Научная статья на тему 'ҚЎШИҚЧИЛИК МАКТАБИНИ ЯРАТГАН УСТОЗ'

ҚЎШИҚЧИЛИК МАКТАБИНИ ЯРАТГАН УСТОЗ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
120
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
санъат / академик хонандалик / педагог / саҳна / овоз / маҳорат / репертуар / ижод / инсонийлик

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Абатбай Каллиев

Мазкур мақолада Ўзбекистон ва Қорақалпоғистон халқ артисти, Бердақ номидаги давлат мукофоти совриндори, Ўзбекистон халқ таълими аълочиси, қорақалпоқ академик хонандачилик санъатининг пойдеворини яратган буюк моҳир санъаткор ва педагог Базарбай Надыровнинг ҳаёти ва ижодий фаолияти ҳақида сўз этилади. Базарбай Надыров қорақалпоқ санъатида чуқур из қолдирган буюк ва бетакрор истеъдод эгаси, кўпчилик атоқли санъаткорларнинг устозидир. Надыровнинг болалик чоғлари ва санъатга қизиқувчанлиги, Болалар уйи ва мактаб-интернати, қурилиш соҳасидаги намунали фаолияти ҳақида маълумотлар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ҚЎШИҚЧИЛИК МАКТАБИНИ ЯРАТГАН УСТОЗ»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - Volume 2 Issue 4 / December 2021 ISSN 2181-063X

КУШЩЧИЛИК МАКТАБИНИ ЯРАТГАН УСТОЗ

Абатбай Каллиев Нукус ихтисослаштирилган маданият мактаби

Аннотация: Мазкур маколада Узбекистан ва Коракалпогистон халк артисти, Бердак номидаги давлат мукофоти совриндори, Узбекистан халк таълими аълочиси, коракалпок академик хонандачилик санъатининг пойдеворини яратган буюк мохир санъаткор ва педагог Базарбай Надыровнинг хаёти ва ижодий фаолияти хакида суз этилади. Базарбай Надыров коракалпок санъатида чукур из колдирган буюк ва бетакрор истеъдод эгаси, купчилик атокли санъаткорларнинг устозидир. Надыровнинг болалик чоглари ва санъатга кизикувчанлиги, Болалар уйи ва мактаб-интернати, курилиш сохасидаги намунали фаолияти хакида маълумотлар берилган.

Калит сузлар: санъат, академик хонандалик, педагог, сахна, овоз, махорат, репертуар, ижод, инсонийлик.

THE TEACHER WHO CREATED THE SINGING SCHOOL

Abatbay Kalliev Nukus specialized school of culture

Abstract: This article tells about the life and creative activity of Bazarbay Nadyrov, People's Artist of Uzbekistan and Karakalpakstan, winner of the Berdakh State Prize, Honored Worker of Public Education of Uzbekistan, the great talented artist and educator who laid the foundation of Karakalpak academic singing. Bazarbay Nadyrov is a great and unique talent who has left a deep mark on Karakalpak art, a mentor to many famous artists. Information about Nadyrov's childhood and interest in art, orphanage and boarding school, exemplary work in the field of construction.

Keywords: art, academic singing, pedagogue, stage, voice, skill, repertoire, creativity, humanity.

Коракалпок кушикчилик санъати сохасида, айникса академик хонандалик ижрочилиги буйича Коракалпогистонда уз олдига дастлабки пойдевор мактабини яратган буюк истеъдод сохиби, кушикчилик ва санъат педагогикамизнинг даргаси Базарбай ога Надыровдир. Мен Базарбай Надыровни шогирди сифатида унинг тинимсиз ижодий мехнатлари, ижро этган кушиклари оркали халкимизнинг хурмат-иззатига эришган, миллий академик

хонандалик санъатининг узига хос мактабини яратган катта тажрибага эга устоз деб хисоблайман. Бу каби мактаб яратган устозлар санокли.

Корак;алпогистонда академик хонандалик санъатининг асосчиси, педагог-вокалист, буюк истедод сохиби Базарбай Надыров 1937 йили 7 апрелда Нукус туманининг Ак терек кишлогида таваллуд топган. Ёшлигидан ота-онасидан етим колиб, Чимбой туманидаги Болалар уйида ва Тахтакупир туманида интернатда укиб, таълим-тарбия олади.

Базарбай Надыров ёшлик чогидан кушик айтишга булган иштиёки ва ноёб истеъдоди сабабли умри давомида учраган кийинчиликларни енгиб утган булса, не ажаб! «Ийшан калъа»даги Сейтек мулланинг Кадыримбет, Сапарымбет ва Надырымбет исмли уч углининг кичкинаси Надырымбетнинг фарзанди булиб, отаси Надырымбет аввалги рафикасидан бефарзанд булганидан сунг «Ийшан калъа»дан кучиб утиш максадида ва бобоси Имам Ийшандан шарофат буларму дея, узи тугилиб вояга етган «Жангабазар»даги Бекназар мулланинг Бийбижан исимли кизига уйланиб, хозирги Нукус туманининг Актерек овулига кучиб келади.

Кучиб келганидан сунг, куп кечикмасдан умиди окланиб, бир киз ва икки угил фарзандли булади. «Ёзилгандан утмиш йук» дегани каби Базарбай ёшлигидан киз опасидан, уч ёшида отасидан, туккиз ёшида онасидан айрилиб, етимликнинг азоби ва машаккати бошига тушиб, бегубор болалик даврининг нима эканлигини хис кила олмасдан, «Каганович», «Кизил Сауле», ва «Маданият» колхозларида кузи-улок, куй-жонлик, сунгра мол бокиб чупонлик касбининг огир масъулиятини елкасига олади.

Базарбай огадан кушик айтишга кандай кизиккансиз деб сураганимизда у киши: «Мен кичкина вактимдан бошлаб-ок, каттикулок эдим. Кияс жирау, Есжан, Жапак, Шернияз бахшилар кишлокка тез-тез туй бахона келиб турадиган эди. Мен улардан эшитган кушикларни ёд олиб, узлари каби айтиб берадиган эдим. Энди, овоз масаласига келсак, етимнинг нима курган куни бор, орасида ота-она согинчи, хар хил камситишлар, суянадиган инсон булмаганидан кейин болалардан еган таёкларим ва унинг изларининг огрикларига чидамай, камлигим келиб, кузларимнинг хонасига ёш тулиб, овлок жойда хайкириб-хайкириб йиглаб оладиган эдим. Шу етимлик дардидан ичимда тулиб ётган хасратимни чикаргандаги хайкирик-уксишлар ва илк бахордан бошлаб, кузнинг охири - дехконлар экин хосилини тулик йигиб булгунча, хар куни тонгги соат 5:00 лардан бошлаб бир соат «Кизил Сауле» колхозидаги «Ак кайши»нинг бошига чикиб, «молингни хайда-ха, молингни хайда, кечрок молнинг олдига чик» каби соз овозга солиб бакиришлар, овоз йулларимнинг очилиб, куксимнинг кенгайиб, овоз диапазонимнинг баланд

öynHfflHra ratcupuHu reKra3uö, Karra MamFynor öyngHMH geö yfinafiMaH - gea ratKugnafigunap.

Yh Konxo3HHHr mohuhu öoKaguraH nynoHnap öemra öynuö, mynapgaH CapceHöafi (энг Karracu), KaMan, Megeröafi, Enuyöafi Ba Ea3apöafi Karra afinoBra MonnapHH ohuö hukuö öupra öoKKaHHap. Yma nafirnapga CapceHöafi: «Ea3apöafi, ceHga öup Haru^a öop, ceH yKumuHr KepaK, ^HMÖofi maxpuga erynuK, KufiuM-KenaK öepuö yKuraguraH eruM öonanap yfiu öop. CeH öyHaKa ropMa, öronap Kaöu kohuö KeraerraH öona-naKaHr fiyK», gea Kafira-Kafira afirraHu, öaHKuM y3oKHu Kypa onumu eKu Ea3apöafiHuHr y3rana uKrugopuHu ce3raHugaH öynca KepaK.

CapceHöafi orara Ea3apöafi: «yKumHu, ryfiuö axmu erynuK efiumHu, yKuö öunuM onumHu op3y KunaMaH», gefiguro, aMMo ^BMöofira KaHgafi öopumHu, KuMra Mypo^aar KunumHu öu^MaraHnuru caöaönu Ea3apöafi Kyn yfinaHagu. Y ^BMöofira öopumHuHr gacrnaöKu caöaöuHu myHgafi эcпafigн: Eup KyHu öaxopra aKuH nynoHnap gaM ohuö yrupraHuga CapceHöafi: - Ea3apöafi, ceH öy fiunu Eonanap yfiura KerMacaHr, aHru numraH ypuKgaH 10 Kr ohuö KenacaH, arapga KercaHr, ohuö KenMaficaH, Kaöu mapru öunaH öaxc öofinafigu. Yhu öapna nynoHnap Kynnaö-KyBBaraafigu. Ea3apöafi xaM maprra poзнпнrннн öungupuö, MaHa geö ropraHuga ypuK numum BaKru xaM yruö Keragu.

Yma gaBpnapHu эcпaö, Ea3apöafi ora: erap epgaru öofu öop yfinapHu Ky3 onguMa эпacпaгнaпмaн, öapna MeBanap eö örnunraH. 3Hgu HuMa KunaMaH? -gecaM, - CapceHöafi oFa: e öonanap yfiura KeracaH, e ypuK ronuö KenacaH, öyeFu ceHuHr umuHr - gea rypuö onagu. ToHr oruö, moh afinoBura HuKcaK, xap KyHu roHrga CapceHöafi: «YpuK KaHu, ypuKHu onuö KenguHrnu?» - geö KucroBra onagu. fflyHgafi öup yprara onumHuHr BaKruga Enuyöafi: «Ey öona xymoBo3 экaн, öup KymuK afircuH», - gegu. EyHu öomKanap xaM MaKynnaca, geHr. PaKoöarnuM CapceHöafi xaM öym KeHMagu, afirafiuH gecaM yanaMaH, xu^onarHunuK, afirMafiuH gecaM KyfiMaerup, xaKKa raBaKKan gea «AKcyHryn»Hu afiruö öepraHguM, xaMMacu öupgaHura «EapaKa^na, oBo3uHr axmu экaн-кy, aHa afir», - gea, «^fhu öaxop», «^aFnapu» KymuK^apuHu, oBynra öup xa^ra onguH rearp aprucrnapu Kenuö, C.Xo^aHua3oBHuHr «CeBMaraHra cyfiKaHMa» cneKraKnuHu KapuM oKcoKonHuHr cefiucxoHacuga caxHanamrupuö KyfiraH эgн, myHgaH eg onuö Aye3HuHr apuanapugaH, PaM moupHuHr xa^Bufi carpnapugaH afiruö öepguM. CapceHöafi: «Eapuöup ypuK Macanacu y3 ypHuga Kongu, KymuK afirum yHuHr ypHuHu öocMafigu», gea afiruö ynrypMacgaH, MuHa^; ucmhu $epMa öomnuFu Kenuö, xo3upru KymuK afirraH KuMnuruHu cypafigu. fflyHga, Ea3apöafi экaнпнгннн öunuö, öyHuHr xaM mohuhu öoKacu3, fiyKorcanapuHr, KannaHru3 öunaH ®;aBoö öepacronap - geö Ea3apöafiHu orura MuHrrouö ^epMara ohuö öopagu. OepMara öopca, MexMoHHap öop экaн. MuHa^ ymaHga öy öona öu3HuHr oвyннмнзнннr xymoBo3 aprucru geö raннmrнpнö, KymuK afiruö öepumuHu cypafigu. MexMoHHap yHuHr

öbö3hhh эmнтн6 WKcaK öaxo öepnö, öogaHMHr Kega^arn SopgnrnHn TatKnggafign. YHHHr xu3MaTH ynyH MnHa^; öomgnK gacTypxoHgaH yn höh Ba cy3MagaH öymaraH ngnmra ^garTarn KafiMOKgaH cognö öepagn.

By Ba3ap6afiHHHr MexHarara öepngraH gacTaBBagrn xaKn öygraHn öngaH, ycT03HMHHHr yMpn gaBOMHgarn MexHaraapn, caHtarnn HOHgeK xypMar KH^Hrnnw, KopaKagnoK aKageMMK KymuKHunnK caHtarnHMHr KafiMOFH öynnmHHH yma gaBpgapga ^parraHHnHr y3H nemoHacnra e3raHnHrngaH 6y HHrnoHa эмacмнкaн? Kaficn caHtaTKop hhk MexHar xaKHCHHH höh Ba KafiMOK öngaH öomgaraH экaн? A^aöo! By KaHgafignp xHKMaTMH?

Y emgnrngaH MycnKa, KymnK xuprofin KH^nm Ba n^po этнmra KH3HKyBHaHrnurH opraö, OBygra Tyfira KegraH ^npoB Ba SaxmngapHn xaBac öngaH TMHrnaö, n^po Kn^raH KymnK^apKHM eg ognö, ygapHMHr afiTraHngeK n^po этagнraн öygraH. YHMHr xaeraHn ypnK aHrn öocKn^ra ognö Ha^mara acoc öyggn. ^ynoHgap xap KyHn 10 Kr ypnKHn cypamaBepagn. CypafiBepagn. Honno^ KograH BasapöaHHMHr opnara Ba Fypypn yHra thhhhhk öepMacgaH KagnpnMSeT OTacnHMHr kh3h Зн6нfipa öngaH Macgaxaraamnö ^MMÖofi TyMaHngarn öogagap yfinra KeTagnraH öygnö, ypHnra HKgacra HynoHgnK KacönHn Tonmnpagn. ETMMHMHr cyaHHM önp Aggox, y3KHr ep öygraficaH gea, ^MMÖofi TyMaHM tömöh paBOHO Sygagn...

Y öogagap yfinga yзннннr agoxnga a^pagnö TypagnraH xygKn Ba TapSnacKHMHr, ncTetgognHMHr opKacnga Te3ga Ky3ra Tymagn. YHMHr MaxoparaHn ce3raH öogagap yfingarn MycnKa yкнтyвннcн MyxaMMeg^aHOB B.HagtipoBra MaHgannHa Ba CKpnnKa ac0o0gapnHn HagnmHn ypraraö, KymnKgap n^po эттнpнö, xaBacKopnnK ^aMoagapnHMHr at3ogapn ca^nga xap xng MycoöaKagapra, KOH^pTgapra Ba öafipaMgapra y3 penepTyapgapn öngaH KaTHamTnpnö KegraH. ^acTnaÖKM penepTyapngaH «Emgap KyrnnFn», «Ep ^axoH», «BaraH», «KopaKannoFMCTöH» Ba x.K. KymnKgapgnp.

ABBag ^MMSofigarn Bogagap yfin, cyHrpa TaxTaKynnpgarn MaKTaö-MHTepHarga Taxcng ogagn. 1952 fingn TaxTaKynnpgarn MaKTaö-MHTepHaTHMHr 7 chh^hhh SnTMpraHngaH KefinH, my fingn ^MMÖofi maxpnra PecnyönnKa MMKecngaH 84 Ha^ap ycMnp emnapHM TaHnaö, AHrpeH maxpngarn töf KOHnapnga nmnafignraH MyTaxaccncnapHM TaHepnoBHn MaKTaöra yKnmra w6opнпagн. Ma3Kyp MacKaHHM FnmT ypyBHM, cyBOK^n Ba SyeKHM MyTaxaccncnnrn öyfinHa TaMOMnaö, 1953 finnn khpfh3hctöh PecnySnnKacnHMHr Ym внпoaтнgaгн «KyK-^HraK» pygHnrnHMHr Kypngnm nmnapnga «HgFagnn emgap» Kypngnm öpnragacnra paxöapnnK кнgagн. YHMHr xaeTM caHtar önnaH my gapa^aga öoFnaHraH экaнкн, KнpнFнзнcтoнgaгн pygHMKgarn MagaHnaT capofinHMHr gnpeKTopn AgMaHOB AfiTÖafi Baзap6afiнннr cKpnnKa nagnö, KymnK afiTamEHM öngnö, pygHMK paxöapn

E^nnaHOBgaH pyxcaT ognS, Sagnnfi xaBacKopgnK ^aMaoTgapnHMHr KOH^pTgapnga KymnK afiraS, y3 KacöngaH 6np ognM xaM y3OKgamMacgnKHn a$3ag Sngagn.

«HnrnT Knmnra khpk xyHap xaM O3» MaKogn öe^ro KegnS HMKMaraHM aHMK. ^yHKM эp finrnTHEHr SyfiHnga Ha^aKar y3 ongacn, SagKn aкннgapн, my SngaH Snpra xagKn ynyH xaM MexHaT Kngnm TagaS этнgaцн. HagbipoBHn caHtarKop эмac, KypyBHn cn^araga xaM axmn öngamagn. Y 1955 fingn ^opaKagnoFncTOHra Kafiraö, HyKyc maxpngarn «KooncTpofi» Kypngnm SomKapMacnra FnmT TepyBHn, cyBOKHn Ba SyeKHn SygnS nmgaö, HyKyc maxpngarn BasnpgnK Ba ngopagap, MexMOHxoHa Ba caBgo gyKOHgapn, Typap ^ofigap Kypngnmnga nmgaraH Sygca, caHtaTKopgapHnHr xaM yfi-^ofi Kypngnmnga SeMnHHar epgaM SepnS, caxoBaTnemagnrnHnHr opKacnga KaTTa xypMar^xTnpoMra ca30B0p SygraH.

1956 fingn geKagara TafieprapgnK MyHocaSara SngaH nKTBgopgn emgap TaHgaHnS, yHn CoHna ^aygeTKeggneBaHnHr cnHOBgapngaH cyHr BepgaK HOMngarn gaBgaT $нgapмoннacнra nmra ognö, 1957 fingn TomKeHT maxpnga yTKasngagnraH KopaKagnoK MagaHnaTn Ba caHtaTn geKagacnHnHr gacTypgapnHn TafieprapgnK nmgapnra ®;ag6 K^agn.

«Bhphhhh MapoTaSa caxHara HnKKaHnMga ^yga xaa^OHgaHgnM. By ypymgaH KefinHrn finggap эgн. YmaHga ^anaK 6axmn, fflepHne3 SaxmngapHn эcgagнм, ygapHnHr Maxoparn Ba ®:acoparara TaH SepgnM. XagK opacngaH HnKKaH, xeH Kaepga yKnMaraH, Maxcyc ognfiroxgapga TapSna ognS, KymnKHngnKHnHr cnpy-acpopgapngaH caSoK ogMaraH, Sy 6eHa3np caHtaraopgapHnHr KoS^na™, OBO3 Ba n^po нмкoннaтgapнra Kofing KograHMaH» - geS xaa^OHgaHnS rannpnS SepraHgapn egnMgaH nnKMafign. MyTaxaccncgap $hkp Ba Mygoxa3agapn SomKa emgap KaSn Ba3ap6afi HagmpoBra xaM yKnm, Maxcyc SngnM ognm, KaTTa-KaTTa MyTaxaccncgapgaH caSoK ognm, ygap Ta^pBSacnHn KyHT SngaH ypraHnm зapypgнrннн yKTnpgn. ^eKaga энgнrннa KaTTa caHtarra KnpnS KegaeTraH KopaKagnoK emgapnra, my ^yMgagaH Ba3ap6afi HagmpoBra yKnm Ba ypraHnm, Maxcyc TatgnM wpTgapnga SngnM ognm, coxa capgapaHn MyKaMMag эraggam, npo^eccnoHag caHtarnnHr acocnfi TagaSgapngaH Snpn экaнgнrннн aHrgargn [1: № 44 (282)].

YH KyH gaBOMnga yHnHr onngnmnga M.HacnMOB Ba A.XagnMOB MycnKacnra «Y36eKncTOH», ^.fflaMyparoB MycnKacnra «KopaKagnoFncTOH» xopgapnHn, PefinMSafi CefiTOB, ASgygga CanapFagneB, ^oggac MaMyTOB, ASngxaK ^yrnHncoB Ba KeHrecSafi HcaeB KaSn xym0B03 KymnKHngap SngaH 6np ca^ga TypnS, 4 OBO3gn xopga «SapnTOH» napTnacnga eTaKHn KymnKHn SygnS n^po этнmн B.HagmpoBra KaTTa KyBOHH SaFnmgagn [2: 32-SeT].

fflyHnHrgeK, TaHnKgn gnpnK SacTaKop XygafiSepreH TypgnKygoBHnHr KopaKagnoFncTOHga ngK MapoTaSa B.HagmpoB Ba MapxyM KeHrecSafi HcaeBgap n^po KngraH hkkh OBO3gn ^.AfiMyp3aeB cy3nra «ASagaH» KymaFn geKaga

томошабинларида яхши таассурот колдиради. Бу Коракалпогистонда ижро этилган дастлабки дуэтлардан эди.

Декададан бошлаб Б.Надыровнинг кушикчи сифатидаги ижодий мехнат йули бошланади. Филармониянинг бадиий жамоат таркибида Республиканинг барча туманлари, Узбекистоннинг, Козогистоннинг, Туркманистоннинг ва Киргизистон Республикаларининг туман ва шахарларида гастроль сафарларида булади.

Санъатимизнинг булгуси забардаст вакили 1959 йили Тошкент шахридаги Хдмза номидаги мусика училищесининг «Кушик ижро этиш» булимига укишга киради. Аммо, моддий имконияти сабабли 1960 йили Нукус мусика училищесига иккинчи курсдан Рем Ильч Максименко синфида давом эттиришга мажбур булади. 1964 йили училищени муввафакиятли битириб чикади. Шу йили махсус йулланма билан Тошкент давлат консерваториясининг Кушик факультетга доцент Надежда Дмитриевна Исламованинг Академик кушик мутахассислиги буйича билим олиб, 1969 йили Консерваторияни юкори даражада, етук хар томонлама мукаммал мутахассис булиб етишиб чикади. Устозларининг маслахатига кириб 1969 йили Ж.Шамуратов номидаги Нукус давлат мусика-хореография училищесида укитувчилик фаолиятини бошлайди. Ёш педагог Коракалпогистонда миллий академик кушик санъати мутахассислигига асос солиб, махаллий кадрларни тарбиялашда «Коракалпок академик мусика санъатининг отаси» даражасига етиш йулидаги кадамлар уша дамлардан куртак ёзганди, аслида.

Педагоглик даври давомида у академик кушик ижрочилигида уз олдига Надыров мактабини яратади. Укувчилари хар икки йилдан Узбекистон микёсида утказиладиган санъат билим юртларининг орасида утказиладиган ёш кушикчилар танловида фахрли уринларни эгаллаб, совриндор булиб келган. У бехисоб шогирдлар тарбиялаб, санъатимизнинг ривожига катта хисса кушган. Шогирдларининг купчилиги Консерваторияни битириб, узи билан катор устозлик килиб, шогирд тайёрлаб, купчилиги театр, концерт муассасалари ва Республикамизнинг туманлардаги мусика мактаблари, маданият ва санъат муассасаларида етук мутахассиси булиб, халкимизга хизмат килиб келмокда.

Жумладан, Узбекистон, Коракалпогистон, Татарстан халк; артисти Т.Дошумова, Узбекистон Республикаси халк артисти Б.Узакбергенов, Узбекистонга хизмат курсатган артистлар Э.Айтниязова, Коракалпогистонга хизмат курсатган артистлар М.Тилеумуратова, Д.Атаджанов, Д.Хожамбергенов, С.Шиникулова, солистлар «Шухрат» медали сохиби, Коракалпогистон санъат арбоби А.Каллиев, Б.Казакбаев, К.Атаджанов, А.Ажиниязова, Б.Жаксимуратова, Н.Каллибековларни атаб утиш жоиздир.

Укитувчилик фаолияти билан бир каторда доимо концерт, ижод ишларини тенгдек юкори ташкилотчилик билан олиб борди. Республикамизнинг бир неча марта Москва, Тошкент, Догистон, Татаристон, Башкуртистон, Козогистон, Азарбайжон, Турманистонда утказилган коракалпок маданияти ва санъати кунларида иштирок этиб, уларнинг тингловчиларини коракалпок миллий кушиклари билан таништириб, олкишларига муяссар булди.

У инсонда актёрлик махорати хам юксак шаклланган эди. Масалан, 1987 йили Бердак номидаги мусикали театрида куйилган биринчи коракалпок операси «Ажиниёз»да бош кахрамонларнинг бири Берди инглизнинг партиясини ижро килиб С.Юдаковнинг «Майсаранинг хийласи» операсида Мулладуст ва С.Рахмановнинг «Алеко» операсида Алеконинг арияларини урганиб, ижро килиб халкнинг олкиши ва мехрига сазовор булишга эришади.

Тантанали концертларда коракалпок бастакорларининг асарлари билан бирга у Европа халкларининг классик бастакорлари Моцарт, Бизе, Верди, Гайден, Чайковский, Бородинларнинг ва узбек, козок операларидан арияларни жахон ва Марказий Осиё сахналарида ижро этиб келган.

Унинг фидокорана мехнатлари Республика хукумати томонидан юксак бахоланиб, 1971 йили «Коракалпогистонга хизмат курсатган артист», 1974 йили «Узбекистонга хизмат курсатган артист», 1977 йили «Коракалпогистон халк артисти», 1981 йили «Узбекистон халк артисти» хурматли унвонлари берилди. Шу билан бирга 1987 йили Бердак номидаги давлат мукофоти совриндори, 1984 йили «Узбекистон халк таълими аълочиси», 1986 йили «Мехнат фахрийси» каби юксак эхтиромга мушарраф булди. Б. Надыров мехнат йули мобайнида уз кушикчилик мактабини яратган, халкимизнинг истеъдодли ёшларини академик кушикчилик йулида тарбиялаган биринчи устозлар сафидаги буюк истеъдод сохиби хисобланади [3: 312-313-бетлар].

Мен устозимнинг ижодий фаолияти хакида макола ёзар эканман, беихтиёр хаёл ва хаёт йулларимга шунгиб кетаман. 1981 йили март ойларида Коракалпогистон Республикаси мактаб укувчилари орасида «Санъат байрами» фестивалида иштирок этдим. Бу фестивалнинг хайъат Базарбай ога Надыров фестивалдан сунг мени олдига чакириб: «Болам, сенинг истеъдодинг бор да. Сенинг овозинг хам, ижро махоратинг хам, узингни сахнада эркин тута билишинг хам яхши. Нукус шахридаги мусика билим юртига укишга киришинг ва вокал кушикчилик махоратини узлуксиз тарзда такомиллаштириб, билим куникмасига эга булишинг керак» - деб маслахат берар экан. Устозимнинг «кутаман» дея кулимдан сикиб совгани топширган пайтларини худди кечагидек эслайман. Уша дамларни хаёлга туюб, истеъдодимни бахолаб мени санъатга булган иштиёкимни оширгани учун умр буйи миннатдорман. Мен Базарбай оганинг таклифига биноан Ш. Шамуратов номидаги санъат училищесига

укишга бел богладим. Устозимнинг таклифини ёш булишимга карамасдан юксак масъулият билан кабул килдим ва Надыровдек буюк истеъдод сохибидан кушик айтишнинг ноёб ва мохирона йулларини ургана бошладим. Уша пайтдан бошлаб мен ота-онамнинг йул-йуриклари, таълим олган масканим Нукус шахар Ажиниёз номидаги мактабнинг директори, мархум А.Аширбекова ва мусика фанидан муаллимим А.Латиповларнинг санъаткор булишимдаги хиссалари катта булди. Албатта, коракалпок халки мана шундай мехрибон инсонларию, буюк истеъдод сохиблари билан хар канча фахрланса арзийди. Мухтарам Президентимиз Ш.Мирзиёев: Коракалпок диёри узининг дунёда ухшаши йук, бетакрор санъати билан барчамизни хайратга солиб келади [4: 209-бет] - деб юксак бахо берганининг узи хам хар канча тахсинга сазовор. Мен ишонаман, хали устозимиз Б.Надыров мехнатлари ёш олиму тадкикотчилар, зиёлилар томонидан урганилиб, буюк санъаткор ва педагогни халкимиз хеч качон унутмай, мангу эслаб, чексиз хурмат ва эхтиром ила ёд олишдан чаршамайдилар.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Дошанова, Мухаббат. Базарбой Надыров ижодий меросига бир назар / Мухаббат Дошанова. - Текст непосредственный // Молодой ученый. - 2019. -№ 44 (282). - С. 387-389. - URL: https://moluch.ru/archive/282/63359/ (дата обращения: 06.07.2021).

2. Т.Давлетмуратова, Э.Эбдикамалов. «Бизге кел...». Некис: «Каракалпакстан». 2018-жыл, жэми 256 бет. 32-бет.

3. A.Nadirova. Qaraqalpaq muzika tariyxi. Tashkent, 2018, 384 bet. (paydalanilgan beti 312-313)

4. Ш.Мирзиёев. «Буюк келажагимизни мард ва олижаноб халкимиз билан бирга курамиз». Тошкент «Узбекистон» НМИУ, 2017. 209 б. Умумий китоб 448б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.