Научная статья на тему 'ЭТНОБОТАНИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ ВИДОВ РОДА ГВОЗДИКИ ПРОИЗРАСТАЮЩИЕ В ЦЕНТРАЛЬНОМ ТАДЖИКИСТАНЕ'

ЭТНОБОТАНИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ ВИДОВ РОДА ГВОЗДИКИ ПРОИЗРАСТАЮЩИЕ В ЦЕНТРАЛЬНОМ ТАДЖИКИСТАНЕ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
405
41
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГВОЗДИКА / ЭТНОБОТАНИКА / ЛЕКАРСТВЕННОЕ ЗНАЧЕНИЕ / ЦЕНТРАЛЬНЫЙ ТАДЖИКИСТАН

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Шарипова Б.Д., Курбонбекова Ш.Ш., Мирзорахимов А.К.

В статье приведены данные о результатах этноботанического анализа о разнообразие и лекарственное значение видов рода гвоздики произрастающие в Центральном Таджикистане. Известно, что научная ценность и практическая значимость лекарственных растений определяется его использоанием в народной медицине. Определено, что в Центральном Таджикистане произрастают 5 видов рода гвоздики. Среди них Dianthus Tetralepis Nevski - местное название мухаллас, имеет особую ценность для медицины. Выявлено, что это растение широко используется в народной медицине жителей Центрального Таджикистанав основном для лечение заболевание сердечно сосудистой и нервной системы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Шарипова Б.Д., Курбонбекова Ш.Ш., Мирзорахимов А.К.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ETHNOBOTANICAL ANALYSIS OF THE SPECIES OF GENIUS DIANTHUS L. GROWING IN CENTRAL TAJIKISTAN CONDITION

The article describes the results of ethnobotanical analysis about the diversity and medicinal values of species of the genius Dianthus L. that grow in Central Tajikistan. It is known that theoretical value and practical importance of medicinal plants determines by their use in folk medicine. It has shown that in Central Tajikistan grow 5 species of Dianthus genius. In between them Dianthus Tetralepis Nevski - Muhalas it’s local name, has great importance for medicine. Identified that the plant widely use in folk medicine of the local people of Central Tajikistan mainly for the treatment of the deseases of cardiovascular and nervous system.

Текст научной работы на тему «ЭТНОБОТАНИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ ВИДОВ РОДА ГВОЗДИКИ ПРОИЗРАСТАЮЩИЕ В ЦЕНТРАЛЬНОМ ТАДЖИКИСТАНЕ»

Мирзорахимов Курбонали Каримович-д.б.н. профессор кафедры химии Технологический университет Таджикистана. Адрес 734061 г. Душанбе проспект Н.Карабаева 63/3, E-mail: mirzorahimov.@mail ru

Information about the authors:

Mehrinigiri Bulbulnazar-Tadjik national university doctor(Phd) Address:734061 Tadjikistan Dushanbe, Prospect Н.Карабаева 63/3.E-mail: mehrinigor.63@mail.ru Phone 93-825-44-66.

Giyasov Tavvakal Djuraevich - Doctor of Biological Skinke Professor of Biochemistry Department TNUAddress: 734025 Tajikistan Dushanbe, Rudaki Avenue 17Phone 93-811-95-28.

Mirzorahimov Kurbonali Karimovich-doctor of chimicalscince professor of department chemistry TUN Address: 734061 Tadjikistan Dushanbe, St.N. Karabaeva 63/3 E-mail:mirzorahimov.@mail.ru.

УДК 581

ОМУЗИШИ ЭТНОБОТАНИКИИ РАСТАНЩОИ АВЛОДИ МЕХЧАГУЛОН ДАР ШАРОИТИ ТОЧИКИСТОНИ МАРКАЗЙ

Шарипова, Б.Д. Курбонбекова Ш.Ш., Мирзорахимов А.К.

Институти ботаника, физиология ва генетикаирастани, АИЧ,Т

Авлоди мехчагулон дар Точикистон гуногуннамудии зиёд доранд. Нух намуди мехчагулон дар ин чо рушд меёбанд, ки ба авлоди Dianthus ва оилаи Caryophiylaceae дохил мешаванд. Аз ин микдор 5 намудаш дар Точикистони Марказй вомехуранд. Дар ин чо асосан Мухаллас - D. tetralepis Nevski., М. дарвозй - D. darvazicus Lincz., М. балчувонй - D. Baldshuanicus Lincz., М. Помиру Олой - D. Pamiroalaicus Lincz., М. зарафшонй - D. seravschanicus Schischk. ва 2 намуд хамчун растании ороишй - М. богй - D. caryophyllus L. ва М. чинй - D. chinensis L., парвариш меёбанд [1 ].

Намудхои авлоди мехчагулон дар тиббй халкй васеъ истифода мешаванд, чунки таркибаш аз моддахои фаъоли биологй бой мебошанд. Таркиби химиявии бисёр намудхо, аз чумла М. дарвозй, М. зарафшонй, мухаллас ва дигарон асосан сапонинхо дорад [2]. Дар намудхои М. чинй ва м. богй гайр аз сапонинхо флаваноидхо, флавонхо, фитостероидхо, гликозидхо бо комплекси мултивитаминхо ва дигар модахои фаоли арзишноки биологй дорад. [3]. Инчунин тахлили фиокимиёвии М. богй нишон дод, ки он дорои тритерпенхо, алкалоидхо, гликозидхои сидинидин, пелгардонин, равгани эфирй ва дигар моддахои кимиёвй мебошад (4).

Аз хисоби мавчуд будани чунин модахои фаоли биологй баъзе аз намудхои ин авлод дар тибби халки ва тибби илмй васеъ истифода мешаванд. Ба сифати дору асосан кисми руйизаминии онро дар давраи гулкунй ва пухтарасй истифода мебаранд. Мехчагулон асосан таъсири зиддивирусй, зиддибактериявй, зидди саратонй, оромкунандагй дорад. Бисёртар дар тибби илмй D. caryophyllus L., D. chinensis L. ва D. superbus L. истифода мешаванд [ 5, 6, 7].

Баъзе мехчагулони Точикистони Марказй низ дар тиббй халкй истифода мешаванд. Максади тахкикот муайян намудани гуногуннамудй ва ахамияти шифобахшии намудхои авлоди мехчагулон барои дар оянда ба омузиши дакики фармакогнозй дучор кардани онхо, иборат буд.

Объект, макон ва методи тахкикот

Ба сифати объекти тахкикот намудхои авлоди мехчагулон, ки дар Точикистони Марказй меруянд, истифода гардид. Тахлили этноботаникй дар районхои Точикистони Марказй: Оби гарм, Зиракй, Рогун, ^алъаи нав, Сичарог, Хонакои Кухй, Алмосй, Хирманак, Шал, Шали поён, Шуроб, гирду атрофи ш. Душанбе ва худуди шахр гузаронида шуд.

Тахкикот аз руи саволномахо дар асоси методхои этноботаникй [8,9,10] гузаронида шуд. Дар асоси он 180 нафар ахолии махаллй аз руи се категорияи саволхо - гуногуннамудии растанихо, ахамияти шифобахшй ва холати растанихо, пурсида шуд. Анкета аз 55 саволхо иборат буд. Дар макола вариантхои саволхо оид ба этноботаника ва тарх, чадвал барои коркард ва умумикунонии маводи бадастоварда истифода гардид. Тахкикот дар давоми се сол гузаронида ба тахлилхои оморй аз руи барномаи Excell дучор гардид.

Натичаи тах,кикотх,о ва мух,окимаронй

Пурсишхои этноботаникй нишон доданд, ки дар Точикистони Марказй D. caryophyllus L., D. chinensis L. асосан хамчун растании ороишй истифода мешаванд. Танхо 3 -5 % ахолй аз хусусиятхои шифобахшии онхо огох астанду халос. Бокимонда ахолй (95%) растанихоро барои зебогй парвариш менамоянд.

Х,амчунин доир ба чор намуди бокимона - М. дарвозй, М. балчувонй, М. Помиру Олой ва М. зарафшонй, ки дар ин худуд дар шакли худруй рушд меёбанд, ахолии махалй факкат ахамияти хочагидории онхо хамчун хуроки чорво маълумот дорад.

Муайян гардид, ки 70% ахолии махаллии Точикистони Марказй аз байни 5 намуди авлоди мехчагул факкат як намудро хамчун растании доругй шинохта дар тибби халки васеъ истифода мебаранд. Ин D. Tetralepis Nevski мебошад.

D. Tetralepis Nevski растании бисёрсолаи алафй мебошад. Мушохидахо нишон доданд, ки мухаллас дар баландкух ва адирхо дар байни сангу регзор дар мавзеъхои Канаск, Кондара, Хонакохи кухй, Оби гарм ва дигар мавзеъхои Точикистони Марказй меруяд.

Тахлилхои этноботаникй нишон доданд, ки мухалласро дар бисёр минтакахои Точикистони Марказй асосан барои паст намудани фишори хун (40% ахолй) истифода бурда, 25% ахоли барои дилро кавй гардонидан 20% - барои бартараф намудан асабоният истифода мебаранд.

Истифодабарии мехчагул (мухаллас) барои дардх,ои мухталиф

Фишори хун Цавигардонии дил Асабоният Цувватбахшандаи Дарди пой>;о

кувваи мардонагй

Муайян гардид, ки дар мавзеъхои алохидаи ин минтака, аз чумла Хонакои кухй, микдори ками ахолй мухалласро ба гайр аз пасткунии фишори хун ва оромкунии системаи асаб, инчунин барои касалии канд ва дарди чигар истифода мебаранд.

Дар мавзеъи Оби гарм низ ин растаниро ахолй барои пасткардани фишори хун ва кавй гардонии кори дилу рагхои хунгард асосан истифода мебаранд. Лекин маълум гардид, ки 8% ахолй онро барои баланд бардоштани кувваи мардонагй истифода мебаранд. Растанй дарди пойхоро низ сихат менмояд. Кариб 15% ахолии Точикистони Марказй ин растаниро барои дарди пойхо ва хунукзадагй истифода бурда, 12% ахолй барои сиёхнамудани муйхои сафед, 15% барои касалихои меъда ва руда (хазм намудани хурок), 13% ахоли онро хамчун пешоброн истифода мебаранд.

Растаниро дар Точикистони Марказй дар моххои май- июл дар аввали гулкунй чамъоварй карда дар шакли тар ё хушк аз он дамоба, чушоба ё чой омода карда, истифода мебаранд.

Мутаасифона, мушохидахо ва пурсишхо нишон доданд, ки аз нисф зиёди ахолй ин растаниро дар шакли худруй аз табиат чамоварй менамоянд, ки дар солхои охир ин боиси коста гардани захираи он дар ин минтака гардидаст, ки он бе ин хам хеле кам аст. Тахлилхо нишон доданд, ки зиёда аз 15-20% захираи мухаллас аз хисоби чаронидани чорво ва 30 % аз хисоби ноустуворона чамъоварии он кам шуда истодааст. Дар баъзе мавзехо растаниро решакан карда мешавад.

Боиси таассуф аст, ки аз 40% зиёд ахолй дар бораи нигох доштани захираи мухалас маълумот надорад. Оё он ба хивз эхтиёч дорад ё не, кишт кардан лозим аст ё не. Албатта ин растании пурарзиш ба хифз эхтиёч дорад. Бояд, онро аз чаронидани чорво, аз чамоварй ва истифодабарии ноустуворона хивз кард. Кишти он ба рох монда шавад.

Тавре маълум гардид растани асосан барои мутадилгардонии дил ва системаи рагхои хунгард ва инчунин системаи асаб, ки низ бо системаи дилу рагхои хунгард пайвасти ногусастанй дорад, истифода мегардад. Ин шояд ба мавчудияти гликозидхо асосан гликозидхои калбй дар таркиби растанй вобаста аст. Дар намудхои дигари ин авлод таркиби кимиёвй омухта шуда маълум гардид, ки гликозидхои калбй ва дигар модахои фаъоли биологй дар таркибаш зиёд мебошад. Тахлили фитокимиёвй нишон дод, ки намуди Dianthus caryophyllus тритерпенхо, алкалоидхо, кумаринхо, гликозидхои цианогеннй, цианидин, пеларгонидин, равганхои эфирй ва дигар моддахо доранд (11). Инчунин дар намудхои дигар низ гликозидхои флаваноидй мушохида гардида омухта шуданд (12). Х,амаи инро ба этибор гирифта тахкикоти онро дар самти муайянкунии гликозидхои калбй дар таркибаш давом додан лозим аст. Ва аз чихати илмй омухта, дар оянда дар тибби илмй аз он дору тайёр карда барои табобати фишорбаландй, дарди дил, асабоният, бокувват намудани организм истифода бурда шавад.

АДАБИЁТ

1. Флора Тадж ССР, Том 3, Изд "Наука", 1968, стр. 626 -627

2. Делекторская Т.М. Распространение сапонинов в колене Diantheae сем. Caryophyllaceae Тр. Бот. Инст АН СССР, сер. 5, вып. 2, М. - Л. 1949, стр. 74 - 80

3. Ali Esmail Al-Snafi., Chemical contents and medical importance of Dianthus caryophyllus- A Review, Volume 7, Issue 3 Version.1 2017, 61-71 pp.

4. Nativity, Phytochemistry, Ethnobotany and Pharmacology of Dianthus caryophyllus., Satish Chandra, D.S. Rawat, Dinesh Chandra and Jyotsna Rastogi Research Journal of Medicinal Plant 10 (1): 2016, 1-9 pp.

5. Muthanna J.MohammedFiras A.Al-Bayati Isolation and identification of antibacterial compounds from Thymus kotschyanus aerial parts and Dianthus caryophyllus flower buds Volume 16, Issues 6-7, June 2009, Pages 632-637

6. Rezzan Aliyazicioglu 1, Selim Demir 2, Merve Badem, Sila Ozlem Sener, Nuriye Korkmaz, Elif Ayazoglu Demir, Ufuk Ozgen, Sengul Alpay Karaoglu and Yuksel Aliyazicioglu Antioxidant, Antigenotoxic, Antimicrobial Activities and Phytochemical Analysis of Dianthus carmelitarum Rec. Nat. Prod. 11:3 (2017) 270-284pp.

7. Jingyu Gou, Yunyun Zou & Juhee Ahn Enhancement of antioxidant and antimicrobial activities of Dianthus superbus, Polygonum aviculare, Sophora flavescens, and Lygodium japonicum by pressure-assisted water extraction Food Science and Biotechnology volume 20, 2011, pages 283-287.

8. Ткаченко К. Г., Лебедева Т. П., Этноботаника в современном мире. Обзор. Вестник Вгу, Серия: Химия. Биология. Фармация, 2018, № 2. с.172-184

9. Гресь Р.А. Этноботаника: Отечественная и зарубежная парадигмы, направления и перспективы развития. Научный альманах. г. Санкт-Петербург • 2017 • N 1-3(27) 317- 327 с.

10.Кубентаев С.А., Этноботанические исследования лекарственных растений казахстанского Алтая, используемых в народной медицине. Традиционная медицина, Казахстан. №1 (44) г. 2016 с. 53-57

11.Ali Esmail Al-Snafi. Chemical contents and medical importance of Dianthus caryophyllus Journal Of Pharmacy, Volume 7, Issue 3 Version.1, 2017, 61-71 pp.

12. Astrid Obmann, Martin Zehl, Sodnomtseren Purevsuren, Samdan Narantuya, Gottfried Reznicek, Christa Kletter, Sabine Glasl, Quantification of flavonoid glycosides in an aqueous extract from the traditional Mongolian medicinal plant Dianthus versicolor FISCH, 2011, 123 -130 рр.

ЭТНОБОТАНИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ ВИДОВ РОДА ГВОЗДИКИ ПРОИЗРАСТАЮЩИЕ В

ЦЕНТРАЛЬНОМ ТАДЖИКИСТАНЕ

В статье приведены данные о результатах этноботанического анализа о разнообразие и лекарственное значение видов рода гвоздики произрастающие в Центральном Таджикистане. Известно, что научная ценность и практическая значимость лекарственных растений определяется его использоанием в народной медицине. Определено, что в Центральном Таджикистане произрастают 5 видов рода гвоздики. Среди них Dianthus Tetralepis Nevski - местное название мухаллас, имеет особую ценность для медицины. Выявлено, что это растение широко используется в народной медицине жителей Центрального Таджикистанав основном для лечение заболевание сердечно сосудистой и нервной системы.

Ключевые слова: гвоздика, этноботаника, лекарственное значение, Центральный Таджикистан.

ETHNOBOTANICAL ANALYSIS OF THE SPECIES OF GENIUS DIANTHUS L. GROWING

IN CENTRAL TAJIKISTAN CONDITION

The article describes the results of ethnobotanical analysis about the diversity and medicinal values of species of the genius Dianthus L. that grow in Central Tajikistan. It is known that theoretical value and practical importance of medicinal plants determines by their use in folk medicine. It has shown that in Central Tajikistan grow 5 species of Dianthus genius. In between them Dianthus Tetralepis Nevski -Muhalas it's local name, has great importance for medicine. Identified that the plant widely use in folk medicine of the local people of Central Tajikistan mainly for the treatment of the deseases of cardiovascular and nervous system.

Keywords: Dianthus, ethnobotany, medicinal value, Central Tajikistan.

CypoFa: Шарипова Бунавша Додарчоновна. Институти ботаника, физиология ва генетикаи растанй, АМИТ ш. Душанбе, ул Карамова, 27, 734017, -mail: isroil@mail.ru

ВИДОВОЕ РАЗНООБРАЗИЕ ЛЕКАРСТВЕННЫХ РАСТЕНИЙ ЦЕНТРАЛЬНОГО ТАДЖИКИСТАНА

Курбонбекова Ш.Ш., Ходжаева З.Г., Шарипова Б.Д., Шарипова С.К., Саидзода С.М.

Институт ботаники, физиологии и генетики растений, АНРТ

Растительность Центрального Таджикистана богато и разнообразно. Благодаря субтропическому климату здесь произрастают огромное разнообразие как дикорастущих так и культурных растений. Среды этого разнообразия можно встречать много ценных для фармации виды. Так, на территории произрастают много алкалоидосодержащих и эфиромасличных растений. Последние в основном относятся к семейству губоцветных и некоторое их количество можно отнести к семейство сложноцветных. Витаминоносные растения, относящиеся в основном семейству к Rosacea тоже очень многообразно здесь. [1, 2]. Всё это разнообразие является огромным потенциальном для фармацевтической промышленности. К сожалению большинство видов лекарственных растений этой территории почты не изучены и применяются только в народной медицине. Целью настоящего исследования было выявление разнообразия лекарственных растений Центрального Таджикистана для дальнейшего их изучения и применения в фармации.

Материалы и методы

Место проведение исследования. Экспедиционные исследования (2016-2020 гг.) проводились в западногиссарской, центрально гиссарской, восточногиссарской, севропридарвазской флористических подрайонов гиссародарвазского флористического района; газимайликский флористический подрайона южнотаджикистанского флористического района; а также в каратегинский флористический подрайон восточно-таджикистанского флористического района, именно те части, которые входят в состав Центрального Таджикистана.

Проводились методы этноботанического [3,4] анализа для выявления значение и применение растений в народной медицине.

Изучался гербарный материал и анализировалось Флора Тадж ССР [5].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.