Научная статья на тему 'ХИМИЧЕСКИЙ СОСТАВ СОКА ФЕРУЛА КОКАНДСКОЙ (F. KOKANICA REGEL ET SCHMALH.)'

ХИМИЧЕСКИЙ СОСТАВ СОКА ФЕРУЛА КОКАНДСКОЙ (F. KOKANICA REGEL ET SCHMALH.) Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
311
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ФЕРУЛА КОКАНДСКАЯ / СОСТАВ / СОК / КОКАНДСКАЯ / ХИМИЧЕСКИЙ / ЭЛЕМЕНТЫ / КИСЛОТА / ПЕНТАДЕКАН / КАПРИНАНАТ / МИРИСТИНАТ / ПОЛИМЕТАОЛЕИНАТ / ВЫСШЕЕ / МАСЛО

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — Шомуддинович Х.Д., Шамсудинов Шаъбон Наҷмудинович, Каримов Акобир Изатуллоевич

В составе сока Ферулы кокандской выявлена 5 химических элемэнтов из котрых первое место занимаеть калцый. В составе сока ферулы кокандской тяжолые металы не обнаружены. В составе сока ферулы кокандской обнаружены 8 - высщих карбонных кислот к которым относятся пентадекан, капринанат, миристинат, полиметаолеинат, полмитинат, олеинат, стеарат, арахидонат. В составе сока Ферулы кокандской выявлена 759, 67348 мг/л полифенольные соединения. К этим соединениям относятся 2-(4 гидроксифенил) этанол, сириновый кислота, транс-феруловый кислота, физетин гидрат, кумаровый р-кислота. Ферула кокандская является одным из распространейших растеный смейств зонтечных с богатым химическим составом. Сок Ферулы кокандской с древных времен и по сегоднышнех дней широко применяють в народной медецине для лечения язвы желудка, уретрита кишечника и легких. В формоцевтическом промышленосты сок ферулы кокандской имеет определенный ресурс для производства. Так как состав и лекарственные свойство этого драгоценного сырья полностью не изучалось он экспортируется за границу.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по фундаментальной медицине , автор научной работы — Шомуддинович Х.Д., Шамсудинов Шаъбон Наҷмудинович, Каримов Акобир Изатуллоевич

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE CHEMICAL COMPOSITION OF KOKAND FERULA JUICE (F. KOKANICA REGEL ET SCHMALH.)

In chemical composition of the Kokand ferula juice were identified 5 chemical elements, of which caltsy takes the first place. In composition of the Kokand ferula juice heavy metals were not found. In composition of the Kokand ferula juice were found 8 - higher carboxylic acids, which include pentadecane, caprinanate, myristinate, polymetholate, polmitinat, oleinate, stearate, arachidonate. In composition of the Kokand ferula juice were identified 759,67348 mg/l polyphenolic compounds. These compounds include 2- (4 hydroxyphenyl) ethanol, syrinic acid, trans-ferulic acid, fisetin hydrate, coumaric p-acid. Kokanica ferula is one of the most widely spread mixture of umbrellas family plant with a rich chemical composition. From ancient times and to today, Kokanica ferula juice has been used in folk medicine to treat stomach ulcers, intestinal and lungs urethritis. In the form-making industry, Kokanica ferule juice has a certain resource for production. Because of not been fully studied about it composition and medicinal properties of this precious raw material, it is exported abroad.

Текст научной работы на тему «ХИМИЧЕСКИЙ СОСТАВ СОКА ФЕРУЛА КОКАНДСКОЙ (F. KOKANICA REGEL ET SCHMALH.)»

УДК: 577 + 615 (575.3) ТАРКИБИ КИМИЁВИИ ШИРАИ КАМОЛИ ЦУЦАНДЙ (F. KOKANICA REGEL ET SCHMALH.)

Хафизов Д.Ш., Шамсудинов Ш.Н., Каримов А.И.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Саддридин Айни Донишгоуи миллии Тоцикистон

Яке аз калонтарин авлодхои ойлаи чатyргyлон авлоди камол Ferula L ба хисоб меравад. Ба авлоди камол бештар аз 130 - 150 намуди растанихо дохил мешавад [3, с.321. 14, с.159. 16, с.152]. Намудхои ин авлод дар худуди Осиёи миёна сорили Бахри миёназамин ^афкоз, Сибири Fарбй, Амрикои Шимолй, Эрон, AфFOнистон, Хитой, Х,индустон ва Осиёи хурд месабзад. Дар каламрави Иттиходи давлатхои мустахкил (СССР-и пештара) 110 намуди ин авлод муаян карда шудааст [18, с.100].

Тахкидотхои хозиразамон нишон доданд, ки дар каламрави Точикистон 37-намуди ин навъи гиёх месабзад, ки дар байни онхо 22 намудашон бисёрбахра (поликарпй) ва 15 намудашон якбахра (монокарпи) мебошанд [11, с.10]. хамаи намудхои авлоди камол дорои 22 хромасома мебошад.

Аксарияти намудхои авлоди камол растанихои кухй буда, дар баландихои 600 то 3600 м аз сатхи бахр дар заминхои камхоки кумзорхо, шаFалзорхо, охаксангхо, шаFалзаминхо вомехyрад. Аз 37 намуди авлоди камол, ки дар каламрави Точикистон месабзад, 5-намуди он эндемикй буда, дар кухои Помиру-Олой мерyянд [15, с.52]. Ин намудхо аз он шаходат медиханд, ки Помир-Олой ва хусусан Точикистон яке аз марказхои тафрикашавии ин валод ба хисоб меравад.

Дар байни намояндагони авлоди камол хамаи намудхояшон мохияти калони хочагидорй доранд. Навдахои чавони яккатор камолхоро ахолй хамчун маводи Fизой истифода мебаранд. Баъзе намyдхои дигари ин оила бошад, растанихои арзишноки худруйи доруворй ва чарогохй буда онхо Fизои шахдбор дар чарогохои чумхурй ба шумор меравад.

Яке аз намудхои васеъ пахншудаи авлоди Ferula камоли кукандй мебошад. камоли кукандй растании бисёрсолаи якбахра буда, 1 м баландй дорад. Решамевааш одй буда, дар он бокимондахои наххои баргхои солхои гузашта нигох дошта мешавад. Баргхояш сафеду сабз буда, аз поён андак бо муякчахо пушонида шудаанд. Тудагулаш дарозруяи аз чатрхои мураккаб иборат мебошад [16, с.152]. камоли кукандй кариб, ки дар тамоми нохияхои ботаникию географии Точикистон растании васеъ пахнгардидаст.

Дар тиббй халкй ва ниёгонамон шираи камоли кукандй ва дигар намудхои камол васеъ истифода мешавад. Ба монанди дигар растанихои оилаи чатргул дар таркиби хамаи кисмхои растанихои авлоди камол [12, с.200]. равFани эфири, кумаринхо, флавноидхо, сапонинхо вомехурад. Дар адабиётхо маълумот хоеро дигар кардан мункин аст, дар ин растанй мавчудияти кумаринхо [6, с.333. 7, с.129. 19, с.15] равFанхои эфири [5, с.380. 8, с.163]. терпеноидхо [4, с.165. 10, с.519. 13, с.25-27]. гликозидхо ва лактонхо [9, с.1081] дар узувхои зеризаминй ва болоизаминии он мавчуд мебошад [20, с.368].

Аксарияти ин пайвастагихо ба гурухи моддахои фаъоли биологй тааллук, дошта, онхоро ба сифати модахои доругй ва модахои иловагии таркиби хурока истифода мебаранд. Бинобар ин таркиби гуногуни кимиёви доштанашон барои як катор камолхо хамчун маводи доругй дар тиббй Шарк ба хисоб меравад [18, с.100]. Истифодаи шираи камол аз даврахои кадим маълум буд. Кушода ва муаян кардани табиати ботаникй ва географии маводи доругии ин растани мудати тулони номаълум монд [1, с.548. 2, с.28]. Гарчанде омузиши пуравчи таркиби кимиёви намудхои камол аз солхои 60-уми XX шуруъ гардида бошад хам, то холо кисми зиёди намудхои камолхо хануз омухта нашудаанд ва он аз тахкикоти омузиши таркиби кимиёвии шираи камоли кукандй мебошад.

Мавод ва усулх,ои та^лил.

Шираи камоли кукандиро тобистони соли 2018 аз каторкухои Ванчу Дарвоз чамоварй намудем, то ки микдори микроелементхои шираи камолро бо ёрии тахкики эмирссиони атомй ва фотометрияи оташй омузиш. Найчаи дарозиаш 1,26 мм диаметри беруниаш 0,3 см, ки бо хромотом NAW хокаи 0,160-0,200 мм, ки дорои 3% SE (3) мебошад истифода бурда

шуд. Х,амаи он халкунандахои органикие, ки хангоми кор истифода мешуданд, тоза ва бе об гардонидашуда буда, аз руи чунин усул (4) истифода мегардид. Дар пробирка 0,5 мл шираи камолро гирифта ба болояш 10 мл омехтаи хлороформ ва метанолро (2:1) илова карда, ба муддати 5 дакикка омехта мекунем. Баъд ба болояш 4 мл об илова карда ба мудати 5 дакикка омехта мекунем. Баъд ба болояш 4 мл об илова карда ба мудати 10 да;и;а дар сентрафуга чарх мезанонанд.

^исмати поёнии пробиркаро чудо карда гирифта то хушк шуданаш бугрони мекунанд. Ба болояш 6 мл метанол ва як катра кислотаи сулфати консентронида шударо хамрох карда ба мудати 1 соат мечушонанд. Сипас аз гузаштани раванди метилонидан ва хам якбора гидролизонида омехтаро 2 карат ба омехтаи эфир ва гексан дар таносуби (1:1) экстраксия карда, ба воситаи сулфати натрий мехушконанд. Аз ин омехтаи эфир - гексанро бухор карда такшонй хосилшударо дар 0,5 мл бензол халкарда бо ёрии хроматографи гази микдори туршобахои олии карбониро муайян месозанд.

Барои муайян намудани пайвастагихои полифенолй мо чунин усулро истифода намудем. Пайвастагихои полифенолии шираи камоли кукандиро дар махлули спирти 70% -и этанол бо микдори 10 мг/мл хал намудем. Махлулро тавасути филтри 0,45 мкм полидем. Ба сифатй электролити буфери борило бо 30 мм + 5% махлули изопропанол истифода бурдем. Барои муайян намудани пайвастагихои полифенолй усули электрофорези найчавиро дар тачхизоти 3 DAgiletHPCEG 1600 AX(Germany) бо истифода аз барномаи компиютери Agilet Chemstation Software B.02.01 SR 2. истифода кардем. Барои чудо намудани пайвастагихои полифеноли найчаи сликатиро бо андозаи 64,5 см х 50 мкм ва дарозиаш 56,0 см истифода намудем. Ба сифати намуна маводхои стандартии ширкати Sigma Aldrich 2-4-Hydroxyphenyl ethanol-138,18 g/mol, Syringic acid-198.17 g/mol, Trans-Ferrulic acid-194,18 g/mol, p-Coumaric acid-164,16 g/mol, Fisetin hydrate-286,24 g/mol, хднгоми гузаронидани ин амалиёт (тачриба) истифода бурда шуд.

Натичахои тачриба ва мух,окимах,ои он.

Дар таркиби 1 г шираи камоли кукандй чунин элементхои кимиёвй муайян карда шуд: калси 14,0%, магни 0,23%, охан 0,17%, натри 0,27%, мис 0,28% Читавре, ки аз натичахои бадаст омада бар меояд, аз элементхои кимиёвй дар шираи камоли кукандй муйаян гардид, дар чои аввал калси, дар чои дуюм мис, дар чои сеюм натри, дар чои чорум магнй ва дар чои 5-ум охан карор дорад. Х,амаи ин элементхои кимиёвие, ки дар таркиби шираи камоли кукандй муаъян намудем, дар организми одам накши калони физиологиро мебозанд. Масалан, мис яке аз мухимтарин микроэлементхои барои хайёти одам зарур мебошад. Дар организми одами болиг 70-150 мг% мис мавчуд буда 50% -и он дар таркиби мушакхо ва устухонхо ва 10%-и он дар чигар чой доранд.

Мис кобилияти баланди зиддй илтихоби дошта гузариши беморихои автоимуниро мутъдил мегардонад [17, с.545]. Дар организми одам ба хисоби миёна 20-30 мг магнй мавчуд аст, ки 70%-и он дар устухонхо ва бокимондаи он дар гадудхои тарашухи дарунй ва мушакхо чойгир мебошанд. Магнй системаи асабро ором намуда, кисми таркибии як катор ферментхо ба монандй энолаза, фосеротазаи ишкорй, карбооксилаза ва гексокиназахо мебошад [17, с.545]. Чунонеки ба хамагон маълум аст, дар солхои охир ифлосшавии табиати зинда аз хисоби воситахои наклёт, заводу фабрикахо ва партовхо ба амал омада, дар таркиби махсулоти набототй металхои вазнин чамъ мегардад. Ин элементхо ба организмхои зинда зараровар мебошанд. Ба ин элементхо симоб, кургошим ва гайра дохил мешаванд. Мо кушиш намудем, ки дар таркиби шираи камоли кукандй мавчудияти элементхои вазнинро муайян кунем.

Тахлилхои гузаронидашуда исбот намуданд, ки дар таркиби шираи камоли кукандй ингуна элементхо тамоман вучуд надоранд. Ин аз он шаходат медихад, ки шираи камоли кукандй аз чихати экологй ашиёи хоми тоза бахисоб меравад.

Аз сабаби он ки шираи камоли кукандй модаи дар об баъд халшаванда мебошад, мо максад гузоштем, ки дар таркиби он мавчудияти тезобахои олии равганиро бо усули хромотографияи газй дар шароити меъёри санчида баромадем (дар расми 1 ва 2). Чи хеле, ки аз натичахои дар расми 1. дарч гардида бармеояд дар таркиби шираи камоли кукандй, чунин тезобахои олии равгани ба монанди пентадекан, каприонат, миристинат, полиметаолеинат

мyайян гардид. Микдори пентадекан дар таркиби шираи камоли кукандй 10,7 мл% капринат 13 мг%, миристинат 18 мг% полиметаолинат 15,1 мг%- ро ташкил медихдд.

Расми 1. Микдори тезобах,ои олии равгани шираи камоли кукандй:

1. Пентадекан.

2. Капринанат.

3. Миристинат.

4. Полиметаолеинат.

Аз натичаи дар расми 1 дарч гардида маълyм гардид, ки аз тезобах,ои оли равгани аз чихдти микдор дар чои аввал миристинат, дар чои дуюм полиметаоленат, дар чои сеюм капринат ва дар чои чорум пентадекан меистад.

Аз натичаи дар Расми 2 дарч гардида маълум гардид, ки таркиби шираи камоли кукандй ингуна тезобах,ои олии равгани ба монанди полиметинат, олеинат, стеарат, ва арахидонат чой

доранд.

Расми 2. Микдори тезобах,ои олии равгани шираи камоли кукандй.

1. Полмитинат.

2. Олеинат.

3. Стеарат.

4. Арахидонат.

Микдори полмитинат дар таркиби шираи камоли кукандй 7,69 мг% олеинат 11,2 мг%, стеарат 14,3 мг%, ва ат 10,5 мг% ро ташкил намуда аст. Х,амин тарик аз натичаи тадкикот

маълум гардид, ки дар таркиби шираи камоли кукандй 8-намуди тезобахои олии карбони мавчуд мебошад.

Пайвастагихои полифенолй бо модахои фаъоли биологи таъллук доранд ва ин модахо хосияти баланди формокологи дошта, хусусияти баланди зидди илтихобй зохир мекунанд. Бинобарин мо дарпеши худ максад гузоштем, ки микдори пайвастагихои полифенолиро дар таркиби шираи камоли кукандй муайян намоем.

Микдори пайвастагихои полифеноли дар таркиби шираи камоли кукандй. ___Ч,адвали 1 ва расми 3

т/р Вакт Микдор мл/л Пайвастагихои полифенолй

1. 5.571 702.44702 2-(4-Hydroxyphenyl)Ethanol

2. 12.243 3.68186 Syringic acid

3. 12.524 34.78103 Trans-Ferrulic acid

4. 12.927 16.62682 Fisetin hydrate

5. 13.694 2,13676 p-Coumaric acid

Микдори умуми 759.67348

Аз тачрибахои гузаронидашудаи (чадвал 1 ва расми 3) исбот карда шуд, ки дар таркиби шираи камоли кукандй 759,67348 мг/л пайвастагихои полифеноли мавчуд аст. Аз пайвастагихои муайян гардида 2-(4 гидроксифенил) этанол аз чихати микдор дар чои аввал чойгиршуда, микдори он ба хисоби миёна 702,44702 мг/л, ташкил дода дар чои дуюм тезобаи транс ферулови чойгиршуда микдори он 34,78103 мг/л, дар чои сеюм физетин гидрат чойгиршуда микдори он 16,62682 мл/л, дар чои чорум тезобаи сиринови чойгирбуда микдори он 3,68186 мг/л ва дар чои охирон р-тезоби кумарови чойгираст, ки микдори он 2,13676 мг/л-ро ташкил медихад.

Х,амин тарик аз натичахои бадаст омада бар меояд, ки дар таркиби шираи камоли кукандй модахои гуногуни кимиёви мавчуд буда, хусусияти баланди фрмокологии онро таъмин мекунад.

Хулоса дар таркиби шираи камоли кукандй 5 элементи кимиёви муайян гардид, ки аз чихати микдор калсй дар чои авал меистад. Дар таркиби шираи камол кукандй металхои вазнин муайян нагардид. Дар таркиби шираи камоли кукандй 8- тезобаи олии карбони муайн гардид, ки ба онхо дохил мешавад пентадекан, капринанат, миристинат, полиметаолеинат, полмитинат, олеинат, стеарат, арахидонат мавчуд аст.

Дар таркиби шираи камоли кукандй бо микдори 759,67348 мг/л пайвастагихои полифеноли муайян гардид. Ба ин пайвастагихо дохил мешавад. 2-(4 гидроксифенил) этанол, тезобаи сиринови, тезобаи транс ферулови, физетин гидрат, р-тезоби кумарови. камоли

куканди яке аз растаних,ои пах,ншудаи оилаи чатргуллон ба х,исоб рафта, таркиби бойй кимиёвй дорад. Шираи камолро аз замонх,ои кадим то инчониб дар тиби ниёгон ва халкй барои табобати захми меъда, илтих,оби руда ва илтих,оби шуш васеъ истифода мебаранд. Барои саноати дорусозй шираи камол захираи муайяни истех,солй дорад. Бинобар пурра наомухтани маводи доругии ин ашиёи хоми пуркимат бахоричи кишвар интикол дода мешавад.

АДАБИЁТ

1. Абу-Али ибн Сина (Авиценна). Канон врачебной науки. Т.1. - Ташкент: /Абу-Али ибн Сина //Изд-во АН УзССР, 1954. - 548 с.

2. Абу-Али ибн Сина (Авиценна). Канон врачебной науки Т.2.- Ташкент: /Абу-Али ибн Сина // Изд-во АН УзССР, 1956. - 28 с.

3. Бекназарова Х.А. Биолого-морфологические особенности ферулы гиганской - Ferula gigantean В. Fedtch. В условиях Памирского ботанического сада // Доклады АН Республики Таджикистан. //АХ. Бекназарова, Д. Наврузшоев -2014. -т. 57, №4. -с.321-326.

4. Головина Л. А. Терпеноидные сложные эфиры четырех видов: автореф. дис. ... канд. хим. наук /Л.А. Головина. - Ташкент, 1984. - 165 с.

5. Горяев М.И. Эфирные масла флоры СССР. - Алма-Ата:// И.М. Горяев/ АН Каз ССР, 1952. - 380 с.

6. Кирьялов Н.П. О строении коканикина и умбеллиперина, составных частей нейтральной части смолы нейтральной части смолы Ferula kakanica Rgl. et Schmalh. // Тр. Бот. иниситута АН СССР. Сер. // П.Н. Кирьялов / Выш. 8. 1961. 333 с.

7. Кирьялов Н.П. Виды рода Ferula- источники новых биологических активных соединений // Тр. Бот. Инта АН СССР. Сер. //П.Н. Кирьялов / V. Вып. 15. 1968. -с 129-148.

8. Кирьялов Н.П. Осебенности химизма смол и эфирных масел, свойственниых видам Ferula L. // Сов. Ботаниа. //П.Н. Кирьялов / Т. 14. 1946. -№3. -с 163-176.

9. Кирьялов Н.В. О новом гликозиде - реозелине из смолы корней ферулы петрушковидной - Ferula pseudooreoselinum (Regel et Schmalh.) K.- Pol. //Докл. В.Н. Кирьялов Д.С. Мовчан АН СССР. - 1963. - Т.148. - №5. - С.1081-1083.

10. Кирьякова И. А. Терпеноидные кумарины Ferula foetidissima и F. inciso-serrata / Кирьялов, Ю.Е. Скляр, М.Г. Пименов, Ю.В. Баранова /Химия природ. соедин. - 1982. - №4. - С. 519.

11. Корвин Е.П., Флора Таджикистан (Сем. Umbelliferae). // П.Е. Корвин Н.В. Пименов К.Г. Кинзикаева Т.7. - Л.: Наука, 1984. - с. 10-214.

12. Машанов В.И., Пряно-ароматические растения. -М. Агропромиздат.,//И.В. Машанов А.А. Покровский 1991. - 200 с.

13. Назруллаева С.С. Эстрогенная активность суммы сложных эфиров терпеноидных спиртов, выделенных из ферулы кухистанской и ферулы тонкорассеченной / С.С. Назруллаева, З.А. Хушвахтова, В.Н. Сыров //Химико-фармацевтический журнал. - 2000. - Т. 34. - № 10. - С. 25-27.

14. Рахмонов Х.С. Популяционная биология и ресурсный потенциал Ferula tadshikorum M.Pimen в южном Таджикистане. // С.Х. Рахмонов, М.Е. Олейникова, Х.А. Халимов/Душанбе 2018-159 с.

15. Рахимов С. Биолого-морфологические особенности ферулы в Таджикистане. - Душанбе:// С. Рахимов / Дониш, 2010. - 52 с.

16. Рахимов С. Хусусиятуои биологи, морфологи ва фитосенологии камоли тоцикон (Ferula tadshikorum M.Pimen.) // С. Рахимов /Душанбе дониш 2018-152 с.

17. Сабурова А.М. Биохимия нашриёти кайуон: //М.А. Сабурова, Б. Цумаев/Душанбе 2011. 20 -546 с.

18. Сафина Л.К. Ферулы Казахстана. - Алма-Ата: //К.Л Сафина, Г.М. Пименов / Наука Казахской ССР, 1984. -110 с.

19. Садиков Ю.Д. Биологически активные вещества дикарастущих лекарственных растений Таджикистана: Содержание, биосинтез и практическое исползвоние: // Д.Ю. Садиков / Дис. ... докт. биол. наук. - Душанбе, 2003. - 323 с.15.

20. Ходжиматов М. Дикорастущие лекарственные растения Тажди- кистана.. - Душанбе: // М. Ходжиматов /Гл. научн. редакция Тадж. СЭ, 1989. - 368 с.

ХИМИЧЕСКИЙ СОСТАВ СОКА ФЕРУЛА КОКАНДСКОЙ (F. KOKANICA REGEL ET SCHMALH.)

В составе сока Ферулы кокандской выявлена 5 химических элемэнтов из котрых первое место занимаеть калцый. В составе сока ферулы кокандской тяжолые металы не обнаружены. В составе сока ферулы кокандской обнаружены 8 - высщих карбонных кислот к которым относятся пентадекан, капринанат, миристинат, полиметаолеинат, полмитинат, олеинат, стеарат, арахидонат.

В составе сока Ферулы кокандской выявлена 759, 67348 мг/л полифенольные соединения. К этим соединениям относятся 2-(4 гидроксифенил) этанол, сириновый кислота, транс-феруловый кислота, физетин гидрат, кумаровый р-кислота. Ферула кокандская является одным из распространейших растеный смейств зонтечных с богатым химическим составом. Сок Ферулы кокандской с древных времен и по сегоднышнех дней широко применяють в народной медецине для лечения язвы желудка,

уретрита кишечника и легких. В формоцевтическом промышленосты сок ферулы кокандской имеет определенный ресурс для производства. Так как состав и лекарственные свойство этого драгоценного сырья полностью не изучалось он экспортируется за границу.

Ключевые слова: Ферула кокандская, состав, сок, кокандская, химический, элементы, кислота, , пентадекан, капринанат, миристинат, полиметаолеинат, высшее, масло.

THE CHEMICAL COMPOSITION OF KOKAND FERULA JUICE (F. KOKANICA REGEL

ET SCHMALH.)

In chemical composition of the Kokand ferula juice were identified 5 chemical elements, of which caltsy takes the first place. In composition of the Kokand ferula juice heavy metals were not found. In composition of the Kokand ferula juice were found 8 - higher carboxylic acids, which include pentadecane, caprinanate, myristinate, polymetholate, polmitinat, oleinate, stearate, arachidonate.

In composition of the Kokand ferula juice were identified 759,67348 mg/l polyphenolic compounds. These compounds include 2- (4 hydroxyphenyl) ethanol, syrinic acid, trans-ferulic acid, fisetin hydrate, coumaric p-acid. Kokanica ferula is one of the most widely spread mixture of umbrellas family plant with a rich chemical composition. From ancient times and to today, Kokanica ferula juice has been used in folk medicine to treat stomach ulcers, intestinal and lungs urethritis. In the form-making industry, Kokanica ferule juice has a certain resource for production. Because of not been fully studied about it composition and medicinal properties of this precious raw material, it is exported abroad.

Keywords: Kokandica ferula, composition, juice, Kokand, chemical, elements, acid, pentadecan, caprinanate, myristinate, polymetoleinate, higher, oil.

Сведение об авторах:

Хафизов Давлатёр Шомуддинович - ассистент кафедры анатомии и физиологии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Телефон: (+992) 918818298. E-mail: Davlatyor_2015@mail.ru

Шамсудинов Шаъбон Нацмудинович - кандидат биологических наук, доцент кафедры анатомии и физиологии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Телефон: (+992) 935085614. E-mail: Samsudinov.@mail.ru

Каримов Акобир Изатуллоевич - доктор биологических наук, професор декан биологического факултета Таджикский национальный университет г. Душанбе, Республика Таджикистан тел. 8(10 992) 919416472. E-mail: karimov. akobir@inbox.ru

Information about authors:

Khafizov Davlatyor Shomuddinovich - assistant of the Department of Anatomy and Physiology of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni. Phone: (+992) 918818298. E-mail: Davlatyor_2015@mail.ru

Shamsudinov Shabon Najmudinovich - candidate of biological sciences, associate professor of the Department of Anatomy and Physiology of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni. Phone: (+992)935085614. E-mail: Samsudinov.@mail.ru

Karimov Akobir Izatulloevich-doctor of biological Sciences, Professor Dean of biological faculty Tajik national University Dushanbe, Republic of Tajikistan tel. 8(10 992) 919416472. E-mail Karimov. akobir@inbox. ru

УДК 581. 132. 633. 11 ВЛИЯНИЕ ХЛОРИДНО-ФОСФАТНОГО ЗАСОЛЕНИЯ ПОЧВЫ НА УРОЖАЙНОСТЬ И КАЧЕСТВО ЗЕРНА ФАСОЛИ

Манонов И.Э., Шарипов М.М. Алишери Н.

Институт ботаники, физиологии и генетики растений АН Республики Таджикистан

В последние годы внимание многих исследователей направлено на изучение действия глобальных климатических изменений на экосистемы. (Eulenstein et al., 2005; Alam Zeb et al., 2006; Crabbe, 2009; Semenov, Halford, 2009; Reyer et al., 2012). Известно, что под влиянием климатических и антропогенных факторов на окружающую среду происходят существенные изменения в природе, которые могут негативно повлиять на жизнедеятельность живых организмов (Hansen, Jones,2000; Каримов, 2008).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.