Научная статья на тему 'ШАРҚ ЖИЙДАСИ (Elaeagnus orientalis L.) НИ АСОСИЙ ЭКОЛОГИК ОМИЛЛАРГА МУНОСАБАТИ'

ШАРҚ ЖИЙДАСИ (Elaeagnus orientalis L.) НИ АСОСИЙ ЭКОЛОГИК ОМИЛЛАРГА МУНОСАБАТИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
83
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
Йирик мевали / пластик ўсимлик / ўса олади / Тошкент / Хоразм / Фарғона / Сирдарё Самарқанд / Қашқадарё / Сурхандарё вилоятларида ҳамда Қорақалпоғистон республикаси / коллекцион боғ / Тошкент-16 / 22 ва Самарқанд 7 навлари / Large-fruited / plastic plant / can grow in Tashkent / Khorezm / Fergana / Syrdarya Samarkand / Kashkadarya / Surkhandarya regions and the Republic of Karakalpakstan / collection garden / Tashkent-16 / 22 and Samarkand 7 varieties

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Турдиев Сайдали Ашурович, Қунназаров Азиз Жуманазарович

Мақолада шарқ жийдаси (Elaeagnus orientalis L.) нинг истиқболли шаклларини тарқалиш ареаллари, уларнинг истиқболли шакллари, тупроққа ва иқлим шароитларига бўлган муносабат кўрсаткичлари, шу билан биргаликда шарқ жийдасининг турли шўрланган тупроқ шароитларига мослашиб ўса олиши, мелиоратив деградацияга учраган ерларда истиқболли шакл, навлари асосида прантацияларини барпо этишнинг аҳамияти ҳақида маълумотлар келтирилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по истории и археологии , автор научной работы — Турдиев Сайдали Ашурович, Қунназаров Азиз Жуманазарович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

RELATIONSHIP OF EASTERN LOCHA (Elaeagnus orientalis L.) TO THE MAIN ENVIRONMENTAL FACTORS

The article presents the bioecological features of large-fruited forms of the Oriental sucker (Elaeagnus orientalis L.) of national selection, growing in various soil and climatic conditions. Eastern goof as a halophyte is well adapted to growing on saline soils. Therefore, the creation of a large-fruited sucker plantation on saline and degraded lands is of great economic importance.

Текст научной работы на тему «ШАРҚ ЖИЙДАСИ (Elaeagnus orientalis L.) НИ АСОСИЙ ЭКОЛОГИК ОМИЛЛАРГА МУНОСАБАТИ»

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

УДК 634.9+631.6

ШАРЦ ЖИЙДАСИ (Elaeagnus orientalis L.) НИ АСОСИЙ ЭКОЛОГИК ОМИЛЛАРГА МУНОСАБАТИ

Турдиев Сайдали Ашурович

Доцент, кишлок хужалиги фанлари доктори, Тошкент давлат аграр университети,

Тошкент. sayidalit@mail.ru Цунназаров Азиз Жуманазарович

^оракалпогистон республикаси кишлок хужалиги ва агротехнологиялари институти таянч докторанти https://doi.org/10.5281/zenodo.7199787

Аннотация. Мацолада шарц жийдаси (Elaeagnus orientalis L.) нинг истщболли шаклларини тарцалиш ареаллари, уларнинг истицболли шакллари, тупроцца ва ицлим шароитларига булган муносабат курсаткичлари, шу билан биргаликда шарц жийдасининг турли шурланган тупроц шароитларига мослашиб уса олиши, мелиоратив деградацияга учраган ерларда истицболли шакл, навлари асосида прантацияларини барпо этишнинг ауамияти уацида маълумотлар келтирилган

Калит сузлар. Йирик мевали, пластик усимлик, уса олади, Тошкент, Хоразм, Фаргона, Сирдарё Самарцанд, К,ашцадарё, Сурхандарё вилоятларида %амда Корацалпогистон республикаси, коллекцион бог, Тошкент-16, 22 ва Самарцанд 7 навлари.

ОТНОШЕНИЕ ЛОХА ВОСТОЧНОГО (Elaeagnus orientalis L.) К ОСНОВНЫМ

ЭКОЛОГИЧЕСКИМ ФАКТОРАМ Аннотация.В статье приводится биоэкологические особенности крупноплодных форм лоха восточного (Elaeagnus orientalis L.) народной селекции, произрастачощие в различных почвенных - климатических условиях. Лох восточный как галофит хорошо приспособлен к произрастанию на засоленных почвах. Поэтому создание плантации крупноплодного лоха на засоленных и деградированных землях имеет важное народнохозяйственное значение.

Ключевые слова: Растение крупноплодное, пластичное, может произрастать в Ташкентской, Хорезмской, Ферганской, Сырдарьинской Самаркандской, Кашкадарьинской, Сурхандарьинской областях и Республике Каракалпакстан, коллекционный сад, Ташкент-16, 22 и Самарканд 7 сортов.

RELATIONSHIP OF EASTERN LOCHA (Elaeagnus orientalis L.) TO THE MAIN

ENVIRONMENTAL FACTORS Abstract. The article presents the bioecological features of large-fruited forms of the Oriental sucker (Elaeagnus orientalis L.) of national selection, growing in various soil and climatic conditions. Eastern goof as a halophyte is well adapted to growing on saline soils. Therefore, the creation of a large-fruited sucker plantation on saline and degraded lands is of great economic importance.

Keywords: Large-fruited, plastic plant, can grow in Tashkent, Khorezm, Fergana, Syrdarya Samarkand, Kashkadarya, Surkhandarya regions and the Republic of Karakalpakstan, collection garden, Tashkent-16, 22 and Samarkand 7 varieties.

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

Кириш: Маълумки, шарк жийдаси (Elaeagnus orientalis L.) мевалари азалдан халк селекцияси объекти сифатида урганилган, йирик мевали шакллари ажратиб олинган ва озик овкат ва дориворлик сифатида фойдаланилган хамда илмий жихатдан урганилган. Минг йиллар давомида шарк жийдасининг йирик мевали шакллари яратилганки, улар нафакат йирик мевалари, серхосиллиги, тез хосилга кириши хамда турли тупрок ва иклим шароитларига мослашиб уса олиши билан ажралиб туради.

Жийда дарахти жуда пластик усимлик сифатида турли-туман тупрок - иклим шароитларида усишга мослашган. Шу сабабли хам жийданинг экологик табиатини англаш бир мунча мураккаб С.А. Никитин [4] илмий адабиётларида жийдани экологик табиатини турлича талкин этилишига эътибор каратади. Дархакикат жийда турлари гох гигрофит, гох мезофит ва ксерофит-галофит усимлик сифатида характерланади. Муаллифнинг фикрича жийда турлари ташки мухит узгаришига мослашган холда модда алмашувини бошкариш хусусиятига эга, шу сабабли хам у зарур пайтларда гидроморфлик, мезоморфлик ва ксероморфлик хусусиятларини намоён килади.

Жийда илдизида биринчи йиллардаёк микоризали тугунаклар хосил була бошлайди, катта дарахтларда улар туплам ва шингилсимон куринишга эга булиб, катталашиб кетади. Купгина тадкикотчилар ушбу тугунаклар азотни узлаштирувчи бактериялар билан усимлик хужайраларини зарарланиши окибатида юзага келади деб хисоблайдилар [5, 6].

Жийдазорлар тупрокни азотга бойитадилар, тупрок унумдорлигини оширадилар, 1 га да 60-70 кг азот тупланишини таъминлайдилар. Азотни узлаштирувчи жийда илдизидаги тугунакли бактериялар тупрокдаги бошка бактериялар билан симбиоз холатида яшайди ва дарахтни усишига ёрдам беради [7, 10].

Тадкикотнинг услублари. Дала ва ишлаб чикариш тажрибаларини утказиш, "Шарк жийдасини комплекс бахолаш, истикболли шаклларини вегетатив купайтириш ва плантацияларини баро этиш" буйича Тавсиянома (2017), "Шарк жийдасининг (Elaeagnus orientalis L.) истикболли шаклларини комплекс бахолаш услуби" 3317-90 (O'zDSt 322.15.04.2009), «Сеянцы деревьев и кустарников», давлат стандартлари ва «Программа и методика сортоизучения плодовых, ягодных и орехоплодовых культур» (1999) услубий кулланмаси талаблари асосида амалга оширилди. Дала тажрибаларида олинган натижаларни статистик тахлили Microsoft Excel компьютер дастури ёрдамида Б.А. Доспехов услуби буйича хисобланган.

Тадкикот натижалари ва уларнинг мухокамаси: Жийда шурхок ерларда таркибида 3,5% гача тузлар булган тупрок шароитларида, ер остки сувлар якин ерларда хам, тошлок ерларда хам бемалол усиб хосил беради. Утказилган тадкикотларимиз Тошкен вохаси, Хоразм, Фаргона, Сирдарё Самарканд, ^ашкадарё, Сурхандарё вилоятларида хамда ^оракалпогистон республикаси худудида табиий таркалган ва маданий усиб турган шарк жийда дарахти, турли тупрок - рельеф ва иклим шароитларига яхши мослашганлигини курсатди. Жийда дарахти усиб турган жойнинг тупрогига боглик холда 5-8 м баландликга эга булиб хосилдорлиги 8-32 кг ни ташкил этиши кайд этилди.

Тошкент - Сирдарё магистрал автомобил йули хдмда темир йули ёкасида экилган ихота жийдазорлар яхши усиб хосил бераётгани кайд этилди. Фаргона водийсининг Ёзвон чулларида, Хоразм ва ^оракалпогистоннинг кумли - шурланган ерларида хам яхши усиб мухим мелиоратив функцияни бажармокда, жумладан 2020 йилда Хужайли туманида

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

жийданинг янги Тошкент-16, 22 ва Самарканд 7 навлари асосида барпо этилган коллекцион жийдазор хосил беришни бошлади [9].

Жийда дарахти пластик усимлик сифатида шурхок, боткокланган ерларда, механик таркиби огирлашган, ер остки сувлари якин ерларда хам яхши усиб мухим мелиоратив функцияларни бажаради. Сув хавзалари, ирригацион сугориш шохобчалари, коллекторлар киргокларини мустахкамлашда, жарликлар ва кучки эхтимоли юкори кияликларда жийда кучатларини экиш жуда самарали тадбир хисобланади.

Бирок, шуни таъкидлаш лозимки, жийда усимлигининг уртача онтогенези (умур куриши) 40-50 йил булса, нокулай шароитларда яъни мелиоратив холати огир ерларда 1020 йил умур куриши, шу билан бирга хосилдорлиги камайиши, мевалари кичрайиши мумкин. Ушбу давр хам худуднинг фитоценозини ортишига етарли давр хисобланади.

Жийда дарахтини кимматли биоэкологик хусусиятларидан бири кургокчиликка чидамли ва совукка бардошлилигидир. Жийда дарахтини чидамлилик сабабларини урганиш илмий ва амалий ахамиятга эгадир. Жийда дарахти ёзнинг кургокчил даврида баргларидаги транспирация жараёнини кескин камайтиради, ёш новдалари ва бир кисм баргларини куриши кузатилади, шу тарзда нокулай курук мавсумнинг салбий таъсиридан сакланади ва унчалик зарарланмайди [3, 8].

Шарк жийда ёругсевар, иссикка чидамли, +500с гача иссикда хам усаверади. Кун хаддан ошик кизиб кетганда барглари буралиб кетади ва сувни кам буглантиради, офтобдан шу тарзда сакланади. Жийда дарахти-300с гача булган совукларга бемалол чидайди [1]. Шу сабабли хам жийдани маданий экиш чегараси анчагина шимолга сурилган. Москва, Уфа, Екатеринбург, Пермь шахарлари линиясигача булган худудларда жийда совуклардан зарарланмасдан бемалол усмокда, кукаламзорлаштиришда, урмон мелиорацияси сохаларида фойдаланилмокда [2].

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

Жадвал

Республикамизда шарк жийданинг усиб турган худудлари ва тупрок

шароитлари

Истикболли шакллар Дарахт усиб турган жойнинг номи Жийда дарахтини так-сацион курсатгичлари Уртача хосилдорлиги кг Тупрок типи

Баландлиги, м Диаметри, см

Тошкент 2 Тошкент ш. Учтепа тум. 5 м 20 см 16 Типик буз тупрок

Тошкент 11 Тошкент вил. Пискент тум. 6 м 32 см 20 Типик буз тупрок

Тошкент 12 Тошкент вил. Пискент тум. 5 м 18 см 14 Типик буз тупрок

Тошкент 15 Тошкент вил. Зангиота тум. 7 м 18 см 16 Типик буз тупрок

Тошкент 16 Тошкент вил. Зангиота тум.. м 20 см 21 Типик буз тупрок

Тошкент 17 Тошкент вил. Зангиота тум.. 7 м 30 см 18 Типик буз тупрок

Тошкент 22 Тошкент вил. Бука тум.. 5 м 20 см 18 Типик буз тупрок

Хоразм 1 Хоразм вил. Хива тум. 6 м 18 см 30 Утлоки алювиал тупрок

Хоразм 2 Хоразм вил. Хива тум 7 м 22 см 30 Утлоки алювиал тупрок

Хоразм 3 Хоразм вил. ^ушкупир шахар. 6 м 18 см 20 Утлоки алювиал тупрок

Хоразм 7 Хоразм вил. Хонка тум 5 м 16 см 18 Утлоки уртача шурланган тупрок

Хоразм 8 Хоразм вил. ^ушкупир тум. 4 м 15 см 14 ^умлокли тупрок

Фаргона 3 Фаргона вил. Олтиарик тум. 5 м 18 см 22 Утлоки буз тупрок

Фаргона 6 Фаргона вил. Фаргона шахри. 5 м 16 см 20 Утлоки буз тупрок

Фаргона 9 Фаргона вил. Учкупир тум. 5 м 12 см 22 Утлоки буз тупрок

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

Сирдарё 1 Сирдарё вил. Сирдарё тум. 4 м 14 см 12 Уртача шурланган буз утлоки

Сирдарё 2 Сирдарё вил. Сирдарё тум. 6 м 15 см 11 Уртача шурланган буз утлоки

Сирдарё 8 Сирдарё вил. Боёвут тум. 5 м 14 см 14 Уртача шурланган буз утлоки

Сирдарё 12 Сирдарё вил. Гулистон ш. 5 м 12 см 14 Уртача шурланган буз утлоки

Самарканд 5 Самарканд вил. Гулобод тум 8 м 22 23 Утлоки буз тупрок

Самарканд 7 Самарканд вил. Гулобод тум 5 м 16 10 Типик буз тупрок

Кашкадарё 11 ^ашкадарё вил. ^изилтепа тум 6 16 15 Утлоки буз тупрок

Сурхандарё 6 Сурхандарё вил. Термиз 6 18 18 Оч тусли буз тупрок

^унгирот 2 ^оракалпогистон рес. ^унгирот тум 4 12 8 Утлоки алювиал тупрок

^унгирот 3 ^оракалпогистон рес. ^унгирот тум 7 19 12 Утлоки алювиал тупрок

Хулоса: Урмончилик ва богдорчилик амалиётида хар бир мевали, манзарали усимлик турларининг уз урни хамда мухим мелиоратив фаолияти мавжуд. Айникса шур ерларда усиб мухим мелиоратив функцияларни бажаришга мослашган шарк жийда усимлиги нафакат ернинг мелиоратив холатини яхшилаш, балким кимматли мевалар хам беради, озик-овкат, дориворлик хусусиятларига кура, фармацевтика саноати учун хом ашё манбаа булиб хам хисобланади. Шунга кура Республикамиздаги мелиоратив холати огир, шурланган ерларида шарк жийдасининг йирик мевали ва серхосил янги яратилган навлари асосида маданий жийдазор богларини яратиш мухим амалий ахамиятга молик иш турларидан хисобланади.

REFERENCES

1. Азимов И. Крупноплодные формы лоха (джида) Узбекистана и способы их вегетативного размножения: Автореферат дисс. на соис.уч. ст. к. с.-х наук. ТашСХИ. -Ташкент, 1967. 17 с.

2 Галактионов И.И., Ву А.В., Осин В А. Декоративная дендрология Из-во Высшая школа Москва 1967 С 251-252.

"SUSTAINABLE FORESTRY"

14-15 October 2022 | scientists.uz

3. Майлун З.А. Тугайная растительность Potamophyta. В Кн: Растительный покров Узбекистана и пути его рационального использования том II Ташкент из-во ФАН 1973 С 303-375

4. Никитин С.А. Древесная и кустарниковая растительность пустынь СССР М. Изд-во Наука 1966. 180 с.

5. Запрягаева В.И. Дикорастущие плодовые Таджикистана М. Л. Наука 1964. С 567586.

6. Запрягаева В.И. Лесные ресурсы Памиро-Алая Ленинград из-во «Наука» 1976 С 435439.

7. Huxley. A. The New RHS Dictionary of Gardening. 1992. MacMillan Press. 1992

8. Tanaka. T. Tanaka's Cyclopaedia of Edible Plants of the World. Keigaku Publishing 1976.

9. Турдиев С.А. Шарк жийдаси (Elaeagnus orientalis L.) ни истикболли шаклларини танлаш асосида навларини яратиш меъзони. Журнал. Узбекистон аграр фани хабарномаси. Тошкент, 2021. -№2 (82/1) Б. 154-157.

10. (www.tamanland.ru,www. suleimenov.com)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.