Научная статья на тему 'Legal Streamlines Related to protection Security of computer Information'

Legal Streamlines Related to protection Security of computer Information Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
1675
148
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЗАЩИТА КОМПЬЮТЕРНОЙ ИНФОРМАЦИИ / СЕКРЕТНЫЙ / ЦЕЛОСТНОСТЬ / ДОСТУПНОСТЬ / СТАНДАРТ / КРИПТОГРАФИЯ / СТЕГАНОГРАФИЯ / БЕЗОПАСНОСТЬ / COMPUTER INFORMATION PROTECTION / SECRETIVE / ENTIRETY / AVAILABILITY / STANDARD / CRYPTOGRAPHY / STEGONOGRAPHIA / SECURITY

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Болтуев Самад Шарифбоевич, Гафуров Халимджон

Статья посвящена главному и определяющему направлению безопасности информации, которым является правовое обеспечение защиты компьютерной информации. Защита компьютерной информации является комплексной задачей, решаемой на государственном уровне. При этом обеспечение правовых основ защиты информации является основным и определяющим для всех остальных мероприятий. В Республике Таджикистан для обеспечения защиты компьютерной информации принят ряд новых законов и внесены изменения в существующие законы. Также разработан и принят ряд нормативных документов в виде

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article dwells on the main determining streamline of information security; this streamline being legal security of information protection. Protection of computer information is a complex goal solved on state level. Hereby provision of legal grounds concerned with the protection of information plays the paramount importance for all other measures. A number of new laws are adopted in Tajikistan Republic for computer information protection and alterations are introduced into the functioning laws. A number of normative instruments are also elaborated and adopted in Tajikistan Republic in terms of standards for an establishment of requirements to the system of computer information protection.

Текст научной работы на тему «Legal Streamlines Related to protection Security of computer Information»

Х,УК,УКШИНОСЙ ЮРИСПРУДЕНЦИЯ JURISPRUDENCE

УДК 34С4 (С53) Б 79

С.Ш. БОЛТУЕВ., РАФУРОВ

САМТ^ОИ ТАЪМИНИ ^У^У^ИИ ^ИФЗИ ИТТИЛООТИ КОМПЮТЕРИ

Давраи имрузаи инкишофи чомеаи чахонй, аз он чумла дар Чумхурии Точикистон, бо кабул, коркард ва пахнкунии хачми бузурги иттилоот, тавас-сути системахои иттилоотй ва телекоммуникатсионй, алокаманд аст. Аз ин лихоз хачми асосии иттилооти истифодашаванда ва таъсиррасонро, иттилооти компютерй ташкил медихад, ки намуд ва манбахои мухталиф дошта мета-вонад. Зеро, иттилооти компютерй махсули технологияи сатхи баланд буда, муносибатхои чомеаро пурра ва дар микёси беканор фаро гирифтааст. Бо баробари истифода аз имкониятхои васеи технологиями иттилоотй ва телекоммуникатсионй, чомеаи чахонй, зери тахдидхои бешумори вайрон-кунандагони мухталифи системахои мазкур карор гирифтааст. Х,ифзи иттилооти компютерй масъалаи комплексй буда, он дар сатхи давлатй ташкил карда шуда, самтхои он аз таъмини асосхои хукукй, ташкилй ва техникй иборат мебошад. Аз ин нуктаи назар тахлили асосхои хукукии хифзи иттилоот дар давлати сохибистиклол ва конунхои дар ин замина кабул гардида, бо максади пайгирона ба хисоб гирифтани навоварихои сохаи системахои иттилоотй ва телекоммуникатсионй нихоят мухдм ба хисоб меравад.

Дар системахои иттилоотии муосир содир шудани чиноятхо зиёд ба назар расида, аз доираи муносибатхои шахсони алохида берун шуда, ба чиноятхои сохаи муносибатхои байналмилалй табдил ёфтаанд. Аз ин лихоз масъалахои таъмини асосхои хукукии хифзи иттилооти компютерй, дар доираи фаъолияти созмонхои байналмилалй, аз чумла Созмони хамкории Шанхай, ки Чумхурии Точикистон ба он шомил аст, мухокима гардида карорхои дахлдор кабул карда шудааст [12]. Масъалаи таъмини хукукии фазои иттилоотии фаъолияти чомеаи

HyMxypuu TO^HKHCTOH, gap caTxu gaB^a™ 60 Ka6y.m KOHYHXOH Mymaxxac xa^ Kapga myga htth^ooth KOMnroTepK TaBaccyTH Ma^xyMxou x,y^a™ э^ектpонн, MaMyMOTH э^ектpонн, CHCTeMaxou htth.tooth, TexH0.rorHflH HTTH.tooth, 3axupaxou htth.tooth, xomh^h momuhh, HM30H э^ектpоннн paKaMH, Ka.mgH HM30H э^ектpоннн paKaMH , KpunTorpa^HH Ba gurapxo aKCH xygpo ë^Taacr [16,8,9]. X,aM3aM0H, gap HyMxypuu To^hkhctoh, 6a Kopxou Tax™.rä Ba hjmh-TagKHKOTH goup 6a xh$3h htth^oot TaBa^yxu ^03hmh 30xup Kapga HaMemaBag. A3 hh ^0 gy xy^oca 6apMeoag: a) Macta^au Ma3Kyp to 6a gapa^ae ^OMeau Mopo 6a TamBum HaoBapgaacT; 6) MyTaxaccucoH Ba coxau Ma3Kyp gap gaBpau HHKumo^ Kapop gopaHg Ba to 6a gapa^au Taxera Ba TagKHKH MyaMMoxou oh HapacugaaHg.

AypycT gapK Kapga TaBOHHCTaHH caMTxou TatMHHH xyKyKHH x,h^3h htth^oot, a3 hk Tapa$, ^ato^HHTu MyTaxaccucoHH xyKyKmuHOCH KygpaTH 6a^aHgu Kac6uu HCTH^ogau TexH0^0ruax,0H htth^oothh HaB gomTapo Ta^a6 MeKyHag, kh 6apou nempaB mygaHH ohxo xaMapy3a 3aMHHaxou TexHHKH Ba 6apH0MaBH 6exTap Mema-Bag, a3 Tapa^H gurap 6omag, MyTaxaccucoHH cox.au TexH0^0ruax,0H htth^oothh Myocup 6oHg caTxu ^03hmhh goHumxou xyKyKï gomTa 6omaHg. EuHo6ap hh 6apou xaMKopuH MyTaxaccucoHH coxaxou xyKyKmuHOCH Ba TexHO^oruaxou htth^OOTHH Myocup 3apypuHTH BOKetK 6a MHëH OMagaacT Ba 60 xaMHH MaKcag gap MaKO^au Ma3Kyp caMTxou TatMHHH xyKyKHH xh$3h htth^oot gap ^yMxypuu To^hkhctoh, a3 HuroxH MyTaxaccucoHH hh gy coxa MaBpugu MyxoKHMa Kapop rupu^Ta, MHH6atg 6a Tax^H^H nyKypu KHCMaTxou a^oxugau oh paBOHa Kapga MemaBag.

Htth^oot xaMHyH Ma^xyMH a.roxHga, gap KOHyHH ^yMxypuu To^hkhctoh [1, cax.1] nyHHH MyaHHH Kapga mygaacT: «htth.oot - Mat^yMOT gap 6opau maxc, amë, BOKeaxo, nagugaxo Ba ^apaëHxo cap^H Ha3ap a3 maKju nemHHxogu ohxo». H$o-gau, cap^n Ha3ap a3 maK.n neiiiHiivogn ohx,o, nyHHH MatHH gopag, kh Mat^yMOTH э^eктpонн hh3 htth^oot 6yga, 0Hp0 TaBaccyTH TexHHKau xuco66apop TapTu6 goga MaBpugu HCTH^oga Kapop MeguxaHg, 3epo KOHyHH gurap co6ht Mec03ag: «Mat.yMOTH э.eктpонн (htth.ooth э.eктpонн) - nemHHxogu э^eктpоннн xaMa ryHa HTTH^ooTe, kh MomuHau э^eктpоннн xuco66apop Ka6y^ MeKyHag» [6, cax.2]. Myca^^aM acT, KH TatMHHH XH$3H HTTH^OOTH KOMnroTepK HKe a3 Macta^axou 6ucëp^aH6a Ba MypaKKa6 6a xhco6 pa^Ta, 6a TaBpu KOMn^eKCH Ba gap caTxu gaB^a-th xa^ Kapga MemaBag. ^ap caMTH xyKyKHH hh Macta^a, kh u6Tugo Ba ^aH6au MyxuMTapuHH oh 6a xhco6 MepaBag, HKnaHg kohyhxoh HaBH HyMxypuu To^hkhctoh Ka6y^ [2;5;6;8] Ba TarHupoTxoH ^03hmh 6a kohyhxoh MaB^yga Bopug Kapga mygaacT [9].

Tax^H^xo HumoH MeguxaHg, kh TaBCH^xou acocuu htth^ooth xu$3maBaHga a3 Max^H, a3 gacTpac Ba HK^yxT 6ygaHH htth^oot u6opaT Me6omaHg.

Max^H 6ygaHH htth^oot gap kohyhxoh MaB^yga Ba Mat^yMOTxou coxau xh$3h htth^oot xaMHyH Myxo$H3aTH oh a3 gacTpacuu 6eu^03aT MyaHHH Kapga mygaacT.

^acTpacHH htth^oot 6omag, HMK0Hna3upuH gap ^ocraau MyaHHHH BaKT rupu^Ta TaBOHHCTaHH htth^OOTH ^03HMup0 H^oga MeHaMOHg.

^K^yxTHH htth^oot 6omag, hh 3apypuHT Ba Myxo$H3aTH oh a3 BanpoHmaBH Ba TarHupoTxoH 6eu^03aT 6a xhco6 MepaBag.

A3 hh ^hxo3 6exaTapuH htth^ooth KOMnroTepK hh3 6a TatMHHH hh ce TaBCH^xoH acocuu Max^H, gacTpac Ba hk^yxthh htth^oot HurapoHHga ^yga,

самтх,ои асосии тадкики хдфзи иттилоот ва системахои иттилоотиро ташкил медиханд.

Мутобик ба инкишофи сектори хусусии фаъолияти инсон иттилооти компютерй ба шахси алохида низ мансуб шуда метавонад, ки одатан дар компютерхои инфиродй нигох дошта мешавад. Вобаста ба дастрасии худ иттилоот намудхои мухталиф дошта, дар конунхои мавчуда ба таври зерин муайян карда шудаанд:

«иттилооти оммавй - иттилоотест, ки ба таври оммавй тавассути нашрияхо, воситахои сабти овоз ва видео пахн карда мешавад;

иттилооти махфй - иттилооти дорои сирри давлатй, ки мувофики «Номгуи маълумотхои дорои сирри давлатй» ташкил ёфта, ошкор намудани он ба амнияти давлат зарар расонида метавонад;

иттилооти пинх,онй (конфиденсиалй) - маълумот дар сохибй, истифода ё ихтиёрдории шахсони алохидаи вокей ё хукукй карордошта, ки метавонанд бо хохиши молик ба таркиби маълумоти давлатй дохил карда шаванд;» [1, с.1]. Вобаста ба намуди иттилоот хифзи он низ мухталиф шуда харочот, пеш аз хама, бо арзиши иттилоот муайян карда мешавад. Арзиши харочоти таъмини хифзи иттилоот аз арзиши худи иттилоот зиёд шуда наметавонад.

Албатта иттилооти оммави барои хама дастрас мебошад ва барои таъмини заминаи хукукии он конуни Чумхурии Точикистон «Дар бораи дастрасй ба иттилоот» амал мекунад [8].

Дастрасии иттилооти махфи бошад дар асоси конуни Чумхурии Точикистон «Дар бораи сирри давлатй» ба танзим дароварда шудааст [3]. Дар холати мавчуд будани чунин иттилоот дар компютери фардй шахрванд барои таъмини хифзи он бояд чорахои хукукй, ташкилй ва техникиро, мутобики талаботхои конуни мазкур, андешида барояд.

Яке аз намудхои иттилооти пинх,онй дар компютери фардй ин сирри тичоратй ва бонкй махсуб меёбад, ки барои фошкунии гайриконунии он татбики моддахои 277 ва 278 Кодекси чиноятии Чумхурии Точикистон пешбинй карда шудаанд [9].

Сирри тичоратй гуфта, мачмуи маълумотро меноманд, ки ба сирри давлатй мансуб набуда, барои субъекти худ, арзиши муайян дорад , фош кардани он ба субъект зарар меорад ва бо максади махфй нигох доштани он чорахои лозимй андешида шудааст. Чихатхои мухими ин гуфтахо аз он иборат аст, ки сирри тичоратй ё иттилооти махфй арзиши муайян дошта, моликияти сохиби худ мебошад. Илова бар ин, маълумот танхо дар холати андешидани чорахои таъмини хифзи он сирри тичоратй шуда метавонад ва молики чунин иттилоот, доир ба зарари дидаи худ аз фошкунии гайриконунии иттилооти махфй ё тичоратй, асоси даъво карданро пайдо мекунад.

Х,амин тавр маълум мешавад, ки барои таъмини хифзи сирри тичоратй ё бонкй андешидани чорахои хукукй, ташкилй ва техникиву барномавй зарур аст.

Дар корхона ва ташкилотхо, ки дорои сирри тичоратй ва бонкй мебошанд, ин чорабинихо муфассал ва хаматарафа гузаронида мешаванд. Х,амзамон барои шахсони алохида ва компютери фардии онхо низ ин чорахо бояд андешида шаванд. Самти чорахои хукукии хифзи иттилоот дар корхонаву ташкилотхо,

аввалиндарача ба хисоб рафта, кадами нахустин аз тартиб додани «Дастури таъмини бехатарии сирри тичоратй» ибтидо гирифта, мухтавои он, масъалахои зеринро муайян менамояд:

• таркиб ва хачми маълумот, ки сирри тичоратиро ташкил медихад;

• тартиби вогузории тамгаи «Сирри тичоратй» ба маълумот, корхо, махсулот ва бекор кардани он;

• тартиби ичозат ба маълумоти дорои сирри тичоратй, барои кормандони корхона ва шахсони ба ин кор чалбшаванда;

• тартиби истифода, бахисобгирй, нигохдорй ва тамгагузории хуччатхо ва дигар барандахои маълумот, ки сирри тичоратиро ташкил медиханд;

• ташкили назорат аз болои тартиби истифодаи маълумоти дорои сирри тичоратй;

• тартиби кабули ухдадорихои байнихамдигарии субъектхои хочагидорй оиди махфй нигох доштани сирри тичоратй, хангоми бастани шарт-номахои хамкорй;

• тартиби татбики чорахои интизомй ва моддй, нисбати кормандони сирри тичоратиро фош намуда;

• вогузории чавобгарй барои таъмини махфй нигох доштани сирри тичоратй ба шахси масъул.

Баъди тартиб додани дастури мазкур дар корхона ё ташкилот, барои таъмини бехатарии сирри тичоратй, чорабинихои хукукии зеринро гузаронидан лозим аст:

• бастани шартномаи чавобгарии пурраи моддй бо кормандон;

• кабули забонхат доир ба махфй нигох доштани сирри тичоратй ва чавобгарй нисбат ба он;

• ба шартномаи тичоратй илова намудани дастур оид ба сирри тичоратй.

Х,амзамон, бо максади пешгирй кардани вайронкунихои бехатарии иттилооти компютерй, дар Кодекси чиноятии Чумхурии Точикистон , «Фасли XII, Чиноятхо ба мукобили амнияти иттилоотй, Боби 28 Чиноятхо ба мукобили амнияти иттилоотй» [9, с.87] чорахо пешбинй шудаанд.

Дар самти чорахои ташкилй, барои хифзи маълумоти махфии ташкилоти дорои сирри тичоратй, корхои зерин бояд анчом дода шаванд:

• таъин намудани шахси масъул доир ба таъмини махфият;

• ташкили шуъбаи махсуси речаи кории махфй дошта;

• омода намудани системаи дастрасии боичозат ба иттилооти махфй;

• ташкили хуччатгузории махфй;

• дохил намудани тамгагузории хуччатхо ва дигар намудхои иттилооти

махфй.

Дар самти чорахои техникй ва барномавии хифзи иттилоот дар корхона ё ташкилоти дорои иттилооти махфй масъалахои зерин хал карда мешавад:

• ошкор намудани манбахои имконпазири ихрочи иттилоот;

• харидорй ва насби тачхизот ва барномахои хифзи иттилоот;

• мунтазам гузаронидани чорабинихои фаврй доир ба хифзи техникй ва

кофтукови самтнои ихрочи иттилоот.

Х,ангоми налли чоранои техникиву барномавй ба масъалаи сатну сифати воситанои таъмини бехатарии иттилоотй ахдмият додан лозим аст. Барои ин талаботнои умумй ба системанои таъмини бехатарии иттилоот ба намуди стандартно тартиб дода мешаванд. Стандартнои сонаи нифзи иттилоот аввал дар микёси давлатнои алонида тартиб дода шудааст, вале бо сабабнои чанонишавии системанои иттилоотй зарурати тартиб додани стандартнои байналмилалй ба миён омадааст. Стандартнои байналмилалй аз тарафи ташкилоти байналмилалии стандартикунонии ISO (International Standard Organization) тартиб дода шуда, дар сонаи таъмини бехатарии иттилооти компютерй, «Критериянои умумй» ( Common criteria ), аз соли 1996, нахустин стандарт ба нисоб меравад. Дар заминаи стандартикунонии системанои нифзи иттилоот ва системанои иттилоотй аз тарафи Агентии стандартикунонй, метрология ва назорати савдои Чумнурии Точикистон, якчанд стандартно ба тавсиб расидааст [10,11].

Танлилно нишон мединанд, ки сабаби асосии ихрочи иттилооти махфй аз тарафи кормандон ичро накардани талаботнои бехатарй мебошад (атрофи 80%). Аксари шанрвандон барои он ба вайронкунии бехатарии иттилоот даст намезананд, ки чунин амали онно аз тарафи чомеа манкум карда мешавад. Аз ин линоз барои таъмини нифзи иттилоот гузаронидани корнои фанмондадинй ва чорабининои психологй анамияти бузург дорад, ки аз зеринно иборат шуда метавонад:

• таъмини фазои мусоид барои чомеаи меннатй;

• гузаронидани корнои фанмондадинй бо кормандон ва мизочон;

• мунтазам гузаронидани санчиш (ошкор ва пиннонй) барои ошкор намудани шахсони номусоид.

Яке аз тавсиянои асосии нифзи иттилооти компютерй ин истифода аз воситанои рамздоркунй (криптография) ва пиннонкунии он (стеганография) ба нисоб мераванд. Ба наздикй кабул шудани ^онуни Чумнурии Точикистон «Дар бораи криптография», воситаи мазкури нифзи иттилоотро муним арзёбй менамояд. Зеро начми иттилооти мавриди мубодила ва коркард карор гирифта ба маротибно афзоиш ёфта, нифзи он аз дастрасии беичозат, хусусан барои иттилооти компютерй, сатни баландро талаб менамояд. Х,амзамон мо шониди он мебошем, ки начми зиёди иттилооти ракамии тасвир, мусикй ва наворно ба тафаккури чомеа намаруза таъсир мерасонанд. Х,ар яке аз ин манбанои маълумот имкониятнои бемандуди пиннонкунии иттилооти манъшуда ва зараррасонро доро мебошад. Вале бо сабабнои суст будани таъминоти техникй ва барномавии танлили таркиби манбанои маълумоти зикршуда, мавчуд набудани заминанои нукукй ва меъёрии истифодаи стеганографияи компютерй ва ракамй, мо имруз аз ин тахдиднои иттилоотй пурра бехабар настем. Танлили корнои илмй-тадкикотии сонаи мазкур дар бораи он шанодат мединад, ки дар давлатнои пешрафта ин масъала мавриди омузиш ва тадкикнои чиддй карор гирифтааст. Моро низ зарур аст, ки корнои тадкики таркиби манбанои иттилоотии ракамии садогй, тасвирй ва наворно, дар сатни давлатй, ташкил карда шавад. Зеро аз ин тадкикотно солимии тафаккури шанрвандон ва гузашта

аз он вазъи самти мухимтарин ва нозуктарини чинояткории бо тафаккури чомеа алокаманд буда пурра вобаста мебошад.

Х,алли масъалаи таъмини хифзи иттилооти компютерй дар замони муосир, барои давлати пешрафтаи чахон ба монанди Русия, низ мушкил аст, аммо ба ин нигох накарда онхо ният доранд, ки бо чахишхои назарраси сохаи мазкур ба халли ин масъала муваффак гарданд [13]. Албатта, истифодаи хамачонибаи дас-товардхои давлатхои дигари пешрафтаи чахон барои мо ахамияти калон дорад. Х,амзамон барои самаранок ва ба манфиати таъмини амнияти миллии худ исти-фода бурдани дастовардхои чахонй, мо бояд, мутахассисони кудрати баланди касбй доштаро дар сохахои мухталиф, аз чумла хукукшиносй, бо истифодаи технологияхои нави иттилоотй ва телекоммуникатсионй тайёр намоем.

Х,амин тавр тахлили самти хукукии хифзи иттилооти компютерй дар Чумхурии Точикистон дар бораи он шаходат медихад, ки заминахои хукукии он ба намуди конунхову стандартхо барои субъектхои муносибатхои иттилоотй дар сатхи давлатй ва дастурхо барои хизматчиёни корхонаву ташкилотхо мавчуд мебошад. Инчунин тавсия ва стандартхои хифзи иттилооти компютерй, ки дар сатхи байналмилалй тартиб дода шудаанд, Чумхурии Точикистон аз хисоби шомил будан ба созмонхои байналмилалй истифода бурда метавонад. Бо дар назардошти чахонишавии системахои иттилоотй истифодаи самараноки имконияти мазкур мувофики максад мебошад. Зеро истифодаи техника, технология ва барномахои навтарини сатхи баланди хифзи иттилоотро таъмин-кунанда дар Чумхурии Точикистон имконпазир мегардад. Х,амзамон дар сохаи таъминоти хифзи иттилоотии Чумхурии Точикистон муаммохое мавчуд мебошанд, ки такмил додани заминахои хукукиро талаб мекунанд. Яке аз чунин муаммохо бо стеганографияи компютерй ва ракамй вобаста мебошад, ки заминаи хукукй ва меъёрии истифода ва татбики худро дар Чумхурии Точикистон надорад.

Чумхурии Точикистон, мисли дигар давлатхо [14], стратегияи худро дар сохаи иттилоот бояд дошта бошад, ки он хамаи чанбахои таъмини мавкеи сазовори давлатро дар чомеаи чахонии иттилоотй дар бар мегирад ва нишондихандахои асосии инкишоф ва роххои расидан ба онхоро муайян мекунад. Дар стратегияи давлатй бо максади таъмини амнияти миллй, тараккиёти бештари техника, технология ва воситахои хифзи иттилоотии ватанй, тайёр кардани мутахассисони оянда, бо истифодаи технологияхои нави иттилоотй ва телекоммуникатсионй, хаматарафа чонибдорй карда шавад.

Яке аз принсипхои асосии таъмини бехатарии иттилоот ин ба хифзи иттилоот манфиатдор будани хар як шахс мебошад. Аз ин лихоз яке аз самтхои асосии таъмини хифзи иттилооти компютерй ин баланд бардоштани сатхи маълумотнокии шахрвандон доир ба заминахои хукукии хифзи иттилоот, иттилооти махфй, технологияхои чадиди иттилоотй, дарачаи зиракй ва хисси ватандустии онхо ба хисоб меравад. Бо максадхои хифзи иттилооти компютерй аз воситахои бехтарин ва муосир истифода бурдан лозим аст, дар акси хол ин амалиёт маънй надорад ва муборизаро бар зидди чиноятхои сохаи иттилоот огоз накарда онро бохтан мумкин аст.

Иттилоот хифзшаванда ва махфй буда, пеш аз хама бояд конунй гардонида

шавад, дар акси х,ол асоси хукукии хифзи он вучуд надорад.

Калидвожа^о: уифзи иттилооти компютерй, махфй, яклухт, дастрас, стандарт, криптография, стеганография, бехатарй

Пайнавишт:

1. Конуни Чум^урии Тоцикистон «Дар бораи иттилоот» Душанбе, 10.05.2002 с. http://www.mmk. tj/library/dar_borai_ittiloot.rar, 20.09.13 с.

2. Конуни Чум^урии Тоцикистон «Дар бораи %ифзи иттилоот» Душанбе, 02.12.2002с. www.mmk. tj/library/dar_borai_hifzi_ittiloot.rar, 20.09.13с.

3. Конуни Чум^урии Тоцикистон «Дар бораи сирри давлатй» Душанбе, 22.04.2003 с. www.mmk.tj/library/dar_borai_sirri_davlati.rar, 20.09.13 с.

4. Конуни Чум^урии Тоцикистон «Дар бораи маълумот^ое, ки сирри давлатиро ташкил меди^анд» Душанбе, 10.05.2002 с.

http://www.mmk. tj/library/dar_borai_nomgui_sirri_davlati.rar, 20.09.13 с.

5. Конуни Чум^урии Тоцикистон «Дар бораи ихтироъи махфй» Душанбе, 21.07.2010 с. www.mmk. tj/library/dar_borai_ihtirooti_mahfi.rar, 20.09.13

6. Конуни Чум^урии Тоцикистон «Дар бораи имзои электронии рацамй », Душанбе, 30.06.07 mmk. tj/library/dar_borai_imzoi_elektroni.doc, 20.09.13 с.

7. Шангин В.Ф. Информационная безопасность компьютерных систем и сетей. -М.: ФОРУМ-ИНФРА-М, 2008. -416с.

8. Конуни Чум^урии Тоцикистон «Дар бораи %уцуци дастрасй ба иттилоот» Душанбе, 18.06.2008 с.

http://www.mmk.tj/library/konuni_chumhurii_tochikiston_dar_borai_dastrasii_ittiloot.d oc, 20.09.13 с.

9. Кодекси циноятии Чум^урии Тоцикистон. Душанбе, 1998-2012 с. http://mmk. tj/library/kodeksi_chinoyatii_cht.rar, 20.09.13.

10. Стандарт Республики Таджикистан - СТ РТ 1049-2002 «Защита информации, оценка качества программных средств», Общие положения, Душанбе 2002, http://eds.tj/gost/106-st-rt-1049-2002.html, 20.09.13.

11. Стандарт Республики Таджикистан - СТ РТ 1051-2002 «Защита информации, информационные технологии», Методы испытаний изделий электронной техники. -Душанбе, 2002, http://eds.tj/gost/108-st-rt-1051-2002.html, 20.09.13.

12. Шерстюк, В.П. Угроза международной информационной безопасности в условиях формирования глобального информационного общества и направления сотрудничества // Право и безопасность - 4 (37), Декабрь 2010. http://dpr.ru/pravo/pravo_33_8.html, 20.09.13.

13. Медведев, Д.А. О реализации Стратегии развития информационного общества в Российской Федерации (Петрозаводск, 17.07.2008) //Право и безопасность. -№ 3 (28). Ноябрь 2008 с. http://www.dpr.ru/pravo/pravo_24_1.htm, 20.09.13 с.

14. Стратегия развития информационного общества в Российской Федерации, фармони № ПР-212 аз 07.02.2008. //Право и безопасность. -№ 3 (28), Ноябрь 2008 с. http://www.dpr.ru/pravo/pravo_24_og1.htm, 20.09.13 с.

Reference Literature:

1. Law of the Republic of Tajikistan "About Information" Dushanbe, 10.05.2002, http://www.mmk.tj/library/dar_borai_ittiloot.rar, 20.09.13.

2. Law of the Republic of Tajikistan "About Protection of Information" Dushanbe, 02.12.2002 www.mmk.tj/library/dar_borai_hifzi ittiloot.rar, 20.09.13

3. Law of the Republic of Tajikistan «About State Secrets» Dushanbe, 22.04.2003 www.mmk.tj/library/dar_borai_sirri_davlati.rar, 20.09.13.

4. Law of the Republic of Tajikistan «About the Information Forming State Secret» -Dushanbe, 10.05.2002 http://www.mmk.tj/library/dar_borai_nomgui_sirri_ davlati.rar, 20.09.13 .

5. Law of the Republic of Tajikistan «About Secret Invention» Dushanbe, 21.07.2010 www.mmk.tj/library/dar_borai_ihtirooti_mahfi.rar, 20.09.13

6. Law of the Republic of Tajikistan «About Electronic Digital Signature», Dushanbe, 30.06.07mmk.tj/library/dar_borai_imzoi_elektroni.doc, 20.09.13.

7. V.F.Shangin " Informational Security of Computer Systems and Networks", M. : FORUM-INFRA-M, 2008, 411pp.

8. Law of the Republic of Tajikistan «On the Rights Concerned with Access to Information» -Dushanbe, 18.06.2008, http://www.mmk.tj/library/konuni_ chumhurii_tochikiston_dar_borai_dastrasii_ittiloot.doc, 20.09.13.

9. Penal Code of the Republic of Tajikistan, Dushanbe, 2012 http://mmk.tj/library/kodeksi_chinoyatii_cht.rar, 20.09.13.

10. The Standard of the Republic of Tajikistan - ST RT1049-2002 "Protection of Information, Estimation Quality of Software ", the general provisions; Dushanbe 2002, http://eds.tj/gost/106-st-rt-1049-2002.html, 20.09.13.

11. Standard of the Republic of Tajikistan - ST RT 1051-2002 "Protection of Information, Information Technologes", Methods of the Tests Related to Electronic Technique Products Dushanbe 2002, http://eds.tj/gost/108-st-rt-1051-2002.html, 20.09.13.

12. Sherstyuk V.P. The Threat to International Information Security under the Conditions of the Formation of Global Information Society and Streamlines of Cooperation. The Journal "Right and Security". - 4 (37), December 2010, http://dpr.ru/pravo/pravo_33_8.html, 20.09.13.

13. Medvedev D.A. "On Realization of the Strategy of Development of Informational Society in Russian Federation" (Petrozavodsk, 17.07.2008), Journal "Right and Security"3 (28), November 2008 http://www.dpr.ru/pravo/pravo_24_1.htm, 20.09.13.

14. "Strategy of Information Society Development in Russian Federation", order PR-212 from 07.02.2008. Journal "Right and Security" 3 (28), November, 2008 http://www.dpr.ru/pravo/pravo_24_og1.htm, 20.09.13

Правовые направления обеспечения защиты компьютерной информации

Ключевые слова: защита компьютерной информации, секретный, целостность, доступность, стандарт, криптография, стеганография, безопасность

Статья посвящена главному и определяющему направлению безопасности информации, которым является правовое обеспечение защиты компьютерной информации. Защита компьютерной информации является комплексной задачей, решаемой на государственном уровне. При этом обеспечение правовых основ защиты информации является основным и определяющим для всех остальных мероприятий. В Республике Таджикистан для обеспечения защиты компьютерной информации принят ряд новых законов и внесены изменения в существующие законы. Также разработан и принят ряд нормативных документов в виде

стандартов Республики Таджикистан для установки требований к системе защиты компьютерной информации.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Legal Streamlines Related to Protection Security of Computer Information

Key words: computer information protection, secretive, entirety, availability, standard, cryptography, stegonographia, security

The article dwells on the main determining streamline of information security; this streamline being legal security of information protection. Protection of computer information is a complex goal solved on state level. Hereby provision of legal grounds concerned with the protection of information plays the paramount importance for all other measures. A number of new laws are adopted in Tajikistan Republic for computer information protection and alterations are introduced into the functioning laws. A number of normative instruments are also elaborated and adopted in Tajikistan Republic in terms of standards for an establishment of requirements to the system of computer information protection.

Роцеъ ба муаллиф:

Болтуев Самад Шарифбоевич, номзади илмхои хуцуцшиносй, дотсент, мудири кафедраи ууцуци гражданй, соуибкорй ва байналхалции Донишгохи давлатии хуцуц, бизнес ва сиёсати Тоцикистон (Чумхурии Тоцикистон, ш. Хуцанд), e-mail: legalsupport-1@mail. ru

Рафуров Халимцон, номзади илмхои физика ва математика, дотсенти кафедраи системахои иттилоотии автоматикунонидашудаи Донишгохи давлатии ^уцуц, бизнес ва сиёсати Тоцикистон (Чумхурии Тоцикистон, ш. Хуцанд), e-mail: halim@rambler.ru

Сведение об авторах:

Болтуев Самад Шарифбоевич, кандидат юридических наук, доцент, заведующий кафедрой гражданского, предпринимательского и международного права Таджикского государственного университета права, бизнеса и политики (Республика Таджикистан, г. Худжанд), e-mail: legalsupport-1@mail. ru Гафуров Халимджон, кандидат физико-математических наук, доцент кафедры информационно-аналитических систем Таджикского государственного университета права, бизнеса и политики (Республика Таджикистан, г. Худжанд), e-mail: halim@rambler. ru

Information about the authors:

Boltuyev Samad Sharifboyevich, candidate of Juridical Sciences, Associate Professor of the department of civil enterprising and international Law under the Tajik State University of law, business and politics (Tajikistan, Khujand), e-mail: legalsupport-1@mail. ru

Gafurov Khalimjon, candidate of Physico-Mathematical Sciences, Associate Professor of the department of automatized informational systems under the Tajik State University of law, business and politics (Tajikistan, Khujand), e-mail: halim@rambler. ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.