Научная статья на тему 'ШЕВАҲОИ ШАХСИЯТПАРДОЗӢ ДАР ҲИКОЯИ ИМРӮЗ'

ШЕВАҲОИ ШАХСИЯТПАРДОЗӢ ДАР ҲИКОЯИ ИМРӮЗ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
115
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
УИКОЯИ ДАВРАИ ИСТИЦЛОЛИЯТ / ИНСОНИ МУОСИР / ФАЛСАФАИ УАЁТ / ЦУСТУЧУИ ЭЦОДЙ / УОДИСАУОИ СОЛХОИ 90-УМИ ЦАРНИ XX

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Махмудов М.А.

Масъалаи шеваҳои шахсиятпардозӣ ва равишҳои усулии он дар ҳикояи тоҷикии давраи истиқлол баррасӣ шудааст, ҷустуҷӯҳои бадеии баъзе нависандагон дар ин замина мавриди арзѐбӣ қарор гирифтааст. Ҷустуҷӯҳои бадеии нависандагони муосир ва масъалаҳои тасвири бадеии инсон дар назарияи ҳикояи муосир ба ҳайси ҷанбаи муҳимми он таҳлил гардидааст. Дар асоси таҳлили қиѐсии анъанаҳои навпардозии гузашта ва ҳозира тамоюлҳои асосии инкишофи ҳикояи муосири тоҷикӣ муайян карда шудаанд. Нависандагон ҳодисаҳои муҳимтарини сиѐсӣ ва иқтисодии солҳои 90-уми қарни ХХ-ро дар Тоҷикистон инъикос мекунанд. Таъсири ин воқеаҳо дар эҷодиѐти Ӯ.Кӯҳзод, Сорбон, С.Турсун, А.Самад, Баҳманѐр ва дигарон назаррасанд. Масъалаҳои тасвири бадеии инсон дар иртиботи бевосита бо олами маънавӣ ва ҷаҳоншинохти ӯ баррасӣ шудаанд. Ҷустуҷӯҳои ҳар нависанда дар алоҳидагӣ арзѐбӣ гардида, бо ин роҳ саҳми эҷодии ӯ дар тадқиқи фалсафаи ҳаѐтии инсони муосир нишон дода шудааст.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STYLISTIC PECULIARITIES OF MAN’S DEPICTION IN MODERN SHORT STORY

The article dwells on the problems of stylistic variety when showing modern man in short stories written in the period of independence. Belles-lettres quests of modern writers and depiction of man in the theory of modern story are explored as its important aspect. By dint of typological analysis of innovatory traditions of the past and the present the main tendencies of the development of modern Tajik short story are determined. Writers reflect the most significant political and social events referring to the 90-ies of the century elapsed which took place in Tajikistan. Their influence is notable in the creation of U. Kukhzoda, Sorbon, S. Tursun, A. Samad, Bakhmaniyor and others. The problems of man’s artistic portrayal are considered in immediate connection with his spiritual state and comprehension of world. Creative quests of each writer are canvassed separately determining by it his contribution into the study of modern man’s life philosophy.

Текст научной работы на тему «ШЕВАҲОИ ШАХСИЯТПАРДОЗӢ ДАР ҲИКОЯИ ИМРӮЗ»

УДК 82 ББК 83.3

Махмудов Мухаммадцон Абдулахадович,

унвонцуйи кафедраи назария ва таърихи адабиёти Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни (Тоцикистон, Душанбе)

Махмудов Мухаммаджон Абдулахадович,

соискатель кафедры теории и истории литературы Таджикского государственного педагогического университета им. С. Айни (Таджикистан, Душанбе)

Makhmudov Mukhammaddjohn Abdulahadovich,

claimantfor candidate degree of the department of theory and history of literature under the Tajik State Pedagogical University (Tajikistan, Dushanbe) E-MAIL: abdumavlon1987@mail.ru

Вожахои калидй: уикояи давраи истицлолият, инсони муосир, фалсафаи уаёт, персонаж, характер, цустучуи эцоди,уодисауои солхои 90-уми царни XX

Масъалаи шевауои шахсиятпардози ва равишуои усулии он дар уикояи тоцикии давраи истицлол барраси шудааст, цустуцууои бадеии баъзе нависандагон дар ин замина мавриди арзёби царор гирифтааст. Цустуцууои бадеии нависандагони муосир ва масъалауои тасвири бадеии инсон дар назарияи уикояи муосир ба уайси цанбаи мууимми он тащил гардидааст. Дар асоси тащили циёсии анъанауои навпардозии гузашта ва уозира тамоюлуои асосии инкишофи уикояи муосири тоцики муайян карда шудаанд. Нависандагон уодисауои мууимтарини сиёси ва ицтисодии солхои 90-уми царни ХХ-ро дар Тоцикистон инъикос мекунанд. Таъсири ин воцеауо дар эцодиёти У.Куузод, Сорбон, С.Турсун, А.Самад, Бауманёр ва дигарон назаррасанд. Масъалауои тасвири бадеии инсон дар иртиботи бевосита бо олами маънави ва цауоншинохти у барраси шудаанд. Цустуцууои уар нависанда дар алоуидаги арзёби гардида, бо ин роу сауми эцодии у дар тадцици фалсафаи уаётии инсони муосир нишон дода шудааст.

Ключевые слова: рассказ периода независимости, современный человек, жизненная философия, персонаж, характер,творческие изыскания, события 90-хгодовXXв.

Рассматриваются проблемы стилистического разнообразия в показе современного человека в рассказах периода независимости. Художественные изыскания современных писателей и проблемы художественного изображения человека в теории современного рассказа исследуются как её важный аспект. Путем типологического анализа новаторских традиций прошлого и настоящего определяются основные тенденции развития современного таджикского рассказа. Писатели отражают важнейшие политические и социальные события 90-х годов XX века, происходившие в Таджикистане. Их влияние заметно в творчестве У.Кухзода, Сорбона, С.Турсуна, А.Самада, Бахманиера и других. Проблемы художественного изображения человека рассматриваются в непосредственной связи с его духовным состоянием и миропониманием. Творческие изыскания каждого писателя рассматриваются в отдельности, и тем самым определяется его творческий вклад в изучение жизненной философии современного человека.

ШЕВАУОИ ШАХСИЯТПАРДОЗИ ДАР ХЦКОЯИ ИМРУЗ

СТИЛИСТИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ИЗОБРАЖЕНИЯ ЧЕЛОВЕКА В СОВРЕМЕННОМ РАССКАЗЕ

STYLISTIC PECULIARITIES OF MAN'S DEPICTION IN MODERN SHORT STORY

Key words: short-story of independence period, today's man, life philosophy, personage, character, creative qursts, events of the 90-ies of the XX-th century

The article dwells on the problems of stylistic variety when showing modern man in short stories written in the period of independence. Belles-lettres quests of modern writers and depiction of man in the theory of modern story are explored as its important aspect. By dint of typological analysis of innovatory traditions of the past and the present the main tendencies of the development of modern Tajik short story are determined. Writers reflect the most significant political and social events referring to the 90-ies of the century elapsed which took place in Tajikistan. Their influence is notable in the creation of U. Kukhzoda, Sorbon, S. Tursun, A. Samad, Bakhmaniyor and others. The problems of man's artistic portrayal are considered in immediate connection with his spiritual state and comprehension of world. Creative quests of each writer are canvassed separately determining by it his contribution into the study of modern man's life philosophy.

Яке аз масьалахои мухимми назарияи хикоя имконият ва усулхои кашфи шахсият (Разами як гузошта ин шархро дар поёни хамин сафха оваред!-Ашхоси сохташудае (махлук)-ро, ки дар хикоя ва дигар жанрхо зохир мешаванд, шахсият (character) меноманд. Шахсият дар асари адабй фарде (махлуки зехрии нависанда мумкин аст хамеша инсон набошад, хайвон, шайе ё чизи дигареро низ шомил шавад) аст, ки кайфияти равонй ва ахлокии у дар амали уву он чй мегуяд ва мекунад, вучуд дошта бошад. Хулку хуйи чунин шахсиятхоеро, ки барои хонанда дар хавзаи хикоя такрибан мисли афроди вокей чилва мекунад, шахсиятпардозй мехонанд) аст, ки офариниши он дар ин жанр хусусиятхои хоси худро дорад. Худи обьекти тахкия тарзи хоси шахсиятпардозиро такозо мекунад. Баьзе мухаккикон шинохти шахсиятро дар хикоя "ба ташхиси табиб беморро, ки на ба тахкики хаматарафаи чисм, балки ба аломатхои типиии ин беморй асос ёфтааст"(12, 126), киёс кардаанд.

Вокеан шакли хамосй барои дар холат ва вазъиятхои гуногун падид овардани шахсияти персонаж имконият фарохам меоварад. Шахсият дар роман новобаста ба иродаи муаллиф мутобики мантики табиати худ амал мекунад. Муаллиф симои шахси амалкунандаро дар роман мушаххас сохта, ба хонанда имкон медихад, ки боварибахшии ин ё он амали персонажро аз руйи мохияти табиати у арзёбй кунад. Дар хикоя симои инсони (ё махлуки) андешидаи муаллиф аксаран муаммо ва гохо то охир барои хонанда норавшан мемонад. Хрлатхо ва вазьиятхо факат як пахлуи хулку хуйи шахсиятро ошкор месозанд. Ва ин чо хамеша метавон интизор буд, ки персонажи хикоя ногох ба чй амале даст мезанад, амале, ки тасавуроти пешинаи моро дар бораи шахсияти у тагйир медихад. Баьзе мухаккикон ин тарзи нигоришро василаи асосй надониста, онро факат яке аз имкониятхои жанр ба шумор овардаанд, ки "хоси новеллистикаи садаи нуздах ва хам хикояи имруз" мебошад (12, 127).

Мутаасссифона шевахои шахсиятпардозй дар насри точикй, аз чумла хикоя то ба имруз ба кадри кофй тахкик ва арзёбй нашудааст. Дар ин навишта мо кушиш кардем баьзе пахлухои ин масьаларо дар мисоли хикояи замони истиклол мушаххас созем.

^адафи аслии бисёре аз хикояхои ин давра, пеш аз хама, нишон додани хулку хуй ва хислати шахсиятхо ва ба ин васила ошкор сохтани мавкеи ичтимоии онхост. Хдм дар солхои пеш аз истиклолият ва хам баьд нависандагони бохунари мо бо истифода аз шевахои маьмули шахсиятпардозй ба муваффакиятхое даст ёфтаанд, ки тачрибаи онхо чолиби диккат аст. Бахусус дар солхои навадуми садаи гузашта ва замони ба истиклолият даст ёфтани кишвар дар ин замина чустучухои кобили мулохиза сурат гирифт.

TaxaBBynoTH 6ocyptaTe, kh gap ^OMeau conxou HaBag Ba 6atgu oh 6a By^yt naMBacT, maKnu THnHH BO^euaTH cuecH Ba h^thmohpo nemopyMu HaBucaHgaroH ry3omT. Batu Tunupo gap ocopu 6ageH, a3 ^yMna xHKoa carxu goHHm Ba TaaccypoTH h^thmohh HaBucaHga goup 6a mapoHTH Tatpuxue, kh maxcuaTxou TacBupmyga aMan MeKyHaHg, maKn Meguxag. TaxaBBynoT Ba TarMupoTe, kh gap conxou MaBpugu Ha3ap gap xaeTH cuecH Ba h^thmohh ^OMeau to^hkoh pyx gog, Mactanau gapKH 6ageuu Ha^m Ba ^oMroxu hh e oh maxcuaTpo gap mapouTH TunH gap Ha3gu HaBHcaHgaroH ry3omT. Hh ^apaeH gugroxxou 6ucepe a3 HaBucaHgaroHpo oug 6a MOX.H3TH BO^euaTx,OH TatpuxuBy 3aM0HH gurap Kapg Ba 3aMHHapo 6apou gapKH T03au 6ageuu BO^euaTxo MyxaMe coxt. A3 KamMaKamxou (koh^hhktxoh) ryHoryH, kh ^apaeHH HaBHa3apH 6a BO^uaT^o э^оg Kapga 6yg, HaBucaHgaroH xap KagoMe 6a ^agpu xyHap Ba TaBOHOH ucra^oga Kapga, gap xHKoa 6a э^оgн maxcuaTxou ^onu6 Ba Tatcupry30p MyBa$$a^ mygaHg. MoxuaTH hh ryHa maxcuaTxppo aMan Ba KupgopamoH, kh 3epu Tatcupu Ba3tuaTxou FaMpHHHTH30p cypaT Merupag, MyaMaH MeHaMoag.

flapKH TO3au BO^euaTxp Ba Ba3tuaTxou Tunuu hh e oh gaBpau TacBupmaBaHga 6a HaBucaHgaroHH xuKoaHaBuc hmkohh gape^T Ba mHHoxTH "Foau yMyMHu" (O. M. flocToeBcKuM) nyHHH xogucaxou 3HHgarupo, kh ^a6naH aMH^ gapK Hamyga Ba TaBa^yxu MyocupoHpo ^an6 HaKapga 6ygaHg, $apox,aM OBapg. Hh TaMoron a3 conxou macTy xa^Tog cap Kapga, gap Hacpu to^hkh Ta^BuaT e^T Ba gap HHKHmo^H oh caxMH O. MyxaMMagueB, YpyH Kyx30g, CaTTop TypcyH, Cop6oH, A. CaMag, EaxMaHep, H. Ako6hpob Ba HaHge gurap Ha3appac acT. flap xuKoau hh gaBpa Ba 6atgu oh, xaMHyHOH kh ffl. ConexoB TatKHg Bap3ugaacT, "o^apugaHH xapaKTepu 6ageH OMHnu MyxHMMH HumoHpac H^oga HaMygaHH KOHcencuroHH 6ageuro axno^H Ba ^anca^uro h^thmoh" (10, 75) rapgug Ba, 6a Mymoxugau mo, gap gaBpau Hcra^non 3HHau HaBH TamaKKyn Ba TaxaBBynpo TaM HaMyg.

flap xHKoau YpyH Kyx30g "EyppoTap 3H TeF" "A6gynxaMHg, kh MymoBup Ba ga^Tapconopu MapBOH 6yg, a3 Tapcu ^oh rypexT Ba 6a an-H,a3upa pa^T Ba gap xoHau gycram A6gynno h6hh My^a^at nHHxoH myg" (4, 103). CapcoHHxo Ba paH^xpu A6gynxaMHgy A6gynno Ba cagxo moupoHy goHHmMaHgoH xocunu xy^yMH apa6 6a $opc Ba Tat^u6y $umope 6yg, kh Myxo^HMOH 6a capu MapgyMH 6yMH OBapga 6ygaHg. Topo^rapoHH gHHy HMOHy ^apxaHr "FaHHMaTxoH MonHBy ^ohh"-po 6a EaFgog Me^upucTogaHg, Bane ocopu ^apxaHrn-"khto6xoh ra6poHy Ma^ycoH"-po 60 xyKMH Xanu^a e gap 06 Mea^KaHgaHg e OTam Me3agaHg. ^aTTO Ba^Te "Xopa3Mpo 3a6T KapgaHg, KyTaM6a HaBucaHgaroHy xup6agoHpo capocap a3 gaMH TeF ry3ap0Hg. ^ap hh a3 HaBHmTa, kh gap KHTo6y ga^Tap gomTaHg, 6a OTam napTO^Ty cy30Hg..." (4, 104). flap hh KymTaHy cyxTaH^o "MypocoKopoHH 6eHaHry op, mapMaHgau py3rop" HH3 mapuK 6ygaHg. BaKHnoHy Ba3upoH 6a xugMaTH gymMaH pa^TaHg. HamKapueH Tapa^H gymMaH ry3amTaHg. OnHMOHy oph^oh TanaBy Topo^H gymMaHpo xa^ 6ap0BapgaHg. A3 gacTH xap Kace, kh aK Kope MeoMag, gHHampo gurap Kapg Ba HOMampo gurap Kapg, to kh 3HHga 6uM0Hag Ba 6a MaHca6e 6upacag (4, 104). Bane oh hh a3 capu MapgyMH coxu6BaTaH ry3amT, 6eagonaTue, kh Myxpau H^THMOtpo mHKacT, gap guny pyxu rypyxe xhcch Ha^paT Ba hhth^ompo 3HHga MegomT.

Bane A6gynno Ba A6gynxaMHg xap oh Hupo, kh a3 capu MunnaT ry3amT gapK Ba TaxaMMyn MeKapgaHg. Bo^euaTH ^a^et ohxopo 6a hh Hara^a pacoHg, kh "gatBOH xanu^aT" HaKyHaHg, "Ammo gatBOH 6apTapuaT" gomTa 6omaHg. Hh 6apTapupo ohxo gap xh^3h capBaTH MatHaBH MegugaHg, to "6eH0My HumoH HamaBag. CapBaTe, kh xanu^aT xaM MeTaBOHag a3 oh 6axpa 6apgopag. flatBoamoH a3 xupagu ^opcH 6yg, "Ha a3 xygnucaHgH" (4, 106).

HacopaTe, kh YpyH Kyx30g gap mHHoxTH xyBHaTH hhcohh Ba Munnuu maxcuaT gap hh xHKoa KapgaacT, HaBucaHgaroHH mo gap conxou ^a6n a3 6o3co3H Ba ucTH^nonuaTH KHmBap

карда наметавонистанд. ТaмFaи онхое, ки аз арзишхои миллй дифоъ мекарданд, космопалит 6уд, дигар хеч! Шароити нави типй ба нависанда имкон дод, ки фахмиши барои адабдати шyрaвй (aдaбиëти точик чузъе аз ин aдaбиëт буд) суннатгаштаи "вайронгари чахони кухна"-ро (12, 132) тaFЙир дихад. Замона дигар шуд ва барои одамон равшан гардид, ки ба таърих ва ифтихороти миллй наметавон аз руйи манфиаихои cиëcй, миллатчигй ва а^идатй муносибат кард.

Дар матни хикоя нависанда доир ба Абдулло ва Абдулхамид маълумоти зиëде наовардааст. Мо ин ду шахсиятро аз гуфтор, кирдор ва амалашон мешиносем, ки нависанда дар шароити нав дарк ва хунармандона тасвир кардааст. Махсусан сахнаи мурофиаи Абдулхамид, талошхои Абдулло барои начоти дycтaш, ки бенатича меанчомад ва Абдулхамид аз барои хифзи ифтихороти миллй вaхшиëнa кушта мешавад, бaëнгaри тавоноии маънавй ва хувияти миллию инсонии ин шахсият аст, ки аз чониби нависанда хунармандона тасвир шудааст.

Урун Кухзод дар ин хикоя бо шеваи "ироаи шахсият аз тари^и амали шахсият бо каме шарху тафсир" (6, 189) хул^у ху ва хувияти инсонии Абдулло ва Абдулхамилро ироа кардааст. Дар тарзи нигориши нависанда ин равиши арза кардани шахсиятхо чузъи чудоинопазири равиши намоишй буда, бо ин усул аъмол ва рафтори шахсиятхо ба хонанда ошкор мегардад. Зайли намуна ^итъаи зерро на^л мекунем:

"Муфтй:

-Ин котиби мачусак ба забони арабй менависад китобхояшро, бо забони арабй, вале бо маънову мазмуни габрй. Лафз арбй, таъкиду бaëн габрй... Худаш бо забони худаш бигуяд, ман дуруст мегуям ë нодуруст?

Абдулхамид:

-Дуруст мегуед. Лекин ба Faврaш нарасидаед. Хохед, ки ба кунхи фанни бaлoFaт бирасед ва ба маънои лyFaт пай баред ва дар лyFaт Faвр бикунед, бояд китоби Корвандро бихонед.

Козй:

-Шумо кофир шудед. Лафзи мачусиро аз сухани осмонй боло гузоштаед. Мутла^ кофир шудед. Тавба кунед...

Абдулхамид:

-Ростй тавба надорад..." (4, 109 - 110).

Нависанда бо ин усули шахсиятпардозй бе он ки кучактарин ишорае кунад ва тавзеху тафсире ба он биафзояд хонандаро аз аъмолу рафтор ва андешаву орои миллатдустонаи шахсияти хикоя огох месозад. Нависанда тавонистааст, ки шахсиятхои хикояро "дар хини амал" (6, 190) тасвир кунад. Хонанда аз он чй Абдулхамид ë ^озй мегуяд, аз он чй мекунанд, хадс мезанад, ки чй гуна одаме хастанд. Нависанда аъмол ва гуфтори шахсиятхоро ба намоиш гузошта, хастии онхоро ба хонанда менамояд. Ин тарзи шахсиятпардозй дар хикояхои инзамонии нависанда нуфуз дошта, бозгукунандаи зехният ва хадафхои ислохотхохии нависандаи ормонгарост.

Нависандаи хикоянавис ин ë он шахсиятро тасвир карда, на хамава^т дар пеши худ ма^сад мегузорад, ки чехраи инсонро бо хамаи гуногунрангихои аъмолу кирдораш бозтоб дихад. Гохо дар хикоя як пахлуи равшани хул^у хуйи шахсият тасвир мешавад ва чехраи инсони чомеъро тачассум менамояд.

Хдма гуна шахсият, хатто шахсияти комил (агар во^еан хам шахсият бошад) хонандаро ба андеша вомедорад. Мухавдщон бар ин назаранд, ки "Хднгоми офаридани симои инсон дар асари бадей наметавон хамаи тобишхои рафтори инсонро дар шароитхои гуногун ба хисоб гирифт ва нишон дод. Дар ин хол '^ояи шахсият"-ро муайян кардан ва

hmkohh xuc KapgaHH gypHaMOH hhkheo^h 6oBapu6axmu 0Hp0 6a By^yg OBapgaH MyxHM acT. Hh 6axycyc 6ap0H "®aHpu xypg", kh xa^MH TaxKHa hmkohh Bacet Ba xaMarapa^a omKop HaMygaHH chmoh hhcohpo Hagopag, MyxHM acT (12, 132 - 133). flap xuKoau egmygau YpyH Kyx30g xapHaHg A6gynxaMHg gap aK Ba3tuaTH Mymaxxac 6a TacBup OMagaacT, xoHaHga 6e gymBopH MeTaBOHag 0Hp0 gap Ba3tuaTxou ryHoryH nemu Ha3ap OBapag, 3epo HaBucaHga TaBOHucTaacT, kh gap xHKoa "Foau maxcuaT"- opmohh gapyHHH atMon Ba pa^Topu 3HHgaruco3H hhcohpo ga^u^ Ta^accyM co3ag.

naxnyu MyxHMMH xyHapu YpyH Kyx30gu xuKoaHaBuc gap oh acT, kh TaBOHHcraacT a3 aK aMan Ba Kupgopu Mymaxxacu ^axpaMOH, a3 cyxaH Ba aHgemau y yM^ Ba 3ep6uH0H opmohh maxcuaTH MaBpugu TacBupampo gapK Ba MoxuaTH xyn^y xy Ba xacTHH hhcohhh ypo upoa guxag.

flap xHKoau Cop6oH "EucTapu Mapr" maxcuaTH nepcoHa® gap Ba3tu FaMpu HHTH30p TacBup mygaacT. TaMOMH coxTopu 3HHgaruu MatHaBHH nupa3aHH "pyMu 6ucTap xo6uga" gap aK xapaKaT, gap aK aManu aH^OMHarupu^Ta Ba Ha3apu MaH^H My^accaM mygaacT: эxcоcотн 3aHe, kh gap xHKoa TacBup mygaacT, Ta6uH Ba ogH acT; hh 3aH gap xone, kh gap 6ucTapu Mapr xy^TaacT, эxcоcн ryHox Ba a3 maBxapam Tana6u 0Myp3um MeKyHag; 3aH nemu maBxap, kh gap capu 6ohhhh ycT, ryHoxu xygpo aK-aK 6apMemyM0pag...HaBucaHga gap xHKoa xonu Ta6uu 3HHgarHH aK xoHaBogapo MeHaMoag, kh xaM xaHgaoBap acTy xaM $0^eape3. X^HMMaTH эtтнpо$н ryHox Ba a3MH Tana6u 0Myp3um 6a yMegu noK KapgaHH ryHoxoH Ba opoM KapgaHH BH^goHH HopoxaT, noeHH bo^h6 Ba Mat^ynu gurape acT 6apou mHHoxTH maxcuaTxou xHKoa.

flap hh xHKoa xeH HH3H coxTaBy 6o$Ta HecT. Bo^euaT xyn^y xyMu maxcuaTxopo omKop Mec03ag, kh naeMH paBmaHe HH3 gopag: Hexpau acnuu Ta6axKopoHpo MeHaMoag Ba HyHOHKH xacTaHg HumoH Meguxag. fflaxcuaT gap hh xHKoa xa^H^araaMOH 3ynM Ba cuTaMH xoHaBogarH Ba HoxygoroxuBy 6agxyn^HH 3aH-cyTyHH xoHagoH acT. Cop6oH TaBOHHcraacr, kh gap hh xHKoa 6a Bacunau HaHg HumoHa Hexpau paBOHHH 3aHepo OBapag, kh MoxuaTH acnuu maxcuaTH ypo 6a TaBpu ^OMet H^oga MeKyHag. Hh maxcuaTecT, kh rup^Topu xaMO^ar Ba xueHara MatHaBH rapguga, gap BonacuH nax3axo ^omh xygpo gap hh gyHeBy oh gyHe TaHr gapMee6ag (11, 8-10). Bo^euaTxoe, kh MyHgapu^au xHKoapo TamKHn gogaacT - ryHoxoHH 3aH gap Tynu 3HHgaruu aK^oaamoH 60 maBxap - xyn^y xyMu maxcuaTH xHKoapo xene paBmaH omKop Mec03ag Ba MueHH HMKOHHaTxoH 30THH y capxag Mery30pag, kh ryBoxu xyHapMaHguu HaBucaHga gap o^apuHHmu maxcuaT acT. Cop6oH HH3 gap hh Ba xuKoaxou "fly geBOHa", "Pyc6aHHa", "CaBgou yMp", "Kypo^To6", "fly gapgMaHg" Ba FaMpa meBau upoau maxcuaTpo a3 Tapu^H 6a HaMOum ry30mTaHH atMonu nepcoHa® 60 a$3ygaHH mapxy Ta^cup xyHapMaHgoHa 6a Kop rupu^TaacT.

flap 6ucepe a3 xuKoaxou gap hh gaBpa Tatnu^Kapgau HaBucaHgaroHH to^hk TaFMupoTH ^aBpuH cu^aTHH maxcuaT Ba xyro xucnara oh HaTH^au TaFMupu gugroxxo oug 6a Mactanaxou cuecuBy h^thmoh Me6omag. Hh ^o cyxaH Ha^a^ar gap 6opau xyHapu xuKoaHaBuc e acocHOKHH paBOHHH TaFMupoTH gap xyro xucnaTH hhcoh 6a By^yg OMag MepaBag, 6anKH a3 xaMa MyxHM MoxuaTH FoaBHH acap MaBpugu Ha3ap acT. Omhhh acnuu TaxpuK6axmu hh gurapryHH, nem a3 xaMa, opmohh FoaBH, h^thmoh Ba axno^HH HaBucaHga Me6omag. Ea hh ganen, gap 6at3e xHKoaxoH A. CaMag TaFMupoTH gap maxcuaTH ^axpaMOH 6a By^yg OMagapo moxhhth MymKHnoTH MaBpugu Ha3apu Myannu^ pa^aM Me3aHag, kh oh ^y3tH HecT. AHgemaxou Mogapu ^aHroBap a3 xuKoau "Mopra3uga" oug 6a BO^eaxou 6a capu ^ap3aHg Ba xoHaBogaam OMaga a3 "^ona6u xogucau ^y3tuu "hhth^omh" maxcH" (12, 137) ^apoTap MepaBag. AHgemau y aMH^Tap a3 xaMa ryHa xynocaxou HacuxaT0Me3H MaH^uaTxoxoHa acT. flurapryHHH MatHaBue, kh 3epu Tatcupu capHaBHmTH nyp^o^uau ^ap3aHgam gap pyxua Ba aHgemau Mogap pyx gogaacT, 3aMHHau MaHTH^H Ba ycynuu TamaKKynu hh maxcuaT Ba TatMugu KOHcencuau ^OMeu ^anca^HH 3HHgarucT, kh HaBucaHga Ta6nHF KapgaacT. flap xuKoau egmyga TaFMupoTH ^aBpH

ва мухимми шахсияти кахрамон (модар) натичаи тааммук ва чустучухои фалсафиву бадеии нависанда оиди масъалахои пурарзиши таърихи миллат ва башар аст. Модар сари вокеоте меандешад, ки факат дар сарнавишти писараш "накши нахс" бозй накардаанд: таъкиботи уламои динй, сухтан ва нобуд кардани кутуби адабию таърихй, набард алайхи фашизмро модар барои писар такдирбарандоз мехисобад, чунки зери таъсири он рузхои cиëх писараш низ ба гунох олуда шуд. Нависанда шахсияти "модари чигарсухтаеро меофарад, ки нисбат ба сдасати зиддихалкй ва зиддифархангии хизбу давлати шуравй дар солхои сиюми карни бистум нафрату карохати афзун дорад. Ба решаи умри фарзандаш хамон cиëcaти чохилона табар зад" (9, 150).

А. Самад барои офаридани шахсияти кахрамони хикояаш аз шеваи шарху тавзехи мустакими шахсиятпардозй хунармандона истифода карда, ба ин васила рафтор, аъмол ва афкори модарро ба хонанда муаррифй кардааст. Дар ин равиш зовияи диди фардй василаи корсозе будааст дар намудани хусусиятхо ва хислатхои шахсияти кахрамони хикоя. Муваффакият дар ироаи сарехи ин ва дигар шахсиятхои хикояхо ба хycycиëти шахсии ровй, ба ифодаи дигар вижагихои хунарии нависанда вобаста мебошад. Хонанда шахсияти кахрамони хикоя-модарро пеш-пеш аз ташрех ва тафсири нависанда мешиносад, на аз амалу кирдораш дар бархурд бо хаводис ва масоил. Нависанда чун акли кул рафтор карда, даруни шахсияти кахрамони хикояро ба хонанда намудааст.

Диккати нависандагони точикро нафакат инсон хамчун иштирокчии вокеиятхо ва интиколдихандаи мачмуи фазилатхои ахлокй, балки хамчун неъмати арзишманд ва такрорнашавандаи хaëти ичтимой ба худ чалб мекунад. Махз таваччухи бошиддати чомеа ба сарнавишти инсон рохро барои тасвиру тафсири шахсияти биcëрпaхлy ба нависандагон боз намуд. Нависандагони бохунар дар ин замина "барои офаридани шахсияти типй...далели типиро" ба кор гирифтанд (1, 87), ки яке аз шевахои такмили хую хислати шахсият дар хикояи точикй мебошад.

Сарнавишти инсон хамчун усули ташкили сохтори хикоя ва шахсияти бадей дар хикояхои Бахмажр низ чолиб буда, нависанда шеваи хоси шахсиятпардозиро пайгирй дорад. Нависандаро сарнавишти гуногуни кахрамонон ба хаячон оварда, мундаричаи чунин хикояхоро ба тарзи гуногун шакл медихад. Вале аз чунин хикояхо дар пеши назари мо зиндагии инсоне, ки сарнавишташ ба хикоя кардан меарзад ва дар дилу ëди хонанда накш мегузорад, гирд мегардад.

Дар хикояхои Бахмажр усули хронологии накл риоят нашавад хам, аксаран мундаричаи ин гуна хикояхо аз чанд лахзаи зиндагии кахрамон ба хам меояд ва имкон медихад хонанда ба умки тарчеии хую хислати шахсияти тасвиршударо расад. Хдмаи Faнoвaти маънавии кахрамони хикояи "Куштор дар Ялмо" якбора кушода намешавад. Бобои Бахром сарнавишташро "ба сахтй" ба ëд меовард. Маълум мешавад, ки аз фочеаи маъракаи кулаккунй ба хукми тасодуф зинда монда ба зодгохаш баргаштааст. Храмин ручуъ ва суханони у-"худованд хеч бандаашро ба ин рузхои сдах гирифтор насозад!" - ба хонанда имкон медихад, ки кадам ба кадам фочиаи зиндагии кахрамони аслии хикоя -Мурод ва аъмолу кирдори Бобои Бахрому инсонхои дигарро ба мушохида гирад. Бобои Бахром хеч кори чолибе дар зиндагй накарда бошад хам, рузгори ошкоро ва бошарафонаро паси сар мкунад. У аз асорат баргаш, зиндагии душворе дошт, бо одамони гуногунхилкат кору зиндагй кард, ки содик хам буданду хиëнaткoр хам, вале мух,им ин буд, ки хеч гохе одамиятро аз даст надод. У инсонест, ки одамонро аз як нигохашон мешиносад ва бо онхо забон ëфтa метавонад. Дили аз хурдй захмхурдааш гохо ба хар касу нокас месузад. Аз

чумла ба Мурод, ки аз тангдастй гандуми колхозро медуздид. Хдтто вадте у "Сардори бадчахл"-ро мекушад бисер мехохад ин сир пушида монад...

Ин хикоя ва бисере аз хикояхои дигари Бахманер мундаричаи тезу тунди бисерамал надоранд. Вале гохо "дар худуди як хикоя 10 - 15 лавхаи хурд канори хам омада, хар кадоме барои равшан кардани матлабе истифода шудаанд" (5, 168). Сохтори хикояро амалу кирдори шахсиятхо ва оханги андешаи муаллиф устувор сохта, хонандаро мутаваччехи сарнавишти дахрамони аслй месозад. Ин гуна хикояхои нависандаро " метавон ба сифати тамоюли тозае дар насри нави точикй чун насри зехнй номзад кард, ки аз долабхои ичтимой, низоъхои синфиву истехсолй, объективизми берух ва надли одй е пайдархамии водеахо барканор буда, саропо баенгар ва чавобгуйи холот, савияи маънавй ва ахдофу ормони инсони мударрарй мебошад" (7, 258 - 259). Бахманер дар эчоди ин гуна хикояхо аз шеваи шахсиятпарзозии "ироаи даруни шахсият бе таъбир ва тафсир" (6, 191) хунармандона истифода кардааст, ки дар насри точикй тачрибаи беназир аст.

Нависанда дар саропои хикояи "Кадхудо" бо намоиши аъмол ва кунишхои зехнй ва авотифи дарунии персонаж ба хонанда имкон медихад, ки гайри мустадим шахсиятро шиносад. Дар хикоя аъмол ва хаводис дар даруни шахсиятхо (ровй ва зини у) рух медихад ва нависанда гайри мустадим хонандаро дар чараени шуъури огох ва ноогохи шахсиятхои хикоя дарор медихад. Ба дитъаи зер таваччух кунед:

"Тамбоку дуд медихам. Дуд аз дахонам чун аз лулаи паровоз танура мезанад. Занам кач- кач ба ман менигарад, шояд харфи тезтаке нуги забонаш сум мезанад, чарогпоя мешавад, аз бахобанди дахонаш берун частан мехохад, магарм ба сахтй онро лачомгир мекунад, ки сухане намегуяд.Агар дуди тамбоку алерчй дорад, лек чун балконро ба ихтиери ман дода, ночор аст бардошт бикунад. "Хасдуд мекунй, курдуд мекунй, бифармо, балкон!" Ин чо барои у "балкон" аст, барои ман шахнишин..." (2, 220).

Х^икоя бо хамин дитъа огоз меебад ва нависанда бидуни он ки тавзех дихад, зехнияти ошуфтаи шахсиятхои хикоя (ровй ва занаш)-ро нишон медихад ва хонандаро дар чараени кашмакаши дарунии афкор дарор медихад. Хонанда гайри мустадим дар меебад, ки ин ду хулду хуйи хилофи хам дошта, зиндагиашон нобасомон аст. Ба ифодаи дигар, амалу куниш ва зохири берунй мохияти фикр ва андешаи дарунии хар ду шахсияти хикояро нишон медихад, ки шеваи тозаи шахсиятпардозй дар хикояи точикй аст.

Бахманер дар ин ва бисере аз хикояхои дигараш ба василаи надли танзомез аз ироаи сарех ва урени хусусиети шахсиятхо худдорй мекунад. Хонанда тавсиф е тасвири хую хислати Кадхудоро (ва ровиро низ) на аз забони нависанда, балки аз суолу чавоб ва зехнияти хар ду мешиносад, ки шеваи тоза ва муассир буда, то чое якнавохтии шахсиятпардозиро дар насри точикй, аз чумла хикоя поен медихад. Ба ифодаи дадидтар, Бахманер фаротар рафт ва ба василаи тасвири огохона зехнияти шахсиятро чозибаи марказии хикоя дарор дод.

Ба ин тартиб, дар заминаи тахлилхои анчомгирифта метавон хулоса кард, ки дар хикояи ин давра нависандагони хунарманд бо корбурди шевахои гуногун ва таъсиргузори шахсиятпардозй ба тахдиди амиди водеиятхои зиндагй ва сарнавишти инсон даст ефта, бешак "фазои маънавиет ва маърифати бадеии моро" (3, 159) такмил бахшидаанд.

Пайнавишт:

1. Антонов, С. Я читаю рассказ / С. Антонов. - М.: Молодая гвардия, 1973. - 256 с.

2. Бахманер. Самаддеу. Китоби дуюм /Бахманер. - Душанбе: Истеъдод, 2014. - 240 с.

3. Давронов, А. Андар шинохти уикоя / А. Давронов. Нацди адаби ва равандуои адабиет (мацмуаи мацолауо). - Душанбе: Шаупар, 2012. - С. 140 - 159.

4. Куузод, У. Бурротар зи тег / У. Куузод. - Душанбе: Маориф, 2019. - С. 103 - 111.

5. Мирзоюнус,М. Нигоуи ицмоли ба як достон /М. Мирзоюнус // Шоире аз Сармаддеу. -Душанбе: Ирфон, 2017. - С. 158 - 173.

6. Мирсодищ Ц. Аносири наср /Ц. Мирсодици. - Теурон: Интишороти Шифо, 1367. - 500 с.

7. Набави, А. Намунаи шоистаи насри цадиди тоцики / А. Набави. Цусторуо ва ибтикорот дар наср. - Душанбе: Адиб, 2009. - С. "57 - 264.

8. Сайфуллоев, А. Цону цауони наср / А. САйфуллоев. - Душанбе: Ирфон, 2007. - 538 с.

9. Самад, А. Талош / А. Самад. - Душанбе: Адиб, 2002. - С. 150 - 156.

10. Солеуов, Ш. Поэтикаи жанри уикояи солуои 70 - 80 царни 20 (Масъалаи замон ва макони бадеи) / Ш. Солеуов. - Душанбе: Дониш, 2006. - 169 с.

11. Сорбон. Магзреза / Сорбон. - Душанбе: Адиб, 2013. - 352 с.

12. Шубин, Э. А. Современный русский рассказ/Э. А. Шубин. - Л.: Наука. Ленинградское отделение, 1974. - 182 с.

Reference Literature:

1. Antonov S. /Read a Short Story. - Moscow.: Young Guard, 1973. - 256pp.

2. Bakhmaniyor, Samaddekh. The second Book. // S. Bakhmaniyor. - Dushanbe: Gift. 2014. - 240pp.

3. Davronov A. On Short Story Cognition. // A.Davronov. Literary Criticism and Literary Processes (collection of articles). - Dushanbe: Bird's Wing, 2012. - pp. 140 - 159

4. Kuhzod U. More Acute than Sword// U Kuhzod. - Dushanbe: Enlightenment, 2019. - pp. 103 -111

5. Mirzoyunus M. Briefly about one Doston// M. Mirzoyunus. The Poet from Sarmaddekh. Dushanbe : Cognition, 2017 - pp. 158 - 173

6. Mirsodiki Dj. Elements of Prose//Dj. Mirsodiki. - Tehron: Convalescence.1367 hijra. - 500pp.

7. Nabavi A. Worthy Pattern of New Tajik Prose// A Nabavi. Quests and Initiatives in Prose. -Dushanbe: Man-of-Letters, 2009. - pp. 57- 264

8. Sayfulloyev A. The Soul of Prose //A. Sayfulloyev. - Dushanbe: Cognition. 2007. - 538pp.

9. Samad A. Strivings// A. Samad. - Dushanbe: Man-of-Letters, 2002. - pp. 150 - 156

10. Solekhov Sh. Poetics of short Story Genre Referring to the 70-ies - the 80-ies of the XX - th Century The Problem of Imaginative Time and Space. - Dushanbe: Knowledge, 2006. -169pp.

11. Sorbon. Nut Crumbs// Sorbon. - Dushanbe: Man-of-Letters, 2013 - 352pp.

12. Shubin E. A. Modern Russian Short Story// E.A. Shubin. Leningrad: Science, Leningrad department. 1974. - 182 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.