Научная статья на тему 'ВЛИЯНИЕ СОКА ФЕРУЛЫ КОКАНДСКОЙ НА КОЛИЧЕСТВО И ХИМИЧЕСКИЙ СОСТАВ ЖЁЛЧИ (F. KOKANICA REGEL ET SCHMALH.)'

ВЛИЯНИЕ СОКА ФЕРУЛЫ КОКАНДСКОЙ НА КОЛИЧЕСТВО И ХИМИЧЕСКИЙ СОСТАВ ЖЁЛЧИ (F. KOKANICA REGEL ET SCHMALH.) Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
84
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ФЕРУЛА КОКАНДСКАЯ / СОСТАВ / СОК / КОКАНДСКАЯ / ХИМИЧЕСКОЕ / ЭЛЕМЕНТЫ / КИСЛТА / ФЛАМИН / ЖЁЛЧ / ХОЛЕСТЕРИН / БИЛИРУБИН / ПЕРЕПАРАТ / ЛЕКАРСТВЕННЫЙ / ЭКСПЕРЕМЕНТАЛЬНЫЙ

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — Хафизов Давлатёр Шомуддинович, Шамсудинов Шаъбон Наҷмудинович, Каримов Акобир Изатуллоевич

Таким образом мы, стали первыми, кто посредством испытания на белых крыс, выявили высокые желчегонное свойства сока Ферулы кокандской. По своим желчегонным свойствам сок ферулы кокандской эфективнее чем фламин на 5-10 процентов. Желчегонные свойства ферулы кокндской были выявлены на первом и втором часах наблюдении экспереманта. Сок ферулы кокандской влияеть на концентрацию билубина в составе жёлчи. Потому как этот лекарственный перепарат имеет высокое желчегонные свойства то обшее количество этого пигмента в составе желечного пузыря обнаружилось от 32,5% до 37,5%. Под воздействием фламина общее количество билубина повысилось на 25%, которое по сравнению с соком Ферулы кокандской на 7,5 то 12,5% является на порядок меньше. Наглядное преимушетво жёлчегонного эффекта сока ферулы кокандской проявляется в том, что он не только влияет на численности отделяемой жёлчи но и влияя на химический состав желечи понижает уровень холестерина, повышает комплексное концентрацию кислот жёлчи а также повышает фосфолипиды внутри жёлчи. Из выявленных резултатов пологается, что сок Ферулы кокандской препятствует появлению в желочном пузыре камня и является одным из драгоценных перепаратов лечебного воздействия.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INFLUENCE OF KOKANICA FERULA JUICE ON THE AMOUNT AND CHEMICAL COMPOSITION OF GALL (F. KOKANICA REGEL ET SCHMALH.)

Thus, we were the first, who to test the high choleretic properties of Kokanica ferulla juice through tests on white rats. According to its choleretic properties, Kokanica ferulla juice is more effective than flamin by 5-10 percent. Choleretic properties of the Kokndica ferrule were revealed on the first and second hours of observation of the experiment. Kokanica ferula juice affects the concentration of bilubin in gall. Because this medicinal preparation has a high choleretic properties, then the total amount of this pigment in the composition of the gallbladder was found from 32.5% to 37.5%. Under the influence of flaming, the total amount of bilubin increased by 25%, which is an order of magnitude less compared to the Ferula juice of 7,5 то 12,5% . A visual advantage of the choleretic effect of Kokanica ferula juice is manifested in that it not only affects the amount of secreted gall but also affects the chemical composition of the gall cholesterol level, increases the complex concentration of gall acids and also increases the phospholipids inside the gall. Of the results identified, it is assumed that the juice of the Kokanica ferrula of prevents the appearance of stone in the gallbladder and is one of the most valuable reparatives of therapeutic effects.

Текст научной работы на тему «ВЛИЯНИЕ СОКА ФЕРУЛЫ КОКАНДСКОЙ НА КОЛИЧЕСТВО И ХИМИЧЕСКИЙ СОСТАВ ЖЁЛЧИ (F. KOKANICA REGEL ET SCHMALH.)»

МАТЕРИАЛЫ К ИЗУЧЕНИЮ ЖУКОВ- НАВОЗНИКОВ В ТАДЖИКИСТАНЕ

В данном сообщение приводятся материалы по экологии и распространение 21 видов р. Aphodius которые обитают в экскрементах различных животных.

Ключевые слова: Таджикистан - жук - экология - распространение, - материал -Coleoptera - Scarabaeidae.

MA TERIALS FOR LEARNING DUNG BEETLES IN TAJIKISTAN

This report contains materials on ecology and distribution of 21 types of Aphodius that inhabit in the excrement of various animals.

Key words: Tajikistan - bug - ecology - distribution, - material -Coleoptera - Scarabaeidae.

Сведения об аворе:

Исоев Комилшо Сафарович, 734025, Республика Таджикистан, г. Душанбе, пр. Рудаки 17, Таджикский национальный университет. E-mail: isoev_65@mail.ru

About the author:

Isoev Komilsho Safarovich. 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Ave. 17, Tajik National University. E-mail: isoev_65@mail.ru

ТАЪСИРИ ШИРАИ КАМОЛИ ЦУЦАНДЙ БА МИВДОР ВА ТАРКИБИ КИМИЁВИИ ТАЛХА (F. KOKANICA REGEL ET SCHMALH.)

Хафизов Д.Ш., Шамсудинов Ш.Н., Каримов А.И.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Саддридин Айни Донишгоуи миллии Тоцикистон

Маълумотххои ба даст омада аз он шаходат медихад, ки истифодаи шираи камол хамчун маводи доругй дар асрхои кадим маълум буданд. Х,ануз Теофрас солхои (370-283) кабл аз карни мо навишта буд, ки камолро бо шароб нушидан аз бахри газидани морхо каждумхо кумак мерасонад, хангоми ба пучак молидан ва бо асал якчоя барои рафъи варамхо истифода мебурданд, агар хокаи хушки камолро ба захми тар бандан онро рафъ мекунад [1, с.47].

Дар асрхои миёна бошад истифодаи шираи камол аз тарафи олимони забардасти форсу точик Абуали ибни Сино, Абумансури Мувафак тавсиф карда буданд. Мувоффики нишондодхои Абуали ибни Сино шираи камол хусусияти манъкунии хун, рухафзо ва оромкунандаи асабро дошта дарди миёнро кам мекунад, догхои пусти руйро меравонад хосияти пешоброни дорад ва хангоми таъгирёфтани хайз муфид аст. [2, с.28].

Дар конуни тиб овардашудаст, ки шираи камол кобилияти биной ва шунавоиро хуб мекунад [2, с.28].

Абумансури Мувафак шираи камолро барои табобати дарди бандхои дасту пой даво фармудаст, инчунин камолро хамчун маводи кавикунандаи кори меъда ва зиди илтихоби тавсия мекунад. Дар "гиёхнома" оварда шудаст, ки шираи камол хайзро кушода аксари захмхои пусти руйро тоза мекунад. [3, с.28].

Дар адабиётхои мавчуда оиди таъсири шираи камоли кукандй ба чараёни талха хосилкуни ва таркиби кимиёвии талха маълумот вучуд надорад. [7, с.159, 8, с.152, 9, с.52].

Максади асосии ин таткикот омузиши хусусиятхои талхаронии шираи камоли кукандй ва таъсири он ба таркиби кимиёви талха дар каламушхои тачрибави мебошад.

Мавод ва усулх,ои таткикот

Тачрибаро дар 72 каламуши сафеди безоти харду чинс, вазни миёнаашон 200-250г гузаронидем. Х,айвонхои тачрибавиро ба чунин гурухо чудо намудем: 1.хайвонхои намунавие, ки ба дохили меъдаашон махлули физиологиро бо микдори 2мл/кг кабул намуданд: 2 ва 3 гурухои каламушхои сафеде, ки ба дохили меъдаашон шираи камоли кукандй ро бо микдори 20 ва 50 мг/кг 40 дакика пеш аз гузоштан найчаро дар резишгохои талхаашон кабул намудан;

Таъсири талхаронии шираи камоли куканди ва фламин дар каламушхои сафед (

М

Ч,адвали 1

р.

т/р Гурухи хайвонхои тачрибави ва воя бо Суръати тарашухи талха мг /100г/ дакика, баъди Х,ачми умуми талха, гр/кг дар

кг/вазн 1 соат 2 соат 3 соат давоми 3 соат

1. Гуру^и намунави мах,лули физиологи 2мл/кг 3,3 ± 0,20 3,0 ± 0,23 3,2 ± 0,21 5,7 ± 0,35

2. Шираи камоли 4,4 ± 0,20 Натичаи баъди якмаротиба додани маводи

кукандй 20 мл/кг 0,01 доруги

4,2 ± 0,21 0,01 4,0 ± 0,20 0,01 7,6 ± 0,30 0,01

3. Шираи камоли 4,6 ± 0,23 4,4 ± 0,20 4,2 ± 0,21 7,8 ± 0,33

кукандй 50 мл/кг 0,01 0,01 0,01 0,01

4. Фламин 20 мл/кг 4,2 ± 0,22 4,3 ± 0,20 4,0 ± 0,20 7,4 ± 0,35

0,01 0,01 0,01 0,01

5. Шираи камоли 4,5 ± 0,23 Натичаи баъди 15 рузи додани маводи доруги

кукандй 20 мл/кг 0,01 4,3 ± 0,25 0,01 4,2 ± 0,26 0,01 7,9 ± 0,36 0,01

6. Фламин 20 мл/кг 4,2 ± 0,23 4,1 ± 0,22 3,9 ± 0,26 7,2 ± 0,34

0,01 0,01 0,01 0,01

5 ва 6 гурух,ои х,айвонх,ое, ки шираи камоли кукандй ва фламинро бо микдори 20 мг/кг вазн дар давоми як шабонаруз як маротиба 15 руз кабул намуданд. Дар ин гурух,и каламушх,о найчаро баъди як шабонарузи додани маводх,ои доругии омухташаванда гузошта шуд.

Чи тавре, ки аз натичах,ои дар чадвали 1 дарч гардида маълум аст дар гурух,и х,айвонх,ои намунавй дар давоми соати якум суръати тарашух,и талха 3, 3 ± 20, дар давоми соати дуюми 3,0±0,23 ва дар давоми соати сеюм 3,2 ± 0,21 мг/100г/ дакикаро ташкил намуд, хдчми умумии талха дар давоми се соат дар ин гурух,и х,айвонх,ои тачрибавй 5,7±0,35г / кг-ро ташкил намуд.

Дар гурух,и х,айвонх,ое, ки 40 дакика пеш аз гузоштани найча дар талхаронии шираи камоли кукандйро бо микдори 20мл гр /кг кабул намудан дар давоми соати якум 4±0,2 20, соати дуюм 4,2± 0,21 соати сеюм бошад 4,0±0,20мг /100г/ дакикаро ташкил намуд, ки дар мукоиса бо гурух,и х,айвонх,ои намунавй дар давоми соати якум 33% соати дуюм 40% соати сеюм бошад 25% микдори талха зиёдтар чудо шудааст. (Ч,адвали 1)

Х,ачми умумии талха бошад дар х,айвонх,ои гурух,и дуюм нисбати х,айвонх,ои намунавй дар давоми 3 соат 33% зиётар мебошад. Аз хдма хусусияти баланди талхарониро мо дар гурух,и х,айвонх,ои сеюм мушох,ида намудем, ки шираи камоли кукандйро бо микдори 50мг/кг вазн кабул намудан дар ин гурух,и х,айвонх,о хусусияти баланди талхарониро дар давоми соати якум ва дуюм мушох,ида намудем, ки нисбати хдйвонх,ои намунавй 39,4% баъди соати дуюм бошад ин нишондод 46,6% зиётар мебошад дар гурух,и х,айвонх,ои сеюм хдчми умумии талха дар давоми 3соати тачрибавй 7,8±0,30гр/кг ташкил намуд, ки нисбати х,айвонх,ои намунавй 36,8% зиётар мебошад. (Ч,адвали 2)

Таъсири шираи камоли кукандИ ва фламин ба консентратсияи модахои таркиби

химиявии талха дар каламушхои сафед (

М ±т РС

)

Ч,адвали 2

т/ Гурухи Холестерин Билирубин Фосфолипидх Мачмуи Тезобаи

р хайвонхо ммол/л ммол/л о г/л тезобахои холеви г/л

и талха г/л

тачрибав

и ва воя бо кг/вазн

1. Гурухи намунави махлули физиологи 2мл/кг 2.6 ± 0,12 0,12±0,013 1,60±0,13 8,6±0,50 2,8±0,24

2. Шираи камоли кукандй 20 мл/кг 1,9 ± 0,10 0,05 Баъди як маротиба додани маводи доруги 3,5 ± 0,30 0,05

1,11 ± 0,012 од 2,0 ± 0,11 0,05 11,2 ± 0,34 0,01

3. Шираи камоли кукандй 50 мл/кг 1,75 ± 0,12 0,05 0,10 ± 0,013 0,1 1,3 ± 0,12 0,05 12,4 ± 0,40 0,01 3,7 ± 0,31 0,05

4. Фламин 20 мл/кг 1,93 ± 0,10 0,05 0,10 ± 0,016 0,1 1,84 ± 0,14 0,5 10,4 ± 0,40 0,05 3,0 ± 0,12 0,05

5. Шираи камоли кукандй 20 мл/кг 1,7 ± 0,10 0,05 Баъди 15 рузи додани маводи доруги 3, 8 ± 0,33 0,05

0,08 ± 0,011 0,05 2,3 ± 0,12 0,05 14,3 ± 0,50 0,01

6. Фламин 20 мл/кг 2,1 ± 0,12 0,05 0,08 ± 0,010 0,05 2,2 ± 0,18 0,05 12,4 ± 0,40 0,01 2,96 ± 0,31 0,01

Дар гурухи хайвонхои чорум фламинро бо микдори 20 мг/кг кабул намудан микдори талхаи чудошуда дар давоми соати якум 27% соати дуюм 43% соати сеюм 25% зиёт нисбати хайвонхои намунавй талха чудо гардидааст. Ин нишондод дар давоми 3 соат 30% зиётар нисбати хайвонхои намунавй мебошад. Х,ангоми мукоисаи хусусияти талхаронии фламин бо шираи камоли кукандй муайян гардид, ки микдори талхаи чудошуда аз 6 то 12% камтар мебошад хангоми давмнок додани шираи камоли кукандй бо микдори 20мг/кг суръати чудошавии талха дар давоми 3 соат хачми умуми 7,9± 0,36 г/кг-ро ташкил намуд, ки нисбати хайвонхои намунавй 38,5% зиётар мебошад. Ин нишондод нисбати хайвонхи гурухи 2,3 ва 4 на онкадар боварибахш буда, бо онхо монанд мебошад. Таъсири талхаронии шираи камоли кукандй ва фламин дар заминаи таъгиротхои боваринокй таркиби кимиёвй талха ба амал меояд (чадвали 2 ва 3).

Микдори холестерин дар таркиби талхаи хайвонхои намунавй 2,6±0,12 милимол/л-ро ташкил намуд. Дар таркиби талхаи хайвонхои 2 ва 3-юм, ки шираи камоли кукандйро кабул намуда микдори холестерин аз 27% то 36,7% нисбати хайвонхои намунавй камтар мебошад. Дар таркиби талхаи хайвонхои гуруи чорум ин нишондод хамагй 25,8% камтар буд вале микдори умумии халастерин дар таркиби талхаи хайвонхои дуюм сеюм ва чорум нисбати хайвонхои гурухи намунавй монанд буд. (чадвали 3)

Шираи камоли кукандй ба кансентратсияи билирубин дар таркиби талха таъсир намерасонад. Вале аз сабаби он, ки ин маводди доругй хусусияти баланди талхаронй дорад микдори умумии ин пигмент дар таркиби талха аз 32,5% то 37,5% зиётар буд. Дар зери таъсири фламинхам микдори умумии билрубин 25% зиёд гардид, ки нисбати шираи камоли кукандй аз 7,5 то 12,5% камтар мебошад.

Баъди як маротиба ба калламушхои тачрибавй додани шираи камоли кукандй ро ба микдори 20мг ва 50мг/кг вазн кансетратсияи фосфолипидхо 2,0± 0,10 ва ва 2,3±0,12гр ташкил намуд дар мукобили 1,61±0,15гр хайвонхои намунавй (чадваали 2) вале микдори фосфолипидхо дар таркиби талха аз 64,3% то 83,7% нисбати хайвонхои намунавй зиёд мебошад. (чадвали 3)

Таъсири шираи камоли куканди ва фламин ба консентратсияи модахои таркиби

, ,М±тч

химиявии талха дар каламушхои сафед ( р с )

<

Ч,адвали 3

т/ р Гурухи хапвонх ои тачриба ви ва воя бо кг/вазн Нмшондоди таркиби химиявии талха бо мг/ кг/ 3соат

Холестер ин Билирубин Фосфолипид хо Мачмуи тезобахои талха Тезоби холеви Коифсент и холато-холеви

Баъди як маротиба додани маводи доругй

1. Гурухи намунави махлули физиолог и 2 мл/кг 5.6 ± 0,31 0,40 ± 0,030 8,7±0,050 48 ± 5,0 16,4 ± 2,4 9,0 ± 0,5

2. Шираи камоли кукандй 20 мл/кг 5,2 ± 0,2( 0,53 ± 0,06( 14,3 ± 0,70 86 ± 8,0 25,0 ± 2,( 15,0 ± 1,4

од 0,01 0,05 0,01 0,01 0,01

3. Шираи камоли кукандй 50 мл/кг 5,0 ± 0,23 0,55 ± 0,06( 16,0 ± 1,0 90 ± 7,0 27 ± 2,5 17,0 ± 1,5

0,1 0,1 0,01 0,01 0,01 0,01

4. Фламин 20 мл/кг 5,4 ± 0,2Е 0,50 ± 0,06 14,0 ± 0,8 79 ± 6,0 23,4 ± 1/ 15,3 ± 1,4

од 0,05 0,05 0,01 0,01 0,01

5. Шираи камоли кукандй 20 мл/кг 5,3 ± 0,23 Баъди 15 рузи додани маводи доруги 28,6 ± 2,3 18,7 ± 1,6

0,1 0,52 ± 0,06 17,0 ± 1,3 101,3 ± 8,( 0,01 0,01

0,05 0,01 0,01

6. Фламин 20 мл/кг 5,6 ± 0,30 0,44 ± 0,04 15,5 ± 1,0 88 ± 5,6 22,4 ± 2,4 16,5 ± :

0,1 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01

Дар таркиби талхаи х,айвонх,ои гурухи чорум, ки фламинро бо микдори 20 мг кабул намудан микдори фосфолипидхо аз 95,4% то 88% зиёд гардид (чадвали 3)

Дар таркиби талхаи х,айвонх,ои намунавй консетратсияи мачмуй тезобахои талха 8,6±0,50мг-ро ташкил намуд дар гурухи хайвонхои ду ва се, ки шираи камоли кукандйро бо микдори 20 ва 50мг/кг кабул намудану кансентатсияи мачмуй тезобахои талха 11,2±0,34 ва 12,4±0,40гр-ро ташкил намуданд, ки нисбати хайвонхои намунавй аз 30% то 44% зиётар мебошад дар гурухи чорум, ки фламинро бо микдори 20 мг/кг кабул намуда консетатсияи мачмуй тезобахои талха 10,4±0,40гр-ро ташкил намуд, ки нисбати хайвонхои гуруи сеюм 16% камтар мебошад.

Х,ангми тахлили микдори умумии мачумуи тезобахои талха дар таркиби талха агар дар хайвонхои гуруи намунавй 48,0±5,0мг/кг/ 3 соатро ташкил кунад дар хайвонхои гурухи дуюм 79%, сеюм 87,8%, чорум 64,5% нисбатан зиёт мебошад.

Яке аз мухимтарин нишондоди таркиби талха тезоби холеви мебошад. Консентатсияи ин тезоба дар таркиби талхаи хайвонхои намунавй 2,8±0,24мг-ро ташкил намуд.

Дар зери таъсири шираи камоли кукандй бо микдори 20мг консетатсияи тезобаи хлевй 3,5±0,30гр 50мг бошад 3,7±0,31 мг-ро ташкил намуд дар зери таъсирир фламин 20мг /кг бошад консетатсияи тезобаи холеви 3,0±0,12мг мебошад. Ин нишондод дар давоми 3 соат

бошад 16,4±2,4мг/кг 3 соатро ташкил намуд. Дар таркибиталхаи хайвонхои гурухи дуюм 52,4% сеюм 64,6% чорум 74% микдори умумии тезобаи холевй дар давоми се соат нисбати хзайвонхои намунавй зиёд мебошад.

Дар давоми 15 рузи додани маводхои санчиши ба каламушхо хосилшавй ва ихрочй холатхоро пурзур намуд. Аз хисоби зиёдшавии микдори холатхо ва кам гардидани консентатсияи холестерин дар таркиби талха 1,66-1,88 маротиба каифсенти холати халистерин зиёдтар гардид.

Чи хеле, ки ба хамагон маълум аст баландшавии коифсенти холато- холестерини яке аз шартхои мухимтарини монеашавй ба такшон афтидани холестерин ва дар шакли хал шуда, нигох доштани ин мода мебошад. [4, с. 15-17, 5, с.45,41].

Яке аз сабабхои асосии хосилшудани санг дар дохили талхадон вайронгардидани хусусияти колоидии талха ва дар шакли такшон афтидани холестерин ба хисоб меравад. [6, с.52-58].

Х,ангоми яккарата ва дар давоми 15-руз додани шираи камомули кукандйро ба микдори 20 ва 50мг/кг ва фломинро бо микдори 20мг/кг ба таври боварибахш коифсенти холати холестеринро баланд мекунад.

Ба акидаи мо хусусияти баланди талхаронй доштан ва ба таркиби кимиёвии талха таъсири самаранок расонидани шираи камоли кукандй аз мавчудияти равгани эферй ва полифенолхои таркиби он вобаста мебошад. [10, с.668].

АДАБИЁТ

1. Абу-Али ибн Сина (Авиценна). Канон врачебной науки. Т.1. - Ташкент: /Абу-Али ибн Сина // Изд-во АН УзССР, 1954. - 548 с.

2. Абу-Али ибн Сина (Авиценна). Канон врачебной науки Т.2.- Ташкент: /Абу-Али ибн Сина // Изд-во АН УзССР, 1956. - 28 с.

3. Абумансур Муваффак ибни Али-ал-Хирави. Ал-абния ал-хакоик-ул-адвия. - Техрон, 1965. - с.5-30, 44-160.

4. Мансуров Х.Х. Эсенциальные фосфолипиды в восстановлении структурной целостности менбран больных заболеваниями печени. //Проблемы ГАЭЛ. - 1999. - № 1-2 (19).- с.15-17.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

5. Мансуров Х.Х. Ловастатин в терапии желечнокаменной болезни и метаболическом синдроме.// Х.Х. Мансуров, К.Г. Мироджов, Х.Ф. Мансурова, Д.А. Дустов, Ф.П. Мирзоева, Ш.Х. Мутихова.//Праблемы ГАЭЛ. - 2004; № 1-2 (26).- с.45-41.

6. Мансуров Х.Х. О патогенетической терапии холестероза желчного пузыря.// Х.Х. Мансуров, К.Г. Мироджов, Х.Ф. Мансурова, А.С. Авезов, Ф.П. Мирзоева, //Праблемы ГАЭЛ. - 2004; № 1-2 (26).- с.52-58.

7. Рахмонов Х.С. Популяционная биология и ресурсный потенциал Ferula tadshikorum M.Pimen в южном Таджикистане. // С.Х. Рахмонов, М.Е. Олейникова, Х.А. Халимов/ Душанбе 2018-159с

8. Рахимов С. Хусусиятхои биологй, морфологй ва фитосенологии Камоли точикон (Ferula tadshikorum M.Pimen.) // С. Рахимов /Душанбе дониш 2018-152с.

9. Рахимов С. Биолого-морфологические особенности ферулы в Таджикистане. -Душанбе:// С. Рахимов / Дониш, 2010. - 52 с.

10. Ч,ахони Азонзод рустанихои шифой ва гизои (асосхои фармако-нугрисиология) -душанбе // Ч,ахони Азонзод / "Адиб" 2010 688 с.

ТАЪСИРИ ШИРАИ КАМОЛИ ЦУЦАНДЙ БА МИВДОР ВА ТАРКИБИ

КИМИЁВИИ ТАЛХА (F. KOKANICA REGEL ET SCHMALH.)

Х,амин тарик мо аввалин шуда, бо ёрии тачрибахо дар калламушхои сафед хусусияти баланди талхаронии шираи камоли кукандй ро муайян намудем. Аз руи хусусияти талхаронии худ шираи камоли кукандй нисбати фламин аз 5 то 10% пуркуватар мебошад.

Хусусияти талхаронии шираи камлли кукандй ба таври максималй дар соатхои якум ва дуюми тачриба мушохида гардид.

Шираи камоли кукандй ба кансентратсияи билирубин дар таркиби талха таъсир намерасонад. Вале аз сабаби он, ки ин маводди доругй хусусияти баланди талхаронй дорад микдори умумии ин пигмент дар таркиби талха аз 32,5% то 37,5% зиётар буд. Дар зери таъсири фламинхам микдори умумии билрубин 25% зиёд гардид, ки нисбати шираи камоли кукандй аз 7,5 то 12,5% камтар мебошад.

Бартарии пурсамари самараи талхаронии шираи камоли кукандй аз он иборат аст, ки на танхо ба микдори талхаи чудошуда балки батаркиби кимиёвии талха таъсир расонида микдори холестиринро паст намуда консетратсияи мачмуй тезобахои талха ва инчунин фосфолипидхои таркиби талхаро зиёд мегардонад ин тагйиротро мо аз хисоби паст гардидани синтези холестерин ва баланд гардидани синтези тезоби холеови мушохида намудем. Аз натичахои бадаст омада бар меояд, ки шираи камоли кукандй ба хосилшавии санг дар талхадон монеа гардида яке аз маводхои пуркимати хусусияти шифохй дошта бахисоб меравад.

ВЛИЯНИЕ СОКА ФЕРУЛЫ КОКАНДСКОЙ НА КОЛИЧЕСТВО И ХИМИЧЕСКИЙ СОСТАВ ЖЁЛЧИ (F. KOKANICA REGEL ET SCHMALH.)

Таким образом мы, стали первыми, кто посредством испытания на белых крыс, выявили высокые желчегонное свойства сока Ферулы кокандской. По своим желчегонным свойствам сок ферулы кокандской эфективнее чем фламин на 5-10 процентов. Желчегонные свойства ферулы кокндской были выявлены на первом и втором часах наблюдении экспереманта.

Сок ферулы кокандской влияеть на концентрацию билубина в составе жёлчи. Потому как этот лекарственный перепарат имеет высокое желчегонные свойства то обшее количество этого пигмента в составе желечного пузыря обнаружилось от 32,5% до 37,5%. Под воздействием фламина общее количество билубина повысилось на 25%, которое по сравнению с соком Ферулы кокандской на 7,5 то 12,5% является на порядок меньше.

Наглядное преимушетво жёлчегонного эффекта сока ферулы кокандской проявляется в том, что он не только влияет на численности отделяемой жёлчи но и влияя на химический состав желечи понижает уровень холестерина, повышает комплексное концентрацию кислот жёлчи а также повышает фосфолипиды внутри жёлчи. Из выявленных резултатов пологается, что сок Ферулы кокандской препятствует появлению в желочном пузыре камня и является одным из драгоценных перепаратов лечебного воздействия.

Ключевые слова: Ферула кокандская, состав, сок, кокандская, химическое, элементы, кислта, фламин, жёлч, холестерин, билирубин, перепарат, лекарственный, эксперементальный.

INFLUENCE OF KOKANICA FERULA JUICE ON THE AMOUNT AND CHEMICAL

COMPOSITION OF GALL (F. KOKANICA REGEL ET SCHMALH.)

Thus, we were the first, who to test the high choleretic properties of Kokanica ferulla juice through tests on white rats. According to its choleretic properties, Kokanica ferulla juice is more effective than flamin by 5-10 percent. Choleretic properties of the Kokndica ferrule were revealed on the first and second hours of observation of the experiment.

Kokanica ferula juice affects the concentration of bilubin in gall. Because this medicinal preparation has a high choleretic properties, then the total amount of this pigment in the composition of the gallbladder was foundfrom 32.5% to 37.5%. Under the influence offlaming, the total amount of bilubin increased by 25%, which is an order of magnitude less compared to the Ferula juice of 7,5 то 12,5% .

A visual advantage of the choleretic effect of Kokanica ferula juice is manifested in that it not only affects the amount of secreted gall but also affects the chemical composition of the gall

cholesterol level, increases the complex concentration of gall acids and also increases the phospholipids inside the gall. Of the results identified, it is assumed that the juice of the Kokanica ferrula of prevents the appearance of stone in the gallbladder and is one of the most valuable reparatives of therapeutic effects.

Kawords: Kokanica, ferula, composition, juice, kokanica, chemical, elements, sour, flaminum, gall, cholesterol, bilirubin, medicinal, experimental.

Сведение об авторах:

Хафизов Давлатёр Шомуддинович - ассистент кафедры анатомии и физиологии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Телефон: (+992) 918818298. E-mail: Davlatyor_2015@mail.ru

Шамсудинов Шаъбон Нацмудинович - кандидат биологических наук, доцент кафедры анатомии и физиологии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Телефон: (+992) 935085614. E-mail: Samsudinov.@mail.ru

Каримов Акобир Изатуллоевич — доктор биологических наук, професор декан биологического факултета Таджикский национальный университет г. Душанбе, Республика Таджикистан тел. 8(10 992) 919416472. E-mail: karimov. akobir@inbox.ru

Information about authors:

Khafizov Davlatyor Shomuddinovich - assistant of the Department of Anatomy and Physiology of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni. Phone: (+992) 918818298. E-mail: Davlatyor_2015@mail.ru

Shamsudinov Shabon Najmudinovich - candidate of biological sciences, associate professor of the Department of Anatomy and Physiology of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni. Phone: (+992)935085614. E-mail: Samsudinov.@mail.ru

Karimov Akobir Izatulloevich-doctor of biological Sciences, Professor Dean of biological faculty Tajik national University Dushanbe, Republic of Tajikistan tel. 8(10 992) 919416472. E-mailKarimov. akobir@inbox.ru

OTOLARYNGOLOGIC MANIFESTATIONS OF GASTROESOPHAGEAL

REFLUX DISEASE (GERD)

Dr.Abdullah Darman Rahimzada

Medical Faculty of Balkh University

Pohandowi Dr. Mohammad Younis

Medical faculty of Balkh University

Summary

Reflux Disease (GERD) is a widespread disease in digestion system and the disease break out has been increased in recent years. One fourth population has been affected in the developed countries in the world. The both male and female affected equivalently though out years.

GERD disease affects daily 10% and weekly 30% population in the world. Some newly-made information provided about dark sides of this diseases and which considered to be widespread than expectations. Because it's specified that some 25% ill people infected to GERD diseases.

It has been declared that Reflux Disease widespread causes of laryngitis diseases in human.

Some complications have seen including inflammation and damages of tissue of Barratts Esophagus for men, increasing age is considered to be important factor in the onset of the complications. White skin people infects more than other people with different races but the disease seen among all races in the world.

Key Words: Reflux and symptoms of Otolaryngologic for children and old age people.

Explanation the topic: Gastric acid reverse are considered to be common people and series disorders will accrue during process. It's essential that it must be emphasized on introduction, ways of diagnosis, treatment and outbreak of the disease, so which will decrease outbreak of the disease as possible.

Preface

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.