар, мавчудияти туршй дар меваи хучи сагак аз 0,1 то 2% нисбати

вазни комилан хушки дилаи меваи у ба мушодида мерасад. Дар нохияхои баландкухи Чумхурй гализати туршй дар меваи хуч хамеша нисбат ба пастхамихо болотар мебошад.

Гализати каротин дар меваи хучи сагак дар Точикистон—аз 0,01 то 0,07% - ро нисбат ба бозхисобкунй ба вазни хушки мева ташкил медихад.

Гализати равганхои эфирй дар гулхои хучи сагак 0,07%-ро ташкил дода дар тухми он равгани зиёд пайдо карда шудааст.

Аз мева ва дигар кисмхои хучи сагак изокверситрин, 3-глюкозид кемпферол ва кверсетин дарёфт карда шудааст. Моддахои рангкунандаи мевахои он шомили каротин, ликопин, ксантофил мебошанд. Гализати моддахои пектинй дар мевахои худруи растании хуч (бо %) нисбати моддахои хом чунин хисоб карда шудааст: гидропектин - 2,081, протопектин 1,390.

Дар гушти хушки мевахои хучи дорчинигй (бо %) канди умумй 23,93; канди инвертй 18,56; бофтахои хом 12,52; моддахои пектинй 14,10; хокистари хом 6,40; туршии умумй 2,84 муайян гардидааст. Дар хокистари он гализати олии намакхои калий, магний ва фосфор муайян шудааст.

Х,аммонандкунии моддахои фаъоли биологй нишон медихад, ки ба гайр аз туршии аскорбинй, дар мевахои хуч моддахои флавонй, катехинй, антоцианй ва (витамини Р), каротиноидхо ва токоферолхо мавчуд мебошанд.

Имрузхо дар илм накшахои гуногуни тайёр кардани меваи хуч барои равандхои диффузионй тахия шудааст ва дар онхо нишон дода шудааст, ки бо ин максад истифодаи меваи хуч бидуни чудо кардани тухмии он бехтар ба назар мерасад, зеро хангоми чудокунии тухмй аз дилаи он талафоти витамини С- 7,3%-ро ташкил медихдд.

Хуч бехтарин маводи пайвандй барои садбарги богй мебошад. Дар Чумхурии Точикистон онро ба сифати пайванди асосй истифода менамоянд. Агар холо дар сарзамини мо садбаргзорхо танхо дар заминхои обй ташкил карда шаванд, бо истифодаи ин навъи пайванд садбаргзорхоро дар назди истирохатгоххо- дар доманаи куххо ташкил кардан мумкин аст. Он хамчун моддаи сафророн ва такондихандаи мубодилаи моддахо хеле манфиатнок мебошад. Хучи хушк дорои канд (наздики 18%), моддахои пектинй (3,7%), моддахои тонин (то 4,5%), туршии лиму (наздики 2%), туршии себ ва дигар туршихои органикй, витамини С (ба хисоби миёна 2—3% ва ё 2000—3000 мг%), каротин (12— 70 мг%), витамини В (наздики 0,03 мг%), К (то 40 вохиди биологй), Р (ситрин), глюкозидхои флавонолии кемпеферол ва кверсетин, пигментхои ликопин ва рубиксантин мебошад [ (5,6)]

Аз меваи хучи мохи май усора, киём, хаббхо-таблетка, драже ва дигар дорувории тиббй -табобатй исехсол мекунанд. Меваи хуч инчунин ба таркиби зиддиастматикии микстураи Трасков, таркибхои витаминй ва поливитаминй дохил мешавад; бештар аз хама онро дар шакли махлули обдор дар табобати тибби хонагй истифода мебаранд. Ба гайр аз он, аз мевахои он равгани хуч ва каротолин (ки дорои каротиноидхо, витамини Е ва туршии линолий мебошад) истехсол менамоянд. Баъзан меваи хучро барои гирифтани холосас, галаскорбин ва туршии аскорбинй ба кор мебаранд. Холосас — киёмест, ки дар усораи обии гафси меваи хуч ва шакар тайёр карда шудааст. Х,ангоми холеститсит, гепатит онро асосан истифода мебаранд. Каротолин — усораи равганй аз бофтахои нарми меваи хуч мебошад. Маводи доруворй аз меваи хуч асосан хамчун воситахои поливитаминй хангоми гипо- ва авитаминозхо, хусусан хангоми авитаминози С, инчунин дар беморихои дигари вобаста бо талаботи зиёди организм дар мубориза бо холатхои алохида ва умумии инфексионй ва интоксикатсионй, камхунй, пастшавии туршии шираи меъда, атеросклероз, бекувватии бадан истифода бурда мешавад. Хучро барои зиёд кардани витамини гизо ва махсулоти гизоии кудакона дар муассисахои кудакона, беморхонахо ва муассисахои хуроки умумй истифода мебаранд.

Хуч растании поливитаминй буда, меваи он аз руи нишондоди сифатй ва гуногунии витаминхояш хеле аз дигар махсулотхо бартарии зиёд дорад. Махлули обдори хучи хушк муковимати баданро нисбати беморихои инфексионй зиёд карда, инкишофи артериосклероз, геммофилияро пешгирй менамояд, дар хунравихои рахмй, беморихои гуногуни инфекционй,

мачрунй, сyхтагй ва сармозадагино ба таври фаровон мавриди истифода карор дода мешавад. Манлyли обии xy4 дорои хусусияти кyвватбахшй, бардамсозй бyда, намчунин чудошавии сафроро зиёд мекунад, вазифанои Fадyднои чинсиро тадрик бахшида, нуфузпазирй ва шиканандагии мубаргнои хунро кониш мединад. Манлули обии меваи он инчунин раванднои таквиятфизоянда ва энёкунандаи бофтанои нарм ва устухон буда, захмно, сухтагино ва сармозадагиноро шифо мебахшад. Гушти меваи он дорои таъсири сабуки зидди бавосир ба шумор меравад.

Дар меваи хуч кариб 10 баробар зиёд туршии аскорбинй нисбат ба буттамеваи коти сиён ва 50 маротиба аз лиму зиёдтар мавчуд аст. Меваи хуч дорои хусусиятнои фитонситй ва бактерисидии кавй мебошад. Он дорои микдори зиёди антиоксидантно мебошад.

Х,амин тавр, меваи хучро ба таври зайл истифода менамоянд:

Дар шакли тару тоза дар чой ва ё дигар нушобано ва ё шарбатно.

Меваи хушки хучи сагакро барои истенсоли препарати «Холосас» (киёми обии Fафс). «Холосас»-ро намчун моддаи сафророн дар беморинои чигар - холесистит ва гепатит истифода менамоянд.

Ба шакли манлули обдор, усора, киём истифода мебаранд; хуч ба таркиби витаминй ва поливитаминй ва микстураи Трасков дохил мешавад; он барои истенсоли витамини С истифода мегардад.

Х,амчун воситаи поливитаминй нангоми гипо- ва авитаминозно ва беморинои вобаста бо талаботи бадан ба витамин, истифода мегардад. Аз меваи он, ба Fайр аз равFани хуч, ки аз витамини Е ва каротиноидно Fанй мебошад инчунин каротолин, ки намчун воситаи шифобахши захмнои бадан истифода мешавад, истенсол менамоянд.

Обманлули он, киём ва чои хучй ба бадан таъсири хуб дошта, устувории онро ба таъсири зараровари мунити атроф кувват мебахшад.

Хучи сагак барои растанинои боFй пайванди хуб буда, барои манкам намудани гирду атрофи навлино хеле хуб истифода мегардад.

Аз меваи хуч равFан низ мекашанд ва хокано низ тайёр мекунанд. Дар саноати каннодй меваи онро барои истенсоли ранги зебои норинчй истифода мекунанд.

РавFани хуч. PавFан бо рони бyFронии он бо манлулкунандаи органикй аз тухмии хокашудаи хуч истенсол мегардад. Он аз витамини Е ва каротин бой буда, дорои туршихои носери чарбй мебошад. PавFан дар табобати кафидано, чаронати сари сина, истифода мешавад - салфеткаи дар равFани хуч тар кардашударо ба сари сина баъди нар як ширдинии кудак ба мунлати 20-30 дакика, дар давоми 4-5 руз мегузоранд. Дар табобати захмнои беморони бистарй ва захмнои трофикии зону - тарбанднои он истифода мешавад.

Хока аз меваи хуч низ дар тибб васеъ мавриди истифода карор дорад. Ашёи хоми асосй: меваи тари хучи табий мебошад. Антиоксидантнои табий ва фаъоли витамини C амали радикалнои озодро барнам додан доранд. Хучи худруй дар бешанои шимолй - шаркии кишвари Чин мавчуд аст, ки ба таркиби он 17 навъи аминокислотано, 28 навъи унсурнои зарурй барои инсон дохил мешаванд ва дар байнашон C, E, B 1з B 2, A, P, B, каротинол чои аввал дошта, манзани поливитаминнои табий ба шумор меравад. Технологияи истенсолаш дар нарорати 400 0 С поёнтар аз сифр бо тарзи навтарини технологияи муосир тавлиди микрохокаи андозаи зарранояш то 5 микрон мебошад. Таркиби нодири хокаи он модданои Fизоии аввалия ва дигарро нигон дошта дар меъдаи инсон хеле хуб нал шуда, мансулоти табии шифобахши бендоштй ба нисоб меравад.

Дар дансоланои охир дар бисёр минтаканои кунии Точикистон, таъсири номатлуби омилхои гуногун ба худруинои табии хуч мушонида мегардад. Инро дар шакли камшавии худруинои табий, камбаFалшавии ареали таксимшавии табий, камшавии хосилнокии онно дидан мумкин аст. Аз ин хотир лозим меояд, ки ноло нам дер нашуда омилноеро, ки ба сохти табиии онно таъсир мерасонад ва онноро ба ин нолат оварда расонидааст, чустучу намуда, ба ин раванд аз диди нав сару кор гирифт. Тадкикотнои солнои охир муайян намудаанд, ки дар байни омилное, ки ба онхо таъсири бештар доранд ва ба бадшавии нолати табии хучи минтаканои кунии Точикистон оварда расонидаанд, ин таъсири зараррасонно ва касалихои

он мебошанд. Барои коркарди чорахои манфиатовари мубориза бар зиди организмхои зараровари хуч ва халли вазифахои мухими амалии бехнамоиии холати фитосанитарии худруихои табии хуч пеш аз хама донистани хусусиятхои намудии зараррасонхо, характери вайронкорй ва хусусиятхои биоэкологии онхоро донистан лозим аст. Мавчуд набудани корхои тадкикотй дар ин самт аз руи омузиши таркиби намудй, экология ва динамикаи микдори зарарасонхо ва касалихои растанихои мевадихандаи худруй моро водор намуд, ки ба ин масъала ру оварем, ва ин яке аз масъалахои актуалй ба хисоб меравад.

АДАБИЁТ

1.Букин В.Н., Зубкова В.В. Плоды шиповника как источник витамина С //Сборник работ ВИР. ВАСХИНИЛ.-Л.,-1937, сб.2. -С.182—194.

2.Игнатьев Б.Д. Шиповник и его использование. -Новосибирск.1946.- 322 с.

3.Ермаков Б.С., Стрелец В.Д., Николаев Г.В. Промышленное выращивание шиповника.//Экспресс-информация ЦБНТИ Гослесхоза СССР. -Вып.22.-М., 1978.-23 с..

4.Пайбердин М.В. Шиповник. -М.:Гослесбумиздат.-М.,1963.-156 с.-С.182—194.

5.Кочкарева Т.Ф. Обзор шиповников - Rosa L. Таджикистана // Растительность Таджикистана и ее освоение. - Душанбе: Дониш. 1974. - С. 125-145.

6.Мамадризохонов А.А. Биологические особенности видов рода Роза (Rosa L.) в условиях Горного Бадахшана (Памир) /Под ред. С.Е.Коровина, - М.: Росагроснаб. 2001, - С. 120-140.

ШИПОВНИК, КАК ПОЛЕЗНЫЙ И ВИТАМИНИЗИРОВАННЫЙ КУСТ

В статье отмечается, что, в последние годы на шиповник обратили особое внимание из-за того, что в его составе имеется много биологически активных веществ, в основном, витамин С. Поэтому он нашел широкое применение в медицине, как средство для укрепления противовоспалительных процессов. Также даётся характеристика шиповника дикого, как ценного витаминизированного продукта. Отмечается, что в высокогорных регионах Республики Таджикистан концентрация кислотности в плодах шиповника всегда выше, чем в низинах и сегодня известны различные методы переработки плодов шиповника на основе диффузионных явлений и при отделении семян из его мякоти. При этом потеря витамина С составляет 7,3%. Шиповник является лучшим материалом для прививки садовой розы. В статье справедливо отмечается, что, действительно, в последнее время наблюдается негативное воздействие на естественные насаждения шиповника.

Ключевые слова: плоды шиповника, витамин С, кислотность, противовосполительное средство.

A DOGROSE THE USEFUL AND VITAMINIZED BUSH

In article is noted that, in recent years on a dogrose have paid special attention because as a part of hips there are many biological active agents, generally vitamin C. Therefore he has found broad application in medicine as means for strengthening anti-inflammatory processes. Also the characteristic of a dogrose wild as the valuable vitaminized product is given. It is noted that in mountain regions of the Republic of Tajikistan concentration of acidity in hips always is higher, than in lowlands and today various methods of processing of hips on the basis of the diffusive phenomena are known and at office семьян from his pulp, poterye of vitamin C are made by 7,3%. The dogrose is the best material for an inoculation of a garden rose and he is used widely as a basis for an inoculation. In article it is fairly noted that really the negative impact on natural plantings of a dogrose is observed recently.

Keywords: a dogrose, vitamin C, higher, anti-inflammatory processes

Сведения об авторах:

Раджабов Ш.Х., Шарипова Б.А. ассистенты кафедры химии и экологии Технического колледжа при Таджикском техническом университете Таджикистана им.М.Осими; тел. 907859012; 938165077

Information about authors:

Radjabov Sh.H., Sharipova B.A. assistants of the Department of Chemistry and Ecology of the Technical College at the Tajik Technical University of Tajikistan named after M. Osimi; tel. 907859012; 938165077

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.